Prvi znaci oboljenja se javljaju u rano proleće na svim vegetativnim delovima loze.

Na lišću se ispoljavaju sivkasto žute pege prečnika do 1 cm, koje su okružene tamno braon prstenom. Pege na peteljci koje se javljaju
mogu je prstenovati zbog čega se liska suši.

Na šepurini grozda javljaju se mala udubljenja, koja brzo pocrne. Pege na lastarima su izdužene i transformišu se u rak rane.

Na obolelim bobicama javljaju se najpre sitne, oko 1mm, beličaste pege, oko kojih se za nekoliko časova formira crvenobraonkasti prsten, koji za jedan dan može da dostigne širinu od oko 1 cm. Sledećeg dana bobica se suši i smežurava pretvarajući se u plavičastocrvenkastu mumiju. Bolest može da zahvati i uništi čitav grozd.

U okviru pega na listu, kao i u mumificiranim plodovima, odnosno bobicama formiraju se crna telašca – piknidi, koji štrče iz epiderme, čineći je neravnom.

Epidemiologija : Parazit prezimi u mumficiranim ili opalim bobicama,odakle se u proleće vetrom, kišnim kapima i insektima prenosi, prvo na lišće, a zatim i na grozdove. Parazit u lozu prodire kroz kutikulu.

Suzbijanje: Ukloniti i spaliti obolele lastare i grozdove, čime se u značajnoj meri smanjuje zarazni potencijal. Sa primenom fungicida treba otpočeti nešto ranije kada su lastari 10-15 cm dužine. Do cvetanja obaviti 2-3 tretiranja. Zaštitom vinove loze od plamenjače i crvene paleži štiti se i od ove bolesti.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst sa sajta PSSS