Postoje tri vrste borovnice koje se uzgajaju, odnosno divlja niskožbunasta borovnica (Vaccinium angustifolium), koja se uzgaja u severnim delovima SAD i jugoistočnoj Kanadi, borovnica

‘zečje oko’ (V.ashei), koja vodi poreklo iz Južnih delova SAD, i visokožbunasta borovnica (V. corymbosum), koja potiče iz istočnih krajeva SAD. Kao rezultat dosadašnjeg oplemenjivačkog rada stvoren je veliki broj hibridnih kombinacija ove tri vrste borovnice koje su naišle na dobar prijem na komercijalnom tržištu.

Većina sorti borovnice mogu se plasirati kako u svežem tako i smrznutom stanju, ili se mogu prerađivati u žele, sok, ili se mogu koristiti kao stone sorte. Borovnica se može prilagoditi za uzgajanje na površinama različitih veličina, s obzirom na to da se može obrađivati ručno, a može se održavati i uz primenu mehanizacije. Uopšteno govoreći, kod uzgoja borovnice nailazi se na izvesan broj ozbiljnijih problema u vezi sa štetočinama koje se mogu suzbiti integralnim pristupom, kao i optimalnom primenom hemijskih sredstava. U poređenju sa mnogim drugim voćnim vrstama, zasad borovnice može imati višedecenijski vek trajanja, uz niske troškove održavanja. Borovnica se dobro prilagođava organskom okruženju kada se koristi sadni materijal ispravnog zdravstvenog statusa.

PRIPREMA PRE SADNJE

ODABIR PARCELE

Borovnica najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena dovoljnom količinom vlage, i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu niske temperature i prolećni mrazevi. Cvetni pupoljci većine visokožbunastih borovnica mogu da izdrže temperature i do -26°C, dok vegetativni pupoljci i drvenasta tkiva podnose temperature i do -28°C. Pupoljci mnogo teže podnose temperature niže od -18°C krajem jeseni i početkom proleća, stoga treba izbegavati lokalitete na kojima je ova pojava moguća. Topla i sunčana leta su idealna za uspešno uzgajanje borovnice, mada se visoke temperature mogu negativno odraziti na aromu i čvrstinu plodova.

Umereni nagib od 3% do 5% idealan je za obezbeđivanje dobre ventilacije i zaštitu od većih količina površinskih voda. Slaba ventilacija i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. Gajenje borovnice na nagibima okrenutim ka jugu je krajnje rizično zbog mogućeg prolećnog izmrzavanja, jer sadnice obično ranije cvetaju. Nagibi okrenuti u pravcu vetrova takođe se nikako ne preporučuju za gajenje borovnice, zbog mogućeg izmrzavanja usled stalne izloženosti sadnica suvim i hladnim vetrovima.

Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova, što pogoduje razvoju bolesti listova i truljenju plodova izazvanog gljivicama. Divlje biljne vrste slične borovnici koje rastu oko parcele predviđene za postavljanje zasada takođe su dobro stanište za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljivičnih patogena. Odstranite ih u krugu od 200 metara oko parcele na kojoj ćete zasnovati zasad sa borovnicom.

ZEMLJIŠTE I PRIPREMA ZEMLJIŠTA

Borovnica najbolje rađa na visoko propustljivoj, peskovitoj ilovači čiji sadržaj organske materije iznosi najmanje 3,0%, i čija se kiselost (pH) kreće između 4,2–4,8. Uzgajivači bi trebalo da izbegavaju lokalitete sa plitkim zemljištem finijeg sastava, ili zemljišta sa visokim sadržajem gline, zatim zemljišta sa slabom drenažom, ili lokalitete na kojima usled velikih količina padavina dolazi do zadržavanja vode u površinskim slojevima. Borovnica dobro podnosi i zemljišta kiselosti 3,8 – 5,5, ukoliko je sadržaj organske materije zemljišta (humusa) visok. Pri visokoj kiselosti zemljišta često dolazi do pojave nedostatka hranljivih materija, naročito gvožđa.

Zemljišta sa neznatno izraženijom kiselošću od poželjne mogu se ‘uskladiti’ unošenjem sumpora tokom perioda pripreme zemljišta za sadnju. Na teška zemljišta (sa <20% gline ili mulja) sa kolebljivom kiselošću veoma je teško trajno uticati. Nije teško sniziti nivo kiselosti na lakim, peskovitim zemljištima sa visokim pH, međutim, neophodno je svake godine u zemljište unositi sumpor ili slično, kako bi se održavao nivo kiselosti. Uobičajene količine sumpora koje treba primenjivati prikazane su u tabeli. Zemljišta sa visokim sadržajem aluminijuma ili mangana treba održavati na pH 5,2, da bi se izbegla toksičnost koju izazivaju ovi metali. Zemljišta đubrena gnojivom sa sadržajem organske materije u rasponu od 20 – 50% mogu pogodovati borovnici, uz dobru propustiljivost zemljišta i održavanje odgovarajuće kiselosti zemljišta.

Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti godinu do dve dana pre sadnje, kako bi se povećao sadržaj organske materije u zemljištu, uskladila kiselost zemljišta (ukoliko je to potrebno), eliminisali problemi sa korovom i obezbedili odgovarajući sadni kanali. Kod organske proizvodnje, sa suzbijanjem korova treba početi 2–3 godine pre sadnje, uz kombinovanje sadnje površinskih useva i obrade zemljišta.

Višegodišnje korove treba suzbiti pre sadnje. Oni se mogu suzbiti intenzivnijom primenom agrotehničkih mera, iako hemijska sredstva daju mnogo bolje rezultate. Uopšteno govoreći, smena površinskih useva i primena herbicida širokog spektra pokazala se efikasnom u suzbijanju pojave korova na novozasađenim površinama. Lakše je suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada.

Pošto se zemljište na kome će se postaviti zasad očisti i otklone problemi vezani za drenažu zemljišta, pristupite sveobuhvatnom testiranju zemljišta i primenite preporuke koje se odnose na unošenje svih hranljivih materija, osim azota.

Borovnica ima plići koren u odnosu na većinu voćnih vrsta, tako da je površinski deo zemljišta (na dubini od 20 cm) najproblematičniji za ispitivanje. Neophodne količine sumpora, kreča, magnezijuma, kalijuma i/ili fosfora treba podjednako rasporediti po čitavoj površini parcele, i uneti na dubinu od 20 – 30 cm. Za smanjenje nivoa kiselosti zemljišta (pH) unošenjem sumpora potrebna je 1 godina. Da bi se kiselost zemljišta snizila ispod 4,0 može se dodati kreč u količini od 450 – 1800 kg (1000 – 4000 funti) po aru, kod peskovitih zemljišta i zemljišta đubrenih gnojivom. Sa unošenjem preporučene količine azota treba sačekati do narednog proleća, kada će se početi sa postavljanjem zasada. Štetočine kao što su junska buba (Phyllophaga ssp.) i skočibuba (Agriotes sputator), kao i nematode, mogu predstavljati problem. Jednogodišnji usevi, kao što su kukuruz, pšenica ili raž, nisu pogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju borovnicu, tako da će sejanje ovih useva pre sadnje borovnice uticati na smanjenje brojnosti ovih štetočina, i na taj način će se prekinuti njihov životni ciklus. U ove svrhe može se primeniti fumigacija zemljišta, ali ona uključuje korišćenje hemikalija i specijalnu opremu. Uz to, kod višegodišnjeg sistema gajenja često dolazi do pojave neravnoteže u ekosistemu zemljišta, što može da ima povratni efekat koji se ispoljava u vidu ponovljene pojave štetočina, čime se problem samo uvećava. O postupku fumigacije konsultovati i druge izvore.

Pošto ste uneli hranljive materije, potrebno je pristupiti sadnji površinskih useva, kako bi se povećao sadržaj organskih materija i suzbilo klijanje korova. Površinske useve možete zasejati u jesen, ili u rano proleće pre sadnje. Pritom, raspadnuto lišće, kompost ili treset mogu biti korisni. Nemojte zaboraviti da dodate 45 – 56 kg/ha azota, čime se obezbeđuje dobro primanje useva. Ovu količina azota treba ponovo uneti u zemljište pošto se nakon sadnje površinski usevi raspadnu. Unošenje hranljivih materija prepopreporučuje se u jesen, osim ukoliko se javljaju problemi vezani za eroziju zemljišta. Mahunasti usevi (sve vrste detelina i lucerka) ne zahtevaju dodatni azot, međutim, ne uspevaju dobro na kiselim zemljištima, stoga se ne preporučuju kao površinski usev za zasade sa borovnicom. Heljda (Fagopyrum escultentum, F. sagittatum) dobro podnosi zemljišta niske kiselosti (pH) i sprečava klijanje korova, ali neznatno utiče na povećanje sadržaja organske materije u zemljištu. Ne sme se dozvoliti da heljda sazri, jer će ponovo obrazovati seme, i sam usev može preuzeti ulogu korova. Količina od oko 80 kg/ha heljde posejana u krajem proleća i početkom leta biće dovoljna da se usev adekvatno primi. Ovas (Avena sativa) takođe predstavlja dobar površinski usev, zbog dobrog podnošenja zemljišta sa niskom kiselošću. Seje se u kasno proleće, a unosi se u rano leto, ili se može sejati u ranu jesen i ostaviti u zemlji preko zime, tako da niske zimske temperature unište seme Količina semena dovoljna za setvu je oko 112 kg/ha. Ukoliko se za međuredni prostor planira zatravljivanje, idealno vreme za setvu je kasno leto u godini pre podizanja zasada sa borovnicom.

POSTAVLJANJE ZASADA

IZBOR SADNOG MATERIJALA

Najvažniji aspekt koji se tiče postavljanja zasada borovnice je korišćenje sadnog materijala dobrog kvaliteta, odnosno korišćenje sadnica sa dobro formiranim korenovim sistemom i ispravnim zdravstvenim statusom (što podrazumeva odsustvo oboljenja i štetočina). Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertificirane sadnice, čime se obezbeđuje pouzdanost u smislu zdravstvenog statusa sadnog materijala. Za uspostavljanje zasada preporučuje se korišćenje sadnica dobijenih iz kulture tkiva za koje se sa sigurnošću može reći da su ispravnog zdravstvenog statusa. Sadnice treba blagovremeno naručiti (ukoliko je to moguće godinu do dve pre podizanja zasada), kako bi se obezbedila adekvatna količina sadnica željene sorte i veličine.

Postoji više vrsta sadnica iz rasadnika (sadnice sa golim korenom, gajene u kontejnerima, dobijenih iz kulture tkiva) i raznih veličina (sa korenovim reznicama, ‘plugs’ iz kulture tkiva i dvogodišnje i trogodišnje sadnice). Veće sadnice sazrevaju i donose rod ranije od manjih sadnica. Sadnice gajene u kontejnerima mogu na izvesan način biti u prednosti u odnosu na sadnice sa golim korenom, naročito ukoliko se kasni sa prolećnom sadnjom, jer one bolje podnose nagle promene temperature i vlažnosti. Međutim, trasport sadnica u kontejnerima je skuplji, i verovatno će biti potrebno potkresati koren ukoliko su sadnice balirane tokom transporta.

Prilikom odabira sorti treba obratiti pažnju na nekoliko aspekata, odnosno na vreme berbe, prinos, kvalitet plodova, otpornost, habitus, bujnost i otpornost na bolesti. Sadnice u polju ulaze u period mirovanja kasno u jesen i tokom zime. Dugotrajnost plodova među vrstama bobičastog voća veoma varira, premda su plodovi borovnice u odnosu na ostalo bobičasto voće znatno dugotrajniji.

Na tržištu se, iz više razloga, veća pažnja poklanja krupnijim plodovima, s obzirom na veći afinitet potrošača prema krupnijim plodovima i povećanu efikasnost prilikom berbe, mada i dalje postoji razvijeno tržište za sitnu ‘divlju’ borovnicu niskožbunastih sorti. Berba plodova za preradu uglavnom je mehanizovana, mada se plodovi za svežu potrošnju velikim delom takođe izdvajaju iz mehanizovano obranih plodova.

SORTE

RANE SORTE

Bluta (Bluetta)

Pokazuje veoma izraženu otpornost, ali su njeni plodovi sitni, tamne boje i veoma teški za mehanizovanu berbu, a na izvesan način, nisu atraktivni za svežu potrošnju. Naglašena brazda na plodovima takođe je nedostatak. Ova sorta nema izražen habitus, a mora se i pažljivo orezivati da bi se zadržala bujnost i dobar rod. Dobro podnosi temperature i do -35°C.

Duke

Smatra se trenutno najboljom ranom sortom borovnice na tržištu. Kasnog je vremena cvetanja, tako da na nju ne utiču rani prolećni mrazevi, a ipak rano donese rod. Nejni plodovi su krupni, dobrog kvaliteta, međutim, gube na aromi ukoliko se oberu sa zakašnjenjem. Berba može biti mehanizovana. Tolerantna je na mrazeve, i dobro podnosi temperature do -25°C.

Spartan

Plodovi su čvrsti, vrlo krupni i veoma dobrog ukusa. Zbog kasnog vremena zrenja na ovu sortu ne utiču brojni mrazevi, i ona obilno i rano rađa. Najbolje uspeva na idealnim lokalitetima, a slabo na zemljištima koja se moraju značajnije prilagođavati za uzgoj borovnice. Mehanizovana berba joj pogoduje, a do izvesne mere je otporna na Moniliniju (Monilinia vaccinii – corymbosi). Unakrsnim oprašivanjem postižu najbolji prinosi. Dobro podnosi temperature do -25°C.

Earliblue

Je sorta koja veoma rano sazreva i daje velike, čvrste plodove prilično blagog ukusa. Žbun je snažan i prav i dobro podnosi zimske uslove. Kada sazri, plod ne otpada tako lako i zadržava kvalitet pri otpremi. Umereno je otporan na pepelnicu (powdery mildew). Može da izdrži hladnoću do -25°C. Lošeg je ukusa.

SREDINA SEZONE / SREDNJE RANE

Collins

Ima žbun koji je uglavnom uspravan, sa manjim brojem mladara, koji imaju otvorenu krunu. Plod je krupan, čvrst i dobrog ukusa, ali je prinos umeren. Ne prilagođava se velikom broju tipova zemljišta. Otporna je prema zimskim temperaturama do -25°C. Ima poteškoća u prilagođavanju zemljištu.

SORTE SREDNJEG VREMENA ZRENJA

Berkley

Plodovi ove sorte su čvrsti i veoma krupni, svetlo plave boje, a pokazuju i izraženu trajnost. Dobrog su ukusa. Umereno je otporna na niske temperature. Žbun je srednje visok i razgranat, pogodan za mehanizovanu berbu. Rezidbu treba vršiti pažljivo, da bi se zadržao oblik žbuna. Dobro podnosi temperature do -25°C.

Bluejay

Je sorta uspravnog, otvorenog habitusa. Karakteriše se brzim rastom. Daje optimalne prinose. Plodovi su srednje krupni, veoma kvalitetni, i mogu se brati mehanizovano. Dobro podnosi transport. Otporna je na neke virusne bolesti, srednje otporna na Moniliniju (Monilinia vaccinii-corymbosi). Dobro podnosi temperature do -25°C.

Northland

Pokazuje izraženu otpornost na niske temperature. Ova sorta veoma obilno rađa. Srednje visokog habitusa, sa srednje krupnim, mekanim plodovima, tamne boje. Dostiže visinu i do 1,25 m, i ima obilje izdanaka koji zahtevaju oštru rezidbu jednom godišnje. Dobro podnosi temperature do -35°C.

Patriot

Je sorta otporna na zimske temperature, ali je osetljiva na mraz, jer rano cvetava. Plod je krupan, čvrst, sa sitnom cvetnom brazdom. Plodovi su slatki. Dobru aromu imaju samo ukoliko su potpuno zreli. Žbun je niskog do srednjeg rasta, sporo raste, ali ipak daje dobar rod. Da bi plodovi ove sorte bili krupni, neophodno je obavljati oštru rezidbu. Pretpostavke o njenoj osetljivosti na virus prstenaste pegavosti uticala je na njeno ograničeno gajenje poslednjih godina, mada je, u poređenju sa ostalim sortama, tolerantnija na ovo oboljenje ukoliko se gaji na težim zemljištima. Dobro podnosi hladnoću do -25°C.

Bluecrop

Je u svetu najrasprostranjenija sorta srednjeg vremena zrenja. Obilno rađa, plodovi su joj čvrsti, srednje krupni i dobrog ukusa. Otporna je na zimske mrazeve, osim ukoliko se gaji na lokalitetima sa izuzetno niskim temperaturama. Bere se mehanizovano. Izdanci imaju tendenciju da polegnu pod teretom roda, tako da se mora pokloniti pažnja održavanju oblika. Ima veoma izraženu otpornost na bolesti. Dobro podnosi temperature do -25°C.

Blueray

Je takođe veoma rasprostranjena sorta, sa srednjim vremenom zrenja. Ova sorta sa krupnim plodovima ima visok rodni potencijal, i dobrog je ukusa. Zahteva oštru rezidbu, jer žbun ima tendenciju širenja, pošto izdanci polegnu pod teretom roda. Veoma dobro podnosi zimske mrazeve. Dobro podnosi temperature do -25°C.

Chippewa

Je sorta srednje-visokog rasta, izuzetno otporna na zimske mrazeve. Obilno rađa i daje krupne i čvrste plodove. Dobro podnosi temperature do -35°C.

Sierra

Dobro rađa, a njeni plodovi su čvrsti i krupni, tako da dozvoljavaju mehanizovanu berbu. Žbun je srednje veličine. Ne pokazuje naročitu otpornost u odnosu na druge sorte. Dobro podnosi temperature do -25°C.

Toro

Dobro rađa, a njeni plodovi su krupni i ravnomerno sazrevaju. Grozdovi su uglavnom čvrsti, što otežava berbu. Izdanci imaju tendenciju da budu previše uspravni i zbijeni. Uz Bluecrop, koja je za nijansu boljeg kvaliteta, Toro je najzastupljenija sorta. Dobro podnosi temperature do -25°C.

Rubel

Spada u grupu divljih selekcija, i može se gajiti za tržište proizvodima iz prirode. Plod joj je sitan, čvrst, tamne boje poput plodova
nisko žbunastih sorti. Dobrog je ukusa, a prinosi su srednje obilni. Veoma dobro podnosi zimske mrazeve. Dobro podnosi temperature do -35°C.

Coville

Rađa veoma krupne, čvrste plodove sa srednje izrazenim oziljkom cveta. Ukus im je dobar, ali pomalo nakiseo. Odlični su za preradu. Žbun je uspravan, a prinos varira usled ograničene otpornosti prema zimskim uslovima – samo do -15°C. Ova sorta je bolja za preradu nego za konzumiranje u svežem stanju.

Collins

Ima žbun koji je uglavnom uspravan, sa manjim brojem mladara, koji imaju otvorenu krunu. Plod je krupan, čvrst i dobrog ukusa, ali je prinos umeren. Ne prilagođava se velikom broju tipova zemljišta. Otporna je prema zimskim temperaturama do -25°C. Ima poteškoća u prilagođavanju zemljištu.

SORTE KASNOG VREMENA ZRENJA

Bluegold

Rađa srednje krupne plodove sa sitnim, suvim cvetnim brazdama. Njeni plodovi imaju dobru aromu i čvrstinu. Ovo je sorta sa žbunom niskog rasta i velikim brojem grana. Veoma je otporna. Dobro podnosi temperature do -25°C.

Brigitta

Rađa krupne, čvrste plodove dobre arome i dobre trajnosti. Ovo je bujna sorta, ali može biti slabije otporna, jer rađa kasno u jesen. Višak azota u zemljištu može se negativno odraziti na njenu otpornost. Osetljiva je na plamenjaču. Dobro podnosi temperature do -25°C.

Chandler

Rađa veoma krupne plodove dobrog ukusa. Karakteristično je veoma dugo vreme sazrevanja (duže od 6 nedelja), što pogoduje ručnoj berbi. Žbun je bujan, sa blagom tendencijom širenja, i dostiže visinu od 1,5 – 2 m. Dobro podnosi temperature do -25°C.

Elliott

Je sorta veoma kasnog vremena zrenja, sa plodovima izražene trajnosti (30 – 45 dana u uslovima modifikovane atmosfere). Plodovi su krupni i čvrsti, mada mogu imati opor ukus, jer poprimaju plavu boju pre sazrevanja. Obilno rađa. Žbun je uspravnog habitusa, a grane u središnjem delu zbijene, što zahteva proređivanje kako bi se povećala ventilacija. Dobro podnosi temperature do -25°C.

Jersey

Je stara sorta (1928), prilagođena za gajenje na različitim vrstama zemljišta. Veoma obilno rađa, a berba je mehanizovana. Međutim, plodovi su joj sitni i meki. Žbun je uspravnog habitusa, a grane u središnjem delu zbijene, što zahteva rezidbu da bi se povećala ventilacija. Dobro podnosi temperature do -35°C.

Nelson

Dobro rađa, a plodovi su joj čvrsti, dobrog ukusa i atraktivnog izgleda. Berba se obavlja mehanizovano. Plodovi se mogu zadržati na žbunu i duže vreme. Ovo je bujna sorta, sa žbunom izražene otpornosti i prilagođavanja različitim vrstama zemljišta. Dobro podnosi temperature do -25°C.

Darrow

Ima krupne plodove koji sazrevaju kasno i moraju biti potpuno zreli da bi im ukus bio dobar. Žbun je uspravan , i samo je relativno otporan prema temperaturi od -15°C. Kvalitet nije zadovoljavajući za komercijalnu proizvodnju, a otpornost prema nepovoljnim uslovima je slaba.

Herbert

Je rodna sorta kasne sezone koja rađa veoma krupne plodove izvrsne za jelo, ali njihova nežna kožica otežava transport. Žbun je bujan i raširen, i otporan prema temperaturi od -25°C. Relativno je otporna prema moniliniji. Zbog nežne kožice, ova sorta je pogodnija za lokalna tržišta nego za izvoz.

POSTAVLJANJE ZASADA

BIOLOŠKI ASPEKTI BILJKE

Da bi se obezbedila optimalna nega sadnica borovnice potrebno je poznavati način na koji biljka borovnice raste i reaguje na uslove okruženja. Žbun borovnice sastoji se od višegodišnje krune i izdanaka. Koren borovnice je prilično plitak, sa obiljem žilica. Tokom godine, na žbunu se razvijaju mladi izdanci. Bez obrzira na lokalitet, biljka na ustaljen način prolazi kroz razne faze rasta koje ukazuju kada treba primeniti odgovarajući tretman biljke. Počevši od zimskog mirovanja, razvojne faze tokom vegetacionog perioda se odvijaju kroz bubrenje pupoljaka, kretanje pupoljaka, izduživanje izdanaka, cvetanje, zametanje plodova, opadanje latica, rast, fazu kada plodovi poprimaju boju, berba, zaustavljanje terminalnog rasta biljke, kretanje pupoljaka, diferencijacija pupoljaka, faza kada listovi počinju da žute, opadanje lišća i ponovo period mirovanja. Ove razvojne faze ukazuju kada treba primeniti odgovarajuće mere.

Kod visokožbunastih sorti uobičajeno je da u punoj zrelosti izdanci imaju visinu od 2 do 2,5 m, s tim što je ta visina nešto niža kod nekih hibridnih sorti. Biljka svoj vegetativni rast započinje u rano proleće bubrenjem pupoljaka, i nastavlja do rane jeseni. Izdanci tokom vegetacije intenzivno rastu, razvijajući se za od 15 do 25 cm, uz adekvatne mere navodnjavanja i prihrane. Novi izdanci takođe rastu iz žbuna u rano proleće (od desetak pa sve do nekoliko desetina izdanaka, u zavisnosti od sorte). Ovi izdanci su izrazito bujni, inicijalno rastu i do jednog metra, dok je u svakom narednom periodu rasta njihova bujnost u izvesnom stepenu smanjena. Na brzinu rasta i brojnost izdanaka mogu uticati ekstremne temperature, suše i poplave. Novi izdanci se održavaju da bi žbun imao mlade rodne izdanke u narednoj sezoni, kao i da bi se zamenili oboleli ili oštećeni stariji izdanci.

U drugoj polovini leta završava se rast izdanaka, a nastupa razvoj cvetnih pupoljaka. Mladi izdanci se izdužuju od početka cvetanja do kasnog leta. Međutim, kretanje pupoljaka odvija se u isto vreme kako na tek formiranim tako i na već postojećim izdancima. Sitni i uzani vegetativni pupoljci transformišu se u krupne, gotovo okrugle pupoljke, koji sadrže od 5 – 10 potencijalnih cvetova. Uobičajeno je da se na svakom izdanku razvije od 5 – 8 takvih pupoljaka koji nastavljaju da se razvijaju i u jesen, sve dok niske temperature ne indukuju dormanciju. Pre perioda mirovanja, mogu se primetiti promene u boji listova, koje nastaju usled promene dužine dana i niskih temperatura. Lišće poprima najpre žutu, a zatim i grimiznu, tamno crvenu boju, u zavisnosti od sorte i uslova u kojima se biljka priprema za period mirovanja nakon opadanja lišća.

Tokom perioda mirovanja potrebno je da biljka provede od 60 – 1000 sati na temperaturi ispod 7,2°C kako bi topli vremenski uslovi u proleće indukovali normalno kretanje pupoljaka. Topljenje snega tokom sredine zime ili topli vremenski periodi nakon neophodnih niskih temperatura mogu se negativno odraziti na otpornost pupoljaka borovnice i izazvati oštećenja ukoliko se niske temperature javljaju u više navrata u kratkim vremenskim periodima.

 
Koren borovnice je plitak, i retko raste dublje od 1 m, najveći deo biljke zauzima 18 cm površinskog sloja zemlje. Sastoji se od obilja vlakana, ali te žilice nemaju finoću kao kod drugih biljaka, čime se ograničava njena sposobnost da upije vodu i hranljive materije, što dalje umanjuje otpornost biljke na sušu i poplave i čini da ona zavisi od mera navodnjavanja i prihrane. Korisne gljivice često nastanjuju okruženje korenovog sistema borovnice i pomažu upijanje hranljivih materija i vode. Jalovi ugar i obilna prihrana vremenom uništavaju ove gljivice. Koren počinje da se razvija u proleće, kada temperature u zoni korenovog sistema dostignu 7°C, što se obično vremenski podudara sa bubrenjem pupoljaka. Razvoj korena se nastavlja do temeperature od 15,5°C, a potom se usporava, uporedo sa sazrevanjem plodova i rastom temperature zemljišta. Niže temperature vazduha posle berbe krajem leta i početkom jeseni stimulišu dalji razvoj sve dok temperatura opet na padne ispod 7°C.

Vreme cvetanja u proleće varira od sorte do sorte, i u zavisnosti od temperature vazduha. Cvetanje ranih sorti često traje duži vremenski period, i do 14 dana, uporedo sa povećanjem temperature vazduha. Pozicioniranje cvetova u grozdu i debljina izdanka takođe mogu uticati na vreme cvetanja. Cvetovi borovnice su cevastog oblika, i, za postizanje optimalnog zametanja ploda, obično
zahtevaju unakrsno oprašivanje. Odgovarajući oprašivači su naročito značajni u periodu pojave cvetova, jer optimalno vreme oplodnje traje samo 3 – 6 dana. Uopšteno govoreći, što je oprašivanje uspešnije plodovi će biti krupniji, jer veliki broj semenki koje se u plodu razvijaju stimulišu rast ploda.

 
Plod sazreva približno oko 2 meseca nakon početka vremena cvetanja u proleće. Težina ploda obično se kreće od 1 – 2 grama, a i do 4 gr, pod idealnim uslovima, kod sorti krupnijeg ploda. Uobičajeni prinosi od 4.500 – 6.700 kg/ha mogu se očekivati kod starijih zasada, a mogu biti i viši kod zasada na izuzetno povoljnim terenima.

PRIPREMA ZEMLJIŠTA

Sa pripremom zemljišta treba krenuti godinu dana pre sadnje. Višegodišnje površinske useve treba uništiti herbicidom širokog spektra. Poželjno je oformiti ujednačene sadne leje, što obično podrazumeva duboko oranje, tanjiranje ili drljanje, kao i freziranje, kako bi se razbili krupniji busenovi. Ukoliko se planira zatravljivanje međurednog prostora idealno je da se trava poseje krajem leta u godini pre sadnje borovnice. U novom zasadu se trava može posejati i u proleće, ukoliko se utvrdi da je to neophodno. Sadnja se obavlja u rano proleće, onda kada je zemljište spremno za obradu, obično od aprila do sredine maja.

Najbolje je redove postaviti u pravcu severjug, da bi se omogućila maksimalna izloženost suncu, a vetrovi obezbedili dobru ventilaciju i protok vode u zasadu. Može se dogoditi da se ne mogu ispuniti oba ova uslova, stoga uzgajivači moraju sami odlučiti koji faktor može stvarati poteškoće na određenom terenu.

SADNJA

Razmak između sadnica takođe treba odrediti pre naručivanja sadnica, zbog obezbeđivanja adekvatanog broja sadnica. Razmak između redova zavisi od metoda održavanja zasada koje će se koristiti (suzbijanje štetočina, košenje i berba), kao i od načina berbe (unajmljena radna snaga, samoorganizovana berba ili berba koju obavljaju naručioci). Pritom, sadnja se mora planirati na način koji obezbeđuje adekvatno oprašivanje sorte koja se sadi. Oprašivanje borovnice najuspešnije je kada se dve sorte sličnog vremena cvetanja posade u naizmeničnim redovima na čitavoj površini zasada.

Uobičajeno rastojanje između redova je 3 m, a između sadnica u redu 1,2 – 1,5 m. Dužina redova treba da pogoduje načinu berbe. Po dužini, redovi mogu biti neograničeno dugi, ukoliko se primenjuje mehanizovana berba, mada ne treba da budu duži od 200 m, ako nema prolaza za ručno branje i efikasno odlaganje plodova u hladnjaču. Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna površina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom između sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3 m između redova podeljeno sa 1,5 m između sadnica jednako je 2222 sadnice (1000/3/1,5=2222). Drugačije rastojanje u redu ili između redova zahteva veći ili manji broj sadnica.

Sadnice borovnice treba zasaditi u rano proleće, pošto prođe opasnost od jakih mrazeva. Korenov sistem borovnice je plitak i kompaktne strukture, i za njega se pre može reći da je horizontalno postavljen u širinu. Stoga je neophodno da jamica u koju se sadi borovnica bude dovoljno široka. Prilikom ponovnog nagrtanja zemljom koja je iskopana iz jamice, u nju treba dodati i vlažni treset. Nemojte zaboraviti da treset dobro natopite, kako bi se izbeglo da nova sadnica ne dobije potrebnu vlagu. Eventualno, treset se može uneti dužinom čitavog reda, pre sadnje. Ovaj postupak je skup, ali se obično isplati, jer obezbedjuje da se sadnica dobro primi i napreduje.

Postavite sadnice borovnice na visinu na kojoj su bile u rasadniku. Razastrite korenov sistem i dobro utabajte zemlju kojom ste zakopali sadnicu, da bi se obezbedilo dobro prijanjanje korena. Zalijte novoposađenu sadnicu sa 2,5 cm vode odmah nakon sadnje. Da bi se izbegao stres biljke po presadjivanju, orežite 1/3 gornjeg dela sadnice i skinite cvetne pupoljke.

NEGA U GODINI SADNJE

SUZBIJANJE KOROVA

Suzbijanje korova je najznačajnija preventivna mera zaštite mladog zasada borovnice. Obezbedite da prostor oko sadnice u prečniku 0,9 m bude bez korova, kako bi se sprečilo rasipanje hranljivih materija i vlage. Obrada zemljišta u neposrednoj blizini biljke treba da bude plitka, da ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema. Herbicidi koji se primenjuju pre i nakon pojave korova efikasni su u suzbijanju većine korova (pogledati poglavlje Suzbijanje korova i Suzbijanje štetočina)

Malčiranje novih zasada predstavlja neophodnu meru kojom se suzbija pojava korova, uravnotežava temperatura zemljišta, povećava vlažnost zemljišta, održava kiselost zemljišta i povećava sadržaj organske materije. Kao malč, najčešće se koristi strugotina nekog mekog drveta, mada u tu svrhu može da posluži i iverje, kora drveta, slama, šaša i mešavina ovih materijala. Debljina malča treba da se kreće između 7,5 i 12,5 cm, a treba je postaviti ‘flat toped’, radi povećanja dovoda vlage. Postavljenje malča duž čitavog rednog prostora u širini od 1,25 m efikasnije je od pokrivanja malčom manje površine oko svake sadnice.

Koren biljke se utvrđuje u mešavinu zemlje i malča, stoga, da ne bi došlo do oštećenja korena, malč treba obnoviti, odnosno ponovo nabaciti, jer se vremenom osipa.

NAVODNJAVANJE

Plitak korenov sistem borovnice čini borovnicu veoma osetljivom na ekstremno prisustvo ili odsustvo vode, odnosno na sušu i poplave. Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje, kojim se obezbeđuje zadržavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Preporučuje se sistem zalivanja ‚kap po kap‘, a trebalo bi ga postaviti pre sadnje. U središnji deo reda, celom dužinom, može se postaviti savitljiva irigaciona traka, koja se može i ukopati u zonu ispod korena, naročito kod sistema izdignutih leja. Tenziometar je najbolji način nadgledanja vlažnosti zemljišta, mada se, po pravilu, unosi ukupno 25 l vode na 10 m reda dnevno (25 l/10 m/d), uključujući i padavine u godini sadnje.

PRIHRANA SADNICA

Na oko 3 – 4 nedelje nakon sadnje, novozasađene sadnice treba pođubriti, a na zemljištima sa niskim sadržajem organske materije (<3% OM) postupak treba ponoviti još jednom nakon 4 nedelje. Nanesite ili neko kompleksno đubrivo, za biljke koje traže veću kiselost, ili amonijum sulfat (21-0-0) na 6,75 kg/ha čistog N (14 g/ sadnici) u prečniku većem od 30 cm oko žbuna svake sadnice (testiranje zemljišta može pokazati manju potrebu za veštačkim đubrivima u odnosu na prikazane vrednosti u godini sadnje, naročito kod težih zemljišta). Postupak se može ponoviti početkom jula, ukoliko rast sadnica nije zadovoljavajući. Na zemljištima sa nižom kiselošću, ili na organskim zemljištima, amonijum sulfat se može zameniti ureom, u upola manjoj količini. Procenat azota u uobičajenim veštačkim đubrivima koja se primenjuju kod borovnice može se videti u tabeli 2. Ne zaboravite da izračunate količinu veštačkog đubriva samo za prostor na kome su zasađene sadnice.

ORGANIZACIJA SEZONSKE PROIZVODNJE

REZIDBA

Plodovi borovnice rađaju na višegodišnjim lastarima, međutim, u isto vreme razvijaju se i novi rodni izdanci. Adekvatnom rezidbom, kojom se odstranjuju slabi i osušeni izdanci, održava se oblik i proređuje žbun i stimuliše protok vazduha. Neophodna je kod bujnih sorti u proizvodnim zasadima. Rezidbom se utiče na smanjenje broja plodova, što utiče na povećanje preostalih plodova i njihovu izloženost sunčevoj svetlosti koja utiče na povećanje sadržaja šećera u plodovima. Što je veći protok vazduha manja je mogućnost pojave oboljenja. Pritom, uklanjanjem zrelih, manje rodnih izdanaka stimuliše se novi prirast i održava produktivnost.

Najbolje vreme za rezidbu borovnice je rano proleće, kada se mogu uočiti izdanci oštećeni zimskim mrazevima. Slabiji žbunovi zahtevaju oštriju rezidbu od bujnih, jer se rezidbom stimuliše vegetativni prirast. Sorte koje imaju tendenciju širenja žbuna zahtevaju posebnu pažnju. Polegnuti izdanci se uklanjaju, a ostavljaju oni koji će dati dobar rod.

Prilikom rezidbe, izdanke orežite tako da mogu uspravno da rastu, dok žbun treba da bude oformljen tako da omogućava dobru izloženost sunčevoj svetlosti. Žbunovi koji se beru mehanizovano treba da budu uži i uspravniji od onih kod kojih se berba obavlja ručno. Prvi deo rezidbe podrazumeva odstranjivanje izdanaka koji su suvi ili oštećeni niskim temperaturama, insektima, bolestima ili koji su polomljeni. Drugo, eliminišite sve grane koje se dodiruju. Treće, uklonite zrele izdanke i one koji se prostiru u međuredni prostor. Najzad, odsecite kratke, razgranate izdanke u središnjem delu žbuna koji su slabo izloženi sunčevoj svetlosti. Odsecite ih na mestu što bliže razgranjenju, kako bi se sprečilo truljenje zaostalog dela i širenje bolesti.

 
Da bi rast novih izdanaka bio konstantan neophodno je rezidbu obavljati jednom godišnje, jer je novi prirast potreban za naredne sezone. Da bi se stimulisao vegetativni prirast kod mladih žbunova dovoljno je odstraniti cvetove. Cvetove treba skinuti početkom proleća, kada počinju da bubre. Na početku treće godine, uklonite sve upredene ili slabo razvijene izdanke, kako bi se žbun pripremio za sezonu. Kod sadnica starosti od 3 do 8 godina odstranite sve izdanke u nivou neposredno iznad površine zemlje, a zadržite 2 najviša izdanka. Do osme godine rastenja, sadnica borovnice treba da ima 10 – 20 izdanaka različite starosti. Nakon toga, održavajte umerenu rezidbu sve dok izdanci ne postignu punu veličinu, i zadržavajući najboljan2 – 3 izdanka iz svake sezone. U područjima sa toplijom klimom, može se čak i 5 godina zadržati i više izdanaka naglašene rodnosti. Kada izdanci postignu zrelost (od 5. do 8. godine) sve manje rađaju, tako da one zrelije treba ukloniti i zameniti mlađim izdancima, kako bi se zadržala produktivnost. Uopšteno govoreći, detaljna rezidba žbuna vrši se samo zato da bi se eliminisali osušeni ili oboleli izdanci. U tom slučaju, izdanke treba odseći što bliže zemlji, kako bolest ne bi prodrla kroz deo izdanka koji je zaostao odsecanjem.

ZAŠTITA OD MRAZA

U odnosu na ostale faktore koji utiču na prinos,  prolećni mrazevi imaju najveći uticaj na smanjenje prinosa. Mraz tokom samo jedne noći može u potpunosti da uništi prinos. Borovnica obično cveta pre poslednjeg mraza, naročito rane sorte. Međutim, za razliku od ostalih voćnih vrsta, osetljivost na mraz cveta borovnice određena je njegovim oblikom i pravcem prostiranja. Zaštita od mraza je obično obavezna kod izuzetno ranih sorti na lokalitetima na kojima se prolećni mrazevi mogu očekivati u više navrata.

Ukoliko je zaštita od mraza neophodna, primenjuje se veštačka kiša, jer se cvetovi moraju posuti vodom da bi efekat bio vidljiv. Dokle god na cvetovima ima vode, temperature će se zadržati na 0°C, jer voda oslobađa toplotu pre nego što se pretvori u led. Cvetovi borovnice obično podnose temperature od nekoliko stepeni ispod tačke zaleđivanja. Ovaj vremenski razmak između leđenja vode i oštećenja omogućava da se zasad u potpunosti prekrije ledom, i cvetovi i sadnice ipak zaštite. Međutim, ukoliko je mlaz vode koji se izliva na cvetove nedovoljan, temperatura će sići ispod tačke oštećenja, i tako izazvati još veća oštećenja. Neophodno je kontinuirano izlivanje na sadnice najmanje 25 – 38 mm vode na sat, odnosno 420- 550 L/min po hektaru, da bi se obezbedila adekvatna zaštita. Vetrovito vreme uzrokuje gubljenje toplote, čime se zaštita od mraza umanjuje. Pod ovakvim uslovima potrebne su veće količine vode. Veštačka kiša nema efekta u uslovima kada je vetar ekstremno jak, jer gubljenje toplote može biti izraženije nego prilikom zamrzavanja vode.

Osetljivost cvetova na mraz različita je u različitim fazama razvoja cveta. Otvoreni ili delimično otvoreni cvetovi su mnogo osetljiviji od čvrsto zatvorenih. Osim toga, cvetovi u razvoju bolje podnose mraz nego oni koji su otvoreni.

Potreba za zaštitom od mraza uslovljena je i drugim vremenskim uslovima. Veća je verovatnoća da će mirna, vedra noć stvoriti uslove koji izazivaju oštećenja, jer se toplota brzo gubi, i temperatura cvetova može biti niža od temperature u neposrednom okruženju biljke. Može se očekivati da će mrazevi koji nastupaju posle perioda toplog vremena izazvati veća oštećenja od onih koji slede iza perioda svežijeg vremena, zbog intenziviranog rasta biljaka.

Temperaturu treba pratiti na delu zasada koji se nalazi na najnižoj visinskoj tački, kako bi se moglo zaključiti o potrebi zaštite od mraza. Delovi zasada na nižoj visini biće hladniji od okruženja, a mogu biti značajno hladniji u odnosu na vazduh oko objekata. Uz to, zaštitu od mraza treba primeniti ranije ukoliko je relativna vlažnost vazduha niža, jer je tačka pojave rose niža u takvim noćima, kada se niže temperature i mogu očekivati. Nemojte prekidati navodnjavanje ujutru pre izlaska sunca, i pre nego što led počne da otpada sa biljke, ili počne da se prirodno topi.

MALČIRANJE

Oko sadnice, u prečniku od 1 – 1,25 m, treba naneti sloj malča debljine 7.5 – 13 cm koji treba obnavljati svake druge do treće godine. Koren borovnice se razvija u toj mešavini zemlje i malča, i ukoliko se ne obnavlja po raspadanju koren biljke može biti ogoljen i podložan oštećenjima. Često je nakon prinavljanja malča neophodno uneti i dodatne količine azota, obično dva puta veću količinu od preporučene.

OPRAŠIVANJE

Da bi borovnica ostvarila maksimalne prinose neophodni su joj insekti koji vrše oprašivanje (80 – 100% oprašivanja). Polen borovnice je težak i lepljiv, stoga ga moraju prenositi insekti, da bi oprašivanje bilo uspešno. Pčele mogu da otresu polen sa antera i skupe velike količine polena. Medonosne pčele ovo ne mogu da obavljaju, tako da su manje efikasne kod oprašivanja. Solitarne pčele takođe samo otežavaju okolnosti, jer one buše rupe u osnovi cveta kako bi prikupile nektar. Na taj način se ne vrši oprašivanje, a medonosne pčele koriste ove prolaze, tako da ni one ne oprašuju cvetove. Kod sorti sa manjim cvetom (Bluecrop), ili onih sa naglašenom produktivnošću polena (Rubel), zametanje plodova je obično uspešnije.

Medonosne pčele nisu tako efikasne za oprašivanje kao bumbari, jer one manje lete po hladnijem i vetrovitom vremenu. Bumbari i divlje pčele obično daju bolje rezultate, jer imaju manje rezervi hrane u košnicama. Smatra se da se podizanjem gustih, zelenih ograda oko zasada borovnice stimuliše naseljavanje domaćih pčela, i time obezbeđuje poboljšano oprašivanje.

 
Za oprašivanje dovoljno je imati od 4 do 8 pčela po žbunu tokom najtoplijeg dela dana. Tamo gde ovo nije slučaj, košnice se mogu postaviti u većem broju u zasad i tako obezbediti adekvatno oprašivanje. Košnice treba postaviti kada se razvije 5% cvetova (pa najviše do 25%), i treba ih ostaviti u zasadu sve dok latice cvetova ne počnu da opadaju. Za oprašivanje je bolje imati više krupnijih nego veći broj manjih košnica. Jedna košnica po hektaru (sa najmanje 45.000 pčela) dovoljna je kod sorti Rubel, Bluetta i Blueray, 2 košnice po hektaru kod sorti Berkley i Elliot, 3 kod sorte Bluecrop i čak i do 5 košnica kod sorte Jersey. Košnice treba postaviti na zaštićenom prostoru sa prednjim delom košnice (ulazom) okrenutim ka istoku. Treba ih, po potrebi, rasporediti po celoj parceli, na međusobnom rastojanju ne većem od 275 m. Košenjem cveća po obodu zasada usredsredićete pažnju pčela na žbunove borovnice. Nemojte zaboraviti da uklonite košnice prilikom prskanja zasada pesticidima.

KONTROLA ŽIVOTINJA KOJE PRIČINJAVAJU ŠTETU

U poređenju sa ostalim bobičastim vrstama, borovnica trpi najveću štetu koju izaziva životinjski svet, naročito ptice. Zabeleženi su gubici i do 30% prinosa u ekstremnim slučajevima. Jata ptica pevačica i manjih ptica mogu neposredno na žbunu da se hrane bobicama, i tako zaraze rod. Druge štetočine, kao što su jelen i glodari, takođe mogu da prouzrokuju štetu.

Najefikasnija zaštita od ptica je postavljanje mreže koja fizički ne dozvoljava pristup zasadu. Postavljanje mreže je često skupo, ali se, u zavisnosti od materijala od koga je načinjena, može opravdati, s obzirom na vek trajanja mreže (3 – 10 godina). Mreže se prave ili od materijala koji su izrađeni od kombinacije plastike i impregniranog platna, najlona, pamuka ili politilena. Postavljanje i uklanjanje mreže predstavlja veliki posao.

Ostali načini zaštite, uključujući audio naprave za pravljenje buke (vatromet, parafinski topovi itd.), elektronsko ometanje ptica ili emitovanje zvukova iz divljine mogu biti efikasni samo na kratko, jer se ptice brzo prilagode emitovanim zvucima. Vizuelni efekti za zastrašivanje ptica, kao što su baloni sa očima ili lažne divlje zveri, mogu biti od koristi. Izmenom i premeštanjem različitih uređaja doprineće se efikasnosti i dugotrajnosti ovih pristupa.

Što se tiče ostalog divljeg sveta, najčešće se primenjuju smrtonosne metode, kao što je trovanje (kod glodara) i korišćenje vatrenog oružja (kod jelena i drugih većih životinja). Postavljanje ograda i objekata za zastrašivanje se ponegde pokazalo uspešnim, međutim, ove metode nisu pouzdane.

PRIHRANA

Borovnica bolje uspeva na kiselim zemljištima i, u poređenju sa ostalim voćnim vrstama, pokazuje manju potrebu za većinom mineralnih materija. Uopšteno govoreći, borovnica traži vrlo malo dodatne prihrane, i osetljiva je ne preteranu primenu mineralnih đubriva. Testiranje zemljišta treba da predstavlja standardni deo programa prihrane i nege, naročito kontrola kiselosti zemljišta. Većina zemljišta može da obezbedi potrebne mineralne materije ukoliko se kiselost održava u odgovarajućim granicama.

Međutim, na većini parcela biće potrebna dodatna prihrana svake godine. Preporučuje se da se svake godine, u proleće, mnogo pre berbe, ili po berbi, izvrši testiranje zemljišta i listova borovnice. Pedeset listova sa celokupne površine parcele treba prikupiti, oprati i osušiti za analizu. Pregledom problematičnih delova zasada može se utvrditi potreba za dodatnim testiranjem. Obično se svake godine dodaje azot, dok se ostale mineralne materije unose samo ukoliko se testiranjem ukaže na nedostatak.

Izvori azota su uglavnom amonijum sulfat, amonijum nitrat, urea ili drugi organski izvori. Kao izvoru azota, prednost se daje amonijum sulfatu, u odnosu na nitrate, jer je borovnica osetljiva na nitrate. Obično je urea najbolji izbor, ukoliko je kiselost zemljišta ispod 5,0. Ona je obično i najjeftinija, i treba je unositi da bi se izbeglo isparavanje. Kompleksna 15-15-15 đubriva ne treba koristiti, osim na peskovitim zemljištima. Prilikom korišćenja ovih đubriva, ne zaboravite da koristite amonijumske forme azota. Zemljišta sa većim sadržajem organske materije mogu imati manju potrebu za azotom. Debeo sloj strugotine ili iverja može uticati na čak do dva puta veću potrebu za azotom, jer su to materijali koji privremeno mogu da onemoguće biljku da dođe do ovih hranljivih materija.

Amonijum sulfat se takođe koristi kada treba smanjiti kiselost zemljišta. Što je zasad stariji potrebe za azotom su veće. Iako doprinosi povećanju kiselosti zemljišta urea na kiselost ne utiče u znatnoj meri. Detaljnije informacije o tome date su u tabeli. Možda će nešto više azota biti potrebno na lakšim, a manje na težim zemljištima. Unošenje stajnjaka nakon sadnje se ne preporučuje za borovnicu koja se plasira na tržište u svežem stanju, usled mogućnosti prenošenja bolesti preko hrane. Ako se stajsko đubrivo ipak koristi, treba da bude dobro kompostirano i uneseno pre sadnje, zbog smanjenja rizika. Radi boljeg usvajanja mineralnih materija preporučuje se primena azota u dva navrata, u vreme kretanja pupoljaka i 6 nedelja nakon toga.

Đubrenje treba izbegavati krajem leta, jer se tako stimuliše prirast, jer je podložan oštećenjima tokom zime. Jesenje đubrenje obično je neefikasno, pošto dolazi do demineralizacije pre nego što biljka upije mineralne materije.

Nedostatak ostalih hranljivih materija na koji ukažu analize zemljišta i lista može se nadoknaditi na različite načine. Fosfor se može nadomestiti kompleksnim đubrivima, ili individualno, kroz diamonijum-fosfat, koncentrat superfosfata, monoamonijum-fosfat i superfosfat. Đubriva koja sadrže samo fosfor mogu se primenjivati bilo kada, dok đubriva koja sadrže azot treba tretirati kao azotna đubriva.

Ako se ukaže potreba za dodatnim kalijumom, treba primeniti kalijum sulfat, u bilo kom periodu godine. Izbegavajte korišćenje kalijum-hlorida, jer je borovnica osetljiva na hloride. Ukoliko je potrebno nadomestiti i magnezijum, kalijummagnezijum sulfat će odgovarati. Još jedan izvor magnezijuma je dolomitski kreč, ukoliko je kiselost zemljišta niža od 4,5, odnosno ako je sadržaj magnezijum-sulfata veći.

Isuviše niska kiselost zemljišta obično za posledicu ima nedostatak kalcijuma. U tom slučaju, koristi se krečnjak ili dolomitski kreč. Ukoliko pH nije previše nizak, kao izvor kalcijuma može se upotrebiti gips, a da pritom ne dođe do promene pH. Ostale mineralne materije retko kada su u nedostatku, osim u slučajevima izuzetno visoke kiselosti zemljišta. Nedostatak gvožđa (pojava žutila na mladim listovima) je obično prvi indikator ove pojave, i tada obično postoji nedostatak i drugih mikroelemenata. Kontrolisanjem kiselosti zemljišta ovaj problem se eliminiše.

NAVODNJAVANJE

Adekvatna kontrola vlage u zasadu takođe je značajna za postizanje profitabilnih prinosa. U područjima u kojima se gaji borovnica neujednačena količina padavina dovodi do remećenja ravnoteže optimalne količine vlage tokom čitavog veka zasada. Uzgajivači su prinuđeni da nadoknađuju nedostatak vode, odnosno da uklanjaju višak vode u zasadu, da bi se izbegla pojava bolesti. Čak i u godinama sa normalnom količinom padavina može se desiti da zasadu ponestane vlage, jer je korenov sistem borovnice plitak. Potrebe borovnice za vodom su najveće u periodu rasta ploda, sredinom leta, kada je normalna količina padavina najniža. Padavine su obilnije u proleće i jesen, odnosno u vreme kada se koren borovnice razvija, i kada je najosetljiviji na bolesti. Za visoke prinose najznačajnije je praćenje količine padavina u određenoj oblasti, tako da uzgajivači budu u mogućnosti da obezbede dodatne količine vode, ako za to postoji potreba, kao i odlivanje suvišne vode iz zasada.

Navodnjavanjem borovnice postižu se bolji prinosi, plodovi su krupniji, a broj plodova koji se osipaju je manji. Prednost se daje navodnjavanju po sistemu ‚kap po kap‘, u područjima sa retkom pojavom prolećnih mrazeva, a postavljanje ovog sistema treba obaviti pre sadnje. Elastične plastične trake mogu se postaviti uz sadnice duž leja, ili se mogu ukopati ispod zone korenovog sistema, u slučaju izdignutih leja. Veštačka kiša se takođe može koristiti kada je potrebno obezbediti zaštitu od mrazeva, ali, u tom slučaju, treba očekivati pojavu gljivičnih oboljenja.

Za zasad borovnice standardne veličine potrebno je 125 – 155 cm vode po hektaru tokom čitave vegetacije. Kao i u godini postavljanja zasada, tokom čitavog početnog perioda vegetacije zemljište u zasadu treba da bude obezbeđeno vodom do mere od oko 50% njenog kapaciteta primanja vode. Tenziometrom se najefikasnije kontroliše količina vlažnosti zemljišta, mada u praksi, u prvoj godini po sadnji, obično na 10 m reda dolazi 30 l vode dnevno (25 l/10 m/ d), uključujući padavine i navodnjavanje, sa godišnjim povećanjem od oko 20%, dok zasad ne postigne zrelost. Ovaj uslov može se obezbediti kombinovanjem padavina i navodnjavanja. Dnevne količine će varirati tokom vegetacije, u zavisnosti od faze rasta, s tim što će, da bi se obezbedila odgovarajuća količina vode za plod koji sazreva, veće količine biti potrebne tokom perioda formiranja konačne veličine ploda, kao i tokom perioda berbe.

BERBA I MANIPULACIJA PLODOVIMA POSLE BERBE

Tretiranje plodova pre berbe i odluke o načinu tretiranja zasada borovnice značajno se odražavaju na prinos. Izabrana sorta trebalo bi da odgovara potrebama na tržištu. Na primer, treba izbegavati sorte sa plodovima problematičnog kvaliteta, a sorte kao što je Elliot, koje boju poprimaju pre nego što postignu odgovarajući nivo šećera, ne treba brati pre postizanja pune zrelosti. Adekvatnom rezidbom postiže se da plodovi budu krupniji, ujednačeniji, ranijeg vremena zrenja, kao i da se lakše beru, što doprinosi efikasnosti i smanjenoj pojavi oboljenja. Visok nivo azota može dovesti do slabije trajnosti plodova i zakasnelog vremena sazrevanja. Slabo oprašivanje negativno će se odraziti na zametanje plodova i prinose. Važno je u svim oblastima iznaći najbolja rešenja za gajenu kulturu, u cilju dostizanja profitabilnih prinosa.

Prvi prinosi se često mogu očekivati u toku treće i četvrte godine gajenja, s tim što se puna produktivnost zasada očekuje u šestoj i desetoj godini, u zavisnosti od sorte i klimatskog područja. Borovnica raste u grozdovima i nema ujednačeno vreme sazrevanja, što podrazumeva više berbi za postizanje maksimalnih prinosa. Berbu treba obavljati često, na svakih 7 – 10 dana, ili češće, ukoliko su temperature visoke. Što se sezona više primiče kraju, interval između branja postaje duži, s tim da su kod sorti sa kasnijim vremenom sazrevanja berbe ređe. Plodovi su najboljeg kvaliteta ako se beru ujutru, pošto se rosa osuši, i pre nego što nastupe visoke temperature. Ustanovljen sistem brzog transporta plodova sa polja tokom berbe je imperativ. Odlaganje hlađenja nakon berbe značajno može uticati na trajnost plodova.

Borovnica za potrošnju u svežem stanju uglavnom se bere ručno, a preporučuje se što manje manipulisanje plodovima, da bi se umanjilo oštećenje plodova i širenje bolesti. Zrele bobice sa grozda treba palcem otresti na dlan, ne treba ih brati, kao većinu drugog voća. Prosečni profesionalni berač može da ubere od 20 do 25 kg za 8 sati po danu, dok iskusniji berači mogu da sakupe i veće količine kada je rod obilan. Sve je više uzgajivača koji plodove borovnice prilikom berbe plasiraju u posude u kojima se bobice prodaju. Ovim se smanjuje prenošenje plodova iz ruke u ruku, ali je radna snaga skuplja, jer ovakav način berbe usporava berača. Bobice bi trebalo brzo transportovati sa polja u hladnjaču.

Borovnice za preradu podrazumevaju mehanizovanu berbu, mada je mehanizovana berba sve uobičajenija i kod borovnice za svežu potrošnju. Mali ručni vibratori sa posudom za skupljanje otresene borovnice mogu se koristiti na manjim površinama, dok se u komercijalnoj proizvodnji koriste veliki kontejneri koji se postavljaju iznad mašina za branje. Iako je kod mehanizovane berbe neophodno dodatno sortiranje voća, a dugotrajnost plodova smanjena, troškovi mehanizovane berbe su za ½ do 1/3 niži u odnosu na ručnu berbu. Međutim, kod mehanizovane berbe, da bi berba bila efikasna, rastojanje između redova mora da bude 3 m, a rastojanje od ivice zasada do početka reda (zbog zaokretanja mehanzacije) 8 m, dok nagib ne sme da bude veći od 10%. Obično uzgajivači prve dve berbe obavljaju ručno, kod bilo koje sorte, sve dok većina bobica ne sazri, čime se smanjuje broj zelenih i za sortiranje nedovoljno sazrelih bobica.

HLAĐENJE I ČUVANJE

Bobičasto voće bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjače, propuštanjem hladnog vazduha ( 2°C) preko paleta sa plodovima. Kada se plodovi ohlade do blizu 0°C, palete sa gajbicama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komoru na temperaturi od -1°C – 0°C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 85%, i uz slab protok vazduha, radi smanjenja stepena dehidratacije. Viša temperatura vazduha u hladnjači i niža vlažnost vazduha nepovoljno će se odraziti na dugotrajnost plodova.

Plodovi obrani neposredno pre pune zrelosti imaće bolju dugotrajnost u odnosu na prezrele i plodove obrane u punoj zrelosti. Kod proizvodnje borovnice za svežu potrošnju najbolje je obučiti berače da u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe ne bude neophodno.

Berači mogu ubrane bobice odlagati direktno u plastične posude za maloprodajno tržište koje se mogu direktno prosleđivati u hladnjaču i plasirati na tržište. Plastične posude od čiste Clamm-shell plastike, različitih dimenzija, koriste se kako za maloprodajno tako i za veleprodajno tržište. Ove posude su jeftine, omogućavaju brzo hlađenje plodova i providne su. Precizni izgled posude treba utvrditi u dogovoru sa kupcima. Posude od stiropora, kartona ili drveta još uvek su u upotrebi za lokalno i neposredno maloprodajno tržište, kao i za namensko tržište.

TRANSPORT

Veliki procenat obranih plodova se izgubi na putu od ‘njive do trpeze’. Veliki deo ovog gubitka posledica je loše manipulacije plodovima posle berbe, uključujući i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda, smanjuje se i procenat gubitka. Bobičasto voće bi trebalo održavati u hladnim uslovima, upakovano u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopuštajući pri tom da leže na podu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može dostići čak i 11°C. Isto tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih točkova kamiona, kako bi se smanjilo truckanje. Da bi se palete stabilizovale one su mogu dodatno prepakovati, ili se mogu obmotati pantljikama. Ukoliko za to postoje mogućnosti treba koristiti kamion-hladnjaču. Međutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća, i temperatura ne može da se održi ispod 4°C, a da se plodovi pritom ne zalede. Usled toga, maksimalno hlađenje plodova pre utovaranja je čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala niža temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu.

Transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgajivača. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u smislu njihove edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa svežom borovnicom. Poželjan je lični kontakt između prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima kada to nije moguće, od pomoći može biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz pošiljku.

SUZBIJANJE KOROVA

Suzbijanje korova uključuje primenu kako agrotehničkih mera održavanja zemljišta tako i primenu hemijskih preparata. Malčiranjem i ručnim plevljenjem može se, do izvesne granice, smanjiti potreba za značajnijom primenom hemijskih preparata. Ne treba dozvoliti da se korov utvrdi u zasadu, ili oko njega. Primenom agrotehničkih mera u zasadu u godini sadnje, kada su sadnice niskog rasta, obezbeđuje se olakšano suzbijanje korova u kasnijim godinama. Zemljište treba u manjoj meri obrađivati, jer je koren borovnice veoma plitak. Međuredni prostor može se zatraviti, kako bi se umanjila pojava korova. Malč i herbicidi obično se nanose na prostoru od 1 – 1,2 m pored banka.

Za suzbijanje korova u zasadu borovnice postoji veliki broj herbicida. Oni se mogu svrstati u više kategorija, u zavisnosti od toga na koje su korove usmereni (širokolisni nasuprot travama), u zavisnosti od vremena primene (pre pojave korova nasuprot onima koji se primenjuju nakon pojave korova) i specifičnosti (širokog spektra nasuprot onih namenjenih za određene korove). U tabeli 4, navedeni su herbicidi koji se mogu naći na tržištu, kao i uputstvo za upotrebu.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst:”Priručnik za proizvodnju borovnice za svežu upotrebu” autor: Dr Kortni Veber