Prouzrokovač fuzarioznog uvenuća luka je gljiva koji se dugo održava i prenosi zemljištem. Najveće štete pravi tokom letnjih meseci, kada su česti periodi vremena sa povišenim temperaturama.

Simptomi :  Infekcije ostvarene u ranim fazama razvoja biljke, posle sadnje i nicanja, dovode do potpunog propadanja biljaka. Biljke žute, venu i suše se. Lukovice zaraženih biljaka koje su kasnije zaražene mogu izgledati normalno, iako je unutrašnje tkivo meko. Na celoj ili delu površine bazalnog dela lukovice razvija se suva trulež. Starije lišće vene, postaje tamno i izumire. Ubrzano propadanje celih biljka može se javiti širenjem zaraze sa starijeg na mlado lišće. U vlažnim uslovima na donjem delu zaraženih lukovica može se javiti bela trulež. Takođe, i drugi patogeni mikroorganizmi, kao što su bakterije, mogu naknadno naseliti već inficirane lukovice prouzrokujuću vlažnu trulež.

Epidemiologija : Gljiva se održava u vidu spora u zemljištu i biljnim ostacima i po nekoliko godina. Patogen se širi vodom, česticama zemlje, insektima, mehanizacijom i obućom radnika. Najintenzivnije zaraze se javljaju u toplom (25-28°C) i vlažnom zemljištu. Pri povoljnim uslovima spore u kontaktu sa korenom biljke domaćina proklijaju u infekcione hife koje se probijaju kroz epidermis i parenhim kore, odakle prodire u ksilem. Preko korena patogen dospeva do donjeg dela lukovice pruozrokujući njeno propadanje. Gljiva takođe prodire i preko povreda nastale ishranom larvi lukove muve, neracionalnom primenom đubriva, mehanizacijom ili
prilikom vađenja lukovica.

Suzbijanje : Izbegavati oštećenja lukovica tokom izvođenja mera nege i zaštite useva. U cilju smanjenja gubitaka, pažljivo sortirati lukovice pre čuvanja. Prostorije u kojima se čuvaju lukovice je potrebno održavati čistim i dobro provetrenim. Primeniti najmaje trogodišnji plodored i gajiti useve koji nisu domaćini patogenu. Gajiti sorte i hibride luka koji su tolerantni. Za sada se ne postoje hemijske mere suzbijanja prouzrokovača fuzarioznog uvenuća.

Preuzet tekst :  “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu crnog luka” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd , Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor , Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd