Bela rđa kupusa – Albugo candida

Parazit napada sve zelena delove biljaka : list, stablo i cvet. Na zaraženim delovima javljaju se brojna ispupčenja u vidu plikova i belih pustula, pojedinačno ili u grupama. Spore ove gljive se razvijaju ispod epidermisa i usled pritiska zrelih spora epidermis puca i oslobađa se bela praškasta masa, zbog čega je bolest dobila naziv “bela rđa”.
U našim uslovima uglavnom ne pričanjava značajnije štete, osim kod semenske proizvodnje nekih gajenih biljaka iz porodice Brassicaceae.

Epidemiologija : A.candida spade u grupu obligatnih parazita. Micelija se razvija u intercelularima i pomoću loptastih haustorija crpi hranljive materije iz ćelija biljke domaćina. Sorusi se formiraju ispod epidermisa, beli su ili svetložuti, različitih veličina. Sporangije se formiraju u nizovima na konidiofori, ovalne su, ezbojne sa tankom opnom. Sporangije se rasejavaju putem vetra, udarima kišnih kapi i insektima. U kapi vode klijaju obrazujući 5-7 zoospora koje obavljaju zarazu mladih delova biljke domaćina. Nakon prodora parazita u tkivo, ispod epidermis se obrazuju spore. U zaraženim tkivima se formiraju oospore. Parazit prezimljava u obliku oospora ili kao micelija u živim biljnim delovima. Vlažno vreme pogoduje razvoju bolesti. Toplo i suvo vreme zaustavlja dalje širenje bolesti.

Suzbijanje : Zaoravanje zaraženih biljnih ostataka doprinosi smanjenju populacije parazita. Neophodno je suzbijanje korova domaćina ove gljive. Višegodišnji plodored i ostale mere fitohigijene su korisne preventivne mere zaštite useva.

Gajenje manje osetljivih sorti, donekle rešava problem bele rđe jer se vremenom menja rasni sastav parazita. Širenje bolesti na lišću može da se spreči prskanjem biljaka fungicidima na bazi bakra, cineba ili maneba.

Preuzet tekst : ”Bolesti kupusnjača” (seminarski rad) autori: Dijana Stijepović, Branko Đurović, Marija Mugoša prof: Doc. dr Jelena Latinović