Glavni domaćini ove fitoplazme pripadaju rodu Prunus, a naročito su osetljive Prunus armeniaca i Prunus salicina. Vrste P. domestica i P. cerasifera imaju prirodno veću toleranciju (ne pokazuju simptome iako su inficirane). Neki korovi, kao što su poponac (Convolvulus arvensis) i zubača (Cynodon dactylon) mogu biti prirodno zaraženi i predstavljaju potencijalni izvor zaraze. Potvrđeno je da su sindromi pod nazivom „hlorotična kovrdžavost listova“ kajsije i breskve i „leptonekroza“ šljive izazvani istim uzročnikom odgovornim i za „evropsko žutilo“ koštičavog voća (European stone-fruit yellows) koga čini jedna fitoplazma prisutna u tkivima floema.

Simptomi :  Prisutnost nekih karakterističnih simptoma može olakšati određivanje bolesti, kad se radi o šljivi i kajsiji. Na breskvi su promene manje uočljive jer na njoj napadi fitoplazme imaju manje izraženo dejstvo. Najbolji termini za uočavanje simptoma su pre cvetanja i na kraju leta.

KAJSIJA I ŠLJIVA : Mlade biljke pokazuju sistemičnu infekciju, dok su kod onih starijih od pet godina početni simptomi lokalizovani. Najspecifičniji simptom se ogleda u fiziološkoj neravnoteži, koja utiče na narušavanje normalnog redosleda feno-faza. Na zaraženim biljkama, na delu krune, vegetacija se produžava do početka zime, a nova vegetacija počinje 7-10 dana ranije nego što je uobičajeno. Karakterističan simptom je da se prvo pojavljuje lišće, pa se tek kasnije otvaraju cvetovi. Lisni pupoljci bolesnih biljaka se razvijaju nekoliko nedelja ranije od zdravih. Na proleće listovi su hlorotični, a kasnije (s dolaskom prvih vrućina), poprimaju crvenkastu boju. Površina lista je smanjenih dimenzija i ima tendenciju uvijanja prema gore duž centralnog nerva dok ne dobije tipičan izgled „cigare“, što se posebno vidi kod šljive.

Listovi su kruti, hrapavi i zbog toga osetljiviji na dodir. Kod kajsije do uvijanja dolazi duž stranica lista, koji zbog toga dobija izgled trougla. Nervi su na početku hlorotični, a posle ih može zahvatiti nekroza. Simptomi uvijanja listova razvijaju se tokom leta i postaju najvidljiviji krajem septembra. Često listovi sa simptomima infekcije prerano otpadaju. Plodovi šljive imaju više ili manje izražene promene u zavisnosti od osetljivosti sorte na fitoplazmu. Plodovi su manji, dolazi do kašnjenja zrenja, spoljne ili unutrašnje deformacije ploda. Meso je isušeno i sa izmenjenim odnosom šećera i kiselina.

Opisani simptomi, koji su često prisutni samo na nekim granama, progresivno se šire tokom godina dok ne obuhvate celu krunu. Kod kajsije zahvaćene grane mogu da imaju kraće izdanke zbog skraćenja internodija. Zahvaćene grane pokazuju tipičnu degeneraciju floema, koji postaje crveno-braon. Ova promena, iako je prisutna na zaraženim biljkama, ipak se smatra indirektnim simptomom, posledicom štete izazvane niskim zimskim temperaturama na biljkama koje su već u vegetaciji. Upotreba podloga za kalemljenje koje karakteriše veća tolerancija na fitoplazme može usporiti tok bolesti.

Ako se Prunus cerasifera koristi kao podloga za sorte japanske šljive, podloga reaguje na infekciju atipičnim izbijanjem izdanaka. Kod kajsije kalemljene na sejancu kajsije, inficirana biljka propada u roku od 2 do 3 godine. Ponekad može doći do iznenadnog propadanja kajsije od apopleksije.

BRESKVA : Simptomi se, pre svega, pojavljuju na listovima, koji postaju uvijeni, hlorotični i slabije se razvijaju. S nastupanjem visokih temperatura, podižu se ivice lista duž centralnog nerva, i dobija se tipičan izgled „cigare“. Istovremeno, lisna ploča, počevši od spoljnih ivica površine lista, dobija crvenkastu boju. Tako promenjeni listovi obično se pojavljuju na vrhovima grana i prerano opadaju. I na ovoj vrsti bolest se lokalizuje po delovima. Za dve-tri godine simptomi se mogu proširiti na celu biljku. Deo krune zahvaćen opisanim simptomima vremenom pokazuje izraženo propadanje, posle čega često sledi nekroza i odumiranje. I na breskvi se može primetiti neuravnoteženost feno-faza (kašnjenje početka faze vegetacije).

Epidemiologija :  Izvor inokuluma su zaražene biljke domaćini u kojima se patogen održava. Dužina inkubacionog perioda je 1-3 godine.

Veoma važnu ulogu u prirodnom širenju bolesti imaju insekti vektori. Prirodno širenje je, izgleda, veoma brzo, tako da u periodu od nekoliko godina sve biljke u jednom voćnjaku mogu biti zaražene. Još uvek nije tačno utvrđeno koji insekti su vektori, ali je potvrđeno da su za širenje fitoplazme, koja prouzrokuje evropsko žutilo koštičavog voća, odgovorni insekti iz podfamilije Typhlocybinae, neke vrste cikada. Na veće udaljenosti fitoplazma se prenosi zaraženim sadnim materijalom.

Suzbijanje : Najvažnije je fitosanitarno stanje matičnih biljaka i sadnog materijala. Zbog toga podloga i plemka treba da budu uzete sa biljaka koje su sigurno bez fitoplazme i potpuno bez vidljivih simptoma. Treba poštovati prostornu izolaciju, suzbijati moguće insekte vektore, zaustaviti promet sadnog materijala sa zaraženih parcela, a zaražene biljke odmah ukloniti i uništiti. Takođe je važno definitivno steći znanja o prirodnom širenju bolesti. Kad se jednom identifikuje vektor/vektori biće potrebno nametnuti, već u rasadniku, efikasnu zaštitu u cilju eliminisanja insekata koji mogu uneti fitoplazmu. Sorte japanske šljive pokazuju povećanu osetljivost na fitoplazmu. Smatra se da se pojava ove bolesti u nekim regionima povećala uvođenjem novih sorti japanske šljive.

Napomena:  Identifikacija fitoplazme je moguća jedino laboratorijskim analizama.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzeto sa : uzb.minpolj.gov.rs