S. cepivorum je patogen koji se prenosi zemljištem. Može se javiti sporadično na mestima koja su slabo drenirana, ali takođe može zahvatiti i ceo useve. Patogan ima uzak krug domaćina, i to je uglavnom većina vrsta roda Allium. Patogen se na belom luku razvija tokom čitave vegetacije, kao i u skladištu tokom čuvanja. Crni luk i praziluk su osetljivi samo u početnim razvojnim stadijumima.

Simptomi:  Infekcije ostvarene u ranim fazama razvoja biljke, posle sadnje i nicanja, dovode do potpunog propadanja biljaka, one venu i suše se. Koren i donji deo mladih lukovica truli i može biti prekriven sa gustom micelijom patogena. U miceliji mogu se uočiti sitna (1-1,5 mm), crna, okruglasta telašca koja predstavljaju sklerocije parazita. Zaražene biljke zaostaju u porastu, donje lišće žuti od vrha prema osnovi, nekrotira i propada. Glavice belog luka koje obole tokom čuvanja su bez vidljivih simptoma oboljenja. Tek na pritisak prstom oseća se da su čenovi meki. Kada se sa ovakvih glavica skinu ovojni listići ispod njih se jasno uočava beličasta prevlaka sa sklerocijama. Obolele lukovice se ne raspadaju već vremenom očvrsnu i mumificiraju se.

Epidemiologija : Gljiva se održava u vidu sklerocija u zemljištu i biljnim ostacima veoma dugo (najmanje od četiri do pet godina), čak i u odsustvu biljaka domaćina. Sklerocije se aktiviraju samo u prisusutvu korenovog sistema luka koji svojim izlučevinama stimuliše njihovo klijanje. Infekciona micelija prodire u biljku direktno preko korena. Gljiva najčešće zaražava mlade lukovice, ali takođe može inficirati i starije biljke. Zaražen koren truli i propada. Moguće je da se patogen dalje širi u usevu putem kontakta korena susednih biljaka. Na taj način dolazi do koncentričnog širenja oboljenja od prvobitno obolele biljke, naročito u usevu gustog sklopa. U
zaraženom biljnom tkivu formiraju se sklerocije koje služe za konzervaciju parazita. U našim uslovima, najveća opasnost od pojave bele truleži je u proleće, jer je optimalna temperatura za razvoj oko 20 °C uz umerenu vlažnost zemljišta.

Suzbijanje :  Zbog specifičnog životnog ciklusa patogena, najvažninje je primeniti preventivne mere. To podrazumeva setvu sertifikovanog semena i sadnog materijala, primenu višegodišnjeg plodoreda, u trajanju od pet do osam godina, kao i prikupljanje i uništavanje biljnih ostataka. U svetu se primenjuje plavljenje zemljišta tokom leta i zime jer se time smanjuje vitalnost sklerocija. Hemijske mere zaštite koje se primenjuju u svetu nisu dale zadovoljavajuće efekte u suzbijanju prouzrokovača bele truleži.

Preuzet tekst :  “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu crnog luka” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd , Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor , Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd