Kao i virus hlorotične lisne pegavosti tako i virus brazdavosti stabla jabuke prati areal rasprostranjenja ove voćke. Takođe, latentno je prisutan u skoro svim komercijalno gajenim sortama i podlogama jabuke. Osim jabuke, zaražava još krušku, dunju, kajsiju, breskvu, trešnju i aroniju.

Simptomi :  U većini slučajeva simptomi nisu uočljivi. Međutim, na osetljivim sortama, dve godine nakon kalemljenja na zaraženu podlogu, može doći do nekroze spojnog mesta i brazdavosti stabla. Lišće ovih biljaka postaje hlorotično, a na stablu se još mogu uočiti zadebljanja i nekroza, usled čega dolazi do lomljenja stabla.
U kombinaciji sa drugim virusima značajno smanjuje procenat ožiljenih podloga, a korišćenje zaraženih podloga, osim navedenih simptoma, kasnije dovodi i do zaostajanja biljaka u porastu. Glavni način širenja ovog virusa je kalemljenje.

 
Zaštita : Proizvodnja i sadnja sertifikovanog sadnog materijala, uz punu primenu fitosanitarnih mera tokom kalemljenja i nege, najznačajnije su mere zaštite. Iako vektori virusa nisu do sada poznati, zaražena stabla treba ukloniti iz voćnjaka.

Preuzet tekst :  “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu jabuke” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet Doc. dr Dragan Radivojević, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd Dr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd