Virus hlorotične lisne pegavosti jabuke spada u široko rasprostranjene parazite jabuke, ali i drugih voćki koje služe kao mesto održavanja virusa, bilo da su u proizvodnim zasadima, rasadnicima ili okućnicama. Može se naći i na ukrasnim drvenastim biljkama iz porodice Rosaceae. Ovaj parazit je utvrđen u našoj zemlji još osamdesetih godina prošlog veka i masovno se širio usled korišćenja vegetativno umnoženih zaraženih podloga za kalemljenje.

Simptomi : Na većini komercijalno gajenih sorti jabuke ovaj virus ostaje nezapažen. Njegovo prisustvo u podlogama i sadnicama najčešće prolazi bez simptoma zbog čega se ovakva zaraza naziva latentnom ili skrivenom. Međutim, osetljivost genotipova nije ista. Na osetljivim vrstama roda Malus može doći do pojave hloroze nerava, hlorotičnih zona različitog oblika, često u vidu prstenova, deformacije listova, zaostajanja u porastu i kržljavosti.
Na drugim domaćinima mogu se zapaziti i izraženiji simptomi. Tako na šljivi ovaj virus može izazvati pucanje kore, ili na pojedinim sortama šljive i kajsije lažne simptome šarke.
Osim poremećaja u izgledu i razvoju zaraženih biljaka, ovaj virus izaziva poremećaj kompatibilnosti podloge i plemke, smanjenje vitalnosti stabala, i još značajnije izaziva smanjenje prinosa zaraženih biljaka. Ponekad je teško utvrditi štetnost ovog virusa zbog prisustva različitih sojeva i razlika u osetljivosti domaćina. Često su prisutne združene infekcije više virusa na istom domaćinu pa je nemoguće proceniti udeo svakog ponaosob. I ako je jabuka glavni domaćin, po jačini simptoma značajnije štete izaziva na koštičavim voćkama.

Suzbijanje : Širok krug domaćina omogućava stalno prisustvo izvora inokuluma u mnogim vrstama voćaka. Ipak, virus se ne širi tako brzo na nova stabla. Nezaražena stabla mogu ostati zdrava i više decenija u prisustvu zaraženog stabla. Osim širenja zaraženim sadnim materijalom, nisu poznati drugi načini širenja ovog virusa. Obzirom da je proizvodnja sadnog materijala proces tokom koga se zaraza umnožava zajedno sa brojem proizvedenih sadnica to se moraju poštovati fitosanitarne mere i sertifikacione procedure kako bi se intenzitet prisustva ovog virusa smanjio. Proizvodnja i upotreba zdravog sadnog materijala su od izuzetnog značaja u sprečavanju širenja virusa uopšte. Neophodno je kontrolisati biljke sa kojih se uzima materijal za proizvodnju sadnica. Odsustvo virusa potvrđuje se serološkim ELISA testom i korišćenjem osetljivih drvenastih biljaka indikatora koje specifično reaguju na pojedine sojeve virusa. Zabeležen je i pozitivan efekat termoterapije vršnog meristema u cilju dobijanja bezvirusnog materijala metodom kulture tkiva. Druge mere zaštite nisu poznate.

Preuzet tekst :  “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu jabuke” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet Doc. dr Dragan Radivojević, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd Dr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd