Prema podacima FAOSTAT-a prosečna godišnja proizvodnja jabuke u Srbiji za period od 2006 do 2010. godine je iznosila 248.592 tone.

Karakteristično je da se najveći deo proizvodnje jabuke još uvek odvija po principima konvencionalne proizvodnje. Organska proizvodnja jabuke, iako je zakonom uređena, u Srbiji skoro da ne postoji. Sa druge strane integralna proizvodnja nije definisana zakonom iako u praksi postoji. Da bi proizvodnja jabuke mogla uspešno da funkcioniše u skladu sa osnovnim principima integralne proizvodnje, neophodno je uspostaviti zakonski okvir koji bi regulisao ovu oblast. Legalizovanje integralne proizvodnje jabuke omogućilo bi posebno obeležavanje proizvedenih plodova, što bi im donelo prepoznatljivost na tržištu i lakšu realizaciju, a samim tim i sigurniju i veću dobit za proizvođače. Pretpostavka je da će u budućnosti samo plodovi proizvedeni u integralnoj ili organskoj proizvodnji moći da budu realizovani na probirljivom tržištu voća.

Kriterijumi na tržištu svežeg voća, pa samim tim i kada je jabuka u pitanju danas su značajno pooštreni. Promene su izazvane jakom konkurencijom koja vlada među proizvođačima i povećanim zahtevima potrošača kada je u pitanju kvalitet plodova, posebno njihova zdravstvena ispravnost. Intenzivna proizvodnja jabuke podrazumeva upotrebu pesticida i drugih hemikalija. Od gajenih kontinentalnih voćaka, jabuka po pravilu ima najveću upotrebu pesticide po jedinici površine, sa najvećim brojem zaštitnih tretmana. Brojne aplikacije pesticida i drugih hemikalija tokom vegetacije voćaka mogu usloviti pojavu ostataka pesticida iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti (Maximum Residues Limit – MRL) koji mogu negativno uticati na ljudsko zdravlje.

ŠTA JE INTEGRALNA PROIZVODNJA I KOJI SU NJENI CILJEVI?

Integralna proizvodnja voća je proizvodni sistem koji koristi sve metode i mere u proizvodnji na takav način da redukuju korišćenje hemijsko-sintetičkih preparata i đubrenje na minimum u skladu sa ekološkim, ekonomskim i toksikološkim principima. Integralna proizvodnja jabuke je ekonomski uspešna proizvodnja kvalitetnih plodova sa akcentom na zaštitu ljudskog zdravlja i prirode. U cilju smanjenja primene agrohemijskih mera favorizuje se primena bioloških mera.

Međunarodna organizacija za biološku i integralnu kontrolu štetnih životinja i biljaka (IOBC) dala je zvaničnu definiciju integralne proizvodnje voća kao “ekonomična proizvodnja voća visokog kvaliteta, koja daje prioritet ekološki bezbednijim metodama i minimizira neželjene efekte i korišćenje agro-hemijskih sredstava da bi se povećala zaštita životne sredine i zdravlja ljudi”.

Odgovarajuće tehnike gajenja imaju pozitivan efekat na voćnjak i okolinu. U proizvodnji prioritet se daje prirodnim, kulturnim, biološkim, genetičkim i biotehničkim metodama kontrole štetočina, bolesti i korova kao i da korišćenje agrohemijskih sredstava bude svedeno na neophodni minimum.

Integralna proizvodnja se ne fokusira samo na hemijsku zaštitu biljaka, već takođe na sve mere gajenja koje se primenjuju u proizvodnji.

Svaki proizvođač voća treba da uoči i shvati potrebu za primenom integralne proizvodnje jabuke, odnosno treba da primeni mere integralne proizvodnje u što većem obimu. Kako mnoge od izabranih mera, sa unapred definisane liste, treba da budu realizovane svake godine, svaka primena treba da bude zabeležena u poseban voćarski registar (služi za vođenje evidencije o svim aktivnostima sprovedenim u voćnjaku) Integralna proizvodnja voća je uslovljena društvenom brigom za hiperprodukciju, ugroženost divljih vrsta i zagađenje zemljišta i površinskih voda intenzivnom poljoprivredom. Integralno gajenje je ekonomski opravdana proizvodnja kvalitetnih plodova sa najboljom mogućom zaštitom ljudskog zdravlja i životne sredine.

 
Ideja integralne proizvodnje voća kao tehnike gajenja koja je osmišljena tako da bude bezopasna za ekosisteme voćnjaka nastala je tokom ranih pedesetih godina prošlog veka. Razvoj ovog pionirskog posla je bio stalno ometan i nije prihvaćen čak i od profesionalnih udruženja ili od voćara narednih 20 godina. Zbog toga je sredinom sedamdesetih i kasnih osamdesetih godina XX veka uvođenje integralne proizvodnje voća u praksu išlo veoma sporo. Situacija se značajno promenila počev od 1988. godine, kada je Radna grupa za integralnu proizvodnju voća u Južnom Tirolu (AGRIOS) objavila program integralne proizvodnje voća. U sledećih nekoliko godina, u 9 zemalja Evrope je doneto 14 uputstava za integralnu proizvodnju jabučastog voća. Na prvom internacionalnom ISHS simpozijumu o integralnoj proizvodnji voća, koji je održan u Wedensvilu 1989. godine osnovana je IOBC/WBC radna grupa “Integralna proizvodnja biljaka u voćnjacima” sa ciljem da koordinira i uskladi novonastala regionalna i nacionalna uputstava i da pomogne u harmonizaciji pravila unutar Evrope.

 
Ovi principi su preuzeti od strane nekoliko regionalnih i nacionalnih vlada i brojnih organizacija proizvođača jabuke širom Evrope prilikom definisanja standarda za integralnu proizvodnju jabuke. Integralna proizvodnja se zasniva na praćenju stanja biljke, vremenskih uslova i štetnih organizama prilikom donošenja odluke o izboru i primeni određenih tretmana. Ovo uključuje i primenu fizičke, biološke, mehaničke i edukativne taktike da bi se održalo brojno stanje štetočina na nivou koji u ekonomskom smislu ne ugrožava proizvodnju. Primenjeni tretmani ne bi trebalo da imaju uticaja na životnu sredinu, korisne organizme i organizme koji nisu ciljano planirani za suzbijanje, kao i ljudsko zdravlje. Uprkos opštim principima, razne zemlje primenjuju neznatno različlite verzije integralne proizvodnje jabuke. Iako se uputstva zasnivaju na najboljoj praksi upravljanja bolestima i štetočinama, i uspostavljeni su od strane nekoliko regionalnih i nacionalnih vlada, prihvaćeni od strane mnogih proizvođača jabuke i njihovih udruženja, standardi integralne proizvodnje jabuke, za razliku od organske proizvodnje, nisu precizno definisani ili pravno određeni u EU ili međunarodnim standardima. Iako su ograničenja primene materijala kao što su đubriva, pesticidi i druge hemikalije, definisana različitim uputstvima, u praksi nivo njihovog sprovođenja varira. Čak ni sve evropske zemlje nemaju jedinstvene standarde ili zahteve namenjene proizvođačima jabuke, ali postoje mnoge lokalne, regionalne i nacionalne regulative koje regulišu kreiranje nalepnica i prodaju proizvoda iz integralne proizvodnje koji su ekološki i zdravstveno prihvatljivi, a ujedno obezbeđuju i ekonomsku prednost za proizvođača.

ZASNIVANJE ZASADA JABUKE U SKLADU SA PRINCIPIMA INTEGRALNE PROIZVODNJE

Jabuka je višegodišnja biljka. Podizanje zasada se mora izvršiti u skladu sa pravilima struke jer su troškovi zasnivanja veoma visoki. Ne smeju se napraviti greške, zato što se tokom višegodišnjeg perioda eksploatacije zasada vrlo teško mogu ispraviti, i mogu nastati velike ekonomske štete. Zasnivanje voćnjaka je ozbiljan poduhvat koji podrazumeva niz istraživačkih radova i veliko stručno znanje, potrebno za iznalaženje najboljih tehnoloških rešenja u gajenju jabuke u za konkretne socijalne, ekonomske i ekološke uslove. Prvi uslov uspešne proizvodnje je dobro izvedeno planiranje i izbor lokacije gde će voćnjak biti zasnovan. Za nove zasade prema smernicama EurepGAP-a (zajednički standard za dobro upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom kreiran devedesetih godina od strane nekoliko evropskih lanaca supermarketa i njihovih glavnih dobavljača) treba napraviti analizu rizika lokacije. Mora se imati u vidu tip zemljišta, opasnost od erozije, nivo i kvalitet podzemnjih voda, dostupnost obnovljivih izvora vode, ranije korišćenje lokacije, kao i mogući uticaj proizvodnje u okruženju. Lokaciju sa visokim stepenom rizika treba izbegavati za podizanje zasada jabuke.

 
Prečice i slučajni pristupi mogu rezultirati smanjenim porastom i drugim problemima tokom eksploatacije voćnjaka. Mnogo je jednostavnije izmeniti položaj voćnjaka pre same sadnje, nego onda kada su voćke već posađene. Povezivanje navedenih elemenata u jedinstven i funkcionalan sistem izvodi se projektovanjem voćnjaka. Uspešan projekat treba da sadrži elemente navedene u tekstu koji sledi.

ANALIZA AGROEKOLOŠKIH USLOVA ZA GAJENJE JABUKE

Analiza karakteristika reljefa

Kada se analizira reljef posebno se obraća pažnja na nagib i ekspoziciju terena, zatim da li je teren otvorenog ili zatvorenog tipa i da li postoji mogućnost oštećenja voćaka od mrazeva. Za gajenje jabuke idealni su blago zatalasani i nagnuti tereni sa kojih hladan vazduh otiče, odnosno vrši se drenaža terena za vreme prolećnih mrazeva. Na takvim terenima za gajenje jabuke najbolje su severne ekspozicije ali se uspešno mogu koristiti i ostale. Najlošije su jugozapadne pozicije jer je na njima najjače osunčavanje pa je česta pojava ožegotina na plodovima, najintenzivnije je isušivanje zemljišta, a moguće je i izmrzavanje debla i pojedinih delova krune tokom zime. Praksa je pokazala da se i prostrane ravnice mogu uspešno koristiti za proizvodnju jabuke. Zatvorene položaje na kojima se često javljaju mrazevi, posebno pozni prolećni i koji imaju lošu vazdušnu drenažu ne treba koristiti za gajenje jabuke.

Analiza klimatskih uslova

Toplotni uslovi

Jabuka se može uspešno gajiti u regionima gde temperature tokom zime padaju i do -30°C, a tokom leta dostižu +40°C. Jabuci štete mogu naneti zimski mrazevi, ali najveći problem su niske temperature tokom cvetanja. Mraz u zavisnosti od sorte, fenofaze razvoja stabala jabuke, intenziteta mraza i dužine njegovog trajanja može izazvati veća ili manja oštećenja na  zatvorenim i otvorenim cvetovima i zametnutim plodovima. U fazi zatvorenih cvetova mraz od -4 do -5°C izaziva njihova oštećenja. Kada su cvetovi otvoreni može ih oštetiti imraz od – 1°C. Ako je tokom cvetanja vreme hladno, medonosne pčele ne izlaze iz košnica pa je oprašivanje cvetova slabo. Takođe jabuci ne odgovara ni suviše visoka temperatura. Topli dani, a posebno tople noći tokom sazrevanja jabuke kod sorti sa obojenim plodovima mogu smanjiti razvoj dopunske boje. Područja sa hladnim noćima u vreme sazrevanja jabuke, odgovarajuća vlažnost vazduha i umereno topli dani omogućavaju razvoj dopunske boje na plodovima jabuke. Takva područja jedino nisu pogodna za gajene sorti sa zelenim plodovima (npr. sorta Greni Smit).

Svetlosni uslovi

Za uspešno gajenje jabuke potrebno je da stabla prime određenu količinu direktne sunčeve svetlosti. Svetlost najbolje koriste stabla jabuke okalemljena na podlogama male bujnosti koja imaju tanku i prozračnu krunu. U takvoj kruni najveći broj plodova je izložen direktnoj sunčevoj svetlosti. Oni dobro razvijaju dopunsku boju, imaju visok sadržaj rastvorljive suve materije i veoma su ukusni.

Međutim, veliki intenzitet svetlosti poslednjih godina izaziva pojavu ožegotina na plodovima. Ožegotine su termičke povrede plodova, izazvane dejstvom sunčevog zračenja visokog intenziteta i one značajno umanjuju njihov kvalitet i trajašnost. Ožegotine predstavljaju problem u svim proizvodnim regionima jabuke, a naročito su česte u oblastima koje karakterišu visoke temperature i veliki broj vedrih dana u periodu sazrevanja plodova. Kritični uslovi za ovu vrstu povreda su temperature više od 35°C u hladu i veliki nedostatak vazdušne vlažnosti. Najčešće se javljaju u julu i avgustu, kada temperature vazduha pređu 28-32ºC, naročito kada posle dužih perioda oblačnog nastupi vedro i toplo vreme. Posebno veliku osetljivost na ožegotine ispoljavaju sorte Breborn i Crveni Delišes. U Srbiji stepen rizika od pojave ožegotina na plodovima jabuke najveći je u najznačajnijim oblastima gajenja jabuke, a najmanji u području zapadne Srbije (Ivanjica, Požega i Sjenica).

Voda i vlaga

Voda je osnovni preduslov uspešnog i kontinuiranog gajenja jabuke. Visok prinos po jedinici površine, sa velikim učešćem plodova prve klase u ukupnom prinosu, teško se može dobiti bez primene navodnjavanja. Zbog toga je neophodno uraditi analizu prisustva vode za navodnjavanje (nivo i kvalitet podzemnjih voda, dostupnosti obnovljivih izvora vode i sl.).

Potrebe za navodnjavanjem zavise od brojnih činilaca: količine padavina tokom godine, njihovog rasporeda, temperature, tipa zemljišta, kombinacije sorta-podloga, gustine sadnje, opterećenja stabala plodovima i sl. Ako je vlažnost zemljišta i vazduha niska tokom toplih dana posebno u drugom delu vegetacije, plodovi ostaju sitni, učešće plodova ekstra i I klase u ukupnom prinosu je malo, a diferenciranje generativnih pupoljaka za narednu godinu je slabo.Kod sorti i klonova jabuke koje slabije razvijaju dopunsku boju (Jonagold, Fudži, Ajdared, Jonatan) dobijaju se nekarakteristično obojeni plodovi koji se teže prodaju na tržištu. Poslednjih godina česta je pojava ožegotina na plodovima na stablima koja nisu navodnjavana.

Takođe, potrebno je uraditi i analizu učestalosti padanja grada. Grad je vremenska nepogoda koja može pričiniti ogromne gubitke voćarskoj proizvodnji. Povrede od grada mogu se javiti na lišću (defolijacija i cepanje), mladarima (lomljenje vrhova, nagnječenje i cepanje kore), granama i deblu (nagnječenje i cepanje kore) i plodovima (jača ili slabija nagnječenja pokožice i mesa ploda, otvorene rane sa pokidanom pokožicom, otkidanje plodova sa grana). Visina štete od grada zavisi od veličine i oblika čestice grada, brzine vetra, dužine njegovog trajanja i faze razvoja biljke kao i od negovanja oštećenih voćaka. Najveće štete nastaju usled gubitka prinosa i smanjenja kvaliteta plodova. Pored toga dolazi do pojačanog iznurivanja voćaka usled gubitka asimilacione površine, povećana je osetljivosti prema biljnim bolestima i štetočinama, smanjenja otpornost prema mrazevima, izražene alternativnosti u rađanju, povećani troškovi primene pesticida i sl. Rane na granama pričinjene gradom su otvori kroz koje mogu prodreti različiti paraziti, među kojima je i prouzrokovač bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora). Na plodovima sa povređenom pokožicom razvijaju brojni mikroorganizmi, tkivo ploda truli, pa se takvi plodovi ne mogu prodati za upotrebu u svežem stanju, a ponekad čak ni za industrijsku preradu. Zbog toga je na terenima sa velikom učestalošću pojave grada poželjno korišćenje protivgradne mreže kao neposredne zaštite zasada.

Vetar

Jak vetar ima negativno dejstvo na uspevanje jabuke. On izaziva:
– naginjanje i izvaljivanje stabala,
– u toku vrelih letnjih dana može povećati transpiraciju nekoliko puta,
– sprečava let pčela,
– isušuje žig tučka i sprečava oplodnju,
– izaziva opadanje nedovoljno zrelih plodova ili zrelih plodova.
Zbog toga treba prikupiti podatke o pravcu, brzini i učestalosti duvanja vetra na lokaciji koja je namenjena za zasnivanje zasada jabuke.

Analiza zemljišnih uslova

Jabuka je u pogledu karakteristika zemljišta kosmopolita i može uspevati na različitim tipovima zemljišta. Eksploatacija različitih tipova zemljišta je omogućena izborom velikog broja podloga koje jabuci stoje na raspolaganju. Bez sumnje, zasadi jabuke najbolje rezultate postižu na plodnim, dubokim i lakim zemljištima koja su dobro drenirana i u koje korenov sistem lako prodire. Ona treba da imaju dobar vodni, vazdušni i toplotni režim. Plitka zemljišta, bez vlage, treba da budu izbegnuta za gajenje jabuke. Hemijska sterilizacija zemljišta u integralnoj proizvodnji nije dozvoljena.

Izbor sorte, podloge i sistema gajenja

Izbor sorti jabuke za gajenje je veoma značajan sa aspekta rentabilnosti proizvodnje. Kada se zasniva novi zasad jabuke, za svaku lokaciju treba izabrati odgovarajuću sortu, koja u skladu sa sopstvenim prirodnim kvalitetima, nudi najveću šansu za redovne prinose i dobar kvalitet plodova. Loše izabrana sorta u konkretnim prirodnim uslovima i pri najboljoj tehnologiji gajenja ne može da otkloni sopstvene genetičke nedostatke i obezbedi rentabilnu proizvodnju. Na primer, sorta Zlatni Delišes ne sme biti posađena na položajima na kojima se javlja rđasta prevlaka na plodovima (zatvorene doline u kojima je česta pojava rose i magle), niti sorta Jonagold na položajima koji nisu pogodni za bojenje plodova ili dobijanje čvrstih plodova. Manje nedostatke neke lokacije moguće je prevazići primenom klonova sa boljim osobinama od matične sorte (na primer umesto sorte Zlatni Delišes može se koristiti njen klon Golden Reinders čiji su plodovi otporniji na pojavu rđaste prevlake, a kod sorti koje se lošije boje koriste se klonovi čiji plodovi lakše razvijaju dopunsku boju).

Izabrane sorte u konkretnim agroekološkim uslovima ne smeju imati povećane potrebe za zaštitom od bolesti i štetočina. Dodatna prskanja hemijskim sredstvima ili primena nekih mera koje mogu negativno uticati na okolinu u cilju popravke kvaliteta ploda se ne preporučuju. Takođe, prilikom izbora sorte, akcenat treba staviti na one koje ne zahtevaju tretman hemijskim sredstvima posle berbe u cilju dužeg čuvanja.

Izabrana sorta treba da omogući laku prodaju plodova na tržištu (za svežu potrošnju ili preradu) i ostvarivanje najvećeg mogućeg profita u datim okolnostima. Vrednost jedne sorte je određena nizom njenih osobina:

prilagođenost uslovima sredine;

stepen otpornosti prema bolestima i štetočinama;

početak, redovnost i obilnost prinosa;

odnosi oplođenja;

kompatibilnost sa različitim podlogama;

atraktivnost, kvalitet i skladišna sposobnost plodova, otpornost plodova na pojavu fizioloških poremećaja, manipulaciju i transport i sl.

Sa obzirom da od pravilnog izbora sorte zavisi visina prinosa, troškovi proizvodnje, mogućnost realizacije plodova na tržištu i njihova prodajna cena, procena vrednosti sorte može se izvršiti sa različitih aspekta.
Sa gledišta rentabilnosti proizvodnje za svaku sortu koju planiramo da gajimo treba da znamo njenu upotrebnu i tržišnu vrednost.
Upotrebna vrednost sorte sastoji se od kvalitativnih svojstava njenih plodova. Kao što su vreme zrenja, oblik, boja, veličina, sočnost, ukus, aroma, manipulativne osobine i skladišna sposobnost plodova.
Tržišna vrednost sorte zavisi od odnosa postignute prodajne cene na tržištu i cene koštanja plodova koju određuju troškovi proizvodnje. U cenu koštanja su uključeni i troškovi čuvanja, klasiranja, pakovanja i transporta plodova do mesta realizacije. Tržišna vrednost sorte je direktno povezana sa upotrebnom vrednošću sorte.
Poseban značaj u integralnoj proizvodnji jabuke imaju sorte koje su otporne na pojedine prouzrokovače oboljenja. Gajenjem ovih sorti može se značajno redukovati potreba za tretiranjem fungicidima, čime se smanjuju troškovi proizvodnje ali i zagađenje prirode. One su stvorene dugotrajnim oplemenjivačkim radom i najveći broj ovih sorti je otporan na patogene koji izazivaju čađavu krastavost, pepelnicu i bakterioznu plamenjaču. Otpornost prema prouzrokovačima bolesti ne znači istovremeno i potpunu oslobođenost od korišćenja pesticida, pošto nijedna od stvorenih sorti nije otporna na oštećenja od insekata. Kod stvaranja novih sorti otpornih na patogene najbitnije pitanje koje treba rešiti je da one imaju isti kvalitet ploda kao i trenutno popularne komercijalne sorte. Novostvorene sorte iz ove grupe koje obećavaju za gajenje u komercijalnoj proizvodnji su: Williams Pride, Modi, Topaz, Enterprice, Rubinola i druge. Sorta Rubinola ima i dobar potencijal za duže čuvanje u skladištu.

Standardne sorte i njihovi klonovi koji se preporučuju za gajenje u Srbiji

Gala

Poreklom je sa Novog Zelanda. Ima umereno bujno stablo sa velikom sposobnošću grananja. Rano prorodi, a zatim rađa redovno i veoma dobro. Nije sklona alternativnom rađanju. Dobro je oprašuju sorte Zlatni delišes, Greni Smit.
Plod je sitan do srednje krupan, loptastokupastog oblika. U uslovima Srbije berba se obavlja od sredine do kraja avgusta. Plodove je potrebno brati u više navrata u cilju postizanja najboljeg kvaliteta. Hemijsko proređivanje plodova je obavezna mera, jer se u protivnom dobijaju veoma sitni plodovi. Spada u grupu sorti koje se umereno teško proređuju. Plod je vrlo kvalitetan, ima dobru trajašnost i čvrstoću. Veliki nedostatak ove sorte je veliki broj slabo obojenih plodova, a javlja se i pucanje plodova u peteljkinom udubljenju. Zbog unapređenja kvaliteta poda dosta je rađeno na klonskoj selekciji da bi se dobili klonovi sa boljim osobinama, pre svega sa bolje obojenim plodovima. U Srbiji se preporučuje gajenje samo klonova sa dobro obojenim plodovima. Posebno se ističu sledeći klonovi:

Brookfield Gala® Baigent

Plodovi ovog klona imaju tamno crvenu boju na više od 85 % površine, sa jasno naznačenim prugama. Veličina ploda je slična gali standard. Stalna selekcija je potrebna zbog genetičke nestabilnosti.

Gala Schnitzer®Schniga

Tamno crvena boja ploda javlja se na više od 85% površine sa definisanim prugama, ali manje izraženim nego kod sorte Baigent. Genetički je nestabilna.

Buckeye® Simmons

Svetla do tamno crvena boja razvija se na više od 90 površine ploda, sa neznatnim prugama.

Ajdared

Stara Američka sorta. U Srbiji se dugo gaji i još uvek je najzastupljenija sorta.
Stablo je umerene bujnosti i odlično se grana. Vrlo rano prorodi, a kasnije redovno i obilno rađa. Vrlo je jednostavna za gajenje. Plodovi se hemijskim sredstvima lako proređuju. Nije sklona alternativnom rađanju. Smatra se jednom od najsigurnijih sorti u pogledu redovnosti i obilnosti rađanja. Cveta srednje rano pa pojedinih godina prinos može biti umanjen poznim prolećnim mrazevima. Dobri oprašivači su Zlatni Delišes, Greni Smit, Crveni Delišes.

 
Plod je krupan ili vrlo krupan. Meso ploda je osrednjeg kvaliteta, kiselkasto slatkog ukusa, što joj je i najveći nedostak. Međutim, veliki broj potrošača je naviknut na ukus ove sorte i lako je prepoznaje u marketima. Po pravilu ima nižu cenu u odnosu na ostale sorte i zato se lako plasira, posebno na siromašnijim tržištima.

 
Plodovi pojedinih godina ima slabo razvijenu dopunsku boju. Skloni su da opadaju pred berbu. Opadanje je pojačano istiskivanjem najkrupnijih plodova iz gronje od strane sitnijih koji rastu zbog kratke peteljke. Plodovi ove sorte se mogu dugo čuvati, čak i u primitivnim skladištima zbog čega je proizvođači cene. Ako su plodovi previše krupni (prečnik iznad 85 mm) skloni su brzom unutrašnjem propadanju. Osetljiva je na prozrokovača pepelnice jabuke Podosphaera leucotricha.

Jonagold

Jonagold se smatra jednom od najukusnijih sorti jabuke. To je triploidna sorta koja ne može biti oprašivač za druge sorte jabuke. Dobro je oprašuju: Gala, Golden Hornet, Ajdared, Greni Smit i druge sorte sa istim vremnom cvetanja. Intersterilna je sa sortom Zatni Delišes. Spada u sorte koje se relativno lako hemijski proređuju.

 
Plodovi ove sorte imaju sočno i čvrsto meso ploda, fine teksture. Plodovi su skloni fiziološkim poremećajima (brzo brašnavljenje, pojava gorkih pega i voštana prevlaka). U hladnjačama se čuvaju do februara, a u CA hladnjačama do juna meseca. Ne treba je gajiti na lokacijama gde su loši uslovi za dobijanje dopunske boje i gde prerano sazreva. Rađeno je naklonskoj selekciji u cilju dobijanja klonova sa bolje obojenim plodovima jer potrošači ne prihvataju nedovoljno obojene plodove ove sorte. U praksi se najčešće koriste klonovi koji imaju dobro obojene plodove. Jedan od najbolje obojenih klonova je Wilton’s RedJonaprince® čija pokožica je intenzivno crvena na 100% površine ploda. Ovaj klon je posebno pogodan za područja u kojima ostali klonovi jonagolda kasno dobijaju dopunsku boju.

Zlatni Delišes

Stara američka sorta. Ima umereno bujno stablo sa velikom sposobnošću grananja. Rano prorodi, a zatim rađa veoma dobro. Može biti sklona alternativnom rađanju, posebno ako stabla imaju prevelik broj plodova, loše su ishranjena i nedovoljno snabdevena vodom. Dobro je oprašuju sorte Crveni Delišes, Ajdared, Greni Smit i Gala.

Plod je veoma kvalitetan, slatkog ukusa. Međutim ima tanku pokožicu pa je osetljiv na uboje i pritiske. Pored toga, kod ove sorte česta je pojava rđaste prevlaka na plodovima, posebno ako se stabla gaje u neadekavtnim agroekološkim uslovima (veća vlažnost vazduha, magle, pojava niskih temperatura tokom porasta plodova i sl.). Zbog toga ovu sortu ne treba gajiti na lokacijama za koje je poznato da na njima plodovi dobijaju pojačano rđastu prevlaku. Rađeno je na klonskoj selekciji, pa su izdvojeni klonovi koji imaju manju pojavu rđaste prevlake na plodovima kao što su klon B ili klon Golden Reinders, koji se smatra najotpornijim na pojavu ovog poremećaja plodova.

Posebnu pažnju treba posvetiti vremenu berbe. Ako se plodovu uberu na vreme i čuvaju u adekavtnim uslovima mogu se čuvati u hladnjačama sve do naredne berbe.

Crveni Delišes

Stara američka sorta. Grane imaju uspravni rast i veoma su krute, obrastaju sa kratkim rodnim grančicama. Stabla mogu rano da prorode i redovno da rađaju. Međutim, kod ove sorte postoje stabla standardnog porasta, ali mogu biti i kompaktnog (sper) rasta. Svi klonovi koji imaju sper rast se moraju kalemiti na bujnijim vegetativnim podlogama kao što su M 26 i MM 106 ili se stabla sa podlogom M9 moraju saditi gušće (30-60 cm u redu) da bi se postigao odgovarajući porast krune. Veoma je bitno da se stabla sa sper rastom ne opterete rano sa prevelikom količinom plodova, jer u protivnom skoro da prestaju da rastu, veoma kasno popunjavaju dati prostor i odlažu ulazak u period pune rodnosti.

 
Plod ove sorte je jedinstvenog i lako prepoznatljivog izgleda. Slatkog je ukusa tako da je cenjen među potrošačima koji vole slatke jabuke i postiže visoku cenu na tržištu. Plodovi ove sorte su skloni opadanju pred berbu, a mogu ispoljiti i jaču pojavu fizioloških oboljenja (gorke pege, skald, brašnavljenje). Crveni delišes je sorta koja ima slabo obojene plodove. Međutim, sklona je mutiranju, pa su klonskom selekcijom stvorene nove sorte sa bolje ili potpuno obojenim plodovoma.

Klonovi-sorte crvenog delišesa standardnog rasta

Early Red One® Erovan

Iako nije sper tip, ovaj klon ima slab vegetativni porast. Dobre je produktivnosti. Plod je manje izdužen nego kod ostlih klonova. Po obojenosti ploda spada u grupu najtamnijih klonova. Boja ploda je tamno crvena do ljubičasta, posebno u planinskim zonama, i uniformno je raspoređena na celom plodu.

Jeromine

Mutant Erovana. Oblik ploda je sličan Erovanu, kao i boja ploda.

Klonovi-sorte crvenog delišesa kompaktnog rasta

Red Chief® Camspur

Mutant je Starkrimsona. Ima kompaktan rast stabla sa dobrom produktivnošću. Veoma rano počinje da rađa, a ako se odmah optereti plodovima prestaje da raste i neće popuniti planirano rastojanje. Plod je izduženog oblika. Dopunska boja prisutna je na više od 90% površine, sa svetlim do tamno crvenim prugama. Sadržaj šećera u plodu niži je nego kod standardnih klonova. Meso ploda je zelenkaste boje. Genetički je nestabilan.

Superchief® Sandidge

Ovo je mutacija celog stabla Redčifa. Plod je prekriven dopunskom bojom na više od 80% površine ploda. Bordo ili ljubičasta boja ploda je uniformno raspoređena na plodu.

Breburn

Novozelandska sorta slabe ili umerene bujnosti. Rano prorodi i obilno rađa. Spada u sorte koje se lako proređuju hemijskim sredstvima. Plod je krupan, velike specifične težine. Veoma je ukusna sorta za jelo. Meso je čvrsto, nakiselo, slatkog ukusa. Kada prezri brzo brašnjavi. Sklona je pojavi fizioloških bolesti na plodovima: gorke pege i skald. Takođe je izražno opadanje plodova pred berbu. Ustanovljeno je da se plodovi ove sorte ne smeju tretirati u hladnjači sa SmartFrešom. Plodovi su slabije obojeni pa su klonskom selekcijom stvoreni dobro obojeni klonovi kao što su Eve® Mariri Red, Hillwell® Hidala, Rosabel® i dr.

Fudži

Sorta Fudži je stvorena u Japanu. Ima veoma dugu vegetaciju i veoma je bujna. Kod nje se uočava ogoljavanje donjih delova krune jer produkuje mali broj bočnih grana. Glavni problem ove sorte je alternativna rodnost. To je sorta koja zahteva dovoljnu i ranu proredu plodova da bi postigli dobar kvalitet i da bi se prekinula alternativnost u rađanju. Plod je krupan, veoma čvrst, hrskav, sladak i veoma ukusan. Osnovna boja pokožice je zelena, a dopunska je crvena, ali slabo razvijena i kasno se formira. Plodovi se beru u drugoj polovini oktobra i mogu veoma dugo da se čuvaju. Nisu skloni pojavi fizioloških bolesti, izuzev staklavosti ploda. Zbog slabije obojenosti i kasno dobijanje dopunske boje rađeno je na klonskoj selekciji i dobijeni su bolje obojeni klonovi koji mogu biti sa difuznom ili prugastom dopunskom bojom.

Zen Aztec

Je jednolično obojeni klon. Plod je na površini preko 90% prekriven tamno crvenom jednolično raspoređenom dopunskom bojom.

Raku Raku

Je klon sa jasno definisanim crvenim prugama i bojom na 85-90% površine ploda.

KIKU®8 Brak

Je mutacija grane otkrivena u Japanu od strane proizvođača iz Italije. Ovaj klon, ako zadovoljava standarde ocenjivanja, može biti prodat od strane ovlašćenog prodavca pod zaštićenim imenom Kiku Fuji.

Fuji KIKU®Fubrax

Je mutacija stabla Kiku®8 Brak. Plod je prekriven jasnim svetlim prugama rubin crvene boje. Dobro je obojena i zasenjena strana ploda. Daje visok procenat uniformnih plodova jabuke.

Greni Smit

To je stara australijska sorta, otkrivena sedamdesetih godina devetnaestog veka. Bujna je sorta veoma duge vegetacije. Odlikuje se oštrim uglom grananja i slabijim obrastanjem donjih delova krune. Pripada akrotoničnom tipu rastenja kod koga se zona rađanja brzo premešta ka periferiji krune. Cveta srednje pozno. Na podlozi M9 rano počinje da rađa, a zatim rađa veoma dobro i redovno. Spada u grupu sorti koje se lako hemijski proređuju.
Plod je krupan, zarubljeno kupast. Pokožica je u vreme berbe debela, čvrsta i zelene boje sa krupnim, beličastim lenticelama. Njen klon Challenger®Dalivair se ističe još krupnijim belim lenticelama, koje na zelenoj podlozi izgledaju još privlačnije. Meso ploda je kiselkasto i osvežavajućeg ukusa. Plodovi se beru u drugoj polovini oktobra. Najveći nedostatak ove sorte je pojava dopunskog crvenila na plodovima koje im smanjuje tržišnu vrednost. Pored toga plodovi su osetljivi na pojavu skalda, posebno ako su prerano ubrani.

Oprašivanje i oplodnja jabuke

Sve sorte jabuke su samobesplodne i zahtevaju unakrsnu polinaciju da bi se osigurao komercijalni prinos. Kod izbora sorte za oprašivanje mora se voditi računa da sorte oprašivači imaju dobru klijavost polena, da im se fenofaza cvetanja većim delom podudara sa fenofazom cvetanja osnovne sorte i da skoro istovremeno počinju sa plodonošenjem. Ako je bilo koji od ovih faktora propušten ili limitiran, visina prinosa i kvalitet ploda mogu biti ugroženi.

 
Prilikom izbora sorti za međusobno oprašivanje vodi se računa o tome da se ne koriste srodne sorte (klonovi ili bliski srodnici-roditelji i njihovi potomci) jer teško mogu oploditi jedni druge. Na primer, sper klonovi Roze Delišesa ne mogu se koristiti za oprašivanje i oplodnju klonova Roze Delišesa standardnog rasta i obrnuto. Takođe, triploidne sorte jabuke (Jonagold i njegovi klonovi) koje imaju sterilan polen ne mogu oprašiti bilo koju sortu. Izvesne sorte imaju sklonost ka alternativnom rađanju. U godini kada je oprašivač u alternativi, susedna sorta, bez obzira što nije u alternativnoj godini, ima tendenciju da uđe zbog izostanka unakrsnog oprašivanja.

 
Hladan period za vreme cvetanja može redukovati oprašivanje i zametanje plodova. Polen može izgubiti klijavost kada su temperature ispod 5°C, a rast polenove cevi je ekstremno spor ispod 10°C. U pojedinim situacijama temperature mogu biti dovoljno visoke za normalan let pčela (18°C), ali ako vreme postane ponovo hladno polenova cev ne može porasti dovoljno brzo pre nego što jajna ćelija izgubi sposobnost za oplodnju. Uslov za dobru oplodnju je i da pčele i drugi insekti budu prisutni i aktivni u vreme cvetanja u voćnjaku.
Cvetovi korova (npr. maslačak, slačica i divlja rotkvica) ne treba da budu prisutni u toj meri da odvlače pčele od cvetova jabuke.

Raspored sorti u zasadu jabuke

Zbog samooplodnosti sorti jabuke pozicija oprašivača u zasadu je veoma bitna. Idealno je da svako stablo u voćnjaku bude postavljeno što je bliže moguće oprašivaču. Jedna od mogućnosti je da se u voćnjaku kombinuju sorte sa parnim brojem redova gde jedna sorta, koja se smatra glavnom, bude zastupljena sa 4-6 redova, a druga sorta, koja se smatra oprašivačom, sa 2-4 reda. U takvim zasadima poželjno je da budu zastupljena najmanje 2 oprašivača, posebno ako se radi o sortama koje su sklone alternativnom rađanju. Postojanje najmanje dva oprašivača ima najveći značaj kada u zasadu postoji triploidna sorta jabuke. Diploidne sorte će oprašivati i oploditi triploidnu sortu, ali će se i međusobno oprašivati i oploditi. Ovakav raspored nije dozvoljavao rasipanje oprašivača komercijalnih sorti kroz blokove.

 
Raspored osnovnih sorti i sorti oprašivača u naizmeničnim parnim redovima je pokazao niz nedostataka organizacionog karaktera tokom izvođenja agrotehničkih i pomotehničkih mera u voćnjaku. Zbog toga se u zasadima jabuke teži drugačijem rasporedu sorti. Neophodan polen opšrašivača donosi domaća pčela iz susednih zasada zato što može da leti i više od 4 km. U velikim zasadima jabuke ipak je potrebno kombinovati nekoliko sorti u istom bloku. Raspoređivanje sorti jabuke unutar jednog bloka moguće je uraditi na nekoliko načina.
a) Sadnja većeg broja parnih redova jedne sorte (8-10 redova ), a onda nekoliko parnih redova druge sorte i tako naizmenično. Ako u zasadu postoje triploidne sorte broj njihovih uzastopnih redova mora biti manji, a u zasadu moraju biti posađene još najmanje dve diploidne sorte za međusobno oprašivanje i oprašivanje triploidne sorte.
b) Sadnja stabala standardne sorte u rasutom stanju u bloku sa osnovnom sortom. Stabla sorte oprašivača nemaju svoje sadno mesto već se umeću između normalno posađenih stabala osnovne sorte. Potrebno je da stabla sorte oprašivača budu zastupljena sa 5-8% u ukupnom broju posađenih stabala. Najčešće se sade pored svakog drugog stuba u svakom redu. Sorte koje se koriste kao oprašivači treba da imaju sledeće osobine:

Sadnja ukrasnih stabala jabuke pruža niz prednosti:

Nisu sve forme ove jabuke pogodne za oprašivanje. Forme sa belim cvetovima su najpogodnije jer su najsličnije cvetovima gajene jabuke. Forme sa tamno obojenim cvetovima nisu pogodne jer mogu izmeniti model posećivanja cvetova od strane pčela.

Najčešće se koriste sledeće sorte: Golden Hornet, Golden Gem, Evereste i Professor Sprenger.

Preporučuje se da u istom bloku budu zastupljene dve, a u bloku sa triploidnom osnovnom sortom tri sorte sa neznatno različitom ezonom cvetanja. U principu broj oprašivača zavisi od toga kako glavna sorta zameće plodove. Zlatni Delišes zahteva mnogo manji broj oprašivača nego oze Delišes i sl. Osnovna šema rasporeda ovih stabala je da se sade posle 20-24 stabla u svakom redu.

Pčele i oprašivanje

Medonosne pčele i druge autohtone pčele su primarni prenosioci polena jabuke. Aktivnost medonosne pčele osigurava dovoljno unakrsno oprašivanje, bez kojih bi se dobili sitni i ružni plodovi i niski prinosi. I mnoge prirodne i introdukovane vrste pčele mogu se naći u voćnjacima tokom cvetanja, ali većina tih vrsta varira u brojnosti iz godine u godinu u voćnjaku.

Pčele su osetljive na pesticide. Redovna primena pesticida može limitirati brojnost i raznovrstnost ovih oprašivača. Takođe i neke agrotehničke mere, kao što je obrada zemljišta, mogu uništiti one pčele koje grade gnezdo u zemljištu. Medonosnom pčelom se može tako upravljati da se obezbedi postojana polinacija tokom godina. Za postizanje redovnih prinosa u zasadu jabuke i kvalitetnih plodova preporučuje se unošenje 4 društva po jednom hektaru. Za mlade zasade i zasade koji obilno zameću plodove (Zlatni Delišes, Fudži, Elstar, Gala) dovoljno je 2-3 društva. Košnice treba postaviti na sunčanim i od vetra zaštićenim mestima. Prednju stranu košnice treba okrenuti prema jugu tako da bude izložena suncu tokom čitavog dana. Društva treba uneti u zasad jabuke pre početka cvetanja, a travni pokrivač pokositi 1-2 dana pre unošenja košnica da bi se sprečio let pčela na cvetove travnog pokrivača. Posebnu pažnju treba obratiti na prisustvo maslačka, deteline i drugih cvetova u voćnjaku. To je neophodno i zbog zaštite pčela od primene insekticida u periodu kada na voćkama nema cvetova. Sa iznošenjem košnica iz voćnjaka može se početi od kraja punog cvetanja. U veoma hladnim uslovima moguće je unošenje i pčela iz grupe Osmija (solitarne pčele) koje lete pri niskim temperaturama. Takođe, one imaju mali radijus kretanja pa je mogućnost prenošenja prouzrokovača bakteriozne plamenjače manja u odnosu na medonosnu pčelu.

Izbor podloge

U proizvodnji sadnica jabuke koriste se isključivo vegetativne podloge male ili srednje bujnosti. One omogućavaju gajenje velikog broja biljaka po jedinici površine. Zasnivanje zasada veće gustine je skuplje ali posađene voćke rano prorode i ranije ulaze u period pune rodnosti što omogućava ostvarivanje veće zarade po jedinici površine u prvim godinama nakon sadnje. Pored toga stabla su manjih dimenzija pa je olakšano izvođenje pomotehničkih operacija (rezidba, proreda plodova, berba). U uslovima Srbije koriste se tri vegetativne podloge: M9, M26 i MM106. Najviše se koristi podloga M9. Ostale dve se koriste u zasadima manje gustine sadnje ili za kalemljenje sper klonova Crvenog Delišesa koji na podlozi M9 ne mogu da postignu potrebnu zapreminu krune za postizanje visokih prinosa.

Karakteristike vegetativnih podloga za jabuku

M9

Najpoznatija vegetativna podloga za jabuku. Selekcionisana je davne 1914. godine u Engleskoj. Stabla na ovoj podlozi obavezno zahtevaju potporu koja će držati vođicu u uspravnom položaju. Žile korenovog sistema su veoma krte i stabla bez potpore bi pala pod teretom sopstvenih plodova. Najbolje rezultate daje na dobro dreniranim zemljištima. Veoma je osetljiva na bakterioznu plamenjaču (Erwinia amylovora) i krvavu vaš (Eriosoma lanigerum), a otporna je prema raku korenovog vrata (Phytophtora cactorum). Razvija izbojke koji ometaju suzbijanje korova herbicidima na bazi glifosata unutar reda. Stabla okalemljena na podlozi M9 rano prorode i obilno rađaju. Plodovi su krupni i dobro obojeni. Ima nekoliko klonova. Najrašireniji je bezvirusni holandski klon M9 NAKB 337.

M26

Spada u grupu slabo bujnih podloga čineći prelaz između M9 i MM106. Stabla kalemljena na ovoj podlozi zahtevaju veće rastojanje sadnje nego ona na podlozi M9. Bolje se ukorenjava nego podloga M9, ali ako stabla rano prorode i daju visoke prinose potpora je obavezna. Sorte okalemljene na ovoj podlozi su visoke rodnosti i daju kavlitetne plodove. Ova podloga se preporučuje za sorte veoma male bujnosti ili za klonove Crvenog Delišesa kompaktnog rasta. Osetljiva je na na bakterioznu plamenjaču (Erwinia amylovora) i rak korenovog vrata (Phytophtora cactorum), tako da za njeno gajenje treba izbegavati vlažne položaje.

MM106

Srednje bujna podloga. Stabla okalemljena na ovoj podlozi se mogu gajiti bez naslona. U gustim zasadima preporučuje se kao podloga za sper tipove Crvenog Delišesa. Otporna je na krvavu vaš, ali je veoma osetljiva na rak korenovog vrata (Phytophtora cactorum) posebno na vlažnim, slabo dreniranim zemljištima.

IZBOR SISTEMA I RASTOJANJA SADNJE

U novim zasadima jabuke primenjuje se isključivo sistem jednoredne sadnje koji omogućava najmanje moguće korišćenje herbicida i efikasnu distribuciju sredstva za zaštitu biljke u sve delove krune. Ovakav sistem garantuje dobru osvetljenost plodova u kruni jabuke.
Rastojanje sadnje treba da bude tako odabrano da izabrana kombinacija sorte i podloge ima dovoljno prostora za rast, bez korišćenja jake rezidbe ili sintetičkih regulatora rasta. Visina stabla i njegova dubina treba da omoguće dovoljan prodor svetlosti za rast plodova i u samom centru stabla. Rastojanje sadnje zavisi od brojnih činilaca: osobine izabrane sorte i podloge (prvenstveno bujnosti njihove kombinacije), od oblika formirane krune voćke, od dimenzija i radnog zahvata korišćene mehanizacije, karakteristika zemljišta i načina njegovog održavanja, mogućnosti postojanja navodnjavanja, visine debla i sl. Rastojanje treba da omogući normalno funkcionisanje biljke, pravilno obrazovanje krune i neometano kretanje mehanizacije između redova u voćnjaku. Suviše malo rastojanje između voćaka uslovaljava jaku konkurenciju između susednih stabala, povećava se zasenjenost i smanjuje kvalitet plodova. Kada su rastojanja prevelika, neracionalno se koristi raspoloživa površina zemljišta, tako da se značajno smanjuje prinos po jedinici površine, odnosno prihodi proizvođača.

Rastojanje između stabala u redu treba da bude prilagođeno snazi zemljišta. Na najplodnijem zemljištu se preporučuje najveće rastojanje između stabala. Na plićim zemljištima rastojanje između voćaka može biti redukovano. Zemljišta sa dobrom vododržećom sposobnošću obično pojačavaju jači vegetativni rast, dok suvlja zemljišta usporavaju vegetativni rast. Mulčiranje pomaže u konzerviranju zemljišne vlage i redukuje brojnost korova, ali takođe može da privuče voluharice i miševe. Eliminacija korova ispod stabala eliminiše njihovu konkurenciju i pomaže da stabla budu veća. Navodnjavanje u klimatskim uslovima Srbije u zasadima jabuke je poželjno, a u poslednje vreme, s obzirom na klimatske promene i neophodno. Ako postoji navodnjavanje, rastojanje u redu može biti manje.

 
Rastojanje između redova voćaka određuju: dimenzije traktora i širina radnog zahvata mehanizacije potrebne za rad u voćnjaku (atomizeri, kosačice, mulčeri, rotofreze, tanjirače, prikolice i sl.) i projektovana visina voćnjaka. Minimalna širina između redova treba da bude suma rastojanja između voćaka u redu i radnog zahvata traktora i priključnih mašina. Kada se zasnivaju novi voćnjaci rastojanje između redova treba da bude prilagođeno novoj mehanizaciji. Dok stabla ne popune dodeljen prostor može se uspešno koristiti i veća mehanizacija.

Istraživanja su pokazala da je najkritičniji faktor koji određuje ranu produkciju plodova i brzinu ulaska u period pune rodnosti brzina sa kojom se kruna stabla razvija i popunjava dodeljeno rastojanje. Danas se prilikom zasnivanja novih zasada jabuke, da bi se obezbedila visoka i redovna rodnost i visok kvalitet plodova, preporučuje rastojanje sadnje između redova 3-3,5m, a u redu 0,7-1m, odnosno sadnja 2800-4700 stabala po jednom hektaru.

 

Izbor oblika krune

Posle sadnje, neophodno je na stablima jabuke tokom 3-4 godine formirati odgovarajući oblik krune. On mora biti u potpunosti prilagođen kombinaciji sorte i podloge i rastojanju sadnje. Formira se primenom odgovarajućih pomotehničkih mera, a pre svega primenom zimske i letnje rezidbe i savijanja grana. U savremenim zasadima jabuke najčešće se formira vitko vreteno. Ovaj oblik krune je pogodan kada je gustina sadnje jabuke veća od 2000 stabala po hektaru. Zahteva korišćenje podloga male bujnosti, postojanje potpore i ranu rodnost koja ograničava preveliki rast stabala. Pošto sve vrste rezidbe mogu odložiti početak plodonošenja, u prvih nekoliko godina preporučuje se primena slabe rezidbe. Stablo sa potpuno formiranom krunom liči na novogodišnju jelku. U daljem tekstu je prikazan način formiranja vitkog vretena po godinama.

Posle četvrte godine primenjuje se redovna rezidba o kojoj će biti reči u poglavlju nega voćaka.

Priprema zemljišta za podizanje voćnjaka

Zemljište je jedan od osnovnih činilaca koji utiču na uspeh voćarske proizvodnje, tako da se moraju detaljno analizirati njegove fiziče, hemijske i biološke osobine. Za uspešno gajenje voćaka zemljište u kome se voćke sade treba da bude optimalng fizičkog i mehaničkog sastava. Zbog toga je neophodno uraditi analizu zemljišta pre zasnivanja voćnjaka. Analiza zemljišta se radi u ovlašćenim institucijama koje su akreditovane za takvu vrstu poslova.

Laboratorisjkim ispitivanjem poželjno je da se utvrde sledeće fizičke osobine zemljišta: pedološki opis profila, mehanički sastav (sadržaj peska, praha i gline), poroznost i vazdušni kapacitet i hidrološke osobine (poljski vodni kapacitet i vlažnost uvenuća). Važnije su hemijske osobine zemljišta i njih obavezno treba uraditi pre podizanja voćnjaka. Od hemijskih osobina zemljišta treba utvrditi: sadržaj humusa, pH-vrednost u kalijum hloridu (ili kalcijum hloridu), sadržaj karbonata, sadržaj lakopristupačnog fosfora, kalijuma, magnezijuma i bora. Poželjno je utvrditi i sadržaj mangana, gvožđa i cinka. Navedena ispitivanja treba obaviti na dve dubine zemljišta. Prva dubina je 0-25 cm, a druga 25-50 cm. Uzorci se uzimaju kopanjem profila ašovom ili posebnim burgijama. Kopanje profila ili uzimanje uzoraka burgijom obavezno se vrši pre izvođenja podrivanja ili rigolovanja zemljišta. Broj mesta sa kojih se uzima zemljište za analizu zavisi od veličine parcele i homogenosti zemljišta. Na homogenom zemljištu dovoljan je jedan profil ili bušotina na površini od dva hektara. Ako je zemljište heterogeno onda se zemljište uzima sa više mesta, a posle toga se vrši mešanje iste količine zemljišta, za istu dubinu, sa više lokacija kako bi se broj uzoraka za ispitivanje smanjio.

 
Pripremom zemljišta navedene osobine se popravljaju do nivoa neophodnog za uspešno rastenje i plodonošenje. Najmanje količine đubriva za popravku zemljišta se koriste nakon kvalitetne urađene hemijske analize, a u cilju postizanja visokih prinosa kvalitetnih plodova. Rizici zagađenja podzemnih voda sa đubrivima, posebno nitratima, moraju biti svedeni na minimum. Pored toga, zemljište se obavezno mora dovesti u stanje koje će omogućiti neometano korišćenje mehanizacije u proizvodnji. Sve mere pripreme zemljišta se mogu svrstati u tri grupe:

Prethodna priprema zemljišta

Izvodi se na zemljištima predviđenim za zasnivanje voćnjaka. Ona obuhvata krčenje drveća ili panjeva, čišćenje zemljišta od žila ili velikog kamenja, ravnanje terena, drenaža zabarenih depresija i uništavanje korova. Šta je od nabrojanih mera potrebno uraditi zavisi od stanja zemljišta i prethodno gajene kulture na njemu.

 
Uklanjanje drvenaste vegetacije. Na zemljištima gde postoji višegodišnja vegetacija (voćnjaci, vinogradi, šuma, šikara ili vrzina) vrši se čupanje drveća ili panjeva koji ostaju posle seče drveća. To se najčešće radi traktorima ili rovokopačima. Istovremeno sa čupanjem drveća uklanja se i najveći broj skeletnih žila iz zemljišta. Uklanjanje žila je neophodno zbog eliminisanja mogućnosti zaražavanja korena mladih voćaka patogenim gljivama (Armillaria melea, Rosellinia necatrix i sl.), bakterijama (Agrobacterium tumefaciens) ili nematodama (Pratilenchus penetrans). Najbolje je zemljište na kome su se nalazio višegodišnji zasad odmoriti obrađivanjem i gajenjem okopavina kao što su kukuruz, pasulj, boranija ili bostan. Mogu se gajiti i strna žita koja uspešno uništavaju višegodišnje korove u zasadu. Takođe, moguće je gajiti i biljke za zelenišno đubrenje (grahorica, stočni grašak) koje razvijaju veliku vegetativnu masu, koja se zaorava u zemljište i obogaćuje ga organskom materijom.

Zemljište je, po isteku perioda predviđenog za odmaranje, spremno za zasnivanje novog voćnjaka. Međutim, praksa je u mnogim zemljama pa i kod nas pokazala da se zemljišta posle vađenja starih zasada jabuke mogu i kraće odmarati, pa čak i koristiti za zasnivanje novih voćnjaka bez odmaranja. Ovo je naročito izraženo u područjima u kojima su površine zemljišta, pogodnog za gajenje jabuke, ograničene. Posle vađenja starih biljaka treba dodati preporučenu količinu mineralnog i organskog đubriva. Hemijska dezinfekcija ovakvih zemljišta nije dozvoljena u integralnoj proizvodnji jabuke.

Postoje herbicidi koji ostavljaju višegodišnje ostatke u zemljištu. Zato treba proveriti u evidenciji suzbijanja korova da li i u kojim dozama su korišćeni herbicidi na bazi imazetapira (Pivot, Pirat), terbutilazina (Terbis), nikoslufurona (Kelvin, Nikosav, Nikogan), metsulfurona (Laren, Mezzo, Metmark), tifensulfurona (Harmony, Promony, Symphoni) i imazamoksa (Pulsar). Ukoliko su korišćene veće doze navedenih preparata najbolje je uraditi biotest. Uzme se uzorak zemljišta, kao što se uzima za analizu na prisustvo hranljivih elemenata sa parcele gde su korišćeni navedeni herbicidi i sa parcele gde sigurno nisu korišćeni. U zemljište se posadi travna smeša koja je planirana ili ovas. Ukoliko su ostaci herbicida prisutni, nicanje i porast ovih biljaka će biti usporeni ili će biljke propasti. Ako su prisutne razidue, sadnju jabuke treba odložiti za godinu dana.

 
Ravnanje (nivelacija) terena. Ova mera podrazumeva sklanjanje blagih uzvišenja i zatrpavanje mikrodepresija u voćnjaku. Na ovaj način stvaraju se povoljni uslovi za primenu mehanizacije u voćnjaku i izbegava se mogućnost oštećenja delova biljaka od zimskih ili poznih prolećnih mrazeva u depresijama.

Odvodnjavanje (dreniranje) zemljišta. Jabuka ne podnosi zabarena zemljišta, na kojima voda leži posle obilnijih padavina. Takva zemljišta ne treba koristiti za zasnivanje zasada jabuke. Međutim, vrlo često samo na pojedinim delovima parcele, gde će biti podignut zasad, postoji pojava zabarivanja zbog nepropusnog glinovitog sloja. Zbog toga se ovaj sloj prilikom podrivanja zemljišta mora razbiti, a trajno rešenje ovog problema predstavlja postavljanje drenažnih cevi na mestima gde se voda sakuplja. Za drenažu se koriste perforirane plastične cevi koje sakupljaju višak vode i odvode je van zasada.

Uništavanje korova. Veoma često se na zemljištima namenjenim za podizanje voćnjaka nalaze brojni jednogodišnji i višegodišnji korovi. Korovska vegetacija se pre osnovne pripreme zemljišta mora uništiti.

Osnovna priprema zemljišta

Osnovna priprema zemljišta obuhvata niz mera kojima se osobine zemljišta dovode u optimalno ili približno optimalno stanje za gajenje voćaka. Osnovnom pripremom zemljišta se eliminišu ili umanjuju stresni činioci koji ugrožavaju proizvodnju jabuke. Sastoji se od mera kojima se popravljaju fizičke i hemijske osobine zemljišta. Osnovna priprema zemljišta po pravilu se izvodi na celoj površini predviđenoj za zasnivanje zasada jabuke. Izuzetno, priprema se može uraditi i na delu površine, najčešće u trakama duž budućih redova. Ovakva priprema se može uraditi na zemljištima gde je postojao zasad jabuke sa protivgradnom mrežom koju su nosili betonski stubovi. Tada se bez vađenja stubova postojeći zasad može zameniti novim, a osnovna priprema zemljišta se vrši posebnom mašinom.

Popravka fizičkih osobina zemljišta

Popravka fizičkih osobina zemljišta (vodnog, vazdušnog i toplotnog režima) vrši se podrivanjem (ređe rigolovanjem) zemljišta. Podrivanjem se vrši rastresanje zemljišta do dubine od 60-70 cm. Vibracioni podrivači su efikasniji od običnih jer bolje rastresaju zemljište. Ako je parcela dovoljno velika za kretanje agregata, poželjno je da se podrivanje izvrši u dva pravca. Prvo podrivanje je nešto pliće, a drugo, koje se izvodi poprečno u odnosu na prvo, postiže zahtevanu dubinu. Podrivanjem zemljišta vrši se njegovo rastresanje i ubacuje se vazduh u dublje slojeve zemljišta. Ono je posebno korisno na glinovitim zemljištima gde mogu postojati nepropusni slojevi, koji se razbijaju i tako se povećava ocednost zemljišta. Podrivanju zemljišta, posebno u zasadima u kojima će se stabla jabuke zalivati, uvek treba dati prednost u odnosu na rigolovanje jer duboki, neplodni slojevi zemljišta se ne izbacuju na površinu, već im se samo popravlja vazdušni i vodni režim. Kada je potrebno izvršiti popravku hemijskih osobina zemljišta, podriveno zemljište se ore na dubini od 30-35 cm. Cilj je da se podriveno zemljište izmešaa sa prethodno rasturenim materijalom koji služi za popravku njegovih hemijskih osobina.

 
Rigolovanje (veoma duboko oranje) se može primeniti samo kada ne postoji tehnička mogućnost za podrivanje zemljišta, kao i na terenima gde ne postoji mogućnost za primenu navodnjavanja. Izvodi se na istoj dubini kao i podrivanje. Najveći nedostatak rigolovanja je što se najveći deo najplodnijeg oraničnog sloja zemljišta premešta na veliku dubinu, do koje vrlo često neće prodreti korenov sistem.

Osnovnu pripremu treba izvoditi kada je zemljište umerene vlažnosti. Tada je najmanja potrošnja energije, radna tela podrivača ili pluga rigolera se ne lome i ne kvari se struktura zemljišta. Optimalno vreme za osnovnu pripremu zavisi od toga kada će se vršiti sadnja jabuke. Za jesenju sadnju zemljište se priprema u periodu od jula do kraja septembra, a za prolećnu sadnju može i kasnije, tokom oktobru i prvoj polovini novembra. Izuzetno za prolećnu sadnju, ako je zemljište dobre strukture, a navodnjavanje je spremno za rad odmah nakon sadnje, priprema zemljišta može se izvršiti neposredno pred samu sadnju.

Popravka hemijskih osobina zemljišta

Za gejenje jabuke najbolja su duboka, rastresita, propustljiva i plodna zemljišta dobre strukture. Ona treba da budu neutralne ili blako kisele reakcije (optimalna pH-vrednost u kalijum hloridu iznosi 6-6,5). Sadržaj humusa treba da bude 3-3,5%. Zemljišta se prema sadržaju lakopristupačnog fosfora (u rezultatima analize se izražava kao fosfor pentoksid P2O5), kalijuma (u rezultatima analize se izražava kao kalijum oksid K2O), magnezijuma i bora za gajenje jabuke mogu podeliti na zemljišta sa veoma niskim, niskim, srednjim, visokim i veoma visokim sadržajem. Optimalni sadržaj mangana u zemljištu je 30-50 mg/kg, bakra 2-4 mg/kg, cinka 2-4 mg/kg, gvožđa 200 mg/kg, sumpora 10 mg/kg i molibdena 0,3 mg/kg.

Ako se analizom zemljišta utvrdi da je ono optimalnog hemijskog sastava za gajenje jabuke onda se vrši samo popravka fizičkih osobina zemljišta. Ako se analizom utvrdi da je sadržaj humusa, lakopristupačnog fosfora i kalijuma niži od optimalnih vrednosti, kao i da je pH van optimalnih vrednosti, potrebno je izvršiti popravku hemijskog sastava zemljišta. Popravka se izvodi unošenjem određene vrste materijala u zemljište u odgovarajućoj količini koja se izračunava na osnovu prethodno urađene agrohemijske analize zemljišta. Najčešće se materijal u zemljište unosi posle podrivanja, a pre oranja zemljišta. Mere kojima se nadoknađuje nedostajući sadržaj humusa, fosfora i kalijuma zovu se: humifikacija, fosfatizacija i kalifikacija. Regulisanjem reakcije zemljišta ili pH vrednosti kisela ili alkalna zemljišta se prevode u zemljišta blago kisele ili neutralne reakcije. Mera smanjivanja kiselosti naziva se kalcifikacija, a mera smanjivanja alkalnosti acidifikacija.

Humifikacija zemljišta. Predstavlja unošenje organskih đubriva u zemljište. Ovom merom se otklanja nedostatak humusa u zemljištu. Jedan deo unetog organskog materijala se vremenom mineralizuje i tako obogaćuje zemljište biogenim elementima. Unošenjem organskih đubriva se osim popravke plodnosti zemljišta popavljaju njegove fizičke i biološke osobine. Na teškim i zbijenim glinovitim zemljištima humus ima „rastresajuće“ dejstvo. Nakon humifikacije takvo zemljište se lakše obrađuje, pruža manji mehanički otpor rastu korenovog sitema i postaje propustljivo za vodu i vazduh.

 
Da bi se nivo humusa u zemljištu povećao za 1% na dubini od 0-40 cm, treba u uneti 50 t/ha čistog humusa, odnosno 200 t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Razumljivo je da se tako velika količina stajnjaka teško može nabaviti i rasturiti u toku pripremnog perioda. Zbog toga se pre podizanja zasada unosi manja količina stajnjaka koja se kreće od 30-50 t/ha. Poželjno je i kasnije tokom eksploatacije zasada vršiti povremeno unošenje stajnjaka u zemljište (svake treće ili četvrte godine). U nedostatku stajnjaka može se iskoristiti kompost, zelenišno đubrivo ili glistenjak. Izuzetno, u slučaju nedostatka dovoljne količine, stajnjak se može rasturati na delu površine zasada tj. u trakama gde će biti postavljeni redovi jabuke. U tom slučaju se pre osnovne pripreme zemljišta mora odrediti pravac budućih redova. Upotreba đubriva ili stajnjaka kontaminiranog patogenim mikroorganizmima ili toksičnim supstancama opasnim za okolinu kao što su teški metali nije dozvoljena.

 
Fosfatizacija zemljišta. Ova mera podrazumeva unošenje fosfornih đubriva u zemljište da bi se nadoknadio analizom utvrđeni nedostatak fosfora u zemljištu. Da bi se nivo lakopristupačnog fosfora povećao za 1 mg na 100 g vazdušno suvog zemljišta na dubini od 0-40 cm potrebno je uneti 60 kg/ha P2O5. Godišnja doza meliorativnih fosfornih đubriva ne bi trebalo da pređe 250 kg/ha. Ako se pored fosfornih đubriva unosi i stajnjak, pomenuta vrednost P2O5 smanjuje se za količinu koja se unese stajnjakom. Goveđi stajnjak sadrži oko 0,21% P2O5.

Kalifikacija zemljišta. Podrazumeva unošenje kalijumovih đubriva kojima se u zemljištu nadoknađuje analizom ustanovljeni manjak kalijuma. Izvodi se rasipanjem i zaoravanjem mineralnih kalijumovih ili kompleksnih NPK đubriva. Povećanje lako usvojivog kalijuma za 1 mg u svakih 100 g vazdušno suvog zemljišta do dubine od 40 cm, izvodi se dodavanjem 60 kg kalijum oksida po hektaru budućeg voćnjaka. Godišnja doza meliorativnih kalijumovih đubriva ne treba da pređe 300 kg/ha. Kada se istovremeno u zemljište unosi i stajnjak onda količinu kalijumovih đubriva treba smanjiti. Sadržaj K2O u goveđem stajnjaku se kreće oko 0,65%.

Kalcifikacija zemljišta. Izvodi se na kiselim zemljištima rasipanjem i zaoravanjem materijala koji sadrže kalcijum. Kalcifikacijom zemljišta povećava se pH vrednost zemljišta, odnosno smanjuje se njegova kiselost. Unošenjem jedinjenja kalcijuma povećava se plodonost zemljišta i popravlja njegova struktura. Deo hranljivih elemenata, koji se u kiselom zemljištu nalazi u nerastvorljivom stanju i nije dostupan korenovom sistemu, promenom pH vrednosti zemljišta odnosno smanjenjem kiselosti, prelazi u lakopristupačne forme za korenov sistem voćaka.

 
Pri kalcifikaciji treba biti veoma obazriv. Potrebno je unositi krečnjak u manjim dozama da zemljište naglo ne bi postalo bazno i sa velikom količinom kalcijuma u zoni korenovog sitema čime bi se blokiralo usvajanje mikroelemenata iz zemljišta. Zbog toga je ovu meru poželjno kombinovati sa merom unošenja stajnaka u zemljište. Ne preporučuje se dodavanje veće količine mlevenog krečnjaka od 2 t/ha pre podizanja zasada. Ako je potrebna veća količina mlevenog krečnjaka ona se dodaje tokom narednih godina u najvećoj količini od 1t/ha u toku zimskog mirovanja voćaka.

 
Za kalcifikaciju najbolje je koristiti mleveni krečnjak (CaCO3). U iste svrhe se može koristiti i saturacioni mulj koji se dobija kao nus proizvod pri proizvodnji šećera u šećeranama. Ako je zemljište blago kiselo povećanje pH vrednosti zemljišta se može izvršiti tokom nekoliko godina unošenjem fiziološki alkalnih đubriva. Jedno od takvih đubriva je azotno đubrivo KAN (krečni amonijum nitrat) koje se koristi u prihranjivanju voćaka.

 
Acidifikacija zemljišta. Ova mera podrazumeva zakišeljavanje alkalnih zemljišta. Na alkalnim zemljištima vrlo često su blokirani mikroelementi, posebno gvožđe, cink i mangan tako da nisu dostupni korenovom sistemu voćaka. Zbog toga se na voćkama najčešće javlja hloroza (pojava žute boje lišća), a u veoma teškim slučajevima i sušenja voćaka. Acidifikacija se vrši rasipanjem fiziološki kiselih đubriva, najčešće soli sumporne kiseline (kalijum sulfat). Na blago alkalnim zemljištima acidifikacija se može izvršiti u okviru redovne ishrane voćaka korišćenjem fiziološki kiselih azotnih đubriva, kao što je amonijum nitrat (AN) ili amonijum sulfat.

Površinska priprema zemljišta za sađenje

Ova priprema obuhvata nekoliko plićih obrada kojima se zatvaraju brazde otvorene dubokom obradom zemljišta sprovedenom posle podrivanja ili rigolovanjem i vrši se usitnjavanje zemljišta. Grubo ravnanje se izvodi teškim tanjiračama, roto-drljačama ili podrivačima za plitko podrivanje. Ako se zemljište sprema za jesenju sadnju ova mera se izvodi posle sleganja zemljišta. Ako se obavlja prolećna sadnja poorano zemljište se ostavlja sa otvorenim brazdama. Otovrene brazde omogućavaju usitnjavanje zemljišta pod dejstvom mraza kao i upijanje većih količina vlage. Krajem zime ili početkom proleća, čim se zemljište dovoljno prosuši, vrši se ravnanje terena.

 
Fina priprema zemljišta predstavlja usitnjavanje površinskog sloja zemljišta pomoću setvospremača ili drljače. Obavlja se neposredno pred sadnju, pre obeležavanja sadnih mesta i kopanja jamića.

Organizacija zemljišne površine

Zemljišni kompleks, ako je veliki, treba da bude podeljen putevima na parcele. Unutrašnji putevi se pružaju poprečno na pravac redova i paralelno sa redovima. Širina unutrašnjih poprečnih puteva ne sme biti manja od 8 m, a širina uzdužnih puteva ne sme biti manja od 6m. Širina obodnih puteva ne treba da bude manja od 10 m zbog lakše manipulcije tokom izvođenja radnih operacija u voćnjaku. U malim voćnjacima unutrašnji putevi ne postoje, a širina obodnih puteva može biti mnogo manja i ona je određena veličinom mehanizacije koja se koristi u voćnjaku, posebno onom za zaštitu jabuke od bolesti i štetočina.

Razmeravanje terena i obeležavanje sadnih mesta

Razmeravanje terena i obeležavanje sadnih mesta se obavlja posle ravnanja površine zemljišta i njene podele na parcele. Svaka parcela se razmerava posebno, vodeći računa o tome da se pravci redova u parcelama budućeg zasada poklapaju. Redovi u zasadu se postavljaju pravcem sever-jug. Razmeravanje terena najčešće obavlja geometar korišćenjem teodolita. On određuje početne i krajnje tačke u redu ili što je češći slučaj pozicije stubova u redu.

 
Obeležavanje sadnih mesta se vrši posle postavljanja stubova. Moguće su dve opcije. Ako se za sadnju voćaka otvaraju kanali posebnom mašinom, onda se prvo otvara kanal, zatim se postavlja najniža žica, koja istovremeno služi za obeležavanje sadnih mesta i kao nosač creva za navodnjavanje i na kraju se vrši sadnja. Druga opcije je postavljanje žice na kojoj se obeleže sadna mesta, zatim se ručno otvore jamići za sadnju i vrši se sadnja. Obeležavanje sadnih mesta na žici se može izvršiti običnom farbom ili postavljanjem trajnih metalnih ili plastičnih držača koji će posle sadnje držati posađena stabla voćaka u uspravnom položaju.

Kada se vrši sadnja jabuke mehanizovano, posebnom mašinom za sadnju, tokom razmeravanja terena obeležava se samo pravac redova. Mašina na osnovu zadatih parametara sadnje automatski određuje sadno mesto u redu. Stubovi se u zasadu postavljaju posle završene sadnje.

 
Na malim parcelama razmeravanje terena se vrši uz pomoć čeličnih pantljika ili sajli. Pravac osnovnog reda po pravilu se pruža po najdužoj strani zemljišnog kompleksa. Na krajevima osnovnog reda određuju se pravi uglovi pomoću kojih se određuju pravci ostalih redova u zasadu. Pomoću čelične pantljike ili sajle prav ugao se nalazi na sledeći način: Od prvog sadnog mesta (tačka A) u pravcu osnovnog reda se odmeri 30 m (tačka B). Zatim se iz tačke A odmeri luk dužine 40m, a iz tačke B luk dužine 50 m. Tačka njihovog preseka je tačka C. Ugao CAD je prav ugao. Duž linije koja polazi iz taček A i prolazi kroz tačku C određuju se početak budućih redova u voćnjaku. Obeležavanje sadnih mesta vrši se najčešće kočićima-markerima koji su dugački 50-60 cm.

SADNJA VOĆAKA

Vreme sadnje

Sadnice jabuke se sade u periodu zimskog mirovanja – od opadanja lišća do pojave novog lišća naredne vegetacije. Najčešeće se sadnja obavlja u drugoj polovini jeseni, drugoj polovini zime i prvoj polovini proleća.

 
Jesenja sadnja u agroklimatskim uslovima Srbije daje dobre rezultate. U ovom terminu sadnice se sade odmah nakon vađenja iz rasadnika. Takve sadnice su sveže, preseci na žilama lako zarastaju i na njima se obrazuju sitne, apsorpcione žilice koje rano u proleće, čim se zemljište zagreje, omogućavaju kretanje sadnice i njen intenzivniji rast naredne godine. Zemljište u jesen raspolaže sa velikom količinom vlage, temperature su niske pa je i prijem sadnica dobar. Voćnjak u kome su sadnice posađene u jesen mora biti ograđen, ili svaka sadnica pojedinačno mora biti zaštićena odmah nakon sadnje, da bi se sprečilo oštećenje sadnica od strane divljači. Pored toga, kada se obavi jesenja sadnja, sadnice su u dugačkom vremenskom periodu izložene krađi, o čemu treba voditi računa.

 
Sadnja se može obaviti i tokom toplijih zimskih dana posebno u drugoj polovini zime (februar i prve dve dekade marta) ili u prvoj polovini proleća (druga dekada marta – kraj maja meseca). Ova sadnja obavezno zahteva zalivanje sadnica odmah nakon sadnje i tokom čitave prve polovine vegetacionog perioda kako bi se obezbedio prijem sadnica. Za prolećnu sadnju koriste se sadnice koje su čuvane u hladnjačama i koje nisu počele da rastu u momentu sadnje, bez obzira na temperature vazduha i zemljišta.

Izbor, nabavka i čuvanje sadnica

Pošto se izvrši izbor sorti jabuke i podloge pristupa se nabavci sadnica. Osobine upotrebljene sadnice imaju presudan uticaj na prijem, prinos i kvalitet proizvedene jabuke. Zasadi podignuti sa sadnicama lošeg kvaliteta nikada se ne mogu oporaviti. Sadnice dobijene po niskoj nabavnoj ceni obično koštaju više na duge staze.

 
Kada se naručuju sadnice, rasadnik se bira pažljivo. Najbolje je da se kupovina sadnica ugovori unapred sa nekim renomiranim rasadnikom pri čemu se preciziraju detalji kupovine sadnice. Treba se informisati da li rasadnik ima u dovoljnom broju sadnice potrebne sorte odnosno klona, koje su okalemljene na odgovarajućoj podlozi i koje imaju željeni kvalitet sa posebnim osvrtom na zdravstvenu ispravnost. Bolje je odložiti sadnju za godinu dana, ako ne postoji mogućnost da se dobije tačno ono što se želi. Ne treba prihvatati kombinaciju sorta-podloga koja nije planirana za sadnju. Informacije iz iskustva drugih proizvođača mogu biti od neprocenjive vrednosti kada se odlučuje o izboru rasadnika. Većina rasadničara smatra da je najbolja reklama za njihov proizvod zadovoljan kupac. Dobro je, ako je to moguće, posetiti rasadnik i uveriti se na licu mesta sa vrstom i kvalitetom sadnog materijala koji poseduje. Rasadničari obično rado primaju svakoga ko se interesuje za njihove operacije. Drugi faktor koji treba razmotriti pre naručivanja sadnica je garancija rasadničara o kvalitetu sadnica i autentičnosti sorte, klona i podloge. Rasadničari treba da garantuju autentičnost sadnice, i odsustvo bolesti i štetočina. Sadnice treba naručiti unapred što je ranije moguće. Rasadničari su obično preopterećeni krajem zime i tada nisu u mogućnosti da dostave sadnice na vreme. Rano naručivanje takođe daje bolji izbor sorti i podloga. Treba znati da je obaveza rasadničara da neodgovarajuće sadnice mora zameniti.

 
Za podizanje novih zasada jabuke uvek treba težiti sadnji zdravih, bezvirusnih sadnica koje su dobijene od selekcionisanih mutacija. Posebno treba uzeti u obzir kvalitet ploda izabrane sorte/klona. Pravilnim izborom sorte za odgovarajuće agroekološke uslove izbegava se primena određenih hemikalija za izvršenje određenih kozmetičkih korekcija na plodovima. Nova sadnja treba da uključi upotrebu sertifikovanog sadnog materijala kada je on raspoloživ. Ako takav materijal nije raspoloživ onda treba koristiti standardni (CAC) sadni materijal. Ako se koriste sadnice proizvedene u sopstvenom rasadniku ili kalemljenjem podloge na stalnom mestu, zakonski regulisani propisi u proizvodnji sadnica moraju biti ispunjeni, a poreklo originalnog sadnog materijala mora biti pravno dokumentovano. Vrsta dokumentacije koja treba da prati kupljeni sadni materijal je određena zakonom o proizvodnji sadnog materijala.

 
Kvalitet upotrebljene sadnice najviše je određen visinom novčanih srestava sa kojima kupac raspolaže. Sadnice voćaka se prodaju prema razvijenosti korenovog sistema, debljine debla i visine sadnice. Mesto kalemljenja treba da je na određenoj visini iznad zemlje, tako da posle sadnje bude najmanje 15 cm iznad površine zemljišta. Na sadnicama ne sme biti mehaničkih oštećenja od glodara, divljači, grada ili oruđa.

 
U poslednje vreme postoje veliki zahtevi za kupovinom sadnica koje su dobro obrasle bočnim grančicama jer takve sadnice brže počinju da rađaju i brže ulaze u puno plodonošenje. Kao rezultat takvog zahteva proizvođača rasadničari razvrstavaju sadnice u posebne kategorije. Najčešće se vrši klasifikacija sadnica jabuke na: sadnice bez prevremenih grančica; sadnice sa kratkim prevremenim grančicama; 3+ sadnice; 5+ sadnice i 7+ sadnice. Sadnice sa bočnim prevremenim grančicama moraju imati tri i više, pet i više odnosno sedam i više prevremenih grančica koje se nalaze na željenoj visini (60 cm i više iznad površine zemljišta), pravilno raspoređene, koje su duže od 30 cm i koje se ne moraju uklanjati posle sadnje zbog velike debljine ili lošeg ugla grananja. Nerazgranate sadnice su takođe prihvatljive u intenzivnoj proizvodnji samo što tehnologija njihovog uzgoja će biti malo drugačija i one će kasnije ući u period pune rodnosti. Atraktivnost sorte i klona, razvijenost sadnice, odnosno broj i razvijenost prevremenih grančica određuju njenu cenu. Što je broj prevremenih gančica veći, to je viša cena sadnice iste sorte i klona.

Sadnice sa bočnim grančicama mnogo se teže transportuju u odnosu na sadnice bez prevremenih grančica. Transport je skuplji zato što se sadnice, zbog prisustva bočnih grančica, moraju posebno pakovati, a zbog veće zapremine sadnice broj koji se može smestiti u transportno sredstvo je mnogo manji. Pored toga, bočne grane mogu biti slomljene tokom rukovanja ili transporta. Upotreba ovih sadnica je moguća samo ako je postavljen sistem za zalivanje pre same sadnje ili neposredno posle sadnje. Problem nedostatka sistema za zalivanje posebno dolazi do izražaja kada se vrši sadnja sadnica čuvanih u hladnjačama tokom aprila ili maja meseca.

 
Za zasnivanje novih zasada jabuke koriste se jednogodišnje sadnice, koje su gajene dve godine u rasadniku. One su dobijene okuliranjem (˝T˝ okuliranje ili okuliranje spajanjem sa strane) ili kalemljenjem grančicom na jednogodišnim podlogama u rastilu. Sadnice dobijene u 9-mesečnom periodu u rasadniku kalemljenjem na „zrelo iz ruke“ su sadnice najlošijeg kvaliteta i treba ih izbegavati u intenzivnoj proizvodnji jer odlažu stupanje u rod za najmanje jednu godinu. Izuzetno, devetomesečne sadnice mogu se koristiti samo kod veoma traženih sorti, čije su kvalitetne sadnice deficitarne na tržištu.

 
Posebna vrsta sadnica su takozvane „knip“ sadnice. Sadnice proizvedene “knip” tehnikom smatraju se dvogodišnjim sadnicama sa krunom starom jednu godinu. “Knip” sadnice se mogu proizvesti u dvogodišnjem ili trogodišnjem proizvodnom ciklusu. Ova tehnika podrazumeva skraćivanje nepresađenih jednogodišnjih sadnica u rasadniku na željenu visinu. U dvogodišnjem ciklusu dobro razvijene podloge se kaleme kalem grančicom u sobnim uslovima, neguje se u rasadniku na rastojanju 90×30-35 cm tokom dve godine. Posle prve sezone rasta mladara, sadnice se bez presađivanja skrate na visini 60-80cm u zavisnosti od želje kupaca. Ispod mesta preseka izrasta jedan mladar na kome će se razviti veliki broj bočnih grančica na željenoj visini. U trogodišnjem ciklusu proizvodnje “knip” sadnica, najslabije podloge se sade u proleće na rastojanju 70×10 cm, a u avgustu se okuliraju. Krajem zime podloge sa okalemnjenim pupoljkom se rasađuju na rastojanju 90×30 cm. Odmah nakon sadnje podloga se skrati iznad okalemljenog pupoljka iz koga će se tokom druge godine razviti stablo. Dalji postupak je isti kao i kod prethodnog tipa “knip” sadnice. Knip sadnice se mogu proizvoditi bez posrednika ili sa posrednikom koji smanjuje bujnost kod nekih bujnih sorti. Kao posrednik koriste se sorte Samered ili Golden Reinders.

 
Sadnice se najčešće vade u jesen ili krajem zime. Nakon vađenja sadnice se klasiraju na osnovu razvijenosti, pakuju i transportuju do mesta sadnje ako se ona obavlja tokom jeseni. Pri transportu korenov sistem mora biti zaštićen od isušivanja, najčešće umotavanjem u najlon ili vlažne jutane vreće ili transportovanjem kamionima hladnjačama. Ako se sadnja ne obavlja odmah nakon vađenja, sadnice se moraju čuvati do upotrebe. Sadnice se mogu čuvati kod rasadničara ili kod budućeg voćara. One se čuvaju u posebnim trapovima ili hladnjačama. Trapljenje se izvodi prekrivanjem korenovog sistema zemljom, peskom ili vlažnom strugotinom, do iznad spojnog mesta. Prilikom trapljenja vodi se računa da materijal dobro prione na žile korenovog sistema kako ne bi došlo do njihovog isušivanja. Tokom zime sadnice se obavezno štite od miševa i zečeva. Ako se sadnice čuvaju u hladnjači onda se njihov korenov sistem može zaštiti od isušivanja vlažnom strugotinom. Međutim na ovaj način on zauzima veliki prostor u hladnjači. Druga mogućnost je čuvanje bez pokrivanja žila korenovog sistema supstratom. U tom slučaju posebnim orošivačima obezbeđuje se velika vlažnost vazduha u hladnjači, kako se korenov sistem ne bi isušio. Temperatura čuvanja je od 0-3°C.

Tehnika sadnje voćaka

Tehnika sađenja obuhvata neposrednu pripremu sadnice, zemljišta kao i samo sađenje.
Priprema sadnice obuhvata pregled sadnice i rezidbu korenovog sistema. Nakon dopremanja sadnica na parcelu, vrši se poslednja kontrola njihove ispravnosti. Sve oštećene i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju. Pre sadnje odstranjuju se povređene ili polomljene žile korenovog sistema. Previše dugačke žile, koje bi smetale prilikom razmeštanja korenovog sistema u jamić, skrate se na potrebnu dužinu. Rez makazama treba da bude ravan zbog bržeg zarastanja rana. Rezidba ostalih žila se ne vrši.
Priprema zemljišta za sadnju obuhvata kopanje jamića na sadnom mestu u koji će se smestiti korenov sistem voćke. Ako su sadna mesta obeležena markerima, jamići se kopaju uvek sa iste strane markera. Ako su sadna mesta obeležena na žici onda se jamić otvara ispod žice. Otvaranje jamića se vrši neposredno pred samu sadnju. Jame se otvaraju ašovom ili mehanizovano, posebnim mašinama za otvaranje kanala. Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno razmere jamića treba da obezbede smeštaj žila korenovog sistema sadnice na potrebnu dubinu i njihov pravilan (radijalan) raspored. Sadnja se obavlja po prethodno načinjenom planu. Sadnice treba razneti do iskopanih jamića ili kanala. Neposrednu sadnju obavljaju dva lica. Jedan radnik postavlja sadnicu u centar jamića, tako da žile korenovog sistema budu pravilno raspoređene na sve strane, i proverava njen pravac u odnosu na markere. Naročitu pažnju treba obratiti na dubinu sadnje. Po pravilu sadnja sadnica treba da se izvrši na istoj dubini na kojoj su se sadnice nalazile u rasadniku ili do 5 cm dublje. Spojno mesto mora biti visoko iznad površine zemljišta, da kasnije stablo ne bi razvilo korenov sistem okalemljene sorte. Kada se pravilno odredi dubina sadnje, drugi radnik pokriva korenov sistem umereno vlažnom i plodnom zemljom. Radnik koji drži sadnicu je nekoliko puta blago protrese da bi se zemljom popunila praznina između žila. Potom se nabaci još jedan sloj zemlje i odmah dobro i jako nagazi. Nagažavanje vrši radnik koji drži sadnicu. Ako se izvrši jesenja sadnja zalivanje najčešće nije potrebno pa se ovaj postupak ponavlja sve dok se jamić ne napuni zemljom. Kada se obavlja kasna zimska ili prolećana sadnja, pre nego što se jamić potpuno napuni zemljom, vrši se zalivanje sadnice. Zalivanjem se zemlja dodatno sleže i popunjava se prazan prostor između žila. Po upijanju vode jamić se do vrha dopuni zemljom. Ako je instaliran sistem za navodnjavanje ˝kap po kap˝ samo se zatrpa korenov sistem kao kod jesenje sadnje, a onda se pusti voda da zaliva posađene sadnice.

 
Sadnja sadnica jabuke se može vršiti i mehanizovano sa posebnom mašinom. Kada se radi sa ovom mašinom obeležavanje sadnih mesta nije potrebno već samo samo pravac redova. Mašina otvara kanal, na njoj se nalaze sadnice koje jedan radnik stavlja u ulagač koji postavlja sadnicu u otvoreni kanal. Drugi radnik na mašini pridržava sadnicu da ostane u uspravnom položaju tokom zatrpavanja korenovog sistema od strane mašine. Odmah nakon sadnje vrši se postavljanje naslona. Ovo je potrebno što brže uraditi da vetar ne bi rasklatio sadnice, naročito one sa brojnim bočnim granama.

Naslon i protivgradna zaštita

Naslon je neophodan u zasadima jabuke na podlogama male bujnosti (M9, M26 i sl). Naslon drži stabla u uspravnom položaju kako se ne bi izvalila pod teretom plodova jer je korenov sistem podloga male bujnosti veoma krt i lako se lomi. Naslon se postavlja pre sadnje voćaka ili neposredno posle sadnje da bi držao vođicu u potpunom uspravnom položaju. Naslon se najčešće sastoji od stubova i nekoliko redova žice, pritom se koriste drveni ili betonski stubovi. U područjima gde je učestalost od pojave grada velika postavlja se sistem protivgradne mreže. U tom slučaju stubovi koji sa pratećom žicom drže stabla u uspravnom položaju istovremeno služe i kao noseća konstrukcija za protivgradne mreže. Strukturu koja nosi protivgradne mreže je najlakše postaviti pre podizanja zasada, posebno kada se stubovi postavljaju sa mašinama za utiskivanje, koje zahtevaju veći prostor za manevrisanje. Izuzetno, stubovi se postavljaju posle sadnje samo ako se ona vrši mehanizovano ili u starim zasadima. Ivični stubovi se učvršćuju vezivanjem za ankere, a unutrašni stubovi postavlajnjem plastičnih kapa na njihovom vrhu i njihovim povezivanjem sa rešetkastom žičanstrukturom. Na nosećoj žici duž redova postavlja se i učvršćuje protivgradna mreža koja se posebnim kopčama povezuje sa mrežom susednih redova.

Sistem protivgradne mreže štiti stabla jabuke od nepovoljnog dejstva grada ali i od previše jake sunčeve svetlosti čime smanjuje pojavu ožegotina na plodovima. Za svetlosne uslove Srbije preporučuje se crna protivgradna mreža koja najviše zadržava sunčevo zračenje.

NEGA ZASADA JABUKE (REDOVNA PROIZVODNJA)

Pod negom voćaka podrazumeva se primena agrotehničkih i pomotehničkih mera kako bi se obezbedili optimalni uslovi za rastenje i plodonošenje voćaka. Od agrotehničkih mera najvažniji su održavanje zemljišta, đubrenje i navodnjavanje, a od pomotehničkih mera rezidba voćaka i proređivanje plodova.

Održavanje zemljišta u voćnjaku i kontrola korova

Zemljište u voćnjacima je tokom vremena podložno nizu nepovoljnih promena -zakorovljavanju, zbijanju, isušivanju i pucanju, osiromašenju u hranljivim elementima, narušavanju strukture i sl. Intenzitet negativnih procesa u zemljištu zavisi od klime, tipa zemljišta, položaja, načina pripreme zemljišta pred sadnju i sl. Posledice mogu biti vrlo nepovoljne i svode se na slabo uspevanje voćaka, praćeno malim i neredovnim prinosima i lošim kvalitetom plodova. Zato je pravilno održavanje zemljišta značajno sa aspekta očuvanja povoljnih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta. Pravilnim održavanjem zemljišta stvaraju se optimalni uslovi za funkcionisanje korenovog sistema voćaka. Načini održavanja zemljišta zavise od tipa zemljišta i njegovih osobina, karakteristike reljefa, klimatskih uslova a pre svega količine i rasporeda padavina i primenjene tehnologije gajenja. Površina zemljišta u zasadu jabuke mora biti podeljena u dva posebna dela: Površina između redova i površina direktno ispod stabala. Površina između redova se može održavati na sledeći način: 1) čista obrada (jalovi ugar) i 2) formiranje stalnog travnog pokrivača.

Čista obrada (jalovi ugar)

Način održavanja zemljišta u voćnjaku u stalno obrađenom i rastrešenom stanju naziva se jalovi ugar. Prednost održavanja zemljišta u vidu jalovog ugara je što se u zemljištu uspešno čuva zemljišna vlaga. Ona se čuva tako što se uništavaju korovi koji su veliki potrošači vode iz zemljišta i plitkim obradama tokom vegetacije. Usitnjenom zemljom se zatrpavaju zemljišne pukotine kroz koje se vlaga isparavanjem gubi iz dubljih slojeva zemljišta. Dve do tri plitke obrade ostvaruju isti efekat na bilans vlage u zemljištu kao i jedno zalivanje. Pored obezbeđivanja pozitivnog bilansa vlage u zemljištu ovim načinom se ostvaruju i drugi ciljevi: kroz rastrešeno zemljište u zonu korena lakše prodiru toplota, voda, vazduh i hranljive materije; aktiviraju se mikroorganizmi i ostala zemljišna flora; u zemljište se unose đubriva koja su rasuta po površini voćnjaka.

 
Održavanje zemljišta u vidu jalovog ugara sastoji se od duboke obrade koja se izvodi u jesen, na dubini 15-20 cm i nekoliko (3-5) plitkih obrada tokom vegetacije na dubini 5-10 cm. Duboka jesenja obrada se izvodi posle rasturanja kompleksnih mineralnih đubriva ili organskih đubriva. Izvodi se različitim oruđima koja za sobom ostavljaju ravnu površinu (tanjirače, roto drljače, čizel plugovi ili podrivači). Dubokom obradom se razaraju podzemni hodnici i staništa glodara i smanjuje se njihovo prisustvo u zasadu. Izlažu se dejstvu mraza štetni insekti koji prezimljavaju u zemljištu. Plitka obrada tokom vegetacije se izvodi nekoliko puta. Prva obrada se izvodi na početku vegetacije kada se zemljište prosuši, a poslednja krajem jula i početkom avgusta. Izvode se po nicanju korova ili nekoliko dana posle obilnijih padavina koje izazivaju pojavu pokorice na površini zemljišta. Zasade u kojima se primenjuje ovaj način održavanja zemljišta treba pojačano đubriti organskim đubrivima.

 
Loše strane stalne primene jalovog ugara su: narušavanje i kvarenje strukture zemljišta; intenziviranje destrukcije i erozije zemljišta na strmim terenima, naročito ako su redovi orijentisani u pravcu pada terena; smanjivanje količine organskih materija i azota u zemljištu; otežana je upotreba mehanizacije u voćnjaku posle obilnih kiša. Najveći problem se javlja kada treba uraditi zaštitna tretiranja voćaka ili berbu plodova jabuke; boks palete u kojima se vrši berba plodova se prljaju tako da nisu pogodne za skladištenje u hladnjnačama; onemogućena je upotreba niskih prikolica sa malim točkovima na kojima se nalaze boks palete zbog propadanja točkova u zemlju, posebno ako je zemljište vlažno.

 
Održavanja zemljišta između redova u rastresitom stanju preporučuje se isključivo u zasadima jabuke u kojima nije obezbeđeno navodnjavanje, a koji se nalaze u područjima sa malom količinom padavina ili je raspored padavina tokom godine nepravilan, kao i u zasadima jabuke gde postoji najvodnjavanje ali samo u prvoj godini, odnosno godini zasnivanja voćnjaka.

Zatravljivanje voćnjaka formiranjem veštačkog travnog pokrivača

Ovaj način održavanja se primenjuje u područjima sa dovoljnom količinom padavina ili u voćnjacima gde je obezbeđeno navodnjavanje. Tokom nekoliko poslednjih godina je utvrđeno da se u agroekoločim uslovima Srbije ovakav način održavanja zemljišta može primeniti čak i u zasadima jabuke gde ne postoji navodnjavanje, bez posledica na vodni bilans u voćnjaku.
Formiranje spontanog travnog pokrivača nije poželjno jer proces traje suviše dugo (nekoliko godina). Poželjno je da se formira veštački travni pokrivač setvom trava koje imaju vrlo plitak, ali žiličast korenov sistem. Preporučuju se trave koje ne konkurišu stablima jabuke. Travni pokrivač između redova treba da je odgovarajuće širine, koja je prilagođena radnom zahvatu traktora i ostalih radnih mašina. Setva trava se obavezno obavlja tokom jeseni posle dobre pripreme zemljišta. Za setvu se koristi smeša semena sledećih trava: engleski ljulj, livadarka, crveni vijuk i visoki vijuk. Ježevica nije pogodna jer je bujna, formira velike bokore (džombe) i bujnu vegetativnu masu tako da zahteva veliki broj košenje tokom godine. Najbolji termin za setvu trava je septembar mesec. Travnjak u voćnjaku može da bude zasejan u jesen pre sadnje voćnjaka, ali je najbolje tokom jeseni u godini sadnje voćnjaka kada je završena sadnja, a naslon postavljen. Ovaj termin je bolji jer je gaženje trave manje i formira se kvalitetniji travni pokrivač. Setva u proleće se ne preporučuje. Setva se obavlja sejalicama za žito, a posle obavljene setve neophodno je uraditi valjanje zemljišta zbog boljeg nicanja semena trava. Potrebno količina semena trave za setvu hektara bruto površine voćnjaka je oko 30 kg.

 
Prvo košenje travnog pokrivača se obavlja u proleće naredne godine. U periodu vegetacije travni pokrivač se održava košenjem ili mlevenjem, koje se obavlja nekoliko puta kada je visina pokrivača 15-20 cm. Nije poželjno da trava u travnjaku cveta. Trava samlevena mulčiranjem ostaje u međurednom prostoru, gde se razlaže obogaćujući prostor organskom materijom. Trava pokošena kosačicama se ubacuje u prostor ispod redova i vrši se zastiranje zemljišta pa se smanjuje potencijal korova u tom prostoru. Učestalost mulčiranja ili košenja zavisi od karakteristika voćnjaka (rast stabla, tip zemljišta, vodni bilans). Tokom godine je dovoljno izvesti 4-6 košenja. Ređe mulčiranje dozvoljava pojavu većeg broja različitih biljaka kao zemljišnog pokrivača.

Upotreba herbicida za suzbijanje širokolisnih korova u međurednom prostoru se ne preporučuje. Kada se za prskanje jabuke koriste proizvodi opasni za pčele, zemljišni biljni pokrivač u cvetu mora biti pokošen pre primene pesticida. Takođe, biljni pokrivač mora biti pokošen i pre cvetanja jabuke, posebno kada ima dosta maslačka, da ne bi u velikoj meri odvlačio pažnju pčela.

Osnovni nedostatak ovog načina održavanja zemljišta je veća pojava glodara koji mogu predstavljati veliki veliki problem u zasadu jabuke.

Održavanje zemljišta u redu

Površina ispod stabala se takođe mora održavati u odgovarajućem stanju. Maksimalnu širinu za traku bez korova i/ili procenat zemljišne površine koja može biti bez korova treba da bude određen nacionalnim pravilima. U oblastima sa snažnim vegetativnim rastom herbicide ne treba koristiti za uništavanje biljaka ispod stabala voćaka, već redovi treba da budu u zelenom stanju tokom čitave godine. Da bi se izbegla nepotrebna konkurentnost za vlagu i hraniva sa korovima, zelena traka u redu treba da bude održavana mulčiranjem ili obradom zemljišta. Mulčiranje se vrši zajedno sa mulčiranjem međurednog prostora (mulčer sa pokretnim rukama-radnim delovima) ili površina oko stabala treba da bude pokošena. Zemljište ispod voćaka se može održavati u rastresitom stanju obrađivanjem zemljišta. Obrada u redu se može obavljati sa posebnim mašinama za unutarednu obradu, što je takođe dobro ekološko rešenje.

 
Trake bez vegetacije ispod stabala može biti formirana i održavana herbicidima. Ako se traka ispod stabala održava bez korova primenom herbicida, onda u voćnjacima sa jednostrukim redovima površina tretirana sa herbicidima ne sme biti veća od 70 cm širine. Izuzetno, može biti široka maksimalno do jedne trećine rastojanja između redova. Primenom herbicida uništava se korovska vegetacija ispod stabala jabuke koja negativno deluje na njihovo uspevanje. Trake bez vegetacije eliminišu konkurenciju između stabala jabuke i korovskih biljaka za vodu i hraniva i smanjuju oštećenja i gubitke stabla od voluharica u zimskom periodu. Detaljna uputstva o suzbijanu korova herbicidima u trakama duž redova nalaze se u poglavlju Korovi i njihovo suzbijanje.

Đubrenje voćnjaka

Tokom životnog ciklusa, voćkama je za normalan rast i plodonošenje potrebno 16 hranljivih elemenata. Elementi koje voćke usvajaju u velikim količinama zovu se makroelementii gde spadaju: ugljenik, kiseonik, vodonik, azot, fosfor, kalijum, sumpor, kalcijum i magnezijum. Hranljivi elementi koje voćke usvajaju u malim količinama zovu se mikroelementi. To su: gvožđe, bor, cink, mangan, molibden, bakar i kobalt. Nedostatak bilo kog elementa izaziva niz poremećaja u funkcionisanju voćke što bitno smanjuje njene proizvodne sposobnosti. Cilj đubrenja u integralnoj proizvodnji jabuke je da nadoknadi količine pojedinih hranljivih elemenata koje voćki nedostaju u zoni korenovog sistema kako bi se životni ciklus biljke odvijao normalno. Količine đubriva koje treba uneti u zemljište određuju se prema utvrđenoj plodnosti zemljišta, iznošenju hranljivih elemenata vezanih za porast višegodišnjih delova biljke, formiranje listova i formiranje plodova. Folijarnom ishranom se nadoknađuju manje nedostajuće količine hranljivih elemenata u listu i plodovima. Rutinsko prskanje sa folijarnim đubrivima ne donosi nikakve ekonomske koristi na zemljištima dobro snabdevenim hranljivim elementima. Na takvim zemljištima upotreba folijarnih đubriva koja sadrže fosfor, kalijum i azot treba da bude izbegnuta.

 
Stanje ishranjenosti voćaka i određivanje konkretnih potreba za hranljivim elementima najčešće se vrši na osnovu analize lista i analize zemljišta, porasta i rađanja voćaka, kao i na osnovu ranijeg iskustva.

 
Orijentacione norme predstavljaju preporučene količine đubriva koje su utvrđene na osnovu ogleda sa đubrenjem voćaka. Pošto se rezultati ogleda između pojedinih autora razlikuju zbog različitih uslova u kojima su ogledi izvedeni, dodate količine najčešće ne odgovaraju potrebama voćaka. Orijentacione norme takođe uzimaju u obzir i starost voćaka, količine hranljivih elemenata koje će prognoziranim prinosom biti iznete iz zemljišta, stepen rodnosti, količine elemenata koje se utroše sekundarnim debljanjem, da li se orezene grane iznose iz voćnjaka ili se melju u voćnjaku i ostavljaju da se mineralizuju.

Vizuelna dijagnoza je najmanje pouzdan metod. Najviše se zasniva na iskustvu kada se na osnovu simptoma nedostataka pojedinih elemenata, intenziteta rasta i visine prinosa određuje potreba za hranljivim elementima. Kada se na pojedinim organima biljke vizuelno uoče simptomi nedostatka pojedinih elemenata koji ukazuju na postojanje problema u samoj ishranjenosti biljke, tada je najčešće već kasno da se primenom odgovarajućih mera vrate u stanje normalne ishranjenosti. Simptomi nedostatka ili suficita nekog elementa mogu biti dobri pokazatelji potrebe đubrenja biljaka u narednom periodu.

 
Određivanje statusa ishranjenosti biljke preko folijarne analize. Hemijska analiza lišća se radi da bi se utvrdilo stanje ishranjenosti stabala jabuke (deficitarnost ili prekomerna snabdevenost hranljivih elemenata) i da se utvrdi da li postoji potreba za đubrenjem zasada. Analiza lista se smatra najispravnijim načinom za određivanje statusa ishranjenosti voćnjaka. Ona posebno može biti korisna u utvrđivanju uzroka abnormalnosti u rastu biljke ili razvoju ploda. U tom slučaju se prave upareni uzorci, jedan sa normalne lisne mase i drugi sa abnormalne lisne mase. Folijarna analiza, naročito ako je rađena tokom višegodišnjeg perioda može upozoriti na približavanje deficita ili toksičnosti nekog elementa pre nego što biljke pokažu bilo kakve simptome.
Na osnovu višegodišnjeg istraživanja za svaki hranljivi element su utvrđeni optimalne vrednosti u listu, koje predstavljaju standarde za poređenje analiziranih vrednosti iz uzoraka. Ako se analizirane vrednosti pojedinih elemenata nalaze ispod optimalnih onda postoji potreba za đubrenjem nedostajućim elementom. Za razliku od testa zemljišta, koji pokazuje šta je u zemljištu, analiza lista pokazuje šta biljka zaista usvaja.

 
Listove za uzorak treba uzeti između sredine jula i sredine avgusta. Uzorci se uzimaju tada zato što je nivo hranljivih elemenata u voćkama najstabilniji. Ranije tokom sezone stabla intenzivno rastu i transportuju hraniva do listova. Kasnije počinje starenje listova i transport hraniva van njih. Da bi se izbegla kontaminacija, uzorci se uzimaju pre zaštitnih tretmana ili što je moguće kasnije posle njihove primene. Da bi dobili najveće koristi od programa folijarne analize preporučuje se uzorkovanje svakog bloka voćnjaka najmanje svake treće godine. Uzorak lišća se priprema uzimanjem zdravih listova iz srednjeg dela mladara, lociranih u središnjem delu stabla ili u visini grudi na visokim stablima. Za jedan uzorak uzima se 60-70 listova iz svih delova voćnjaka. Ne uzima se više od dva lista sa jednog mladara. Kao alternativa može se izabrati 8-10 reprezentativih stabala u jednom bloku sa kojih se uzima podjednak broj listova.

 
Preporučuje se uzimanje jednog uzorka sa jedne sorte i podloge na sličnom tipu zemljišta. Uzorci sa različitih sorti se ne mešaju. Mlađa stabla će imati prilično drugačiji status ishranjenosti u odnosu na stara stabla koja su u punoj rodnosti. Uzorci moraju biti pravilno obeleženi sa što većim brojem podataka koji ce biti iskorišćeni za pravljenje preporuke đubrenja.
Treba voditi računa o tome da neki fungicidi sadrže u tragovima mikroelemente. Ovo postaje evidentno kada analiza lista pokazuje visoku koncentraciju elemenata kao sto su mangan i cink. Preparati na bazi mankozeba sadrže mangan i cink, preparati na bazi propineba i cirama sadrže cink.

 
Tumačenje rezultata analize sadržaja hranljivih elemenata u uzorcima listova može se izvršiti na osnovu referentnih vrednosti sadržaja hranljivih elemenata u tkivu lista jabuke koje su utvrđene na osnovu višegodišnjeg ispitivanja. U sledećoj tabeli prikazane su referentne vrednosti prikazane u uputstvu za gajenje voća u Pensilvaniji. Može se uočiti da je opseg za azot veoma širok zbog brojnih faktora koji na njega utiču kao što su starost stabla, sorta jabuke i sl. Azot treba da ima veći sadržaj kod mladih stabala koja još nisu ušla u period pune rodnosti. U narednim tabelama prikazane su referentne vrednosti date od strane Rutgers Soil and Plant Analysis Laboratory i optimalne vrednosti preporučene od strane laboratorije Yara Vita.

Hemijska analiza zemljišta predstavlja kontrolu njegove plodnosti. Analiza zemljišta je najvažnija osnova za određivanje doza đubriva fosfora, kalijuma, magnezijuma, bora i drugih hranljivih elemenata. Za svaki registrovani voćnjak koji primenjuje integralnu proizvodnju jabuke zahteva se analiza zemljišta. Sertifikat zemljišne analize je validan tačno 5 godina od datuma izdavanja. Ako izvršenje zemljišne analize nije moguće iz različitih razloga u okviru perioda gajenja jabuke postoji dodatna tolerancija od dva meseca. Uzorkovanje zemljišta za analizu se vrši svake 3 ili 4 godine. Upoređivanjem analiziranih vrednosti sa standardnim vrednostima utvrđuju se norme đubriva u skladu sa trenutnim stanjem. Doziranje đubriva je određeno nivoom ishranjenosti zemljišta i potrebama biljke. Analize zemljišta i lista dobro pokazuju koji tip đubriva je potreban za specifičan položaj. Predoziranje đubrivima treba da bude izbegnuto u interesu održavanja otpornosti voćnih stabala, kvaliteta plodova i okoline (zemljište i voda). N-min test dostavlja jasnu indikaciju količini azota u zemljištu iskoristivog za biljku.

Folijarna aplikacija hranljivih elemenata. Najefikasniji način za primenu azota, fosfora, kalijuma, gvožđa i magnezijuma je preko zemljišta. Folijarnu aplikaciju tih elemenata treba posmatrati kao privremenu ili meru u vanrednoj situaciji. Složena folijarna đubriva na zemljištima koja su dobro snabdevena hranljivim elementima ne donose nikakvu ekonomsku korist. Bor, cink, mangan i bakar mogu se dodati folijarno ili preko zemljišta. Obično ih je bolje dodati kroz folijarnu prihranu zato što se koriste male količine po jedinici površine. Folijarna aplikacija kalcijuma za kontrolu plutastih pega i gorkih pega je jedino moguća.

Primena đubriva

Da bi odredili količine đubriva koje treba dodati treba znati koliko se hranljivih elemenata iznese iz zemljišta tokom jedne godine u zasadu jabuke. U sledećoj tabeli prikazana je količina elemenata koje jabuka iznosi sa prinosom od 40 t/ha iz zemljišta.

PREPORUKE ZA ĐUBRENJE ZASADA JABUKE

Đubrenje azotom

Zahtevi za azotom su najbolje definisani vegetativnim rastom i rastom samih plodova. Analize zemljišta nisu pokazale veliki značaj u određivanju potrebe biljke za azotom. Dužina mladara, kao i boja i veličina listova i plodova može takođe biti korišćena u determinaciji potrebe stabla jabuke za azotom. Prevelike doze azota čini osnovnu boju tamnom, a dopunska boja na plodu nedostaje. U sledećoj tabeli prikazane su količine azota koje treba dodati (kg/ha) zasadu jabuke u zavisnosti od starosti zasada i visine prinosa.

*Za organska đubriva (stajnjak, kompost) mora se uzeti u obzir mineralizacija kojoj organska masa podleže. Od ukupne količine unetog organskog đubriva u zemljište samo je 30% raspoloživo u prvoj godini.

Količina azota koju treba dodati može biti povećana u odnosu na standardnu dozu u sledećim slučajevima:

Količina azota koju treba dodati zasadu jabuke može biti umanjena u odnosu na standardnu dozu u sledećim slučajevima:

U svakom slučaju, maksimalno dozvoljeni dodatak azota je 140 kg/ha. Da bi se sprečio gubitak azota zbog ispiranja na minimum i da bi se obezbedila najveća moguća efikasnost đubrenja, neophodno je dodavati azot tokom faze najintenzivnijeg rasta. U slučaju dodavanja veće količine azota (>60 kg/ha) poželjno je rasturiti planiranu količinu đubriva u više navrata.

Đubrenje fosforom

Količina P2O5 koju treba dodati može biti povećana u odnosu na standardnu dozu u sledećim slučajevima:

Količina P2O5 koju treba dodati zasadu jabuke može biti umanjena u odnosu na standardnu dozu u sledećim slučajevima:

Kada se dodaje osnovno đubrivo fosfora pre zasnivanja zasada nije dozvoljeno prekoračiti dozu od 250 kg/ha P2O5 po godini. Za klase zemljišta A i B, u slučaju da nije primenjeno osnovno đubrivo pre sadnje, maksimalna količina fosfora koja se može dodati tokom 5 uzastopnih godina iznosi 65 kg/ha/godini.

Đubrenje kalijumom

Količina K2O koju treba dodati zasadu jabuke može biti umanjena u odnosu na standardnu dozu u sledećim slučajevima:

Kada se dodaje osnovno đubrivo kalijuma pre zasnivanja zasada nije dozvoljeno prekoračiti dozu od 300 kg/ha K2O godini za klase zemljišta A i B. U slučaju da nije primenjeno osnovno đubrivo pre sadnje, maksimalna količina kalijuma koja se može dodati tokom 5 uzastopnih godina iznosi 150 kg/ha/godini.

Đubrenje magnezijumom i borom

Zahtevana hraniva od strane biljke u kg/ha za prinos od 60 t/ha, određena na osnovu analize zemljišta.

slučajevima 80-100 kg/ha. Za zemljište srednje snabdeveno hranljivim elementima (klasa C iz analize zemljišta) treba uneti 15-25 kg fosfora, 60-100 kg kalijuma, 20-30 kg magnezijuma i 0,5-0,7 kg bora. Ako je snabdevenost zemljišta manja onda za klasu B količine treba povećati za 50%, a za klasu A 100%. Ako je snabdevenost zemljišta prevelika onda za klasu D smanjiti količinu za 50%, a zemljište iz klase E uopšte ne treba đubriti.

 
Za prinos jabuke od 40 t/ha potrebno je 120 kg azota, 36 kg P2O5 i 140 kg K2O.
O količinama upotrebljenih đubriva u integralnoj proizvodnji jabuke treba voditi evidenciju. Sva oprema koja se koristi za primenu đubriva mora biti pogodna za tu svrhu i mora biti ispravna. To podrazumeva redovno održavanje kao i godišnju inspekciju i kalibraciju koje će osigurati da željene količine đubriva stvarno budu i dodate. O održavanju mašina takođe treba voditi evidenciju.

Vrste đubriva

Đubriva koja se koriste u voćarskoj proizvodnji se prema poreklu dele na organska i mineralna.
Organska đubriva su biološki prerađeni ostaci biljnog ili životinjskog porekla. Ova đubriva su kompletna jer sadrže sve neophodne hranljive elemente. Pored popravke plodnosti ona popravljaju i fizičke i mikrobiološke osobine zemljišta. Od organskih đubriva najviše se koristi stajnjak, a veoma malo treset, kompost i zelenišno đubrivo. Najviše se koristi goveđi stajnjak koji treba da je dobro zgoreo i bez semena korovskih biljaka. Stajnjak se u jesen rastura u trakama duž redova ili po celoj površini zemljišta (ređe) i obradom odmah unosi u zemljište. Poželjno je da se unosi svake treće godine u zemljište. Sa jednom tonom goveđeg stajnjaka u zemljište se unese oko 180 kg organske materije, 5 kg azota, 6,5 kg kalijuma i 2,5 kg fosfora.

 
Mineralna ili veštačka đubriva sadrže hranljive elemente u neorganskom obliku. Ako sadrže jedan elemenat onda su to prosta đubriva, a ako sadrže više onda su to složena đubriva. Najviše se upotrebljavaju sledeće vrste đubriva:
KAN (krečni amonijum nitrat) je azotno đubrivo, koje sadrži 27% azota. Fiziološki je alkalno zbog sadržaja krečnjaka pa se koristi za đubrenje voćnjaka na kiselim zemljištima.
AN (amonijum nitrat) je takođe azotno đubrivo ali bez sadržaja krečnjaka. Sadrži 34% azota. Fiziološki je kiselo pa se koristi za đubrenje na zemljištima koja imaju visoku alkalnost.
Urea (karbamid) je koncentrovano azotno đubrivo koje sadrži 46% azota. Sporije deluje u zemljištu nego KAN ili AN. Fiziološki je kiselo pa se koristi za đubrenje voćnjaka na blago alkalnim zemljištima.
Amonijum sulfat (NH4)2SO4 sadrži 21% azota u amonijačnom obliku pa sporije deluje nego KAN ili AN. Veoma je kiselo tako da je pogodno za korišćenje u voćnjacima sa visokom alkalnošću.

Složena đubriva navesti najčešće korišćene formulacije mogu da sadrže dva, tri ili više hranljivih elemenata. Najčešće predstavljaju kombinaciju azota, fosfora i kalijuma u različitim odnosima. U voćarskoj proizvodnji se više koriste đubriva koja u sebi sadrže veće količine kalijuma i fosfora u odnosu na azot.
Folijarna đubriva sadrže jedan ili više mikro ili makroelemenata. Ona se rastvaraju u vodi i uređajima za zaštitu voćaka se vrši folijarno tretiranje voćaka, najčešće istovremeno sa zaštitom voćaka. Ovo je dopunska mera đubrenja koja ne može zameniti đubrenje preko zemljišta.
Vodotopiva đubriva se rastvoraju u vodi i preko sistema za navodnjavanje dodaju voćkama, kada ispoljavaju veći efekat. Tako se biljkama mogu se dodavati azot, fosfor i kalijum ali i gvožđe, cink ili bor.

Vreme đubrenja

Sva azotna đubriva se rasturaju u voćnjaku tokom proleća. Dodavanje se vrši tako što se planirana doza azotnih djubriva rastura u dva ili tri navrata. Azot je lako pokretljiv u zemljištu pa postoji mogućnost njegovog gubitka ispiranjem u dublje slojeve zemljišta. Kasnije dodavanje nije dozvoljeno jer se pospešuje vegetativni rast, otvaranje zimskih pupoljaka i loše sazrevanje mladara. Kalijumava i fosforna đubriva se najčešće rasturaju u jesen posebnim podrivačem-depozitorom ili se rasipaju po površini pa se vrši njihovo ubacivanje u zemljište obradom. Na preskovitim zemljištima đubrenje složenim đubrivima se obavlja krajem zime, odnosno početkom proleća.

NAVODNJAVANJE VOĆAKA

Navodnjavanje voćaka je mera kojom se uklanja nedostatak vlage u sloju zemljišta oko korenovog sistema voćaka. Stabla moraju biti gajena u zemljištu adekvatne vlažnosti da bi se osigurala ravnoteža između vegetativnog rasta, rodnosti i spoljašnjeg i unutrašnjeg kvaliteta ploda. Primena navodnjavanja je neophodna u svim područjima sa nedovoljnom količinom ili nepravilnim rasporedom padavina. Nedostatak vlage u zemljištu usporava porast mladara, smanjuje krupnoću plodova i intenzivira njihovo opadanje, smanjuje visinu prinosa, ometa diferenciranje generativnih pupoljaka. Dobijeni sitniji plodovi imaju značajno umanjenu tržišnu vrednost. Pokazalo se da je u svim voćarskim rejonima Srbije navodnjavanje neophodno, ako se žele visoki i redovni prinosi, sa visokim kavlitetom ploda. Navodnjavanjem se ne sme prekoračiti poljski vodni kapacitet kako bi se sprečilo rasipanje vode, ispiranja hranljivih elemenata i kontaminacije površinskih voda. Pored toga prekomerno zalivanje može imati za posledicu slab kvalitet plodova, pojačan vegetativni rast i povećanu opasnost od truleži korenovog sistema. Prekomerno korišćenje vode za navodnjavanje je rasipništvo. Navodnjavanjem se prirodna količina padavina dopunjava do dostizanja minimalnih vrednosti vlage u zemljištu koja je potrebna stablima jabuke. U voćnjacima gde je navodnjavanje neophodno, moraju se meriti dnevne količine padavina i ocenjivati deficit vlage u zemljištu. Vodu za navodnjavanje odgovarajućeg kvaliteta treba dodavati voćkama u skladu sa deficitom vlage i kapacitetom držanja vode u zemljištu. Nacionalnim uputstvom treba da bude određena maksimalna količina vode koja se može dodati stablima jabuke.

 
Postoje različiti načini navodnjavanja voćaka. Za područje Srbije se preporučuje samo navodnjavanje kapanjem (ili sistemom „kap po kap“) koje je najracionalniji sistem navodnjavanja. To je stacionarni sistem koji se sastoji od PVC creva (tzv. laterali) postavljenih duž redova voćaka. Creva na sebi nose kapaljke postavljene na odgovarajućem rastojanju koje omogućavaju isticanje vode u vidu kapi. Kapaljke imaju određeni kapacitet kapanja, odnosno omogućavaju isticanje određene količine vode u određenom vremenskom periodu. Kapajuće cevi se postavljaju kačenjem na najniže žicu na visini 60-80 cm iznad površine zemljišta. U vetrovitim područjima, gde su redovi postavljeni poprečno na pravac duvanja vetra, visina postavljanja cevi treba da bude manji da bi se smanjilo zanošenje kapi u međuredni prostor.

Primenom kapanja zemljište se kvasi samo u redu u vidu manjih krugova, a voćke i međuredni prostor ostaju suvi. Ovaj način navodnjavanja racionalno koristi vodu, navodnjava samo ograničenu zonu zemljišta, a isparavanje i oticanje vode je minimalno. Ne izaziva eroziju zemljišta pa se uspešno koristi i na nagnutim terenima. Na nagnutim terenima se koriste samokompenzujuće cevi, koje obezbeđuju isti pritisak vode u svim delovima creva, a to je praćeno ravnomernim isticanjem vode u svim delovima voćnjaka. Kroz sistem za navodnjavanje se može vršiti i đubrenje voćnjaka (fertigacija). Primenom fertigacije povećava se efektivnost đubriva i sprečava ispiranje hranljivih elemenata. Momenat kada treba započeti navodnjavanje i dužunu njegovog trajanja najbolje je odrediti uz pomoć mernih instrumenata kao što su tenziometri ili drugi uređaji koji mere sadržaj vlage u zemljištu. Kada sadržaj vlage u nivou korenovog sistema padne ispod određene vrednosti, zalivanje se pušta u rad. Skala na tenziometru najčešće pokazuje vrednosti od 0-100 cb (centibara) ili kPa. Što je zemljište suvlje, tenziometar pokazuje veće vrednosti. Sa zalivanjem zasada jabuke počinje se kada je očitana vrednost na mernom uređaju oko 30 kPa, a prekida se kada je vrednost 10 kPa. Merni instrumenti mogu meriti sadržaj vlage na različitim dubinama. Oni se u zavisnosti od veličine voćnjaka postavljaju na nekoliko lokacija i najčešće na dubinama od 20 i 40 cm.

 
Dužina jednog zalivanja zavisi od brojnih činilaca: količine padavina, tipa zemljišta, sorte jabuke, stepena opterećenja rodom i faze razvoja biljke. Stabla opterećena sa velikom količinom roda treba zalivati većom količinom vode od onih koja su manje rodila. Količina vode koja se dodaje zalivanjem po jedinici površine veća je u periodu intenzivnog porasta od količine vode koja se dodaje u drugom delu vegetacije. Prekomerno navodnjavanje u drugom delu vegetacije (od početka druge polovine jula meseca), povezano sa dodavanjem velike količine azota, može usloviti slabo odrvenjavanje i izazvati izmrzavanje osetljivih sorti tokom zime. Kod tek posađenih voćaka može izazvati naknadni rast, odnosno otvaranje tek zatvorenih pupoljaka. Na taj način se izaziva neredovno cvetanje u drugoj polovini leta, koje može značajno umanjiti rod naredne godine.

 
Da bi se umanjilo neracionalno trošenje vode, sve mere koje povećavaju efikasnost korišćenja vodnih resursa treba da budu iscrpljene kao što su: noćno navodnjavanje, sprečavanje oticanja vode usled oštećenja na opemi, redukcija količine vode tokom perioda navodnjavanja i sl. Posebna pažnja se mora posvetiti kvalitetu vode koji se koristi za navodnjavanje. Kvalitet vode treba redovno analizirati. Kvalitet vode ocenjuje se sa hemijskog, fizičkog i mikrobiloškog stanovišta. Najznačajnije hemijske osobine koje treba kontrolisati (na 20°C) pored kiselosti, odnosno alkalnosti (pH vrednost) i elektroprovodljivosti vode (EC) su: sadržaj hlorida, nitrata, nitrita, amonijaka, sulfata, sulfida, bikarbonata, karbonata, natrijuma, kalijuma, kalcijuma, gvožđa, bora, magnezijuma, mangana, kao i ukupni ostatak posle isparavanja na 105,1°C. Elektroprovodljivost (EC) zavisi od prisustva rastvorenih soli. To je najčešće natrijum-hlorid, a mogu biti i natrijum-sulfat, kalcijum-hlorid, kalcijum-sulfat, magnezijum-hlorid itd. Provodljivosti se izražava u mikro Simensima/cm (μS/cm) i ona daje indirektne podatke o količini soli. Neki od velikog broja različitih elemenata rastvorenih u vodi pogoduju biljci i njihovo prisustvo je korisno, ali nekad ti elementi mogu da postanu štetni, ako je njihova koncentracija previsoka. Hemijska analiza vode za navodnjavanje nužna je da bi se predvideli mogući problemi, a prema kvalitetu utvrđuju se i potrebne mere u proizvodnji.

Otpadne vode nikada se ne smeju koristiti za navodnjavanje. Ako u voćnjaku postoji sistem za zaštitu zasada jabuke od poznih prolećnih mrazeva orošavanjem, onda se ovaj sistem može tokom leta uključiti za orošavanje plodova crvenih sorti jabuke da bi se povećao sadržaj vlage u zasadu i time poboljšali uslovi za razvoj dopunske boje. Voda koja nije odgovarajućeg kvaliteta, posebno u pogledu mikrobiološke ispravnosti se NIKADA ne sme koristiti za orošavanje plodova u integralnoj proizvodnji jabuke.
Nega i rezidba stabala jabuke (primena pomotehničkih mera).

 
Proizvođači jabuke stalno manipulišu sa krunom stabla jabuke kako bi postigli dugoročno održiv maksimum u proizvodnji. Stabla jabuke treba da budu formirana tako da za što kraći vremenski period popune dati prostor, da budu uniformna i da uđu u punu rodnost najkasnije u petoj godini života. Tokom života stabla jabuke potrebno je održavati ravnotežu između rasta i redovne rodnosti i omogućiti dobar prodor svetlosti i sredstva za prskanje do centra stabla. Neposredno regulisanje rasta i rodnosti jabuke postiže se primenom odgovarajućih pomotehničkih mera. Najznačajnije pomotehničke mere su: rezidba, kada se uklanjaju grane ili letorasti iz krune stabla jabuke; savijanje mladara, letorasta ili dvogodišnjih grana sa specifičnom orijentacijom u kruni i regulisanje rodnosti proređivanjem plodova.

 
Stabla jabuke moraju imati umeren vegetativni porast. Poželjan je godišnji prirast letorasta od 20-40 cm. U slučaju snažnijeg rasta, prevelika bujnost se može suzbijati primenom odgovarajuće zimske rezidbe, redukcijom azotnog đubriva i količine vode koja se dodaje navodnjavanjem, rezidbom korenovog sistema i gajenjem biljnog pokrivača ispod stabla. Upotreba sintetičkih regulatora rastenja u integralnoj proizvodnji voća, izuzev proheksadion-Ca, nije dozvoljena.

REZIDBA JABUKE

Rezidba je obavezna mera u proizvodnji jabuke i izvodi se svake godine. Na mladim stablima rezidbom se vrši formiranje odgovarajućeg oblika krune voćke. Na starijim stablima održava se ravnoteža između rasta i rodnosti kao i kvalitet plodova. Rezidbom se odstranjuje deo grana iz krune voćke, a samim tim i odgovarajući broj generativnih i vegetativnih tačaka rasta. Smanjivanjem broja generativnih pupoljaka redukuje se potencijalni broj plodova u kruni. Tako se otklanja konkurencija u potrošnji hranljivih materija, pa su plodovi obrazovani na orezanim stablima krupniji, bolje obojeni i tržišno atraktivniji od plodova sa neorezanih stabala. Plodovi na stablima koja su prerodila su sitni, lošeg su kvaliteta, teško se realizuju na tržištu, organizacija berbe je veoma komplikovana i učinak berača je veoma mali. Kod nekih sorti jabuke kao što su Zlatni Delišes, Fudži, Elstar, Roze Delišes velika rodnost u tekućoj godini sprečava normalno formiranje generativnih pupoljaka koji treba da obezbede rodnost u narednoj godini tako da stabla ulaze u takozvanu ˝alternativnu rodnost˝.

 
U zavisnosti od vremena izvođenja razlikujemo zimsku rezidbu i letnju rezidbu. Zimska rezidba se izvodi u periodu mirovanja vegetacije, od opadanja lišća do narednog listanja, a letnja tokom vegetacije.

 
Zimska rezidba je osnov uspešnog održavanja ravnoteže između rasta i rodnosti. Intenzitet i način izvođenja zimske rezidbe zavisi od sorte jabuke, broja diferenciranih generativnih pupoljaka i starosti voćke i sistema gajenja. Osnovno je da se pri zimskoj rezidbi iz krune voćke uklone uspravnorastuće vodopije (bujne jednogodišnje grane koji izrastaju sa centralne vođice ili iz skeletnih grana) i bujni uspravni mladari (razvijaju se iz zimskih pupoljaka na dvogodišnjim granama, a imaju uspravni porast). Slabiji letorasti, posebno oni koji imaju otvorene uglove rasta često se ostavljaju neorezanim jer se na njima formiraju kratke rodne grančice koje će naredne godine nositi rod. Kada se jabuka gaji u sistemu vitkog vretena onda se kao jedina skeletna grana u kruni formira samo centralna vođica. Grane na vođici su različite starosti, nemaju skeletni karakter i podložne su zameni tokom gajenja. Jednogodišnje grančice na dvogodišnjem ili višegodišnjem rodnom drvetu su nosioci generativnih pupoljaka iz kojih će se razviti cvetovi. Ako su generativni pupoljci brojni, onda se primenjuje jaka rezidba. Tada se uklanja velika količina grana, a samim tim i generativnih pupoljaka. Kada generativnih pupoljaka u kruni ima malo onda je rezidba slaba, sa malim brojem rezova. Ona se uglavnom svodi na uklanjanje vodopija i bujnih mladara u kruni stabla jabuke.

Tipovi rezova u rezidbi

Rezidba kojom se reguliše rodnost podrazumeva pravljenje rezova na granama koje su stare jednu, dve ili više godina. Moguće su dve vrste rezova tokom rezidbe na letorastima i starijim granama: skraćivanje grana (heading back cuts) i proređivanje grana. Sve ostale vrste rezova su modifikacije ova dva. Skraćivanje grana je parcijalno uklanjanje letorasta, grana ili skeletnih grana. Proređivanje grana je uklanjanje celih letorasta, slabijih ili jačih višegodišnjih grana u tački njihovog izrastanja. Jednogodišnje grančice (letorasti) se najčešće ne prekraćuju, već ako ima potrebe za njihovim odstranjivanjem iz krune voćke one se orezuju do osnove. Većina generativnih pupoljaka jabuke nalazi se na kratkim grančicama. Skraćivanjem dvogodišnjih grana ili eventualno slabih višegodišnjih grana na njima se ostavlja svega nekoliko kratkih rodnih grančica iz kojih se razvijaju plodovi ali i bujni mladari čime se bujnost stabla povećava. Proređivanjem dvogodišnjih ili slabih višegodišnjih grana u kruni ostavljaju se samo neophodne grane. Na njima se razvija veći broj plodova, koji su krupni, dobro obojeni, a ukupan vegetativni prirast je mali. Rastojanje između ostavljenih grana je dovoljno za normalan prodor svetlosti i zaštitnog sredstva u unutrašnjost krune. Plodovi su krupniji, i bolje obojeni. Grane koje se ostavljaju da nose rod su slabe, sastavljene iz delova različite starosti. Formiraju tzv. jednu liniji bez jakih bočnih rodnih grana, kako bi se redukovala rodnost. Posebno se obraća pažnja na broj ostavljenih dugih letorasta jer se na njima cvetovi povremeno mogu formirati i lateralno. Plodovi koji se iz njih razvijaju su obično sitniji nego oni razvijeni iz terminalnih pupoljaka. Udeo porasta kratkih grančica i pozicija razvoja cvetova na dugim grančicama je sortna osobina i može biti ocenjena tokom rezidbe u polju. Sorte jabuke sklone obrazovanju velikog broja bočno pozicioniranih generativnih pupoljaka na letorastima su Gala, Zlatni Delišes, Fudži i Roze Delišes. Prvi način rezidbe je u Srbiji poznat pod imenom ˝kratka rezidba˝, a drugi kao ˝duga rezidba˝. Danas se sve više u praksi primenjuje duga rezidba. Izuzetno, i kod primene duge rezidbe, samo slabe, produktivne grančice mogu biti skraćene na uspravne spurove da bi se stimulisala vitalnost. Međutim, ovaj način rezidbe obavezno zahteva dodatno regulisanje rodnosti hemijskom proredom plodova.

Letnja rezidba se izvodi u periodu vegetacije voćaka, a intervencije se izvode na mladarima odnosno, ovogodišnjim prirastima koji na sebi nose lišće. Primena zelene rezidbe kod jabuke ima smisla samo u periodu formiranja krune voćaka. Na stablima jabuke u rodu zelena rezidba se retko primenjuje. Ako su stabla dobro opterećena rodom, ne postoji potreba za letnjom rezidbom. Ova mera pre može biti kontraproduktivna nego korisna.

Savijanje grana

Savijanje grana je mera kojoj se u proizvodnji daje sve veći značaj kao delimičnoj zameni za rezidbu u cilju povećanja rodnosti i smanjenja bujnosti. Ovo je mera čija primena se uvek isplati u zasadu jabuke. Ona ima poseban značaj u prvim godinama života voćke, odnosno dok traje formiranje oblika krune. Posebno je bitna primena kod sorti jabuke čije su grane krute i teže se savijaju pod teretom roda kao što je npr. sorta Greni Smit. Bujnost svake grane je u neposrednoj vezi sa uglom pod kojim ona izrasta sa centralne vođice. Ukoliko je ugao rasta grane oštar, odnosno grana raste uspravno, rast je bujan bez obrazovanja cvetnih pupoljaka. Ako se takva grana savije tako da sa vođicom zaklapa ugao od 90-120º na njoj će se formirati cvetni pupoljci ili kratke rodne grančice (zavisno od vremena savijanja). Ako je grana u osnovi deblja i teško se savija onda se ona blago uvrne oko svoje ose, pa se zatim savije u željenu poziciju. Grane sa uspravnim rastom čija je debljina u osnovi veća od ½ prečnika centralne vođice se ne savijaju već se orezuju pravljenjem reza u osnovi grane.

Regulisanje rodnosti proređivanjem plodova

Redovni prinosi sa plodovima visokog kvaliteta su neophodni za ekonomski uspeh u komercijalnom voćarstvu. Ako se prekomerni broj cvetova opraši i oplodi tokom cvetanja, kao rezultat se može dobiti preobilan rod, sa svim svojim negativnim posledicama. Zbog toga se broj mladih, tek zametnutih plodova na stablu mora prorediti u kratkom vremenskom periodu posle cvetanja do optimalnog broja da bi se obezbedio adekvatan prinos i krupnoća plodova. Proređivanje ima za cilj povećanje kvaliteta plodova (veličina ploda, boja, ukus, unutrašnji kvalitet, dužina čuvanja), ali i smanjenje napada štetočina, smanjenje opadanja plodova pred berbu zbog međusobnog istiskivanja, lakšu organizaciju berbe, veći učinak berača i efikasnije klasiranje ubranih plodova. Pored toga, regulisanje rodnosti proređivanjem plodova doprinosi obezbeđivanju redovne i stabilne rodnosti stabala jabuke, posebno sorti sklonih alternativnom rađanju: Zlatni Delišes, Fudži, Elstar i druge. Prevelik broj plodova, a posebno broj semenki u njima, smanjuje diferenciranje generativnih pupoljaka koji naredne godine treba da obezbede cvetanje i plodonošenje.

 
Proređivanje plodova može da se uradi ručno ili tretiranjem stabala sa određenim hemijskim sredstvima. Pošto je osnovni cilj integralne proizvodnje jabuke redovni prinos kvalitetnih plodova sa minimalnim korišćenjem hemikalija najbolje bi bilo da se suvišni plodovi na stablu uklone ručno. Ručno proređivanje plodova je najpouzdanije. Međutim, ovaj način proređivanja organizaciono je neizvodiv zbog nedostatka radne snage u mnogim, posebno velikim zasadima jabuke. Pored toga, utvrđeno je da samo ručno proređivanje plodova kod sorti sklonih alternativnom rađanju može uticati na kvalitet plodova i visinu prinosa, ali ne može eliminisati alternativnost. Zbog toga se ručno proređivanje plodova najčešće izvodi u veoma mladim zasadima (u drugoj ili trećoj godini), kada je na stablu prisutan mali broj plodova koje rukom treba odstraniti ili u starijim zasadima u kojima je izvršeno hemijsko proređivanje, ali je naknadno potrebno ukloniti određeni broj plodova. U drugom slučaju ručno proređivanje ima korektivni karakter. Ručnim proređivanjem se uklanjaju prekobrojni, mali, deformisani ili na drugi način oštećeni plodovi i na taj način se poboljšava kvalitet plodova. Izvodi se posle završetka prirodnog junskog opadanja plodova.

Zbog nedostataka ručnog proređivanja plodova, kod većine sorti jabuke neophodno je uraditi hemijsko proređivanje. Sredstva za hemijsko proređivanje su dozvoljena kod sorti gde je njihovo korišćenje potrebno za povećanje ekonomičnosti proizvodnje. Hemijsko proređivanje plodova jabuke izvodi se primenom određenih hemijskih preparata. Može se vršiti proređivanje cvetova ili tek zametnutih plodova.
Dozvoljeni proizvodi za hemijsko proređivanje prema AGRIOS uputstvima su dati u prilogu.

Dozvoljena hemijska sredstva za regulisanje rodnosti u integralnoj proizvodnji jabuke

BENZILADENIN (BA)

Benziladenin je hemijska supstanca koje ispoljava veoma mali rizik po životnu sredinu. Dokazano je da se primenom ovog preparata, osim na regulisanje rodnosti može uticati i na povećanje krupnoće plodova jabuke. Daje dobre rezultate kod veoma rodnih sorti jabuke (Gala, Zlatni Delišes, Breburn, Fudži i druge sorte). Posebno je efikasan ako se u istoj sezoni vrši kombinovanje sa preparatima iz grupe NAD i NAA.

 
Napomena: BA se primenjuje u trenutku kada je centralni plod oplođen i ima prečnik 8-12 mm. BA deluje dobro čak i kada se prečnik centralnog ploda u gronji kreće do 15 mm. Zbog velike temperaturne osetljivosti ograničena je primena ovog sredstva. Idealna temperatura za proredu plodova jabuke sa BA je 18-25oC. Učinak je dobar ako se dnevne temperature u poslednjih 3-5 dana posle tretiranja kreću između 18-25oC. Primenjuje se uvek ujutru ili kasno ujutru sve dok temperature ne počnu značajno da rastu. Potrebno je upotrebiti 1000 L/ha vode. Naknadna primena, ako je pri prvoj primeni bilo loše vreme, se ne preporučuje. pH vrednost vode koja se koristi treba da bude 5-7, a nikako više od 8,5. Ne prouzrokuje rđavost plodova, što je čest problem pri upotrebi NAA i NAD. Kod sorti sklonih alternativnoj rodnosti (Elstar, Fudži) uprkos efikasnom proređivanju ne smanjuje naizmeničnu rodnost naredne godine kada se zakasni sa momentom primene. Veoma često se preporučuje njegova primena posle proređivanja cvetova sa sredstvima na bazi ATS (amonium-tio- sulfata).

Kod sorti koje se teško proređuju (Gala, Elstar, Zlatni Delišes, Fudži) može se primeniti tank miks BA (100 ppm) + NAA (3,3ppm). Miks deluje optimalno sve do veličine ploda od 15 mm. U ovoj kombinaciji nije poželjno povećavati koncentraciju NAA.

AMID ALFA NAFTIL SIRĆETNE KISELINE (NAD)

NAD se upotrebljava za proredu plodova jabuke kada centralni plodovi u gronji postignu prečnik 4-6 mm, a to je najčešće period koji traje nedelju dana, a počinje od kraja cvetanja. Preporučuju se sledeće koncentracije ovog sredstva:

Napomena: optimalna temperatura za primenu NAD je 15-20oC a relativna vlažnost vazduha veća od 70%. Preporučuje se tretiranje sa većom količinom vode, oko 1000 l/ha. Ako se koristi manja količine vode upotrebljava se preporučena doza po hektaru. Veća preporučena doza se upotrebljava kada ima više cvetnih pupoljaka na stablu, odnosno plodova iz gronje, a niža pri manjem broju. U slučaju svakodnevnog oblačnog vremena na kraju cvetanja i u prvoj nedelji posle, kao i u slučaju slabe oplodnje preporučena doza se smanjuje za polovinu. Takođe, u mladim zasadima, mlađim od 4 godine upotrebljava se polovina preporučene doze. Kod mladih zasada sa dobrim brojem cvetnih pupoljaka upotrebljava se polovina veće doze, a sa malim brojem polovina manje doze. Ne preporučuje se mešanje NAD sa drugim sredstvima za zaštitu bilja. Primena ovog preparata ne preporučuje se kod sorte Crveni Delišes.

ALFA NAFTIL SIRĆETNA KISELINA (NAA)

Upotrebljava se kod jabuke za proredu plodova kada centralni plod u gronji ima prečnik od 10-12 mm. Posmatrano po sortama preporučene koncentracije su:

Napomena: optimalna temperatura vazduha u momentu primene je 10-25oC, a relativna vlažnost vazduha treba da bude visoka. Preporučena upotreba vode je 500 l na visinski metar krune na jedan hektar (na primer ako je kruna visoka 3 m koristi se 1500 l vode po hektaru). Više koncentracije u okviru preporučenih doza se primenjuju u slučaju većeg zametanja plodova kod datih sorti. U slučaju višednevnog oblačnog vremena na kraju cvetanja i jedne nedelje kasnije ili u slučaju slabije oplodnje praćene malim porastom plodova doza se smanjujemo za polovinu. U slučaju zasada mlađih od 4 godine proreda se takođe vrši sa polovinom preporučene doze.

Primena ostalih regulatora rasta u proizvodnji jabuke

Sprečavanje pojave rđaste prevlake na plodu

Kod nekih sorti jabuke se tokom gajenja na plodu javlja rđasta prevlaka koja mu umanjuje tržišnu vrednost. Ova pojava je naročito izražena kod sorte Zlatni Delišes. Eliminisanje rđaste prevlake najlakše se postiže pravilnim izborom lokaliteta za gajenje ove sorte i izborom klonova čiji su plodovi manje skloni ovoj pojavi. Međutim, nekada je potrebno primeniti tretiranje hemijskim sredstvima koja umanjuju intenzitet pojave rđaste prevlake na plodovima. U integralnoj proizvodnji dozvoljena je upotreba kaolina ili biljnih regulatora rasta. Od biljnih regulatora rasta koriste se giberelini ili mešavina giberelina i citokinina. Regulatori rasta se primenjuju višekratno, najčešće četiri puta na svakih 10 dana, počev od završetka cvetanja.

Regulisanje bujnosti stabala jabuke primenom Proheksadion Ca (Prohexadione-Ca)

Proheksadion-Ca (Regalis) je hemijski regulator rasta koji redukuje terminalni rast mladara preko inhibicije sinteze giberelina. Posle primene potrebno mu je između 10 i 14 dana da uspori rast mladara. Regalis se razgrađuje unutar stabla jabuke za nekoliko nedelja, tako da je ponovno prskanje neophodno da bi se kontrolisao porast mladara sve dok traje intenzivni porast. Primena treba da bude nastavljena dok postoji rast mladara u dužinu, ali treba zapamtiti da je poslednji momenat primene 55 dana pre berbe plodova. Proheksadion-Ca je ograničenog delovanja i ima nisku toksičnost. Nisu zapaženi negativni efekti na životinje i mikroorganizme u zemljištu zbog čega je dozvoljena njegova upotreba u integralnoj proizvodnji voća. Njegovo razlaganje u zemljištu traje najviše nedelju dana. Kao negativni efekat ovog retardanta pojedini autori ističu smanjenje cvetanja naredne godine kod tretiranih stabala jabuke.

 
Upotreba proheksadion-Ca za kontrolu sekundarnog širenja bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora) je takođe dozvoljena. Regalis kontroliše bakterioznu plamenjaču na mladarima povećanjem otpornosti biljke. Proheksadion-Ca nema nikakav direktan efekat na patogena i ne sprečava razvoj oboljenja.

 
Količina primene Regalisa je 1,25 kg/ha u jednokratnoj primeni u zasadima jabuke manje bujnosti. U zasadima veće bujnosti, posebno na stablima gde nema plodova zbog alternativne rodnosti, preporučuje se dvokratna primena (1,25 kg/ha+1,25 kg/ha) ili jednokratna primena u koncentraciji 2,5 kg/ha uz utrošak vode od 800-1000 L/ha. Veoma je bitno odrediti pravilno prvi momenat primene. Preparat je najbolje primeniti kada su terminalni mladari dužine od 2,5-7,5 cm (kada mladari imaju 3-5 razvijenih listova). Ovo se najčešće poklapa sa završetkom cvetanja ili opadanjem kruničnih listića. Ne postoji štetan efekat na pčele tako da se prvi put može primenitii pre nego što se pčele sklone iz voćnjaka. U slučaju dvokratne primene drugo prskanje se izvodi četiri nedelje posle prvog tretiranja. Primenjuje se u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima. Pošto ovaj preparat ima lokalno dejstvo preporučuje se da se 2/3 sredstva izbaci u gornjoj polovini krune. U primeni ne sme se mešati sa insekticidima kisele reakcije ili folijarnim đubrivima na bazi kalcijuma.

Sprečavanje opadanja polodova pred berbu

Najefikasnija i najtrajnija kontrola protiv opadanja plodova se dobija primenom NAA tretiranjem stabala sa malim dozama alfa naftil sirćetne kiseline (NAA) sa početkom 4 nedelje pre očekivanog srednjeg datuma berbe. Četiri tretiranja rastvorom NAA jednom nedeljno u koncentraciji od 5 ppm tokom jednog meseca pre berbe će sprečiti opadanje plodova. Ako se berba odloži izvan očekivanog datuma, nastavlja se nedeljno prskanje sa 5 ppm NAA više od 30 ppm za vreme cele sezone kontrole opadanja plodova.

Jednokratna primena NAA u koncentraciji 10-20 ppm, na početku opadanja plodova, takođe može zaustaviti opadanje plodova u periodu od 7 do 10 dana. Ako plodovi ostanu na stablu duže od od 7-10 dana moguća je ponovna primena rastvora NAA. Drugi tretmanprimenjuje se 6-7 dana iza prvog. Prilikom primene NAA u cilju sprečavanja opadanja plodova pred berbu neophodno je maksimalno vlaženje lista u cilju povećanja efektivnosti sredstva. Primena većih koncentraciji sredstva za sprečavanje opadanja plodova nego što je preporučeno može ubrzati sazrevanje plodova i smanjiti njegovudužinu čuvanja. Kasne aplikacije ne mogu postići efikasnu kontrolu u sprečavanju opadanja plodova.

 
Sintetički hormoni koji ubrzavaju ili usporavaju sazrevanje nisu dozvoljeni u integralnoj proizvodnji voća.

Otklanjanje slučajne kontaminacija stranim materijama

Plodovi iz voćnjaka koji se nalaze pored saobraćajnica sa intenzivnim saobraćajem mogu biti bez krivice voćara kontaminirani do prekomernog nivoa neželjenim stranim materijama kao što su teški metali: kadmijum, hrom, nikal ili drugim materijama kao što je guma. Ako je zasad jabuke posađen pored prometnih saobraćajnica (nacionalni, regionalni ili gradski putevi) preporučuje se sadnja žbunova u neposrednoj blizini voćnjaka da bi se redukovalo zanošenje štetnih stranih materija u voćnjak. Pored puta, ako je moguće, treba posaditi živu ogradu tokom podizanja novog voćnjaka.

Opasnost od drifta prilikom prskanja

U slučaju kada se sorte jabuke sa različitim datumom berbe graniče jedna sa drugom, pažnja se mora obratiti na zanošenje ili drift sredstava za zaštitu bilja prilikom tretiranja susednih loakcija. Drift zaštitnog sredstva neposredno pre berbe može izazvati pojavu povećanog sadržaja ostataka pesticida na plodovima. Da bi se drift zaštitnog sredstva sveo na minimum na sortama koje rano sazrevaju, potrebno je da poslednji red tretirane sorte bude prskan sa spoljašnje strane prema unutrašnjosti. Od sredine juna treba da bude isključen i ventilator prilikom tretiranja poslednjeg reda. Drift zaštitnog sredstva u otvorene vodotokove i susedne biotopove mora apsolutno biti izbegnut.

ZAŠTITA ZASADA JABUKE OD PROLEĆNIH MRAZEVA

U uslovima kontinentalne klime javlja se često podudarnost fenofaze cvetanja jabuke sa pojavom poznih prolećnih mrazeva. Zaštita se može postići primenom mera koje se mogu grupisati u preventiivne, direktne i naknadne. U preventivne mere spadaju: izbor položaja na kojima se ne javljaju pozni prolećni mrazevi ili stabla jabuke kasnije cvetaju na njima i izbor sorti koje u istim uslovima kasnije cvetaju. U direktne mere spadaju one koje sprečavaju snižavanje temperature na kritičnu tačku: prskanje stabala jabuke vodom ili zagrevanjem voćnjaka. U naknadne mere spada izazivanje partenokarpije plodova posle oštećenja cvetova mrazom.

 
Zagrevanje voćnjaka

Zagrevanjem se postiže sigurna zaštita voćnjaka, ali je ova mera dosta skupa. Postoje stacionarni ili pokretni uređaji za zagrevanje voćnjaka i zaštitu od poznih prolećnih mrazeva. Mogu biti stacionarni ili vučeni traktorom: Potrebno je da rade dok traje mraz. Kao gorivni materijal koriste naftu ili gas, čijim sagorevanjem se povećava temperatura u voćnjaku. Pogodni su u uslovima gde ne postoji dovoljno vode za zaštitu orošavanjem.

ZAŠTITA VOĆAKA OD MRAZA VEŠTAČKOM KIŠOM

Ovaj metod se zasniva na prskanju cvetova ili tek zametnutih plodova jabuke vodom, u vidu kišnih kapi. Prskanje se izvodi u kritičnom periodu, kada temperatura padne ispod nule pa do prestanka kritične temperature. Usled niske temperature, voda na svim organima koje kvasi brzo smrzava, formirajući po površini zaštitnu skramicu leda. Tkivo cveta i plodova ispod leda ostaje neoštećeno, jer se u njemu ne dešava smrzavanje usled oslobođene toplote formirane prelaskom vode iz tečnog u čvrsto agregatno stanje.Voda pri hlađenju oslobađa 4,19 J na gram vode sve do 0°C, a zatim pri prelasku iz tečnog agregatnog stanja u led oslobađa 335,20 kJ/kg vode. Povišenje temperature je srazmerno količini vode koja je upotrebljena za prskanje. Dužim prskanjem i potrošnjom veće količine vode može se postići zaštita i pri znatno niskim temperaturama, čak i pri mrazu od -10°C. Veoma je bitan momenat kada se počne sa prskanjem. Najbolje je kada temperatura oko nižih cvetova u kruni padne na 0°C. Ranije prskanje je nekorisno, jer se neće formirati led, a samo stvaranjem leda oslobađa se toplota. Veoma je bitno napomenuti da za sve vreme trajanja mraza prskanje voćaka ne sme da prestane.

 
Nedostatak ovog načina zaštite od mraza je visoka cena uređaja. Pumpe koje potiskuju vodu moraju biti velikog kapaciteta da bi mogle u isto vreme da snabdevaju vodom veliki broj rasprskivača. Pored toga neophodna je i velika količina vode, zato što se orošavanje vrši na velikoj površini, za sve vreme trajanja mraza.

 
I pored svojih nedostataka našao je široku primenu u područjima gde je jabuka veoma ugrožena od poznih prolećnih mrazeva, a na raspolaganju postoji velika količina vode (Južni Tirol u Italiji). Savetodavna služba Južnog Tirola za 2006. godinu preporučuje uključivanje rasprskivača u fazi zelenih vrhova na -4°C, mišjih ušiju -3°C, zelenih generativnih pupoljaka -2°C, crvenih generativnih pupoljaka -2°C i od punog cvetanja 0°C.

Naknadna zaštita jabuke od poznih prolećnih mrazeva

Podrazumeva prskanje cvetova ili tek zametnutih plodova koji su bili izloženi poznom prolećnom mrazu biljnim regulatorima rasta. Najčešće se koriste preparati na bazi giberelina ili mešavina giberelina i citokinina. Njihovom primenom se postiže partenokarpni razvoj plodova.

SAKUPLJANJE METEOROLOŠKIH PODATAKA U VOĆNJAKU

Meteorološki podaci predstavljaju osnovne parametre za uspostavljanje i sprovođenje mera integralne zaštite biljaka, te sprovođenje strategije suzbijanja određenog štetnog organizma na opravdan način. Prikupljanje meteoroloških podataka je važno jer se mnogi procesi u prirodi odvijaju u zavisnosti od meteoroloških faktora. Insekti nemaju stalnu temperaturu tela i brzina njihovog razvoja je u direktnoj zavisnosti od temperature vazduha. Zato je za potrebe pravljanja matemetičkih modela razvoja insekata potrebno prikupljati podatke o temperaturi vazduha.

 
Pojava bolesti i brzina njihovog razvoja zavise takođe od temperature, ali i prisustva vlage. Vlaga na biljkama može da bude različitog porekla. Prisutne su vlage od padavina, rose i relativne vlažnosti vazduha. Za merenje različitih izvora vlage mogu se koristiti pluviometri – merači količine padavina, higrometri – merači relativne vlažnosti vazduha i merači dužine vlaženja lista. Jedan od podataka koji se takođe može koristiti za modeliranje pojave bolesti je i dužina trajanja padavina.

 
Sakupljanje meteoroloških podataka se vrši pomoću određenih alata. Prosti – priručni alati su: termometri, higrometri, posude za merenje količine padavina, ili složeni, koji sadrže veći broj merača – takozvane meteorološke stanice. U Srbiji se koristi veći broj tipova meteoroloških stanica: METOS, PCE FWS, ATOS, TFA Nexus, ADAS i druge.

 
Minimum podataka koji je potrebno imati za potrebe pravljenja matematičkih modela razvoja štetnih organizama su minimalna/maksimalna dnevna temperatura vazduha i podaci o relativnoj vlažnosti vazduha. Najbolje bi bilo imati podatke na svakih sat vremena, ali se upotrebljivi podaci dobijaju i ako se upisuju vrednosti u 8, 14 i 20 časova.

Nekada su meteorološki podaci očitavani i upisivani u sveske ručno a nokon toga su računati matematički modeli o razvoju štetnih organizama. Danas se sve više šire sistemi koji su u većoj ili manjoj meri automatizovani. Za automatizovane sisteme je potrebno da se meteorološki podaci sa stanice prenesu do računara. Prenos podataka može biti: putem kabla, radio veze, GPRS-a ili mobilne telefonije. Računar koji prima podatke može biti lični (nije umrežen u sistem) ili se podaci šalju na udaljene servere i putem web programa postaju dostupni svima putem interneta.

 
Meteorološki podaci su najprecizniji na mestu gde se vrši merenje. Pošto se ne može u svaki zasad i na svakom mestu uspostaviti merenje svih meteoroloških parametara, potrebno je znati da je temperatura prilično ujednačena na većem području. Manje ujednačena je relativna vlažnost, a u poslednje vreme kada su sve češći lokalni pljuskovi, padavine postaju najneujednačeniji parametar. Ukoliko je u pitanju veći voćnjak sasvim je isplativo da se za njega nabavi meteorološka stanica sa svim senzorima. Za manje voćnjake je dovoljno imati senzore za merenje visine padavina i vlaženja lista, a iskustvom ili interpolacijom podataka se može stvoriti slika za sopstveni voćnjak na osnovu podataka sa najbližih meteoroloških stanica. Validni podaci o temperaturi se dobijaju merenjem na svakih 10 km u brdovitim područjima i 50 km u ravničarskim područjima. Na žalost podaci o padavina su tačni samo na mestu merenja i zato je potreno da svaki voćar ima merač visine padavina (kišomer) u svom voćnjaku.

BOLESTI, ŠTETOČINE I PRIRODNI NEPRIJATELJI

Definicije i pristup integralne zaštite/proizvodnje bilja (IPM)

Sve veća potreba za hranom dala je veliki podstrek intenziviranju biljne proizvodnje. Kao posledica uvođenja novih sredstava i postupaka sve češće u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji dolazi do pojačane potrebe i za intenzivnom zaštitom bilja od prouzrokovača bolesti, štetočina i korova. Efikasnost primenjenih mera zaštite često predstavlja ograničavajući faktor uspešne proizvodnje, pa se stoga zaštiti bilja pridaje sve veći značaj.

Integralna zaštita bilja predstavlja moderan pristup kontroli organizama koji mogu pričiniti štete biljnoj proizvodnji i tako ugroziti proizvodnju hrane. Ovaj pristup se bazira na kombinaciji različitih mera koje je potrebno pravovremeno primeniti u cilju kontrole štetnih organizama (patogeni, štetočine, korovi), a koje istovremeno obezbeđuju pozitivne ekonomske efekte proizvodnje i čuvaju zdravlje ljudi i životnu sredinu. Pod ovim pojmom se podrazumeva biljna proizvodnja koja sadrži sve elemente konvencionalnih sistema biljne proizvodnje, s tim da se hemijske mere zaštite preporučuju kada su iscrpljene sve druge mere u borbi protiv biljnih patogena, štetočina i korova.

 
Integralna zaštita se još može opisati i kao sistem zaštite bilja koji podrazumeva korišćenje svih raspoloživih metoda suzbijanja prouzrokovača bolesti, štetočina i korova (gajenje otpornih sorti, agrotehničke, mehaničke, biološke, hemijske i dr. mere) u cilju sprečavanja porasta njihove brojnosti preko granice kada dolazi do nastanka ekonomski značajnih šteta. Redosled i momenat primene pojedinih mera ima značajnu ulogu, jer se u ovom sistemu dozvoljava prisustvo štetnih organizama (ŠO), ali ispod ekonomskog praga štetnosti, i ne preduzima se njihovo uništavanje po svaku cenu. Prag štetnosti je stepen napada ŠO koji preti nastankom štete na biljkama koja je veća od vrednosti preduzete zaštite. Utvrđivanje praga štetnosti odnosno kritičnog broja jedinki ŠO ili broja pega na lišću, određuje momenat kada se pristupa merama suzbijanja.

 
Primenom sistema integralne zaštite bilja smanjuje se upotreba pesticida, pa prema tome i troškovi zaštite. U zasadima jabuke direktni troškovi zaštite mogu biti smanjeni i do 40%. Osim toga, smanjuje se i zagađenje životne sredine, čime se čuva prirodna populacija korisnih organizama i omogućava njihova veća aktivnost. Mnogi od njih su prirodni neprijatelji ŠO i bitno utiču na ravnotežu u prirodi.

 
Ovim sistemom se ne isključuje primena pesticida, već se ona svodi na neophodnu i prihvatljivu meru. Primena hemijskih preparata ne sme da bude mera za popravljanje propusta učinjenih u agrotehnici, jer može dovesti do jače pojave prethodno manje ili više značajnih ŠO, razvoja rezistentnosti ŠO na primenjena sredstva, kao i raznih promena u sastavu populacije ŠO i drugih činilaca životne sredine.

 
Osim direktnog efekta na zaštitu biljaka od konkretnih faktora koji ugrožavaju proizvodnju, integralna zaštita bilja ima za cilj i doprinos opštoj održivosti poljoprivredne proizvodnje kroz primenu osnovnih principa i standarda GLOBALGAP-a, kao što su:

OSNOVE PRAĆENJA INSEKATA POMOĆU FEROMONSKIH KLOPKI

Iako insekti imaju čulo vida, za pronalaženje interesantnih objekata oni se najviše oslanjaju na čulo mirisa. Feromoni su seksualni mirisi i najčešće privlače samo jednu, tačno određenu vrstu. U prirodi jedinke ispuštaju feromone kako bi se pronašle. Veliki broj insekata koji mogu biti štetni su malih dimenzija i veoma su pokretljivi, pa je njihovo traženje često mukotrpan posao. Feromonske klopke su alat koji nam služi za privlačenje i hvatanje jedinki vrsta koje su nam interesantne. Jedna klopka služi za praćenje samo jedne vrste! Upotrebom feromona se dobijaju veoma korisni podaci o pojavi, brojnosti i dinamici pojave vrsta koje mogu biti štetne. Kombinovanjem podataka o sumama efektivnih temperatura i podataka o brojnosti vrste na feromonskim klopkama mogu se u potpunosti iskoristiti prednosti integralnog pristupa suzbijanja štetočine i sprovođenja antirezistentne strategije korišćenjem insekticida sa različitim mehanizmima delovanja.

Napomena: VEOMA JE BITNO DA SE U JEDNU KLOPKU UVEK STAVLJA MAMAK ZA ISTU VRSTU!

Najčešće se feromonska klopka sastoji iz mamka, klopke i lepljivih ploča. Mamak, feromon, se nalazi nanet na plastični, gumeni nosač ili je u cevčici, ampuli. Mamak ne sme doći u kontakt sa kožom, jer se feromoni mogu pomešati ili obrisati, pa privlačenje određene vrste neće biti adekvatno. Dužina trajanja mamaka zavisi od proizvođača, ali se obično kreće u rasponu od četiri do osam nedelja. Pošto otpuštanje mirisa zavisi najčešće od temperature, ukoliko su temperature visoke, feromone treba češće menjati. Ukoliko su temperature niže, mamak može da se koristi nešto duže, ali ne duže od vremena koje preporučuje proizvođač. Klopka je obično od plastike, različitog je oblika i može se koristiti više puta, ponekad i više godina.

Lepljive ploče zavisno od proizvođača i brojnosti mogu da se upotrebljavaju različito vreme. Najčešće je preporučeni period zamene lepljivih ploča na 7 do 14 dana ili kada se ulovi veći broj primeraka. Ukoliko je klopka namenjena za praćenje brojnosti leptira, oni najčešće jako lepršaju krilima, pa ljuspice sa krila umanjuju efiksanost lepka. Neki proizvođači, zavisno od vrste koja se hvata preporučuju zamenu lepljive ploče nakon ulova 15 ili 50 primeraka.

 
U našim jabučnjacima se preporučuje upotreba feromona za jabučnog smotavca. Ukoliko se iskustvom ustanovi potreba za upotrebom feromona drugih vrsta, na tržištu se mogu naći i feromoni za privlačenje minera (okruglih, mramornih i belih mina), smotavaca pupoljaka i pokožice ploda, staklokrilaca, rutave bube, drvotočaca a ukoliko se u blizini gaje breskve, dobro je pratiti i smotavca breskve jer on u nekim regionima pravi velike štete i na jabuci.

 
Uvek je preporuka da se u jedan voćnjak ili kod jednog proizvođača postave dve klopke za jednu vrstu. Ukoliko se prati veći broj vrsta, razmak između feromona za različite vrste mora biti najmanje 20 metara. U voćnjake veličine do 5 ha se postavljaju dve klopke. Ukoliko je voćnjak veći preporučuje se upotreba po jedne klopke na svakih 5 ha. Ukoliko jedan voćar ima više manjih parcela preporučuje se upotreba po jedne klopke na svakoj parceli ili najmanje na dve parcele.

Stabla na kojima se postave klopke je najbolje obeležiti bojenjem debla ili trakom sa jarkom bojom. Mesto postavljanja klopke zavisi od vrste i treba poštovati preporuke proizvođača. Kod jabučnog smotavca se klopka postavlja na visini 2 do 2,5m obavezno na gornjoj trećini stabla, na rubu krošnje. Ukoliko se ne može prići gornjoj trećini krošnje, preporučuje se postavljanje klopke na nosač od drveta ili bambusov štap. Klopke ne treba postavljati u blizni zapuštenih voćnjaka ili gomila sa odbačenim plodovima, jer mogu da prikazuju pogrešnu brojnost.
Cena upotrebe feromona na jednom mestu, za jednu vrstu, se kreće u granicama od 3.000 do 10.000 dinara godišnje (26–87 eur po kursu od 04.12.2012. god.).

KOROVI I SUZBIJANJE

Mere suzbijanje korova pre podizanja voćnjaka

Postoje herbicidi čije rezidue se zadržavaju i po nekoliko godina u zemljištu. Zato treba proveriti u evidenciji suzbijanja korova da li i u kojim dozama su primenjivani herbicidi na bazi imazetapira (Pivot, Pirat), terbutilazina (Terbis), nikoslufurona (Kelvin, Nikosav, Nikogan itd), metsulfurona (Laren, Mezzo, Metmark itd), tifensulfurona (Harmony, Promony, Symphoni itd.) i imazamoksa (Pulsar). Ukoliko su primenjivane veće doze navedenih preparata najbolje je uraditi biotest. To se radi tako što uzme uzorak zemljišta (kao prilikom analize na prisustvo hranljivih elemenata) sa parcele gde su primenjivani i gde nisu primenjivani navedeni herbicidi. Zemljište se poseje sa travnom smešom ili ovsom. Ukoliko su ostaci herbicida prisutni, nicanje i porast ovih biljaka će biti usporeni ili će biljke propasti. Ako su prisutni ostaci herbicida, sadnju jabuke treba odložiti za godinu dana.
Postoje istraživanja koja su dokazala da na početni porast voćaka povoljno utiče ako se travni pokrivač poseje na celoj površini, uključujući i u redovima, a zatim se taj pokrivač uništi glifosatom. Razlog je povećanje sadržaja organske materije u redovima gde su voćke.

 
Zemljište na kome se planira podizanje voćnjaka treba očistiti od višegodišnjih korova. Najbolje je pre sadnje sejati strna žita, nakon kojih se tretira strnjika preparatima na bazi glifosata. U tom slučaju treba koristiti doze preparata koje su preporučene za korove koji su prisutni na toj parceli.

Suzbijanje korova u zasnovanom voćnjaku

Pošto biljke troše hranljive materije i vodu, najbolje je prostor između voćaka u redu održavati bez prisustva drugih biljaka. Održavanje ovog prostora bez korova se može vršiti upotrebom pokrovnog (malč) materijala ili herbicidima.
Prilikom primene herbicida treba imati u vidu da su mlade biljke jabuke osetljive na njihovo dejstvo. Bez obzira da li herbicidi dospeju na list ili na mladu koru, dolazi do oštećenja biljke. Stoga treba koristiti zaštitu i sprečiti zanošenje kapi sa herbicidima na biljku. Ukoliko se koriste preparati na bazi parakvata, potrebno je zaštiti stabla da ne dođu u dodir sa herbicidom. Herbicide ne treba koristiti ukoliko su najavljene temperature preko 25oC, jer isparenja herbicida mogu izazvati oštećenja.
Jabuka je različite otpornosti na pojedine herbicide. Zato je bitno, da bi se neki herbicid koristio, pridržavati se preporuka proizvođača koje se odnose pre svega na starost jabuke.

 
Upotreba jednog herbicida tokom više godina može dovesti do prenamnoženja onih vrsta korova koje taj herbicid ne suzbija. Takođe, voćnjak je višegodišnji zasad i uzaspotna primena herbicida sa istim načinom delovanja, može dovesti do pojave otpornosti pojedinih korova na neku grupu herbicida. Zato je veoma bitno primenjivati herbicide drugačijeg mehanizma delovanja. Podelu herbicida po načinu delovanja je uradio Međunarodni komitet za rezistentnost na herbicide (HRAC). Detalji o podeli se mogu naći na sajtu www.hracglobal.com. Podela herbicida po mehanizmu delovanja je data u tabeli. Način delovanja je različit ukoliko je slovna oznaka grupe drugačija. Rezistentnost se sprečava ili odlaže ukoliko se u svakom narednom suzbijanju korova koristi drugačiji način delovanja – slovna oznaka grupe.

*Preparati na bazi Glifosata se prodaju pod imenima: Agroglifosat eco, Agro quatro, Agrototal, Bingo 480, Blade 48SL, Boom-efekt, Cidoherb, Clinic 480 SL, Cosmic 36, Dominator, Fozat-480, Glifeksol SL 360, Glifol, Glifomark, Glifosat BN-480, Glifosat SL 480, Glifosat Zorka, Glifosav, Glifosol-48, Glitotal-480, Glyfos, Glyfogan 480 SL, Liminator extra, Pirokor, Roundup, Sirkosan, Titan, Touch-down 4 LC i Uragan/System-4

Najbolji rezultati suzbijanja korova se postižu mešanjem kontaktnih herbicida sa herbicidima koji deluju produženo preko zemljišta. Takođe, višekratna primena manjih doza pojedinih herbicida doprinosi većoj bezbednosti za voćke i boljoj efikasnosti, jer se korovi najbolje suzbijaju dok su u početnim fazama razvoja. Herbicidi imaju karencu o kojoj treba voditi računa i podatak se može naći u uputstvima za upotrebu preparata.

 
Ponekad se korovi ne suzbiju dovoljno efikasno. Da bi efikasnost nekog herbicida bila dobra potrebno je poznavati način delovanja herbicida. Postoje kontaktni herbicidi koji deluju preko lista. List korova u tom slučaju mora biti tretiran preparatom: Fusilade forte, Agil 100 EC, Dikvat, Reglon forte, Agram, Galop, Gramoxon, Glifosati, Basta 15, Finale 15, Bonaca EC, Fox 200 EC, Starane 250 EC i Tomigan 250 EC.

 
Preparati koji deluju dobro kontaktno, preko lista ali i produženo preko zemljišta su: Galigan 240EC, Goal, Oksifen 240 EC, Bevecer, Racer EC. Za njihovo produženo delovanje je potrebno prisustvo vlage (kiša) ili da se izvrši zalivanje po tretiranoj površini sa 10 do 15 litara vode/m2. Preparati Devrinol 45F, Razza i Casoron G deluju samo preko zemljišta i takođe vodom moraju biti uneti u zemljište.

 
Veoma je bitno pravilno izvršiti identifikaciju korovskih biljaka. Ne deluju svi herbicidi na sve korovske vrste, pa je bitno odabrati pravi. Vreme primene može bitno uticati na efikasnost herbicida. Pri primeni kontaktnih herbicida veoma su važni vremenski uslovi u roku od 24 sata posle tretmana. Preparati Bonaca EC, Fox 200EC, Starane 250 EC i Tomigan 250 EC se primenjuju u fazama intenzivnog porasta korovskih biljka, odnosno kada u zemljištu ima dovoljno vlage i kada je vreme toplo. Ostale kontaktne preparate treba primenuti kada je posle toplog dana najavljeno zahlađenje jer će se tada herbicid bolje transportovati u koren i rizom korova.

 
Količina primene vode je veoma bitna prilikom primene. Ukoliko je prisutna velika brojnost korova i oni se nalaze u busenovima, potrebno je koristiti veću količinu vode, a ponekad i veću količinu preparata.
Ukoliko su na sadnicama jabuke prisutni izbojci iz podloge, primena svih praparata, a posebno preparata na bazi glifosata je podpuno bezbedna do 15. juna. Nakon 15. juna preparate na bazi glifosata ne treba primenjivati, jer može doći do oštećenja jabuke.

NEMATODE

Problemi sa nematodama i strategija suzbijanja nematoda

Više od 100 vrsta fitoparazitnih nematoda je detektovano u zemljištu poreklom iz rizosfere zasada jabuke i kruške širom sveta. Međutim, svega nekoliko njih zavređuje pažnju na osnovu značaja u proizvodnji voćaka. Obzirom da se radi o višegodišnjim zasadima, ne bi trebalo zanemariti opasnost od pojave ovog problema. Pogotovu što u slučaju pojave jačeg intenziteta i nastanka šteta neće biti moguće uspešno kontrolisati ove parazite.

 
U Srbiji do sada nisu zabeležene pojave ovih parazita u meri u kojoj bi proizvodnja jabuke bila ugrožena. Stoga će biti navedene samo osnovne informacije za neke od nematoda poznatih parazita jabučastih voćaka čije je prisustvo potvrđeno u nas.

Javanska korenova nematoda – (Meloidogyne javanica)

Naseljava topla i umerena klimatska područja Amerike, Afrike, Azije, Australije i Evrope, uključujući i našu zemlju. Ima širok krug domaćina, među kojima su povrtarske i ukrasne biljke, neke žitarice ali i voćke i vinova loza.

Kobova nematoda trava – (Pratylenchus penetrans)

Spada u najštetnije vrste ovog roda prisutne u područjima umerenog klimata. U našoj zemlji je utvrđena u nekoliko lokaliteta na povrtarskim i ratarskim biljkama, ali i u rasadnicima poljoprivrednog, ukrasnog i šumskog bilja i zasadima voćnih vrsta (breskva, kajsija, kruška, jabuka). Pri jačem napadu na mladim biljkama izaziva zaostajanje u porastu, pa čak i potpuno izumiranje. Starije biljke ispoljavaju simptome hloroze lišća, slabljenja u porastu i smanjenog prinosa. Korenov sistem je redukovan. Problem je najčešće prisutan u rasadnicima, a zatim ukoliko se tako zaražene sadnice koriste za zasnivanje voćnjaka. Međutim, može nastati i ako se zdrave sadnice posade u zaraženo zemljište tj. prethodno iskrčen voćnjak, vinograd ili zasad neke od osetljivih biljaka.
Radi dokazivanja prisustva preporučuje se uzorkovanje zemljišta i delova korena do dubine 30 cm i ekstrakcija nematoda u laboratoriji. Agrotehničke mere i plodored u višegodišnjim zasadima nisu u primeni kao mere zaštite. Stoga preostaje primena nematocida kao jedina ali često i veoma skupa mera.

 
Iz ovoga roda poznata fitoparazitska vrsta prisutna u nas je i nematoda pegavosti korena drvenastih biljaka (P. vulnus). Nađena je u većini rasadnika i prporištima na području Kruševca.

 
Osim navedenih u literaturi su opisane i vrste nematoda koje osim obligatnog fitoparazitizma imaju ulogu i u prenošenju biljnih virusa. Neke od ovih vrsta su karantinske za područje naše zemlje, što ukazuje na neophodnost kontrole zdravstvenog stanja sadnog materijal pri uvozu.

Zaštita. Osim karantinskih mera, usmerenih ka kontroli unosa vrsta koje nisu do sada zabeležene u nas, u proizvodnim uslovima situacija je daleko komplikovanija. Gotovo da nema mogućnosti potpunog uništavanja nematoda ukoliko dođe do njihove pojave u zasadu. Zaštita se tada svodi na održavanje nivoa populacije ispod praga štetnosti uz pomoć različitih mera. Kao mere kontrole fitoparazitnih nematoda, osim karantinskih, mogu se navesti: agrotehničke, fizičke, biološke i hemijske.

 
U agrotehničke mere ubraja se plodored, gajenje otpornih sorti, obrada zemljišta, navodnjavanje, uništavanje korova, kao i drugi postupci kojim se nivo populacije nematoda održava ispod praga štetnosti ili smanjuje. Pod fizičkim merama podrazumeva se uglavnom primena toplotne energije. Međutim, ovaj vid suzbijanja nematoda je primenljiv uglavnom u zaštićenom prostoru namenjenom smeni useva kratke vegetacije. Kao biološke mere kontrole podrazumevaju se prirodni neprijatelji tj. predatorske nematode, nematofagne gljive i drugi mikroorganizmi koji direktno ili produktima metabolizma utiču na smanjenje populacije nematoda. Utvrđeno je da površine na kojim je gajena ukrasna biljka kadifica (Tagetes spp.) beleže pad poulacije nematoda. Takođe, organski materijal u raspadanju negativno utiče na brojnost nematoda u supstratu usled oslobađanja jedinjenja koja deluju toksično na nematode. Hemijske mere za prednost imaju visoku efikasnost, ali se mora uzeti u obzir cena njihove primene kao i efekat na korisne organizme i životnu sredinu. Takođe, njihova primena je uglavnom ograničena na zemljište u zaštićenom prostoru ili površine pre sadnje višegodišnjih biljaka. Nematocidi su po pravilu vrlo jaki otrovi pa se preporučuje pažljivo rukovanje uz poštovanje neophodnih mera zaštite i stručnosti u rukovanju takvim sredstvima.

PRAĆENJE PRISUSTVA I BROJNOSTI ŠTETNIH ORGANIZAMA

Praćenje prisustva i brojnosti štetnih organizama se vrši radom u laboratoriji i pregledima u polju.

Praćenje štetnih organizama u laboratoriji

Rad u laboratoriji obuhvata pregled sakupljenog biljnog i insekatskog materijala i matematičko modeliranje meteoroloških uslova za pojavu štetnih organizama.
Za pregled biljnog materijala je potrebna lupa koja ima uvećanje od najmanje pet puta, što je dovoljno za prebrojavanje jaja vaši i grinja, a samim tim i većih stadijuma životinja.
Suma efektivih temperatura je zbir temperatura iznad praga razvoja štetnog organizma. Neki štetni organizmi imaju donji i gornji prag razvoja, a neki samo donji prag razvoja. Donji prag razvoja je najniža temperatura na kojoj se organizam razvija. Gornji prag je najviša temperatura na kojoj se organizam razvija. Dnevna vrednost sume efektivnih temperatura kod organizama koji imaju samo donji prag razvoja se računa po formuli:

Dnevna vrednost efektivnih temperatura = DPR – (NVT + NNT) /2
DPR – Donji prag razvoja
NVT – Najviša dnevna temperatura
NNT – Najniža dnevna temperatuta
Za svaki dan se u svesci ili u računaru treba voditi evidencija o vrednosti suma efektivih temperatura.

Biofiks je dan od koga se počinje računanje sume efektivnih temperatura. On može biti 1. januar tekuće godine ili redovan ulov na feromonskoj klopci ili momenat polaganja jaja ili je vezan za neku fenološku fazu jabuke. Podaci o biofiksu su dati kod pojedinih vrsta.

 
Modeliranje pojave bolesti obično mora da uključi i meteorološke podatke o vlažnosti vazduha, padavinama ili vremenu vlaženja lista. Za računanje da li je došlo do uslova za ostvarenje infekcije su potrebni i podaci o razvoju bolesti. Kod čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke se koriste podaci iz Milsove tabele. U tabeli je prikazan deo podataka iz Milsove tabele, modifikacija po Švabeu (Schwabe).

Tabela se koristi tako da ukoliko je temperatura bila na primer 20 stepeni, vlaženje lista treba da traje 4 sata da bi došlo do infekcije gljivom koja prouzrokuje čađavu pegavost lista i krastavost ploda jabuke. Tokom perioda vlažnenja lista, temperatura je obično veoma ujednačena. Preporuka je da se beleži temperatura za 8, 14 i 20 časova. Ukoliko je list bio vlažan u periodu od na primer 9 do 15 časaova, računa se srednja vrednost temperatura za 8 i 14 časova. Ako je u ovom slučaju izračunata temperatura bila 10oC, a vlaženje lista trajalo šest sati, tada nije došlo do infekcije, jer je po podacima iz Milsove tabele potrebno 8 sati za infekciju.

 
Mnogo je priciznije računanje na osnovu satnih meteoroloških vrednosti, ali je ono i mnogo komplikovanije pa se preporučuje korišćenje programa koji to automatski računaju na ličnom računaru ili na internetu. Podaci o momentu ostvarivanja infekcije se mogu naći besplatno na internet adresi www.agroupozorenje.rs ili za one koji poseduju meteorološke stanice tipa iMetos putem preplate na adresi www.fieldclimate.com.

Praćenje štetnih organizama u polju

Insekti se mogu pratiti vizuelnim pregledima metodom otresanja i klopkama.

Upotreba klopki

Klopke mogu biti feromonske i o njima je dato više informacija u posebnom poglavlju. Osim feromonskih klopki se mogu koristiti i drugi tipovi klopki. To su: obojene klopke, lepljivi pojasevi, lovni pojasevi od valovitog kartona i klopke sa mirisnim hranidbenim mamkom. Lepljive ploče su različitih boja: žute, bele ili plave. One nisu selektivne i hvataju sve insekte. Zato je kod njih veoma bitno prepoznavanje vrsta. Preglede klopki je bitno vršiti u redovnim vremenskim intervalima. Najbolje je pregledati ih dva puta nedeljno, a najmanje jednom nedeljno. Mirisni mamci su dobri za praćenje staklokrilaca. Oni se prave tako što se razblaženi sok od jabuke stavi u čašu i ona se kači u voćnjak. Brojanje je najbolje vršiti dva puta nedeljno, a najmanje jednom nedeljno. Lovni pojasevi mogu biti lepljivi ili od valovitog kartona. Lepljivi pojasevi mogu da se prave od insekatskog sporo sušećeg lepka ili od izolir trake crne boje, koja se omota oko stabla i na nju se nanese vazelin. Oni služe za praćenje pojave i brojnosti krvave vaši, mrazovaca, dudovca, staklokrilaca. Lovni pojasevi mogu da se prave od valovitog kartona koji se obmota oko stabla. Oni prvenstveno služe za prećenje pojave i brojnosti jabučnog smotavca, čije se gusenice ulutkaju u njima. Lovne pojaseve treba postaviti pre pojave stadijuma koji se prati.

Vizuelni pregledi

Broj stabala koja se pregledaju zavisi od veličine i sastava voćnjaka. U voćnjacima veličine do 5 hektara potrebno je pregladati najmanje pet stabala od svake sorte. Posebnu pažnju treba obratiti ukoliko se pregleda prisustvo bolest ili štetočina koje se javljaju više na nekoj sorti. Ukoliko je zasad ili blok samo sa jednom sortom, najbolje je kretati se dijagonalno po zasadu i pregledati po pet stabala na pet mesta. U slučaju da se pregleda veći broj malih voćnjaka, preporuka je da se uradi teritorijalno grupisanje voćnjaka, a ono bi trebalo da odgovara i pojavi problema u pojedinim delovima atara. U malim voćnjacima ako je agrotehnika neujednačena (različit sortiment, uzgojni oblik, biljni pokrivač…), pokretljive štetočine se pregledaju na pet stabala na pet mesta na jednoj teritorijalnoj celini. Grinje se moraju pregledati u svakom voćnjaku pojedičano!

 
Kritični brojevi su obično izraženi na dužinu grana od 2 metra. Da bi se dobila ta dužina, seče se na deset mesta po dve grane dužine 20 cm i one se pregledaju lupom u laboratoriji.

 
Najbolje je vizuelni pregled voćnjaka vršiti jednom nedeljno tokom proleća, kako bi se pokrile sve fenofaze i svi kritični momenti pojave štetnih organizama. Razmak između pregleda ne bi trebao biti veći od dve nedelje tokom proleća, a leti ne veći od tri nedelje. Ukoliko je neki štetni oragnizam u brojnosti koja je bliska kritičnom broju, pregled voćnjaka treba raditi češće. Na taj način se detaljno isprati tendencija brojnosti štetnih i korisnih organizama u voćnjaku, a odluka o suzbijanju se donosi na osnovu većeg broja detaljno prikupljenih podataka.

 
Metoda otresanja podrazumeva otresanje insekata sa grana.

 
Jedan uzorak se dobija otresanjem po jedne grane dužine oko 60cm na 100 stabala ili po dve grane na 50 stabla, zavisno od uzgojnog oblika. Otresanje je najbolje raditi ujutro, pri nižim temperaturama. Ukoliko su listovi vlažni metoda ne daje dobre rezultate. Metodom otresanja se prikupi veliki broj različitih insekata sa velikog broja grana, što daje dobru sliku o prisustvu i brojnosti insekatskih vrsta. Preporučuje se uzimanje po jednog uzorka sa svakog ujednačenog dela voćnjaka. Za ovu metodu je potreban štap i platnena vreća. Vreća je na obruču promera 50 cm koji je pričvršćen za dršku. Na dnu vreće može biti pričvršćena tegla – posuda za sakupljanje u kojoj je i sredstvo za uspavljivanje. Ako je vreća bez posude, onda se sadržaj vreće istresa u posudu na kraju jedne partije otresanja. Vreća se postavi ispod grane i ta grana se tri puta udari štapom za otresanje. Štap za otresanje može biti obložen sunđerom ili stiroporom, da se smanje oštećenja grana. Grane koje se otresaju ne treba udariti ni jako ni slabo. Ukoliko se udara jako insekti lete na sve strane, a ako se udara preslabo, ne upadaju u vreću. Pregled sakupljenog materijala se obavlja u laboratoriji.

Faza mirovanja

Veoma bitan pregled na osnovu koga se vrše preporuke zaštite sve do kraja cvetanja.
Na jednogodišnjim porastima (ne vodopijama) treba ustanoviti brojnost jaja lisnih vaši njihovim prebrojavanjem sa 10 grana dužine 20 cm (ukupno 2 m grane). Ako su jaja lisnih vaši u velikom broju na vrhu lastara, onda su to jaja zelene lisne vaši. Kritičan broj je 50 jaja na 2 m grane. Ukoliko se nađu pojedinačno položena jaja u pazuhu pupoljaka u pitanju su jaja pepeljaste vaši jabuke. Kritičan broj je 1 jaje na 2 m grane.

Kod savijača pupoljaka i pokožice plodova (Adoxophies, Pandemis, Spilonota spp.), kritičan broj je 2 gusenice u mirovanju na 2 m dužine grana.

 
Kod mrkog smotavca (Archips podana) kritičan broj je 3 do 5 gusenica na 100 grančica.

 
Na sortama osetljivim na pepelnicu, treba ustanoviti broj zaraženih grana.
U pazuhu dvogodišnjih grana treba ustanoviti prisustvo i brojnost jaja crvenog voćnog pauka. Kritičan broj je 1000 do 3000 jaja na 2 m dužine grane.

 
Na višegodišnjem deblu treba ustanoviti brojnost kokona minera okruglih mina, štitova štitastih vaši, bele paučinaste navlake od krvave vaši, rak rana od bakteriozne plamenjače. Ako se konstatuje više od 10 kokona minera okruglih mina po stablu potrebno je izvršiti suzbijanje. Kod ružinog smotavca (Archips rosana) kritičan broj je 1 jajno leglo po stablu.

Metodom otresanja se može izvršiti brojanje jabučnog cvetojeda, a kritičan broj je 10 do 40 odraslih insekata. Ukoliko je toplo i očekuje se kratko cvetanje koristi se veći prag, ukoliko je hladno i očekuje se produženo cvetanje, koristi se manji prag, jer tada ženke polažu više jaja i oštećuju mnogo veći broj cvetova.

 
Vrši se prikupljanje prošlogodišnjih opalih listova sa simptomima čađave pegavosti i krastavosti plodava za praćenje oslobađanja askospora.

Fenofaza srebrni vrh do roze pupoljka

Na vrhovima letorasta čiji pupoljci počinju da se otvaraju može se uočiti prisustvo pepeljastih vaši jabuke te je potrebno ustanoviti njihovu brojnost. Prag štetnosti za zelenu jabučnu vaš je 8% naseljenih vrhova, za pepeljastu vaš 1-3 na sto naseljenih vrhova, a za lisnu vaš crvenih gala 3-5 naseljenih vrhova porasta.

 
Na pupoljcima u voćnjacima koji su u blizini šuma ili zapuštenih voćnjaka, potrebno je pregledom ustanoviti da li su gusenice sovica roda Orthosia spp. i jabučnog moljca prisutne. Ako ima više od 2 zapretka jabučnog moljca po stablu, treba sprovesti mere uklanjanja ili suzbijanja.

 
Unutrašnjost pupoljaka se pregleda tako što se razmaknu listići i potpuno zatvoreni i međusobno zalepljeni cvetovi iz gronje. Tu se mogu naći gusenice savijača pupoljaka. Gusenice su veoma male, a prisustvo i brojnost treba rano otkriti jer se one tada uspešno mogu suzbiti insekticidima bez uticaja na prirodne neprijatelje grinja koji se javljaju tek kasnije. Kritični brojevi za smotavce pupoljaka je 5-8, ružinog smotavca 4-6, smotavca pokožice ploda 5-10 na 100 pupoljaka, ili ukupno 10 do 15 gusenica smotavaca na 100 pupoljaka. Ukoliko želimo da odredimo koja vrsta gusenice je upitanju, treba znati da su gusenice smotavca pokožice ploda svetlozelene, a glava i nadvratni štit boje meda. Gusenice ružinog i mrkog smotavca su zelene boje sa crnom glavom. Gusenice uvijača lista su svetlozelene, ali su glava i nadvratni štit zeleni, za nijansu svetliji od tela. Na pupoljcima se mogu naći i okrugla oštećenja iz kojih curi smola. To su oštećenja jabučnog cvetojeda.

 
Na osnovi čašičnih listića se pregleda da li su položena jaja ose jabuke. Kritičan broj je 3 jaja na 100 pregledanih cvetova.

 
Na listovima, ukoliko je zimskim pregledom konstatovano prisustvo malog broja jaja grinja, treba proveriti njihovu brojnost. Kritičan broj u ovoj fazi je 2 pauka po listu, ukoliko nema prirodnih neprijatelja.

Metodom otresanja se može ustanoviti brojnost jabučnog cvetojeda (tokom najtoplijeg dela dana), brojanjem mesta hranjenja kao i uboda na mestima polaganja jaja. Preporučuje se brojanje ovih uboda na 10 plodova na većem broju mesta. Najveća brojnost je obično u rubnim delovima u blizini šume ili zapuštenih voćnjaka, pa je bitno odvojeno ustanoviti brojnost na rubnim zonama i u sredini.

Metodom otresanja se može ustanoviti brojnost jabučnog cvetojeda, ali i listojeda, smotavaca pupoljaka, lisnih minera i jabukovog moljca. Kod nas su najčešći smeđi, srebrni i zeleni listojed. Kritačan broj listojeda je 5-6 po listu. Kritični brojevi za smotavce pupoljaka metodom otresanja su: za smotavca pupoljaka 2-3, za sivog smotavca 5-8, za savijača pokožice ploda 5-10, a za ružinog savijača 4-7. Kritičan broj za lisne minere je 10 po otesanju, ali treba obratiti pažnju na to koja je vrsta u pitanju. Miner okruglih mina ja najštetniji, pa ako on dominira, prag je manji. Kritičan broj jabukovog moljca metodom otresanja je 20 gusenica.

 
Klopke za praćenje brojnosti minera lista, smotavaca lista, kalifonijske štitaste vaši treba postaviti u ovom periodu. Ukoliko se koriste sume efektivnih temperatura kod kojih je biofiks prvi ulov insekata, onda je potrebno pregledati klopke svaki dan do prvog ulova, odnosno do svakodnevnog ulova.

 
Kod kalifornijske štitaste vaši suma efektivih temperatura se može računati od momenta prvog ulova na obojene klopke. Donji prag razvoja je 10oC, a piljenje počinje pri vrednosti sume efektivnih teperatrura 167 do 194.

 
Počinje vizuelno praćenje pojave simptoma pojave pepelnice, čađave pegavosti lista.

 
Kada se kod polovine pupoljaka pojavi zeleno tkivo (fenofaza početak pucanja pupoljaka, zelena tačka), potrebno je voditi evidenciju o sumi efektivnih temepratura iznad 12,7oC. Ovi podaci se koriste za određivanje vremena mogućnosti pojave simptoma bakteriozne plamenjače. Pri vrednosti sume efektivnih temperatura 57, ako je bilo infekcije mogu se pojaviti simptomi na cvetovima; a pri 167 pojava na rak ranama. Nakon pojave simptoma uvenuća na cvetovima ili pojave rak rana pri sumi efektivnih temperatura od 57 se pojavljuju simptomi bakteriozne plamenjače na izdancima.

Cvetanje i zametanje plodova (dve nedelje posle cvetanja)

Smanjena brojnost prenosilaca polena je zabeležena svuda u svetu. Zato se kao potreba sve više nemeće kontrola prisustva oprašivača. Ukoliko se koriste domaće pčele, aktivnost pčela treba proveriti na ulazu u košnice. Da bi se ustanovila aktivnost pčela, nije dovoljno samo brojati pčele, nego i prisustvo polena na njihovim nogama, što se jasno uočava u vidu žuto narandžastih grudvica na nogama.

 
Metodom otresanja u ovoj fazi se prati brojnost prirodnih neprijatelja štetnih insekata i grinja, posebno bubamara i stenica. Nema tačnih podataka o brojnosti koja osigurava kontrolu neke štetočine, ali će se višegodišnjim praćenjem dobiti potpunija slika o mogućnostima prirodnih neprijatelja. Prema nekim procenama 30 do 50 bubamara na velikom stablu jabuke može držati pod kontrolom brojnost lisnih vaši.

 
Vizuelni pregled na prisustvo crvenog voćnog pauka treba da pruži podatak i o udelu naseljenih listova. Stoga se sa sredine stabla sa 10 mesta redom uzima uzima 10 listova/stablu. Nakon pregleda se dobija podatak o broju, ali i udelu listova sa grinjama. Kritičan broj je tri do pet grinja po listu.

Istovremeno sa utvrđivanjem brojnosti crvenog voćnog pauka, potrebno je ustanoviti i brojnost predatora Amblyseius fallacis i Zetzellia mali. Ukoliko se konstatuje odnos grabljivac : plen 1 : 10 ili veći, predatorske grinje će držati pod kontrolom populaciju crvenog voćnog pauka.

Ukoliko se ustanovi brojnost crvenog voćnog pauka od šest do osam grinja po listu, potrebno je obratiti pažnju na pojavu pegavosti koju prouzrokuje gljiva Alternaria posebno na Zlatnom Delišesu.

 
Nakon precvetavanja potrebno je pratiti broj mina za svaku vrstu minera. Kritičan broj mina koje pravi miner okruglih mina je u ovom periodu u proseku jedna do dve mine na 10 listova.
Piljenje larvi kalifornijske štitaste vaši se dešava u periodu posle cvetanja, pa u ovom periodu treba obratiti pažnju i na ovu štetočinu.
U ovom periodu populacija lisnih vaši počinje značajno da se povećava. Najbolje je da se na 10 vrhova lastara u intenzivnom porastu utvrdi broj listova sa prisutnim vašima. Takođe je bitno da se ustanovi broj vaši osnivačica (to su vaši koje imaju krila). Ako se ustanovi prisustvo vaši (u proseku po jedna vaš onivačica na četiri vrha), treba planirati suzbijanje. Prilikom pregleda treba ustanoviti i broj predatora vaši (osolike muve, bubamare, zlatooke…). Ako je 20% kolonija naseljena grabljivcima, one će verovatno moći održati populaciju vaši ispod praga štetnosti, pa treba nastaviti praćenje brojnosti i vaši i grabljivaca.
Ukoliko se u ovom periodu ustanove štete i žive jedinke pepeljaste ili lisne vaši crvenih gala, treba planirati suzbijanje. Metodom otresanja kritičan broj je 10 do 12 vaši. Za krvavu vaš je kritičan broj metodom otresanja 20 do 50 vaši.

 
Da bi se ustanovio dominantan stadijum razvoja jabučnog smotavca, na mestima sa velikom brojnošću, preporučuje se pregled lica listova i plodova jabuka bez dlačica. Na njima se nalaze jaja jabučnog smotavca i određuje faza njihovog razvoja. Mesta gde se nađu jaja treba jasno označiti kako bi se pratio njihov razvoj u narednom pregledu.

 
Simptomi pepelnice su u ovom periodu vidljivi i na granama i na listovima i na cvetnim gronjama. Preporučuje se brojanje zaraženih delova biljaka na 5 stabala/2 ha. Srednje do jak intenzitet oboljenja je ukoliko se u uzorku ustanovi jedan zaražen cvetni pupoljak, 10 listova sa simptomima i više od 10 vrhova porasta. Srednji do jak intenzitet oboljenja podrazumeva da može doći do hroničnog smanjenja prinosa u voćnjaku. Prilikom pregleda na prisustvo pepelnice treba izbrojati i broj vrhova porasta sa simptomima čađave pegavosti. Svako prisustvo pega koje oslobađaju spore u ovo vreme je opasno za dalju proizvodnju.

Na obojenim klopkama treba pratiti brojnost jabučne ose. U SAD (Masačusets), ukoliko se registruje više od 5,5 ukupno imaga, a bilo je upotrebe insekticida pre cvetanja, treba izvršiti suzbijanje ose. Ukoliko nije bilo upotrebe insekticida, kao prag štetnosti se uzma ukupno 4,7 osa po klopci. Kod nas prag štetnosti nije ustanovljen.

 
U ovom periodu je veoma bitno pratiti temperature, padavine ili tačku rose, jer u cvetanju može doći do značajne infekcije prouzrokovačem bakteriozne plamenjače.

Intenzivni porast plodova – od treće do devete nedelje posle cvetanja

Vizuelni pregledi

Ukoliko zaštita od jabučnog smotavca nije bila efikasna, u ovom periodu se već mogu uočiti ubušenja gusenica što se može ustanoviti pregledom 25 do 50 plodova na više mesta. Ocenjuje se broj ubušenja.

Utvrđivanje brojnosti predatorske crne bubamare Stetorus se obavlja tako što se pažljivo pregleda periferni (obod) deo krune jabuke u trajanju od tri minuta. Ako su krune jabuka velike, brojanje se vrši pažljivo, tako što se hoda polako oko stabla. Ukoliko su stabla mala, detaljno se pregleda nekoliko uzastopnih stabala u trajanju od tri minuta.

 
Sredinom juna treba ponovo oceniti brojnost grinja. U ovom periodu počinje i naseljavanje običnog paučinara. Ako se utvrdi dominantna zastupljenost običnog paučinara, pragovi štetnosti su duplo veći nego pragovi crvenog voćnog pauka. Odluku o suzbijanju treba doneti u zavisnosti od brojnosti grinja, zastupljenosti (procentu) naseljenih listova, broja prirodnih neprijatelja, kondicije voćnjaka, planiranog prinosa, najavljenih vremenskih uslova i stanja okolne vegetacije.

 
Ako je broj grinja ispod praga štetnosti, nije potrebno suzbijanje. Ako je broj grinja iznad praga štetonosti, preporučuje se računanje odnosa broja grabljivaca prema broju grinja. Odnos se računa tako što se broj crnih grabljivih bubamara Stetorus-a (imaga i larvi) prebrojanih za tri minuta podeli sa brojem pokretnih stadijuma grinja. Ako je odnos povoljan, ne treba raditi suzbijanje. Kritičan broj je kada je na više od 60% listova utvrđeno > 3 crvene grinje/listu.

 
Veći broj predatora se održava na listu hraneći se rđastim grinjama. Ako je prisutno 250 do 300 rđastih grinja po listu, one će održavati brojnost predatora koji su u stanju da kasnije održavaju populaciju crvenog voćnog pauka i običnog paučinara u prihvatljivoj brojnosti.

 
Odnos grabljiva grinja : štetna grinja se takođe računa i uzma u obzir kod odluke da li vršiti hemijsko suzbijanje ili ne. Zbog toga je bitno ustanoviti brojnost predatorskih grinja na istim listovima na kojima se broje štetne grinje.

U ovo vreme se pojavljuju larve kalifornijske štitaste vaši. Približno vreme se može izračunati pomoću sume efektivnih temperatura, računajući od dana prvog ulova. Tačno vreme pojave larvi se može ustanoviti postavljanjem crne izolir trake na mestu gde je stablo pokriveno vašima. Na traku se može naneti tanak sloj vazelina. Trake treba pregledati dva puta nedeljno. Ukoliko je u prethodnoj sezoni nađen jedan plod na sto plodova sa simptomima oštećenja, obično je potrebno raditi suzbijanje.
Vizuelno se broje mine prisutne na listovima. Jedna do dve mine po listu su kritičan broj, posebno ako je velik udeo mina minera okruglih mina.

 
Brojnost krvave vaši se ustanovljava vizuelnim pregledom. Posebnu pažnju treba obratiti na mestima rezidbe i ranama na kori debljih grana i debla. Treba pregledati namanje pet preseka na stablima koja se pregledaju. Kritičan broj vizuelnom metodom je 10 do 12 kolonija na 100 mesta pregleda. Metodom otresanja kritičan broj je 20 do 100 vaši.

 
U cilju utvrđivanja brojnosti vaši potrebno je pregledati 10 vrhova mladara, ali u ne treba uzimati u obzir treba vodopije. Na vrhovima mladara treba ustanoviti brojnost vaši sa krilima (vaši osnivačice). Ukoliko se ustanovi četiri i više osnivačica po vrhu, verovatno će trebati vršiti suzbijanje. Metodom otresanja je dositgnut kritičan broj ukoliko se ustanovi 50 do 80 vaši zelene jabučne vaši, ili 10 do 30 pepeljastih jabučnih vaši. Odluku o suzbijanju treba doneti i na osnovu prisustva predatora vaši. Ako više od 20% kolonija ima predatore, oni će verovatno držati pod kontrolom brojnost lisnih vaši, pa je bolje obaviti ponovni pregled za sedam do deset dana, nego izvršiti suzbijanje.

 
Debla treba pregledati na prisustvo egzuvija (ostataka od lutaka) staklokrilaca. Rupe i egzuvije se nalaze obično u blizini mesta kalemljenja. Ako se stabla stara do 7 godina kritičan broj je 100 egzuvija na 50 stabala. Ako je voćnjak stariji, kritičan broj je 400 egzuvija na 20 stabala.

Pregledom listova i vrhova mladara treba ustanoviti broj zaraženih listova pepelnicom i čađavom pegavošću. Kod pepelnice, ukoliko je više od 20% listova zaraženo, smatra sa da takav intenzitet zaraze može dovesti do hroničnog smanjenja prinosa i kvaliteta plodova. Zbog toga treba intenzivirati ručno uklanjanje vrhova mladara zaraženim pepelnicom sa pepelnicom i prilagoditi program suzbijanja pepelnice naredne godine.

 
Potrebno je zabeležiti i intenzitet pojave bakteriozne plamenjače. Preporučuje se ručno uklanjanje svih delova sa simptomima. Na Zlatnom Delišesu gajenom na podlozi M 9, treba utvrditi i intenzitet zaraženosti listova patogenom Alternaria mali. Ukoliko se pojave simptomi na 50% listova i uoči dalje širenje pega, treba posebno obratiti pažnju na ovo oboljenje. Ako je alternarijska pegavost lišća prisutna, prag tolerancije za grinje je mnogo manji.

 
Takođe, potrebno je ustanoviti i brojnost stabala na kojima se na prizemnom delu stabla uočava vlažna trulež korenovog vrata (Phyotophtora cactorum).
Klopkama treba nastaviti praćenje brojnosti leptira smotavaca, minera, staklokrilaca…

Kasni deo vegetacije – 10 do 20 nedelja posle precvetavanja

Feromonima se nastavalja praćenje brojnosti jabučnog smotavca, lisnih minera, staklokrilaca.
Obojenim klopkama se nastavlja praćenje brojnosti kalifornijske štitaste vaši. Pri vrednosti sume efektivnih temperatura od 167 do 194 (donji prag razvoja 10oC) nakon registrovanja mužjaka druge generacije se očekuje piljenje larvi vaši. Pojava vaši se može pratiti postavljanjem lepljivih pojasa na stablo od izolir trake crne boje na koju se može naneti vazelin radi boljeg uočavanja žutih larvi.

 
Vizuelnim pregledima se nastavlja praćenje brojnosti grinja i njihovih prirodnih neprijatelja. Najpre se broje prirodni neprijatelji, pa štetočine, na isti način kao u fazi sredine vegetacije. Treba pratiti brojnost krvave vaši, a prag štetnosti je 50% naseljenih preseka, ukoliko vaši nisu parazitirane.Takođe, treba nastaviti sa praćenjem brojnosti mina po vrstama i simptoma bolesti.

Pregledi mesec dana pred berbu

Treba pratiti brojnost jabučnog smotavca na feromonskim klopkama i ako je broj leptira iznad praga štetnosti treba nastaviti suzbijanje.
Poslednjih godina kada je tokom leto veoma suvo vreme, kao štetočina na jabuci se javljaju i kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) i pamukova sovica (Helicovepra armigera). O. nubilalis jaja polaže prvenstveno na listove, a H. armigera na listove i direktno na plod. Hrane se i na površini ploda i ubušuju se unutra, praveći velike ulazne rupe po čemu se lako prepoznaju.
Voćnjake u lošoj kondiciji treba pregledati na prisustvo potkornjaka. Na stablima se vide rupice promera oko 1mm iz kojih i oko kojih se kreću podkornjaci.

 
Ukoliko nije bilo potrebe da se suzbijaju druge štetočine tokom avgusta, može se pojaviti dudovac. U početku se gusenice nalaze u grupama praveći zapretke od svile na nekoliko listova. Ukoliko na velikim stablima ima više od dva zapretka potrebno je suzbijanje. Na malim stablima kritičan broj je 1 zapredak na 3 stabla. Suzbijanje je obično potrebno samo u uslovima suše, jer tada odrasle gusenice prelaze na plod i hrane se njime.

U ovom periodu iako se mere zaštite već ne mogu sprovoditi zbog karence preparata, dobro je vizuelnim pregledima i metodom otresanja konstatovati štete kao i koje sve štetočine i korisni insekti su prisutni u voćnjaku i to uvesti u beleške, kako bi se u narednoj vegetaciji na njih obratila veća pažnja i za njih preduzele direktne mere zaštite.

KORIŠĆENJE FEROMONA U CILJU PRAĆENJA I OMETANJA PARENJA INSEKATA

Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi privukle mužjake. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima. Kod insekata koji mogu biti štetni u jabuci to je obično oko 100 metara. Feromoni se koriste za nadgledanje brojnosti ali i za ometanje parenja insekata.
Bitno je da se feromonske klopke postave na vreme, na pravo mesto i da se redovno očitava brojnost. Pravo vreme postavljanja se može odrediti na osnovu sume efektivnih temperatura.

Razvojem rezistentnosti na insekticide kod insekata i potrebe da se smanji upotreba pesticida, feromoni počinju da se koriste i u cilju ometanja parenja, čime se značajno mogu umanjiti štete od insekata. U ovom slučaju feromoni nekog insekta se ispuštaju u voćnjaku u velikim količinama i postaju dominanatniji od prirodnih feromona. Usled zasićenja vazduha feromonom, insekti postaju dezorjentisani i ne mogu da pronađu suprotni pol. Ženke ostaju neoplođene, pa se smanjuje ili potpuno isključuje polaganje jaja i piljenje gusenica. Ometanje parenja je posebno značajno na mestima gde je veoma brojna populacija nekog insekta. Na tim mestima ometanje parenja ne treba da bude samostalna taktika nego još jedan alat u nizu strategija borbe protiv insekata.

Postoji više tehnika za primenu feromona u cilju ometanja parenja.
Prskanje feromonima. Feromoni mogu biti formulisani kao mikrokapsule, gde se feromon ugrađuje u polimer čime se kontroliše doza, to jest otpuštanje feromona. Oni se primenjuju klasičnim atomizerima. Dužina delovanja je 4 do 6 nedelja, nakon čega se tretman ponavlja. Treba znati da kiša koje padne neposredno nakon primene značajno smanjuje efikasnost, a preporučuje se upotreba okvašivača. Trenutno su u proizvodnji feromoni za prskanje za veći broj vrsta smotavaca, ali su se kao pouzdanim pokazali samo ometači parenja za breskvinog smotavca (komercijalni naziv je Check Mate OFM-F).

 
Feromoni kod kojih se nosači feromona ručno postavljaju. Oni se sastoje od rezervoara koji ima membranu koja određuje jačinu otpuštanja feromona. Feromon impregniran u polimer se nalazi u vidu trake, zavojnice, užeta ili tube. Feromoni se postavljaju na naslone, žice ili na same voćke. Dužina delovanja je od 60 do 140 dana. Obično se primenjuju na početku sezone, kako bi smanjili parenje prve generacije, ali ponekad i duže. Zavisno od proizvođača, potrebno je postaviti od 12 do 1500 nosača feromona po hektaru, što značajno poskupljuje primenu ovog tipa ometanja parenja. Za jabučnog smotavca postoje preparati pod nazivima Checkmate CM, Cidetrak CM, Ecodian CP, Isomate C+, Isomate C LR, Isomate C TT, NoMate CM ili RAK 3. Za breskvinog smotavca postoje preparati pod nazivima Isomate M-100, Isomate Rosso, CheckMate OFM, Cidetrak OFM, NoMate OFM, Disrupt OFM Mats i Disrupt OFM. Postoje i kombinovani ometači parenja za istovremeno ometanje parenja jabučnog i breskvinog smotavca pod nazivima Isomate C/OFM i Checkmate CM-OFM Duel.

 
Feromoni kod kojih se mužjaci koriste kao nosači feromona. Prave se u vidu klopki u kojima su feromoni ženke u koje uleću mužjaci. Mužjaci u klopci na sebe nanose feromon ženke koji je nanet na prah i izleću iz klopke. Leteći dalje po voćnjaku mužjaci postaju nosioci feromona. Komercijalni preparat za ometanje parenja jabučnog smotavca poznat je pod nazivom Exosex CM.

 
Ostale metode primene feromona za ometanje parenja. Podrazumevaju primenu feromona u vidu: pahuljica, kapi koje se nanose na list, ili posuda koje u određenim vremenskim razmacima ispuštaju feromone u vidu aerosola u voćnjak.

KONTROLA JABUKOVOG SMOTAVCA SA GRANULOVIRUSOM

U Srbiji za sada nisu registrovani preparati na bazi granulovirusa jabučnog smotavca. Pošto integralna proizvodnja podrazumeva što veću upotrebu prirodnih neprijatelja, potrebno je steći potrebna znanja i o ovoj tehnici uz nadu da će se neki od preparata naći u prodaji uskoro i kod nas.

 
Granulovirus je parazit jabučnog smotavca i visoko je selektivan. Može se koristiti u organskoj proizvodnji. Nema kontaktno delovanje. Da bi delovao na gusenicu, mora biti unet ishranom. Pokrovnost prilikom prskanja, odnosno kvalitet prskanja mora biti odličan, pa se preporučuje upotreba veće količine vode. U crevima gusenice koja imaju baznu sredinu (visok pH) se razlaže proteinski omotač. Virus se umnožava i ubija gusenicu. Ovaj proces nije brz, pa treba znati da gusenice ne uginjavaju momentalno. Deo gusenica pravi sitna oštećenja na plodovima. Zato je preporuka da se granulovirusi koriste za suzbijanje prve generacije gusenica. Oštećeni plodovi, obično otpadnu u junskom proređivanju, a mogu se odbaciti prilikom ručnog proređivanja. Ukoliko dođe do značajnih padavina granulovirusi bivaju sprani i nemaju delovanje. Granulovirusi su veoma osetljivi na ultraljubičasto sunčevo zračenje. Ukoliko je sunce jako, treba zaštitu vršiti češće. Bolje je izvoditi više tretmana u kraćim razmacima sa manjom dozom, nego koristiti veće doze i duže intervale. Da bi zadržali efikasnost preparati se moraju čuvati na hladnom ili u zamrzivaču, što nije veliki problem, jer su doze po hektau najčešće 50 do 100 ml. Dobro se mešaju sa većinom drugih pesticida. Ukoliko je pH rastvora van granica 5 do 9, najbolje je upotrebiti pufer koji će rastvor za prskanje držati u ovim granicama.
Veoma je bitno vreme primene, jer se gusenice jabučnog smotavca brzo ubušuju u plod i kratko je vreme tokom koga gusenica dolazi u kontakt sa insekticidom. Upotreba sume efektivnih temperatura je veoma koristan alat za određivanje vremena prve primene granulovirusa. Ukoliko se pored metode ometanja parenja koriste samo granulovirusi, najbolje vreme primene je pri sumi efektivnih temperatura 230 do 250 od biofiksa. (Biofiks je u ovom slučaju vreme stabilnog ulova leptira pomoću feromonskih klopki.

 
Ukoliko se najpre planira upotreba larvicida (Harpun ili Insegar 25WP ili Match 050EC ili Rimon 10EC) protiv jabučnog smotavca, onda se oni primenjuju pri vrednosti sume efektivnih temperatura 75 do 100 od biofiksa, a prvi tretman granulovirusima je pri sumi efektivnih temperatura 300 do 350 računajući od biofiksa.
Kombinovana upotreba granulovirusa sa insekticidima iz grupe neonikotinoida se ne preporučuje zbog toga što ovi insekticidi imaju odbijajući efekat na ishranu gusenica.

 
Iz dosadašnjih iskustava proizvođača u inostranstvu, dobro je napomenuti da u uslovima jakog pritiska jabučnog smotavca samostalna upotreba granulovirusa nije dovoljna za dobru zaštitu. Ipak, u kombinaciji sa primenom drugih insekticida, upotreba granulovirusa daje najbolje razultate u smanjenju velike populacije jabučnog smotavca.

MERE ZA KONTROLU POJAVE REZISTENTNOSTI

Specifičan način na koji pesticidi suzbijaju štetne organizme poznat je kao način (mehanizam) delovanja. Potrebno je upoznati se sa načinima delovanja pesticidа da bi se primenom odgovarajućih mera sprečila pojava rezistentnosti, tj. smanjile šanse za razvoj rezistentnosti. Na ovaj način se održava efikasnost postojećih pesticida.
Rezistentnost može nastati na različite načine. Svi štetni organizmi razvijaju neosetljivost putem prirodne selekcije biotipova koji su u dužem periodu bili izloženi dejstvu određene grupe pesticida. Neosetljivi štetni organizmi imaju genetski potencijal da razmnožavanjem prenose ovu osobinu na potomstvo.
Međunarodna udruženja za praćenje pojave rezistentnosti štetnih organizama – insekata (IRAC), gljiva (FRAC) i korova (HRAC) i Agencija za zaštitu životne sredine SAD (EPA), su razvile svoje liste za označavanje pesticida. U tim listama pesticidi se grupišu prema hemijskoj grupi jedinjenja i po mehanizmu delovanja. Pri tome je svaka grupa označena posebnim oznakama.

Registrovani insekticidi u zasadu jabuke

Insekticidi su pesticidi namenjeni za suzbijanje insekata. Aktivne supstance označene drugačijim brojem pripadaju drugoj grupi po načinu delovanja. Svi insekti u voćnjaku prilikom prskanja bivaju izloženi tom insekticidu, bez obzira da li je u tom trenutnku taj insekat prešao prag štetnosti ili ne.

Grupe akaricida razvrstane po mehanizmu delovanja

Akaricidi su pesticidi namenjeni za suzbijanje grinja. Aktivne supstance označene drugačijim brojem pripadaju drugoj grupi po načinu delovanja. Ako je potrebno višekratno tretiranje, treba obavezno primeniti preparat iz druge grupe, jer grinje brzo razvijaju rezistentnost.

Treba znati da i preparati na bazi sumpora imaju dobru efikasnost u suzbijanju grinja, ali treba voditi računa da temperature nakon primene ne prelaze 28 °C naredna tri dana, jer može doći do pojave jakih fitotoksičnih efekata na plodu jabuke. Prilikom upotrebe ulja treba voditi računa o temperaturi ali i o mogućnostima mešanja sa drugim preparatima. Od fungicida dobru efikasnost za suzbijanje grinja pokazuje i aktivna materija bupirimat, ali u dozama većim od onih preporučenih za suzbijanje prouzrokovača pepelnice.

Grupe fungicida razvrstane po mehanizmu delovanja

U ćelijama gljiva se istovremeno obavlja veliki broj životnih procesa u vidu kretanja, stvaranja ili razlaganja različitih materija neophodnih za život i razmnožavanje. Fungicidi mogu imati specifično i nespecifično delovanje. Postoje i fungicidi čije je mesto delovanja u životnim procesima gljive nedovoljno poznato, ali se zna da ne postoji ukrštena rezistentnost sa drugim fungicidima drugačijeg mehanizma delovanja. Nespecifični kontaktni fungicidi deluju na veći broj procesa i zato je rizik od pojave rezistentnosti mali. Specifični fungicidi deluju na jedan životni proces gljive i zato se pojava rezistentnih populacija patogena javlja za relativno kratko vreme, posebno ukoliko se ne pridržavamo antirezistetnih mera. Grupa kojoj pripadaju specifični fungicidi su u tabeli označeni slovom. Da bi se odložila ili sprečila pojava rezistentnosti proizvođači pesticida kombinuju fungicide nespecifičnog i specifičnog mehanizma delovanja.

Napomena: Ukoliko se uoči smanjena efikasnost specifičnih fungicida, povećanjem njihove doze primene NE obezebeđuje se veća efikasnost!

* Preparati na bazi sumpora su: Cosavet 80DF, Kossan WG, Kumulus, Kolosul, Kvašljivi sumpor, Sumpor SC, Super sumpor, Thivit jet 80WG, Webesan.

Nakon upotrebe nekog pesticida pojedine jedinke prežive usled prirodne otpornosti ili unošenja subletalne doze pesticida. Preživele jedinke ostavljaju potomstvo koje je bilo izloženo dejstvu pesticida. Ukoliko je mehanizam delovanja pesticida specifičan, preživeli organizmi će u narednoj generaciji moći efikasnije da ga metabolišu. Zato su organizmi koji imaju veliki broj generacija godišnje sposobniji da razviju rezistentnu populaciju (na primer lisne vaši, prouzrokovač čađave pegavosti lista i krastavosti ploda).
Najoptimalnija primena fungicida je uz primenu informacija iz sistema upozorenja o pojavi oboljenja. Nespecifični fungicidi se mogu koristiti i u uzastopnim tretmanima. Fungicidi koji imaju dve aktivne materije mogu se primenjivati uzastopno ukoliko jedna od aktivnih supstanci ima nespecifičan način delovanja. Fungicide specifičnog načina delovanja treba primenjivati preporučen broj puta na istoj površini u toku godine. Naredne tretmane treba izvoditi specifičnim fungicidima koji pripadaju drugim grupama (označeni drugim FRAC kodom). Takođe, u cilju sprečavanja pojave rezistentnosti mogu se kombinovati sa nekim od nespecifičnih fungicida.

Obeležavanje preparata

Pojedine zemlje u cilju sprečavanja pojave rezistentnosti na ambalaži i u uputstvu za primenu preparata stavljaju oznake o klasifikaciji, odnosno o razvrstavanju pesticida na osnovu načina delovanja (mehanizma delovanja grupe). Takođe, u uputstvu za upotrebu se naglašava da se na istoj površini u toku godine ne smeju uzastopno koristiti pesticidi iz iste grupe. U našoj zemlji ne postoji obaveza obeležavanja pesticida po ovom principu. U uputstvima za upotrebu se samo navodi informacija o najvećem broju tretmana na istoj površini. Primena preparata različitog trgovačkog naziva ne znači i upotrebu pesticida drugačijeg načina – mehanizma delovanja!
Prilikom primene antirezistentnih mera proizvođači se najviše moraju osloniti na sopstveno znanje i informacije do kojih sami dođu, jer će tako oni sami imati najveću korist. Zbog toga smo u ovom priručniku izneli veći broj podataka koji mogu biti od koristi proizvođačima jabuke.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Korišćen tekst :”Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu jabuke” 

Autori:
Prof. dr Aleksa Obradović, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet
Doc. dr Dragan Radivojević, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd
Dr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor
Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd