Prouzrokovač fuzarioznog uvenuća paradajza je veoma štetan i destruktivan patogen, koji u povoljnim uslovima može u potpunosti da uništi proizvodnju paradajza. Fusarium oxysporum f.sp.lycopersici je specijalizovana forma parazita koja napada samo paradajz. Postoji i više fizioloških rasa patogena. Specijalizacija parazita ide još dalje tako da postoje biotipvi koji se razvijaju samo na određenim sortama. Uslovi sredine koji pogoduju razvoju oboljenja u našoj zemlji su uglavnom vezani za proizvodnju paradajza u zaštićenom prostoru, gde je prisutna visoka temperatura i vlaga vazduha.

Simptomi : Ispoljavanje simptoma u značajnoj meri zavisi od vremenskih uslova i virulentnosti patogena. Biljke u polju iznenedno venu dobijajući žutu boju i vidno zaostaju u porastu. Na uzdužnom preseku prizemnog dela stabla uočava se mrka obojenost sudovnog tkiva, što predstavlja karakterističan simptom uvenuća. Promena boje je jače izražena na nodusima. Donje lišće zaraženih biljaka najpre postaje hlorotično sa prosvetljenim nervima, zatim pokazuje simptome uvelosti, kasnije po obodu nekrotira, suši se i opada. Propadanje čitavih biljaka nastaje kasnije, posle cvetanja i formiranja plodova. Ukoliko je prisutna velika količina vlage u zemljištu, nadzemni deo biljke ne vene, ali pokazuje žućenje i uvijenost. Simptomi fuzarioznog uvenuća veoma su slični simptomima koje prozrokuju gljive iz roda Verticillium, što treba uzeti u obzir pri dijagnostici.

Epidemiologija : Prouzrokovaču fuzarioznog uvenuća paradajza za razvoj i ostvarivanje infekcije pogoduje toplo vreme i kisela, peskovita zemljišta. To su pre svega sledeći faktori: temperatura zemljišta i vazduha od 28°C, optimalna vlažnost zemljišta potrebna za rast biljaka, nizak sadržaj azota i fosfora a visok sadžaj kalijuma, niska pH vrednost zemljišta, kratak dan i nizak intenzitet svetlosti. Virulentnost patogena se pojačava primenom mikrođubriva, fosfora i amonijačnog azota. Patogen se u zemljištu održava hlamidosporama na mrtvim biljnim ostacima. One mogu veoma dugo očuvati vitalnost. Pri povoljnim uslovima hlamidospore u kontaktu sa korenom biljke domaćina proklijaju dajući hife, konidije ili nove hlamidospore. Infekcione hifa se probija kroz epidermis i parenhim kore, odakle prodire u ksilem i u njemu se intenzivno razvija. Na obolelim biljnim tkivima micelija obrazuje konidiofore, makrokonidije i mikrokonidije. Konidijama se lako rasejava, pretežno kišnim kapima i vodom za zalivanje. Patogen se na veća rastojanja širi semenom i rasadom. U okviru polja inokulum se širi rasadom, mehanizacijom i pomoću vetra ili vode.

Suzbijanje :  Nedeljno pregledati parcele po “W” obrascu, počevši od sredine sezone do momenta zrenja plodova. Uspešna zaštita se može ostvariti kombinovanjem različitih mera, jer bilo koja pojedinačna mera nije u potpunosti efikasna. Primena višegodišnjeg plodoreda i zdravog semena u velikoj meri smanjuje infekcioni potencijal i gubitke prinosa. Zemljište za proizvodnju rasada i gajenje biljaka u zatvorenom prostoru sterilisati termički ili hemijski. Podesiti pH zemljišta na 6,5 – 7 i koristiti nitratni azot umasto amonijačnog. Primena fungicida zbog slabe efikasnosti usled prirode patogena nije našla širu primenu. Do sada nije utvrđena rezistentnost Fusarium oxysporum f.sp. lycopersici na fungicide.

Najvažniji način zaštite je stvaranje i gajenje otpornih sorti. Međutim, rad na stvaranju otpornih sorti otežava postojanje fizioloških rasa ovog patogena. Do sada su uglavnom selekcionisani hibridi paradajza koji su otporni na rase 1 i 2. Takođe, identifikovana je monogenska rezistentnost na rasu 3.

Hibridi niskog rasta koji se kod nas najčešće gaje a imaju otpornost na rase 1 i 2 su :

poluvisoki :

visoki :

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst :  “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu paradajza” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd , Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor , Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd