Arapima zemlja ispod žita?
Predstavnici Ministarstva privrede Srbije i kompanije El Ravafed iz Ujedinjenih Arapskih Emirata potpisali su ugovor o zajedničkom ulaganju,
kojim je predviđeno osnivanje zajedničkog preduzeća za investiranje u poljoprivredu Srbije.
Ugovor su u Beogradu potpisali ministar privrede Srbije Dušan Vujović i izvršni direktor kompanije El Ravafed iz Abu Dabija Mahmud Ibrahim el Mahmud, saopštilo je Ministarstvo privrede Srbije.
Istaknuto je da će Srbija u zajedničkoj kompaniji imati 20 odsto vlasničkog udela i neće imati obavezu investiranja, dok je partner iz UAE na sebe preuzeo obavezu ulaganja u visini od 140 miliona evra u naredne četiri godine.
Prvo ulaganje novoosnovanog preduzeća predstavljaće kupovina dela imovine dva poljoprivredna društva u restruktuiranju AD “Bačka” iz Sivca i “Jadran” AD iz Nove Gajdobre u iznosu od 22 miliona evra.
Iz Ministarstva privrede poručuju da će se time omogućiti otplata dugovanja tih privrednih društava, što će ih spasiti, kako je navedeno, neizvesne sudbine i stečajnog postupka.
Miladin Ševarlić, agroekonomista i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu kaže za “Vesti” da je teško bilo šta govoriti dok se ne vidi ugovor, ali uočava niz nelogičnosti.
– Prvo što bode oči je to što je država potpisala ugovor, a ne Agencija za privatizaciju. Reč je o preduzećima koja su u restrukturiranju, ne vidim razlog zašto je sve to na nivou Ministarstva privrede. Možda država Srbija ima i neke druge interese, ali javnost to ne zna – kaže dr Ševarlić.
Što se tiče partnera iz UAE, stvar je prema Ševarliću potpuno jasna i tržišno očekivana.
– Oni ulažu kapital u zemlju u tranziciji i to u kupovinu zemljišnih kompleksa, koji su uređeni. Srbija i bivša SFRJ su šest decenija ulagale u to zemljište, koje je potpuno uređeno. Da su na primer kupili zemlju u istočnoj Srbiji ino kupci morali bi dati još 50 odsto više novca za uređenje zemljišta – kaže dr Ševarlić.
Biznismeni iz UAE, nastavlja naš sagovornik, dobili su priliku da kupuju zemljište i pre građana EU, koji će moći da pazare zemljište od 1. septembra 2017. godine.
On takođe dodaje da je prvobitno bilo reči o kupovini osam preduzeća, ali se sada govori samo o “prvom ulaganju” u dva preduzeća i upozorava da mora biti više transparentnosti u sklapanju poslova između države i stranih partnera.
Zašto nema dijasporaca?
Profesor Ševarlić se pita zašto država Srbija nije ponudila na tenederu ili aukciji da ova preduzeća, pa da ih kupi neko iz Srbije ili pak srpske dijaspore.
– Zašto poslovni ljudi iz dijaspore, na primer nisu učestvovali u privatizaciji srpskog zemljišta. Našim poslovnim ljudima ne nedostaje ni znanja, ni patriotizma, pa zbog čega onda njih nije bilo na aukcijama i tenderima. Mislim da mnogi iz vlasti treba da se zapitaju zašto je to tako – kaže dr Ševarlić.
preuzeto sa: vesti-online.com