Jagoda (Fragaria L.), pripada grupi jagodastih voćaka ili sitno jagodastih voćaka.

Sve ove voćke u ovoj grupi se nazivaju “sitno voće”. Međutim, iako se tako nazivaju, proizvodi od njih mogu biti i te kako krupni, zato se ovim kulturama i posvećuje sve veća pažnja. Njihova proizvodnja danas se zasniva na naučnim principima i savremenoj agrotehnici i pomotehnici.

Podižu se veliki plantažni zasadi. Stvaraju se i uvode u proizvodnju nove sorte sa sve većim privredno-biološkim potencijalom. Ova činjenica obavezuje proizvođače na sticanje većeg stručnog obrazovanja, čemu treba da posluži i ova publikacija. Sitno (jagodasto) voće je vrlo rentabilno, otuda je njegovo gajenje veoma značajno osobito za individualne poljoprivredne proizvođače. Rentabilnost se ogleda pre svega u sledećem:

Poreklo, značaj i rasprostranjenost

Jagoda (Fragaria L.) je privredno vrlo značajna voćka. Ona se danas gaji, u većoj ili manjoj meri, širom naše zemlje. Unapređenjem voćarske proizvodnje u celini, jagoda dobija poseban značaj kao prateća ili osnovna vrsta u određenom reonu.

Plodovi šumske jagode (Flagaria vesca L.) spadaju među prvo voće koje je čovek počeo da koristi. Jagoda ima niz cenjenih osobina. Plodovi sadrže do 12% suve materije, 6,5 do 7,8% šećera; 0,6 do 2,0% kiselina; znatne količine gvožđa i fosfora, pektina, tanina, vitamina C (25 do 150%mg), E i nekih vitamina iz grupe B. Rano stupa u rod (već u prvoj godini), redovno i obilno rađa, lako se razmnožava i brzo širi.

S obzirom na hemijski sastav, plod jagode je biološki veoma važan izvor zaštitnih materija koje omogućavaju normalan i pravilan razvoj dece i odraslih, čuvaju njihovo zdravlje i utiču na brže i uspešnije lečenje od nekih bolesti. Plodovi jagode sazrevaju vrlo rano, u vreme kad je tržište slabo obezbeđeno svežim voćem. Jagoda se veoma lako i dobro prilagođava različitim ekološkim uslovima, što joj je omogućilo da se uspešno gaji na širokom prostoru od nivoa mora do 1000m nadmorske visine.

Najveću proizvodnju jagoda u svetu imaju SAD (1.148.530 tona). Iza SAD dolaze: Turska, Meksiko, Poljska, Egipat itd. (podaci FAOSTAT za 2008. godinu). U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 36.161 tona jagode, ili 4,8kg po stanovniku. Međutim, uvođenjem u proizvodnju produktivnije i kvalitetnije sorte, razvojem i usavršavanjem rashladnih uređaja značajno je podstaknut razvoj proizvodnje, prerade i plasmana jagodastog voća, a naročito jagode.

Sorte jagode prema broju rađanja u toku vegetacije mogu da se svrstaju u 3 grupe i to: jednorodne, dvorodne i stalnorađajuće. Jednorodne sorte, a njih je najviše, sazrevaju u maju i prvoj i drugoj dekadi juna. Dvorodnih sorti je vrlo malo. Rađaju dva puta godišnje i to u maju i junu, i početkom septembra pa sve do pojave prvih mrazeva. Stalnorađajuće sorte jagode neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva. Privredno su najznačajnije sorte jagoda, a voćari amateri naročito cene stalnorađajuće sorte.

Mesto jagode u sistematici biljaka

U sistematici biljaka jagoda zauzima sledeće mesto prema Tahtadžanu (Takhtajan, 1966):

Prema Paunoviću (1974), do danas je opisano 47 vrsta roda jagoda (Fragaria Linn), koje su rasprostranjene na svim kontinentima, a koje se na osnovu broja hromozoma mogu razvrstati u 4 grupe. Najveći značaj imaju 12 vrsta jagode

Vrste jagoda

Divlja šumska jagoda (Fragaria vesca L.)

Šumska jagoda je divlja vrsta, rasprostranjena u Evropi, jugoistočnoj Aziji, Severnoj Americi. Vrlo je adaptivna na različite ekološke uslove i sve kulturne sorte koje su proizašle od nje odlikuju se ovom osobinom. Cvet je mali, beo, dvopolan i nalazi se iznad lišća. Plod je sitan, okrugao, crven i beo, čvrst, vrlo sočan sa izraženom aromom. Seme je sitno. Mali broj sorti jagode s vrlo sitnim aromatičnim plodovima potiče od šumske jagode (F. vesca L.) i njene stalnorađajuće forme Fragaria vesca semperflorens. Zbog sočnih i aromatičnih plodova, kao i odlične adaptibilnosti na različite ekološke uslove, vrlo je cenjena u procesu oplemenjivanja jagode. Šumska jagoda je diploidna vrsta (2n=4x=28).

Zelena jagoda (Fragaria viridis Duch.)

Zelena jagoda je resprostranjena u Evropi, istočnoj i centralnoj Aziji. Nalazi se na livadama, pašnjacima, stepama i na periferiji šuma. Bokor joj je slabo razvijen, sa malo živića. Cvet je krupniji od cveta šumske jagode, žućkasto zelene boje. Cvetna drška je uspravna i mala. Plod je sitan, zelen i zelenobeo, čvrst i aromatičan. Za oplemenjivanje je interesantna zbog čvrstine i arome ploda.

Nilgerijska jagoda (Fragaria nilgerrensis Schlesht)

Ova vrsta jagode je rasprostranjena u jugoistočnoj Aziji, na filipinskim planinama, zatim u centru južnog dela Kine i u brdovitim predelima Indije. Biljke su robusne. Cvast je mala s tri do četiri krupna cveta bele boje s rumenilom. Plod je sitan, okruglasto spljošten, beo, neukusan. Seme je vrlo sitno. Pošto plod ima mnogo semena, treba je iskoristiti kao roditelja u hibridizaciji pri stvaranju sorti sa krupnim plodom.

Daltonijska jagoda (Fragaria daltoniana J. Gay)

Daltonijska jagoda nalazi se na velikim nadmorskim visinama, od 3000 do 4500m nadmorske visine. Rasprostranjena je na Himalajima i drugim visokim planinama. Otporna je na mraz. Biljka nije mnogo razvijena. Cvetovi su pojedinačni, beli. Plod je relativno krupan, jajastog oblika, svetlocrven, slabog ukusa. Zbog krupnih plodova i otpornosti prema mrazu vrlo je interesantna za oplemenjivanje jagode.

Nubikolska jagoda (Fragaria nubicola Lindl.)

Nubikolska jagoda nalazi se u umerenom pojasu Himalaj na 1000 do 4000 m nadmorske visine. Biljke su puzavice, srebrnaste boje, stvaraju živiće. Cvetovi su sitni, a cvetnih drški ima nekoliko. Plod je sitan, bez arome.

Muopenijska jagoda (Fragaria muopinensis Card.)

Muopenijska vrsta jagode je iz istočnog Tibeta, Junaja i zapadne Kine. Biljka je kržljava, a rizomi su kratki; daje stolone i živiće. Kao kulturna forma nije poznata. Potrebno je dalje proučavanje, da bi se odredila njena vrednost.

Orijentalna jagoda (Fragaria orientalis Losinsk.)

Orijentalna jagoda je rasprostranjena u šumama zapadno od Sibira, Mongolije, Mandžurije i Koreje. Uspeva na suvim i hladnim terenima. Biljka (bokor) nije visoka, 3-8cm i daje duge i slabe živiće. Cvetovi su krupni i raspoređeni na cvetnoj dršci. Plod je okruglasto konusan i crven. Semenke su uvučene u plod. Ova vrsta nije kultivisana, ali se na Dalekom Istoku koristi za jelo. Otporna je prema mrazu i suši, pa je interesantna za oplemenjivanje jagode.

Jagoda kitinjača (Fragaria moschata Dush.)

Jagoda kitnjača raste ispod niskog drveća, u hladu i visokoj travi. Rasprostranjena je u Evropi i Sibiru. Biljka je vrlo bujna, bokor je visok i do 40cm, vrlo malo daje živića ili ih uopšte ne daje. Cvetna drška je visoka, s krupnim cvetovima koji su obično iznad lišća. Plodovi su krupniji nego kod šumske jagode (F. vesca), svetlodo tamnocrvene boje ili purpurno crveni, jajasti i veoma aromatični. Zbog bujnosti i aromatičnih plodova za oplemenjivanje je od vrlo velikog značaja. Nekoliko sorti jagode muskatnog ukusa potiče od F. moschata Dush. Ove sorte se gaje u ograničenom obimu i to uglavnom u Evropi.
 

Virdžinijska jagoda (Fragaria virginiana Dush.)

Virdžinijska jagoda nalazi se u istočnom delu severne Amerike, od Luizijane do Džordžije i Dakote. Ovo je livadska jagoda s malim bokorom koji rano daje živiće. Cvetna drška varira od niske do visoke i razgranate, s krupnijim cvetovima, koji se nalaze ispod lišća. Plod je dva puta krupniji od šumske jagode (F. vesca L.), okruglastog oblika. Plodovi sazrevaju istovremeno, boje su svetlo do zatvorenocrvene. Meso je belo, nakiselo i aromatično. Biljka je otporna prema suši, a cvetovi prema niskim temperaturama, pa je od velikog značaja za oplemenjivanje jagode.

Baštenska jagoda (Fragaria ananassa Dush. F. Grandiflora Ehrh.)

Baštenska jagoda je nastala u Evropi spontanom hibridizacijom dve prethodne prostorno izolovane američke vrste jagode i to: čileanske (Fragaria chiloensis L. Dush.) i virdžinijske jagode (Fragaria virginiana Dush.). Kao rezultat ovog i niza drugih međuvrsnih ukrštanja oktoploidnih vrsta, kao i ukrštanja u okviru vrste baštenske jagode, stvoreno je nekoliko hiljada sorti baštenske jagode. Baštenska jagoda rasprostranjena je na severu od Sibira, a na jugu Floride, Meksika, Perua i Čilea. Često se sreće pored puteva u šumi i pored železničkih pruga. Ovo je najviše odomaćena jagoda s krupnim plodovima.

Čileanska jagoda (Fragaria chiloensis L. Dush.)

Kao divlja vrsta, rasprostranjena je od Aljaske do Kalifornije, Čilea, Argentine i Havaja. Kultivisana je u Čileu, Peruu i Ekvadoru. Od ove sorte potiču i mnogobrojne kulturne sorte. Bokor je nizak i uspravan. Živići su bujni i uglavnom se formiraju posle berbe plodova. Cvetna drška je razgranata sa mnogo cvetova koji su krupni, beli i nalaze se ispod ili iznad listova. Plod je krupan, okrugao ili jajast, tamnocrvene boje. Meso je čvrsto, belo, skoro bez ukusa. Ova vrsta jagode vrlo je interesantna za oplemenjivanje jagode.

Stalnorađajuća jagoda (Fragaria ovalis Lehn. RYBN.)

Ova vrsta jagode se nalazi na severu Novog Meksika, na zapadnoj obali Kalifornije, severne Amerike i na severu Aljaske. Po svojim osobinama nalazi se između čileanske i virdžinijske jagode. Bokor je nizak i posut pepeljkom. Cvetna drška je kratka sa srednje krupnim cvetovima koji su obično ispod lišća. Plod je sitan, okruglast, bledocrven i sočan. Biljka dobro podnosi sušu i niske temperature. U toku godine cveta više puta, a plodovi rano sazrevaju, te je zato vrlo interesantna u procesu oplemenjivanja jagode. Savremene stalnorađajuće sorte jagode postale su prvenstveno od Fragaria ovalis, u manjoj meri od F. Virginiana, a samo sporadično od F. chiloensis.

Ima oko 10000 kulturnih sorti jagode. Proizašle su ukrštanjem F. chiloensis i F. virginiana. Manji broj sorti jagode nastao je od F. ovalis. Sorte muskatnog ukusa nastale su od F. moschata, a sorte sa vrlo sitnim i aromatičnim plodovima postale su od F. vesca.

Sorte jagode

Od velikog broja sorti jagode koje postoje (preko 10000), u našoj zemlji se gaji relativno mali broj. Prilikom izbora sorti jagode za gajenje, treba imati u vidu način korišćenja plodova (za potrošnju u svežem stanju, za industrijsku preradu ili za duboko zamrzavanje), nasledne osobine sorte, ekološke uslove i udaljenost tržišta. Takođe zasade treba podizati samo sa sortama koje su otporne ili tolerantne prema izazivačima gljivičnih oboljenja, prema virusima i štetočinama.

Jednorodne sorte

Rane sorte

Zenga prekosa (Senga precosa)

Poreklom je iz Nemačke. Vrlo je rana sorta. Počinje da zri krajem prve dekade maja. Berba traje 20 dana. Bokor je srednje bujan. Stvara dosta živića. Srednje je osetljiva prema poznim mrazevima. Relativno je otporna prema suši i pepelnici, pegavosti lista i sivoj truleži plodova. Osetljiva je prema crvenkastoj srži korena, fitoftorozi (Phitophtora fragariae). Na slabo alkalnim zemljištima povremeno se javlja hloroza. Rodnost je dobra. Plod je sitan do srednje krupan (od 8 do 10gr), loptasto – srcast, intenzivno crvene boje. Lako se bere. Meso je umereno čvrsto, sočno, slatko i aromatično. Stona je sorta.

Čačanska rana

Domaća sorta, stvorena 1968 godine u institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem sorti Surprise de halles X 45/7. Sazreva vrlo rano, oko prve dekade maja. Zrenje traje 20-ak dana. Bokor je umereno bujan i stvara dosta živića. Rodnost je vrlo dobra. Adaptivna je na različite uslove gajenja. Relativno je otporna prema pegavosti lista i prema uvenuću bokora. Plod je srednje krupan (oko 12gr), zarubljeno kupastog oblika jarko crvene boje. Meso je čvrsto, skoro bez šupljine, vrlo aromatično i prijatnog ukusa. Dobre je transportabilnosti. Kao vrlo rana sorta izuzetno je pogodna za potrošnju u svežem stanju, ali i za zamrzavanje i preradu.

Alba (Alba)

Vrlo rana sorta koja u odnosu na Kleri i Mis kasni sa zrenjem samo dan ili dva. To je vrlo krupna sorta, konusnih, vrlo uniformnih, jarko crvenih i sjajnih plodova, sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim utiskom. Odlične je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti, pa se može uspešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. U dobrim uslovima prosečni prinos po živiću je od 0,8 do 1 kg. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan, tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju. Briks je na nivou sorte Kleri, ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu. Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije 35- 38 g. Prosečna masa ploda je 27-30 g, ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. Kod ove sorte zametanje, porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Berba ne traje duže od desetak do petnaest dana, sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja.

Adi (Addie)

Selekcionisana je 1976 god. u Ceseni (Cesena, Emilia-Romagna, Italy). Dobijena je ukrštanjem Senga Pantagruella x Md. US 3816. Grm je umerene bujnosti. Listovi su intenzivno zeleni, srednje veličine, sa izraženim oštrim rubovima. Cvet je srednje velik sa velikim čašičnim listićima. Plod je velik, pravilnog srcolikog oblika, malo izdužen. Čvrstoća ploda je osrednja, a boja intenzivno crvena sa izraženim sjajem. Peteljka ploda je vrlo tanka. Ukus je vrlo dobar (slatko kiselkast). Cveta i sazreva vrlo rano. Prinos je osrednji do velik. Srednje je otpornosti na većinu značajnijih bolesti jagode.

Kareza (Carezza)

Poreklom je iz Italije. Nastala je ukrštanjem sorti Addie X Pajaro u eksperimentalnoj stanici C.I.V. iz Ferare(CIV, Consorzio Italiano Vivaisti, Ferrara, Italy). Sazreva tri dana posle sorte Addie. Bokor je srednje bujan, zbijen i uspravnog porasta. Lišće je tamno zelene boje. Cvet je srednje krupan istog položaja na bokoru kao i lišće. Srednjeg je vremena cvetanja i obilate rodnosti. Ovo je sorta odlične otpornosti prema stresnim uslovima gajenja (mrazu i suši). Može se gajiti u izrazito kontinentalnim uslovima, nešto većim visinama, a takođe i na zbijenim zemljištima. Plod je krupan, pravilan, sa preovlađajućim konusnim oblikom i izraženim vrhom. Čašica je krupna, sa srednje razvijenim listićama koji se teško izdvajaju od ploda. Površina ploda je sjajno crvene boje. Ahenije su ispod nivoa površine ploda. Meso je homogeno, srednje crveno, čvrsto, aromatično, sa slatkasto kiselkastim ukusom. Unutrašnja šupljina je srednje razvijena. Dobre je manipulativnosti i transportabilnosti. Ovo je odlična stona sorta.

Kortina (Cortina)

Poreklom je iz Italije. Nastala je ukrštanjem sorte Addie X Pajaro u eksperimentalnoj stanici C.I.V. iz Ferare (CIV, Consorzio Italiano Vivaisti, Ferrara, Italy). Sazreva sedam dana pre sorte Addie. Bokor je srednje bujnosti sa srednje krupnim lišćem, zelene boje. Cvet je srednje krupnoće istog položaja na bokoru kao i lišće. Vreme cvetanja je rano, a rodnost visoka i redovna. Pogodna je za gajenje u kontinentalnim uslovima, kao i na različitim tipovima zemljišta (čak i siromašnim). Biljka je veoma otporna prema oidiumu, i tolerantna prema antraknozi. Plod je srednje krupnoće, pravilnog srcastog oblika sa izraženim vrhom. Čašica je velika sa srednje odvojenim čašičnim listićima. Površina ploda je intenzivno sjajna, glatka, crvene boje. Ahenije su ispod nivoa površine ploda. Meso je crvenkasto narandžaste boje, vrlo čvrsto prijatne arome, srednje slatkasto do kiselkastog ukusa. Unutrašnja šupljina je srednje razvijena. Plod je vrlo otporan na manipulaciju i transport. Kortina je vrlo rana stona sorta.

Sela (Sell)

Poreklom je iz Italije. Nastala je ukrštanjem sorti Addie X Pajaro, u eksperimentalnoj stanici C.I.V. iz Ferare. (CIV, Consorzio Italiano Vivaisti, Ferrara, Italy). Sazreva četiri dana posle sorte Addie. Bokor je srednje razvijen do bujan, sa srednjom mogućnošću stvaranja živića. Lišće je umereno zelene boje. Srednjeg je vremena cvetanja. Cvet je krupan, istog položaja na bokoru kao i lišće. Visoke je rodnosti. Pogodan je za gajenje u kontinentalnim uslovima, zbog otpornosti prema mrazu. I pri vrlo kasnoj sadnji (u septembru), može dati visok rod, često po 500gr po biljci. Tolerantna je prema pepelnici i bolestima korena. Plod je krupan, srcastog oblika sa izraženim vrhom. Čašica je velika sa srednje razvijenim listićima koji se lako odvajaju od ploda. Površina ploda je sjajna, jednolične crvene, do crveno narandžaste boje, vrlo čvrsto, prijatne arome i srednje izraženom slatkoćom. Šupljina je srednje razvijena. Ovo je izrazito stona sorta.

Kleri (Clery)

Odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome, solidne čvrstine, visoke otpornosti i adaptibilnosti. Ima konusno-okruglaste plodove, dobrog ukusa i arome. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0,5 do 0,6 kg po živiću. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0,3 kg po živiću. Relativno dugo plodonosi, ali je u početku berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. Boja je zadovoljavajuća, ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima.

Mis (Miss)

Vrlo rana sorta, vrlo pravilnih, konusnih plodova, nešto svetlije boje. Nastala je ukrštanjem sorti (Honeoye x Comet) x Dana. Ima visok sadržaj kiselina u plodovima i dobru postojanost u manipulaciji. Potencijal rodnosti nije izrazit, osim na jako lakim i humusnim i plodnim zemljištima. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenuće prouzrokovano, bilo plamenjačom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenućem, čak i padanjem rasada.

Srednje rane sorte

Čendler (Chandler)

Poreklom je iz SAD. Nastala je ukrštanjem sorte Douglas i više-kratno nastalog sejanca Cal 72.361 105-C55. Saz-reva u drugoj dekadi maja. Bokor je umereno bujan, kompaktan. Lišće je srednje krupno i intenzivno zelene boje. Cveta srednje rano. Visoke je i obilate rodnosti. Plod je krupan, atraktivnog izduženog kosnog do zdepasto konusnog oblika, intenzivno crvene boje. Čašica je srednje krupna sa odmaknutim čašičnim listićima, koji se vrlo lako odvajaju od ploda. Meso je srednje crvene boje, čvrsto, sočno, kiselkasto osvežavajućeg ukusa, visokog kvaliteta. Plod je izuzetno pogodan za potrošnju u svežem stanju, kao i za industrijsku preradu.

Eris (Eris)

U mediteranskoj zoni sazreva pet dana pre sorte Chandler. Bokor je srednje bujan, ujednačenog porasta. Lišće je zelene boje sa srednje dugačkim i srednje debelim drškama. Cvet je krupan sa laticama koje se delimično preklapaju. Cvet je istog položaja u bokoru kao i lišće. Rodnost je vrlo visoka, naročito u mediteranskoj zoni. Međutim, zahvaljujući izraženoj adaptivnosti, sorta Eris dobre rezultate daje i u kontinentalnim uslovima. Plod je krupan, sa preovlađujućim konusnim oblikom. Čašica je izrazito krupna i lako se odvaja od ploda. Površina ploda je ravna, svetlo zelene boje, vrlo sjajna, sa ahenijama koje su ispod nivoa površine. Meso je narandžasto crveno, intenzivne arome, visokog kvaliteta, izrazito slatkastog ukusa. Meso je vrlo čvrsto, male šupljine, podnosi manipulaciju i transport. Sorta Eris je vrlo pogodna za zamrzavanje, kao i za industrijsku preradu. Pokahontas (Pocahontas) – je poreklom iz SAD. Srednje je rana sorta. Počinje da zri u drugoj polovini maja, a zrenje se proteže do sredine jula. Bujna je. Stvara dosta živića. Relativno je otporna prema mrazu, pepelnici, srednje otporna prema sivoj truleži, a osetljiva prema fitoftorozi. Na slabo alkalnim zemljištima javlja se hloroza. Rodnosti je dobra. Plod je srednje krupan (od 10 – 13gr), loptasto kupastog oblika, izrazito crven. Meso je izrazito svetlo crvene boje, sočno, čvrsto, slatko nakiselo, kvalitetno. Ima malu unutrašnju šupljinu. Dobra je za sve vidove prerade, stonu upotrebu i zamrzavanje.

Zenga gigana (Senga gigana)

Poreklom je iz Nemačke. Srednje rana sorta. Sazreva krajem druge dekade maja. Berba traje oko 20 dana. Bokor je bujan. List je krupan, tamno zelen. Bolje rezultate daje na plodnim, baštenskim zemljištima. Osetljiva je prema sivoj truleži i suši. Hloroza lišća se javlja na slabo alkalnim zemljištima. Plod je veoma krupan, (20-30gr), a prvi plodovi i do 55gr. Plod je izduženo kupast, rebrast, intenzivno crven i privlačan. Meso je srednje čvrsto, sočno, slatko nakiselo i blago aromatično. Ima izraženu šupljinu srednje veličine. Lako se bere. Srednje je transportabilna. Izrazito je stona sorta.

Miranda (Miranda)

Poreklom je iz Italije. Stvorena je u eksperimentalnoj stanici C.I.V. (CIV, Consorzio Italiano Vivaisti, Ferrara, Italy), ukrštanjem Sel. No.5 X Santana. Sazreva dva dana pre sorte Chandler. Bokor je bujan, srednje zbijen i snažan. Lišće je intenzivno i srednje zelene boje. Cvetovi su u bokoru raspoređeni iznad lišća. Velike su krunice, sa laticama koje se međusobno delimično preklapaju. Srednjeg je vremena cvetanja. Rodnost je vrlo visoka. Miranda je vrlo otporna prema stresu (mrazu i suši) kao i prema višku kreča u zemljištu. Pogodna je za gajenje u mediteranskoj zo-ni. Plod je velike krupnoće sa preovlađujućim srcolikim pravilnim oblikom, izraženog vrha. Čašica je velika sa srednje rastavljenim čašičnim listićima koji se relativno teško odvajaju. Površina ploda je izrazito ravna, narandžasto crvene boje sa intenzivnim sjajem. Ahenije se nalaze ispod površine ploda. Meso je narandžasto crveno, čvrsto, aromatično, sa srednje slatkastim do srednje ki elkastim ukusom. Plodovi imaju veliku šupljinu zbog čega se lako deformišu, pa nisu pogodni za zamrzavanje. Ovo je izrazito stona sorta.

Selena (Selena)

Sazreva u mediteranskoj zoni dva dana pre sorte Chandler, odnosno u kontinentalnoj zoni tri dana pre sorte El Santa. Bokor je srednje bujan, uspravan i srednje zbijen. Lišće je svetlo zelene boje. Cvet je srednje krupan i po položaju u bokoru u istom nivou sa lišćem. Vreme cvetanja je rano. Selena je vrlo pogodna sorta za različite uslove gajenja, ispoljava visoku i veliku rodnost. Plod je velike krupnoće sa preovlađujućim konusnim oblikom. Čašica je srednje razvijena sa sjajnim čašičnim listićima. Površina ploda je svetlo crvene boje, vrlo sjajna i glatka, sa ahenijama ispod površine. Meso je narandžasto crveno, čvrsto, srednje slatkastog do srednje kiselkastog ukusa. Unutrašnja šupljina je mal . Plod je otporan na manipulaciju i transport. Selena je interesantna sorta zbog vrlo visoke rodnosti, dobre obojenosti, krupnoće ploda i male šupljine i kao stona i za zamrzavanje.

Asia (Asia)

Srednje rana sorta, koja zrenjem u odnosu na sorte Kleri i Alba kasni 3 dana. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu. Plodovi su krupni konusni, vrlo uniformni, izuzetne jarko crvene boje i sjaja, sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima. Zahvaljujući visokom šećera, i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar, vrlo blizu ukus Elsante. Odlične je transportabilnosti. Prosečan prinos po biljci u dobrim uslovima je 0,9 do 1,1 kg. Prosečna masa ploda, 26 do 30 grama, a otpor penetraciji 30 do 35 grama. Odlična je i na otvorenom i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. Jedna od najinteresantnijih novo selekcionisanih sorti.

Antea (Antea)

Srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte Kleri.  Plodovi su ujednačeni, izduženo konusnog oblika, srednje krupni do krupni. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površinskim povredama u čuvanju i manipulacijama, čak i na povišenoj temperaturi.

Darselekt (Darselect)

Rana francuska s među najukusnije i veoma gajene posebno u Nemačkoj i u Austriji. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću, ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje, odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi.

Elsanta (Elsanta)

Holandska selekcionisana u Vageningenu, Holandija (Vagen Netherlands) koja u severnoj i centralnoj Evropi predstravlja standardnu Italiji se gaji na većim nadmorskim visinam posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Srednje rana sorta, par dana ranija od Marmolade, koja obilno zameće. Plodovi su srednje krupni, svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu karakteriše ih izvanredna održivost. Plodovi se beru na početku zrelosti, jer već tada ih odlikuje visok briks. Na taj način se dugo mogu čuvati u transportu i prodaji. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. Treba je gajiti
samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim, gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima, jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja, ostale osobine prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus, još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu, posebno za pijačnu prodaju.

Tetis (Tethis)

Sazreva intermedijalno, nastala je ukrštanjem između sorti Chandler X Pajaro. Bokor je bujan, uspravnog snažnog porasta. Lišće je zeleno i intenzivno sjajno sa jako izraženim krupnim stomama. Cvet je krupan, vrlo bogat polenom i istog položaja u bokoru kao i lišće. Cvetanje je obilato i dugo. Vreme cvetanja je srednje. Izrazito je velike rodnosti. Biljka ima tendenciju ka dvorodnosti. Velike je adaptivne sposobnosti u uslovima suše. Plod je vrlo krupan, izuzetno pravilnog konusnog oblika. Čašica je velika, sa sjajnim čašičnim listićima. Površina ploda je glatka, intenzivno sjajno crvene boje. Ahenije se nalaze ispod površine ploda. Meso je srednje crveno, vrlo čvrsto, sa prijatnim slatko kiselim ukusom. Plod je vrlo otporan na manipulaciju i transport. Može se koristiti i kao stona sorta i za zamrzavanje.

Eva (Eva)

Novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Ima vrlo krupne, uniformne plodove konusnog oblika, odlične čvrstine , crvene boje mesa i dobrog ukusa. Dobro se transportuje i čuva do prodaje.

Maja (Maya)

Bujnog habitusa otporne na većinu bolesti.  Plodovi su krupni, kupasti, izduženi i krupni i jarko crvene boje sa narandžastom nijansom. Kasni u odnosu na Kleri 4 dana u berbi. Vrlo pogodna za gajenje na siromašnim i zamorenim zemljištima, gde raspolažemo dovoljnim količinama vode. Lako se odvaja plod, pa se troši manje radne snage u berbi. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena tržišta.

Madalein (Madalleine)

Ima vrlo bujan habitus i produkciju velikog broja korenovih vratova. Cvasti su visoko u bokoru, pa u uslovu velike ishrane azotom oplodnja često nije dobra. Sorta dobrog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu. Plodovi su solidne krupnoće, čvrstine i uniformnosti. Stiže 4 dana pre Marmolade. Pogodna za siromašnija zemljišta. Osetljiva je na antraknozu.

Pati (Patty)

Je sorta koja se u Italiji još uvek puno gaji u Veronskim plastenicima i u jesenjem per odu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos , za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade, ali su plodovi znatno mekši, iako izuzetnog sjaja. Odlične je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena, pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda, a prethodno se ne vrši dezinfekcija.

Sonata (Sonata)

Je nova holanska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu, ali po svojim organoleptičkim svojstvima Sonata ni približno ne ispunjava standarde sorte Elsanta. Ima krupnije plodove, tamnije crvene boje, u većoj meri je konusnog oblika, ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže uniformnosti.

Šugar lia (Sugar Lia)

Je nova talijanska sorta koju je selekcionisao profesor Faedi (Faedi Walter,Istituto Sperimentale per la Frutticoltur, Forlì). Odlikuje je odličan ukus i aroma, visok sjaj i lepa boja, dobrauniformnost i čvrstina plodova. Spadaju u rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. Za branje stiže 2-3 dana nakon Albe. Srednje bujnog poraste i osrednjeg potencijala za rodnost, ali odličnog ukusa i mirisa. Zahteva nova zemljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu, kako bi se dovoljno razvila do zime.

Kvin Elisa (Queen Elisa)

Je odlična sorta koja je par dana kasnija od Albe. Biljke su bujne odlične adaptibilnosti pepelnicu i antraknozu. Plodovi su konusno okruglasti, čvrsti, dobrog ukusa i arome. Mada ima lep sjaj, ova sorta može poprimiti tamniju boju. Cveta veoma rano, a u našim uslovima plodonosi nešto iza najranijih sorti.

Srednje kasne i kasne sorte

Marmolada (Marmolada)

Poreklom je iz Italije. Sazreva 5 dana posle sorte Gorella. Bokor je srednje bujan i srednje zbijen. Lišće je tamno zelene boje, nikada hlorotično. Srednjeg je vremena cvetanja. Cvetanje je veoma obilno i sa dugim periodom receptivnosti stubića. Cvetovi su krupni, bogati polenom i po položaju u bokoru iznad lišća. Ovo je sorta visoke produktivnosti, ujednačene krupnoće plodova tokom celog perioda zrenja.  Vrlo je pogodna za kontinentalne uslove gajenja jer je otporna prema niskim temperaturama. Biljka je neznatno osetljiva prema oidijumu, rupičavosti, a lišće je srednje osetljivo prema pepelnici (Liaf spot). Sklona je dvorodnosti. Plod je srednje krupan, pravilnog konusnog oblika, izraženog vrha. Ponekad se u prvoj seriji mogu u manjem obimu javiti plodovi nepravilnog oblika. Čašica je najčešće srednje razvijena, sa listićima koji se ne odvajaju lako od ploda. Površina ploda je jednolike crvene boje, sa srednje intenzivnim sjajem. Ahenije su ispod nivoa površine ploda. Meso je intenzivno crvene boje, i izrazito čvrsto, umerene arome, srednje slatkasko kiselkastog ukusa. Unutrašnja šupljina je mala. Plod je vrlo otporan na manipulaciju i transport. Sorta marmolada je pogodna za gajenje na otvorenom polju, u zaštićenom prostoru (staklenicima, plastenicima) i hidroponima. Plod je pogodan za razne namene, naročito za zamrzavanje i industrijsku preradu.

Tardiva di Romanja (Tardiva di Romagnia)

Poreklom je iz Italije. Pozna je sorta. Počinje da zri krajem maja a berba traje do kraja druge dekade juna. Bujnog je i vitalnog bokora. Ne pati od hloroze na baznim zemljištima. Vrlo je rodna. Plod je krupan (od 16 – 20 g) intenzivno crven. Meso je čvrsto, slatko nakiselo, aromatično. Dobra je kao stona, za zamrzavanje i sve vidove prerade.

Gorela (Gorella)

Poreklom je iz Holandije. Počinje da zri oko 20 – 25 maja. Berba traje oko 25 dana. Bokor je srednje bujan do bujan. Lišće je veoma krupno. Stvara dosta živića. Osetljiva je prema mrazu, verticilijumu, fitoftorozi umereno osetljiva prema sivoj truleži plodova. Relativno je otporna prema suši, pepelnici i pegavosti lišća. Ne pati od hloroze. Rodnosti je odlične. Plod je krupan (oko 15gr), kupast, lepe crvene boje. Meso je čvrsto, sočno, bez šupljine, slatko nakiselo, aromatično i vrlo kvalitetno. Lako se bere. Transportabilna je. Pogodna je za svaku upotrebu i zamrzavanje.

Redčif (Redchief)

Poreklom je iz SAD. Počinje da zri u trećoj dekadi maja. Bokor je umereno bujan. Stvara veliki broj živića. Tolerantna je prema fitoftorozi a relativno otporna prema pegavosti, a tolerantan prema pepelnici. Rodnosti je odlične. Plod je srednje krupan (12gr), kupast, tamno crvene boje. Meso je čvrsto, sočno, svetlo crveno, slatko nakiselo, kvalitetno. Čašica se lako odvaja od ploda. Može se koristiti kao stona sorta i za sve vidove prerade.

Redgontlet (Redgauntlet)

Poreklom je iz Škotske. Srednje je pozna sorta. Počinje da zri sredinom treće dekade maja. Raspon sazrevanja je 15-20 ana. Srednje je bujnog bokora. Lišće je srednje krupno, tamno zeleno. Stvara dosta živića.  Relativno je otporno prema pepelnici, lisnoj pegavosti, fitoftorozi, a umereno osetljiva prema verticilijumu, sivoj truleži plodova i mrazu. Pati od hloroze na slabo alkalnim zemljištima. Rađa dobro i redovno. Plod je srednje krupan do krupan (od 13 do 20 gr). Zadržava krupnoću tokom cele sezone sazrevanja. Plod je loptasto kupast, ili srcast, crvene boje. Srednje teško se odvaja od peteljke. Meso je srednje čvrsto, sočno sa malom šupljinom, slatko nakiselo, slabo aromatično i kvalitetno. Transportabilna je. Plod je pogodan za preradu, a u manjoj meri za upotrebu u svežem stanju i zamrzavanje.

Zenga zegana (Senga sengana)

Poreklom je iz Nemačke. Privredno najznačajnija sorta jagode u svetu. Srednje pozna sorta. Počinje da zri sredinom treće dekade maja. Raspon sazrevanja iznosi oko 20 dana. Bokor je bujan, snažan i vrlo vitalan. List je tamno zelen. Vrlo je adaptivan. Stvara umeren broj živića. Otporna je prema pepelnici, fitoftorozi i verticilijumu, a umereno osetljiva prema suvoj truleži plodova, napadu insekata i poznim mrazevima. Povremeno pati od hloroze. Rađ obilno i redovno Plod je srednje krupan (od 12gr), kupast do srcast, tamno crven. Meso je čvrsto, sočno, slatko nakiselo, tamno crveno, aromatično i visokog kvaliteta. Sok je tamno crven i može da posluži kao bojadiser. Dobro podnosi trasport, zamrzavanje i stonu upotrebu.

Vandersvil 8 (Vandernswil 8)

Poreklom iz Švajcarske. Pozna je sorta. Počinje da zri krajem maja, dan dva posle Zenge zegane.Umereno je bujnog bokora. Obrazuje dosta živića. Relativno je otporna prema bolestima, mrazu i suši. Rađa veoma dobro. Plod je krupan (15-16gr), izduženo kupast, svetlo crven. Meso je čvrsto, sočno, svetlo crveno, slatko-nakiselo i vrlo aromatično, visokog kvaliteta. Upotrebljava se u svežem stanju za preradu i zamrzavanje.

Arosa (Arosa)

Dan ili dva kasnija od Marmolade. Odlične konzistencije i odličnog ukusa i mirisa. Trpi veliku gustinu s bzirom na uspravan bokor i sred u bujnost.

Dora (Dora)

Je sorta novijeg datuma koja se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom. Ima izvanredan potencijal rodnosti, koji se meri sa sortom Onda. Plodovi su vrlo krupni, konusnog oblika, tamnije crvene boje i sjajni. Za razliku od Onde imaju odličan ukus.

Roksana (Roxana)

Ima veoma bujnu biljku, visoke otpornosti na bolesti korena, i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae, delom i na Collectotrichum acutatum. Ima veoma krupne uniformne, atraktivne plodove, izduženokupastog izgleda, srednje onzistencije, jarko crvene boje, dobrg ukusa i visoke komercijalne vrednosti. Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji u hidroponskoj proizvodnji u vrećama. Prosčan prinos po živiću u dobrim uslovima je 1 do 1,2 kg. Prosečna masa ploda je 26-28 grama, a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm², ali ne kao kod Albe. Berba kasni za Marmoladom 2 dana Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom.

Sent Pjer (Saint Pierre)

Je nova sorta izuzetnog ukusa, vrlo krupnih atraktivnih potencijala rodnosti. Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje, sa krupnim čašičnim listićima. Boja u mnogome podseća na Elsantu, a ukusom Sent Pjer gotovo da prevazilazi sve ostale sorte.

Tušampion (Thuchampion)

Je švajca ska sorta, čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. Ima kupaste, lepo obojene i sjajne plodove, odličnog ukusa i mirisa. Što se tiče održivosti ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogućnosti izvoza. Zameće veliki broj cvetnih grana i plodova. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada.

Tutop (Thutop)

Je kasna sorta krupnih, vrlo slatkih plodova, sa malim sadržajem kiselina, ali sa briksom preko 7. Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno zameće, a plodovi su krupni od početka do kraja berbe. Sorta je pogodna svežu potrošnju i za industrijsku preradu.

Jako kasne sorte

Adria (Adria)

Je jako kasna sorta koja za Marmaladom kasni oko 6 dana. Vrlo je slična po svojim osobinama sori Rekord.

Idea (Idea)

Je jako kasna sorta izuzetnog kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji u plastenicima, zbog visokog kvaliteta, odličnog ukusa i mirisa, čak i na visokim temperaturama.

Raurika (Raurica)

Je jako kasna sorta sa uspravnim položajem listova, ne tako bujna. Ima krupne plodove srednje konzistencije, koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. Stiže za 5 dana nakon Marmolade, a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante.

Rekord (Record)

Je sorta koja po svojim osbinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje. Može se gajiti uspešno na slabim zemljištima, uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od koletotrihuma, pepelnice i bolesti korena. Ima krupne, konusne plodove, nesto svetlije boje, izraženog sjaja i ne tako čvrste. Sadržaj vitamina C u pldovima je vrlo visok.

Industrijske sorte

Suria (Suria)

Je novoselekcionisana industrijska sorta sa briksom preko 8. Ima konusne plodove, intenzivne crvene boje i vrlo pogodna za zamrzavanje i industrijsku potrošnju.

Remontantne sorte (stalnorađajuće)

Stalnorađajuće, odnosno remontantne jagode imaju značaj samo za voćare-amatere, vikendaše, jer one rađaju u toku celog leta. Ali pored sorti jagoda koje rađaju celog leta, postoje i dvorodne sorte koje daju rod jednom u proleće, a drugi put u jesen. Plodovi sazrevaju od kraja avgusta do pojave prvih mrazeva.

Gem (Gem)

Stvorena je u severnoj Americi. Plodovi su srednje krupni, crveni, čvrsti, aromatični. Plodovi sazrevaju od polovine maja pa sve do jesenjih mrazeva. Vrlo je rodna sorta, slabe je bujnosti i treba je gajiti na plodnom zemljištu, štititi od korova i navodnjavati. Plodovi imaju kratku peteljku usled čega često leže na zemlji i redovno se uprljaju posle kiše, pa se zato preporučuje zastiranje (mulčiranje) jagodnjaka slamom, ili gajenje na crnoj foliji. Vrlo je važno napomenuti da ova sorta daje visoke prinose samo ako se primeni puna agrotehnika i potpuna zaštita.

Albion (Albion)

Je američka sorta iz Kalifornije, solidne otpornosti na uvenuće i visoko otporna na plamenjaču i na koletotrihum. Takođe ima solidnu otpornost na grinje. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Diamante, sa ujednačenijim branjem krupnih plodova prve klase. Ima nešto tamniju crvenu boju plodova od sorte Diamante, ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. Ima visok briks i solidan ukus.

Diamante (Diamante)

Je američka sorta stalnorađajuće jagode, vrlo bujnog habitusa i odlične produktivnosti. Osetljiva je na antraknozu. Plodovi su vrlo krupni, nisu skloni tamnjenju na visokim temperaturama, odličnog ukusa i vrlo atraktivni. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci.

Irma (Irma)

Je italijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom leta. Ima lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom šećera i kiselina. Plodovi su krupni, konusnog oblika, svetle boje, izraženog sjaja, odlične čvrstine.

Mara de bois (Mara de Bois)

Je francuska stalnorađajuća sorta jagode, sitnih i neubedljivih plodova, ali izuzetnog ukusa, koja se u Sloveniji plaća i do 7 eura za kilogram preko leta.

Siskejp (Seescape)

Je američka stalnorađajuća sorta koja se odlikuje veoma ujednačenim osobinama. Stajanjem jako gubi na masi. Osim sklonosti kaliranju, ova sorta je osetljiva na pepelnicu i antraknozu. Pogodna za brdsko-planinska područja.

Selva (Selva)

Je stalnorađajuća sorta iz Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnošću. Ima krupne konusne plodove, sjajne crvene boje, dobre uniformnosti, odlične čvrstine, sa veoma dobrim ukusom, slatke i sa finim kiselinama. Sorta se nalazi u velikom usponu.

Red rik (Red Rick)

Je takođe poreklom iz severne Amerike. Plodovi su srednje krupni, crveni, aromatični i vrlo ukusni, odličnog kvaliteta. Otporna je prema mrazu i bolestima. Rađa obilno i redovno ako se primeni puna agrotehnika.

Sans rival (Sans Rivale of Charpon)

Je proizvedena u Francuskoj. Počinje da sazreva krajem maja, a bere se celog leta i jeseni do prvih mrazeva. Plod je crvene boje, krupan, odličnog ukusa. Rađa redovno i obilno, tako da kad preobilno rodi, plodovi ostaju sitni. Posle Gema, ovo je za naše uslove možda najbolja stalnorađajuća sorta jagode.

Humi Gento (Hummi Gento)

Sorta je iz Nemačke. Plodovi su krupni, tamno crvene boje, slatkasto nakiseli, vrlo prijatne arome i ukusa. Bokor je srednje bujan, vrlo rodan i otporan na mraz, sušu i bolesti.

Morfološko-fiziološke osobine jagode

Jagoda živi 5-6 godina, sa kratkim stablom, i lišćem koje je i zimi zeleno. Stablo je visoko 10-30cm i svake godine deblja stvarajući izražene godove, po čemu se može lako proceniti starost biljke. Srž stabla je sastavljena od krupnih ćelija i osetljiva je na niske temperature, dok je tkivo oko srži (kambijum) znatno otpornije prema mrazu. Na tako niskom stablu stvaraju se bočni izražaji-krunice iz koji izbija novo lišće, cvet i plod. Zbog tog niskog rasta jagoda i uspeva na većim nadmorskim visinama jer je tokom zime pokriva sneg, a na severnim širinama uspešno se gaji jer ima kratak period od početka vegetacije do zrenja plodova i male potrebe za toplotom.

List jagode prosečno živi oko 60 dana, izuzev lišća koje prezimljuje. Lišće koje prezimljuje živi znatno duže i od njegovog očuvanja znatno zavisi visina prinosa u sledećoj godini. Zato je potrebno preko zime pokrivati jagodnjak slamom ili nekim drugim pokrivačem koji može da zaštiti lišće od izmrzavanja. Dokazano je da je prinos jagoda u kojim je lišće preko zime sačuvano veći za 50% od prinosa jagode čije je lišće u toku zime oštećeno ili uništeno. Koren jagode je žiličast i vrlo razgranat, dostiže dubinu do 50cm, a pojedine žile i više, međutim, glavni deo žila prostire se na dubini od 15-20cm. Veličina i gustina korenovog sistema zavisi od vrste i sorte. Korenov sistem jagoda najintenzivnije raste u proleće, početkom vegetacije i početkom jula, o čemu treba voditi računa pri đubrenju i sađenju jagoda.

Cvet jagode je bele ili krem boje, sa prosečno pet kruničnih listića, 10-16 čašičnih listića, 20-35 prašnika i 520-580 tučkova. Kultivisane sorte jagoda imaju cvet sa prašnicima i tučkovima i nije pronađen polen koji nema afiniteta sa tučkom, prema tome one su samoplodne. Cvetanje traje 10-25 dana, zavisno od klimatskih uslova, a počinje 15-20 posle početka listanja.

Živići su biljke koje služe za razmnožavanje sorte. Nastaju iz adventivnih pupoljaka, na kolencima stabla, tako što se na gornjem delu kolenceta obrazuje rozeta lišća, a sa donje strane žilice, i na taj način se razvijaju nove biljke jagoda, koje se nazivaju živići.

Jedan bokor jagoda prosečno daje oko 20 dobro ožiljenih živića, a može u povoljnim uslovima i mnogo više.

Obrazovanje živića počinje i ranije, ali glavna masa stvara se posle berbe i produžava se do zime, a ako je zima blaga, stvaraju se čak i u toku zime. Obrazovanje živića je u suprotnosti sa rađanjem. Zato i u proizvodnim zasadima treba živić redovno uklanjati, a za proizvodnju sadnog materijala zasnivati posebne zasade kod kojih se vrši redovna kontrola na viruse i ostale opasne bolesti i štetočine.

Plod jagode je zbirni i nastaje od više plodnika. Krupnoća i težina ploda se kreće od 10 do 25gr pa i više, različitog je oblika (okruglog, ovalno konusnog, pljosnato okruglog, okruglo koničnog i dr.). Boja mesa je od beličaste, roze, svetlocrvene, crvene do tamnocrvene. Seme je žuto ili tamnocrveno.

Ekološki uslovi za gajenje jagode

U našoj zemlji jagoda se može gajiti s većim ili manjim uspehom u skoro svim krajevima. Za uspešno gajenje jagoda značajniji su klimatski nego zemljišni uslovi. Klimatski uslovi su promenljive veličine pa od toga zavisi i rodnost jagoda. Naročito veliki uticaj na visinu prinosa imaju količina i raspored padavina u toku vegetacionog perioda. Takođe su od velikog uticaja i pojave poznih prolećnih i ranih jesenjih mrazeva. Poznavanje ovih činjenica neophodna je radi pravilnijeg izbora zemljišta, terena, položaja, pa i izbora sorti za određeni rejon. Niske temperature u zimskom periodu retko kad oštete jagodu. Jedino štete mogu nastati ako su jagode kasno posađene u jesen pa nastupi golomrazica. Visoke temperature u toku vegetacije, a naročito u toku cvetanja i zametanja plodova mogu imati negativan uticaj na prinos jagode. Međutim, ako se vrši navodnjavanje, štete od visokih temperatura mogu biti beznačajne. Naročito velikog uticaja na rod jagode mogu imati pozni prolećni mrazevi. Zato u reonima gde je pojava poznih prolećnih mrazeva česta, treba izbegavati gajenje jagoda.

U pogledu zemljišta, jagoda se smatra vrlo skromna u svojim zahtevima, može se gajiti na svim tipovima zemljišta, jer ima žiličast koren koji se razvija uglavnom u površinskom sloju zemlje na dubini od 15cm. Visoki prinosi jagoda postižu se na ilovičasto peskovitim zemljištima, tipa černozema, gajnjače i lakših smonica, na zemljištu koje je strukturno, vrlo plodno, vlažno, sa pH 4,6 – 6,4. Teško propustljiva zemljišta nisu pogodna za gajenje jagoda.

Pri izboru položaja za gajenje jagoda treba voditi računa o lokalnim uslovima. Priznato je da na južnim položajima jagoda sazreva ranije za oko 10 dana nego na severnim položajima. Zato na većim nadmorskim visinama treba koristiti južne kao toplije a na manjoj nadmorskoj visini severne kao hladnije. Zatvorene doline u kojima se zadržava hladniji vazduh treba izbegavati. Jagodu ne treba gajiti na terenima gde je nagib zemljišta veći od 8°.

Podizanje zasada jagode

Jagode se mogu saditi u čistoj kulturi ili kao uzrodnica u mladim voćnjacima. Ako se gaji kao uzrodnica, jagoda ne daje tako visoke prinose i ima niz nedostataka, jer je otežana obrada zemljišta, zaštita i berba plodova. Stoga jagodnjak treba podizati kao čistu kulturu i to kao jednogodišnje i višegodišnje zasade. Jednogodišnji zasadi su bolji od višegodišnjih, jer se dobija veći prinos po jedinici površine, plodovi ranije sazrevaju, krupniji su pa se postiže veća cena i lakša je borba protiv korova i drugih bolesti i štetočina. U našim uslovima jagoda se može gajiti kao višegodišnja kultura na jednom mestu najviše 4 godine. Međutim, tada postoji velika opasnost od virusa, otežana je borba sa korovima, plodovi su sitniji itd.

Priprema zemljišta

Ako je zemljište zakorovljeno višegodišnjim korovskim biljkama kao što je pirevina, palamida i druge, treba ih uništiti pa tek onda saditi jagode. Najefikasniji način uništavanja korova je unakrsno oranje zemljišta na dubini od 10cm, a zatim prskanje zemljišta herbicidom na bazi glifosata.

Posle upotrebe herbicida 15-20 dana zemljište treba orati na dubini 25-30cm. Pre oranja treba rasturiti dobro zagoreo stajnjak, fosforna i kalijumova đubriva u količini koja će biti potrebna sve vreme eksploatacije jagodnjaka. Ako nema stajnjaka pre sađenja može se upotrebiti zelenišno đubrivo. U zavisnosti od sadržaja humusa zemljištu se po hektaru dodaju 25-40t stajnjaka, mineralno đubrivo Cropcare (5-14-28) 200-400 kg/ha, ako nema stajnjaka koristi se peletirano ili granulisano organsko đubrivo Fertor ili Siforga (750-1500 kg/ha) kao i neki insekticid.

Posle toga zemljište se usitni frezom, dobro poravna, obeleže redovi i onda sadi. Najbolje je ako se zemljište priprema tokom leta ili rano u jesen. Zbog svog plitkog korena jagoda koristi za svoju ishranu plitak sloj zemljišta, koje se zbog toga brzo iscrpi pa ga zato treba pre sadnje dovesti u stanje plodnosti.

Jagoda je osetljiva na razne bolesti i štetočine koje ostaju posle skidanja prethodnih kultura. Zato je potrebno voditi računa o biljkama koje prethode jagodi. Kao predkultura najbolje su leguminoze, a najnepovoljniji su krompir i paradajz. Posle krompira i paradajza u zemljištu ostaje bolest verticilijum (Verticilium Wilt) prema kome je jagoda vrlo osetljiva. Nepovoljno je da se jagode sade na istom mestu gde su ranije bile.

Za podizanje jagodnjaka ne treba koristiti zemljište na kome su bile dugogodišnje trave ili ledina, jer su takva zemljišta zaražena mnoštvom štetočina koje lako prelaze na jagodu i nanose joj štetu.

Vreme sađenja

S obzirom da je jagoda višegodišnja zeljasta, stalno zelena biljka, može se saditi tokom cele godine. U našoj praksi jagoda se najčešće sadi u julu i avgustu, rano s jeseni i s proleća.

Vreme sađenja zavisi od toga kako će se jagodnjak koristiti. Pri jednogodišnjem gajenju jagoda, sađenje se mora obaviti u julu ili najkasnije početkom avgusta. U ovom slučaju potrebno je imati obezbeđeno navodnjavanje živića.

Pri gajenju jagoda 3-4 godine na stalnom mestu, sađenje se može obaviti od početka jesenjih kiša pa sve do aprila meseca, kada to vremenske prilike dozvoljavaju. Jesenja sadnja je bolja od prolećne. Jesenju sadnju treba obaviti što ranije, a završiti do 15. oktobra.

Pri jesenjem sađenju, do proleća se razvijaju žilice i kad vegetacija krene, jagoda normalno raste. Međutim, pri prolećnoj sadnji žilice sisalice se teže stvaraju.

Izbor živića za sađenje

Za uspešno i rentabilno gajenje jagoda neophodno je da su živići potpuno zdravi i što bolje razvijeni. Treba saditi mlade živiće stare jednu vegetaciju, stare živiće kojima su žile tamno crvene boje bezuslovno treba odbaciti.

Jednogodišnji živići koji se koriste za sađenje treba da potiču od selekcionisanih, autentičnih i garantovanih zdravih sorti.

Najbolje se primaju ako se odmah po vađenju iz matičnjaka zasade na stalnom mestu. Posle dužeg transporta, žile treba osvežiti prskanjem vodom, a ako su žile uvenule, držati 12-24 časa potopljene u vodi pa ih tek posle saditi.

Pri izboru živića za sađenje centralni pupoljak treba da je uočljiv i svež. Oštećene suve ili trule listove treba odbaciti. Ako su vrhovi žila suvi, treba ih osvežiti orezivanjem, a ako su žile duge treba ih skratiti za 1/3 svoje dužine.

Preporučuje se da se koren jagoda pre sađenja umače u kašu od goveđe balege i zemlje u razmeri 1:1.

Sistem gajenja

Jagoda se u svetu gaji na različite načine, od kojih su najznačajniji: njivsko gajenje sa pokrivanjem zemljišta plastičnom folijom i gajenje u tunelima i plastenicima.

Postoje i drugi načini koji su manje značajni, kao što je gajenje jagoda u obliku špalira, uz pritku, u saksijama kao cveće, u staklarama i dr. Pri njivskom gajenju jagoda se može saditi u prostim redovima, pantljikama, lejama i u kombinaciji sa povrćem (salata, luk, šargarepa, kupus). Za veće površine najpogodniji način sađenja je u prostim redovima, jer je moguće primeniti zemljišta i načina obrade. Obično je rastojanje 80x25cm i pri ovakvoj sadnji stane 70000 živića po hektaru.

Sađenje u pantljikama se primenjuje u uslovima navodnjavanja. Pantljika se sastoji od dva ili tri prosta reda. Razmak između pantljika je 80 do 100cm, a između redova u pantljici 20cm do 40cm, kakav je razmak i jagoda u redu. Sađenje u lejama primenjuje se na manjim površinama, u bašti i na okućnici. Leje su široke obično 80cm do 100cm, a biljke u redu se sade na 25cm, a između redova45 cm.

Njivsko gajenje jagoda može biti i sa pokrivanjem zemljišta crnim ili belim folijama (PVC). Plastične folije se koriste radi povećanja toplote zemljišta,. čuvanje vlage, onemogućavanja razvoja korova. Gajenje jagoda plastičnim folijama povećava prinos za 35-40% i plodovi sazrevaju 3 – 10 dana ranije. Plodovi su čistiji i lakše se beru, nema okopavanja i borbe protiv korova, tako da je proizvodnja jeftinija za 30-40% u odnosu na klasične načine gajenja.

Folije se postavljaju na zemljište po unapred utvrđenim redovima. Pri tome treba voditi računa da se folija sa svih strana dobro pričvrsti na zemlju. Ukoliko folija nema izbušene, posle njenog prostiranja vrši se otvaranje rupa nekim okruglim metalnim predmetom na rastojanju u redu 20-30cm, i između redova. U ove rupe se sade živići na uobičajen način. Gajenje jagoda u polietilenskim tunelima koristi se radi povećanja toplote zemljišta i vazduha, konzerviranja vlage u zemljištu, ranijeg kretanja vegetacije i bujnijeg porasta biljaka. Temperatura vazduha u tunelima veća je za 6-12°S nego na otvorenom polju.

Jagoda u tunelima daje veći prinos za 40-50%, a zrenje plodova je ranije za 20-30 dana u odnosu na njivsko gajenje. Gajenje jagoda u tunelima sastoji se u postavljanju polukružnih konstrukcija (od metala, plastike ili drveta) koje su prekrivene prozračnom belom PVC polietilenskom folijom. Gajenje jagoda u plasteniku je u svemu  slična gajenju jagoda u staklari, osim materijala za pokrivanje.

Plastenik je pokriven plastičnom polietilenskom folijom. Plastenici su obično široki 3-6m, dužine 10-15m, a visine 1,5-2m. Gajenje jagoda u plasteniku ja isto kao u polietilenskim tunelima.

Gajenje jagoda u špalir i uz pritke moguće je s obzirom na novostvorene sorte sa visokim stablom. Sađenje se obavlja na rastojanju 1-1,5×0,5m. Ovi načini gajenja dolaze u obzir samo na okućnicama.

Sađenje jagoda

Kada se koriste frigo živići, neophodno je njihovo prilagođavanje uslovima, to se postiže odlaganjem živića dva dana na tamnom mestu. Pred sađenje živićima treba skratiti korenov sistem za 1/3 do 1/4 svoje dužine, odstraniti suvo i oštećeno lišće. Tako pripremljenom živiću umočiti koren u rastvor nikotina, a zatim u kašu ilovače i goveđe balege.

Sađenje se izvodi ručno ili mašinski. Mašinski je znatno brže i ekonomičnije. Ručno sađenje može se preporučiti na manjim površinama i okućnicama. Sađenje jagoda pomoću mašina isto je kao sađenje nekih povrtarskih kultura (kupus, kelj, paradajz i dr.). Uređaji su vrlo jednostavni: vezuju se za traktor i svaka ih mehaničarska radionica može izraditi.

Sađenje treba izvoditi kada je zemljište umereno vlažno i vrlo oblačno. Živići se sade na dubinu na kojoj su bili u matičnjaku, odnosno krunica živića treba da bude u visini površine zemljišta posle sađenja i sabijanja zemljišta. Posle sađenja treba obaviti navodnjavanje ili zalivanje svakog živića. Ručno sađenje obavlja se na više načina: sadiljkom u kanaliće i pomoću motike ili ašova.

Sadiljkom se sadi tako što se uz postavljenu žicu ili kanap na određenom rastojanju prave rupe i u njih se stavljaju živići. Zatim se sadiljkom zemlja sabije uz živić da se ne može lako iščupati.

Sađenje u kanaliće obavlja se tako što se uz žicu ili kanap iskopa kanalić dubine 5-7cm, a onda u tako napravljen kanalčić stave živići i oko njih nagrne sitna zemlja koja se sabija da bi se što bolje priljubila uz žile i time istera vazduh.

Sađenje motikom i ašovom izvodi se tako što se uz žicu ili kanap kojim su obeleženi redovi na određenom rastojanju načine jamice i u njih se stavljaju živići, a onda se zemlja sabija oko živića kao u prethodnim slučajevima.

Ako je zemljište dobro pripremljeno jedan radnik ručno može da posadi 5000-6000 živića, a mašinski 4-5 puta više, odnosno oko 25000 živića.

Nega jagode posle sađenja

Posle sađenja nega jagode sastoji se u kultiviranju zemljišta, navodnjavanju, uništavanju korova i zaštiti od mraza, bolesti i štetočina. Posle sađenja treba zemljište kultivatorom plitko poorati, da bi se izgažena zemlja rastresla i poravnala.

Neposredno pred kultiviranje potrebno je izvršiti prihranjivanje živića sa otprilike 200kg/ha amonijum – sulfata ili nekim drugim azotnim đubrivom. Tokom cele godine zemljište u jagodnjaku treba održavati da bi bilo umereno vlažno u rastresitom stanju i bez korova.

Nega jagoda u rodu u toku 3-4 godine sastoji se u regulisanju rodnosti, uništavanju korova, đubrenju, navodnjavanju, zaštiti od biljnih bolesti i štetočina.

Rodnost jagoda reguliše se skidanjem cvetova u prvoj godini, uklanjanju stolona sa živića i odstranjivanju starog lišća. Skidanjem cvetova u prvoj godini povećava se bujnost bokora za oko 20%, a povećava se broj živića za 30%. Razume se, cvetovi se ne uklanjaju pri gajenju jagoda kao jednogodišnje kulture. Radi povećanja prinosa uklanjaju se i stoloni sa živićima. Ovi se skidaju u dva-tri navrata pre i posle berbe. Dokazano je da jagoda bez stolona i živića daje veći prinos za 50% od jagode sa stolonima i živićima.

Odmah posle berbe treba odstraniti lišće zajedno sa korovom, živićima i stolonima izneti ih iz jagodnjaka i spaliti. Održavanje i obrada zemljišta u prvoj godini po sađenju sastoji se u čistoj obradi, a kasnije se kombinuje čista obrada sa mulčom.

Ishrana jagode

Ako je upripremi zemljišta za sađenje jagoda dato dovoljno oranskih materjia i mineralnih đubriva, kasnije su potrebe mnogo manje i đubrenje treba svesti na prihranjivanje azotnim đubrivima, a samo po potrebi dosfornim i kalijumovim.

Godišnja potreba jagoda za hranljivim elementima iznosi 70 – 100 kg azota, 50 – 80 kg P₂O5 i 120 kg K₂O/ha.

Sa azotnim đubrivima treba obazrivo postupati i najbolje je da se daju zemljištu preko organskih đubriva pre sadnje. Suvišna je upotreba neorganskog azota, izaziva veliku bujnost biljke, slabije cvetanje, plodovi su slabijeg kvaliteta i trule. Osim toga, suvišan azot izaziva i brz porast korovskih biljaka. Fosforna i kalijumova đubriva upotrebljavaju se u toku septembra i treba ih zaorati.

Fert rigacija je ishra a preko sistema za navodnjavanje. Da bi se biljka pravilno razvijala potrebno je precizno doziranje vode i hrane, u skladu s fenofazama biljke i sa proizvodnim karakteristikama. Postoji više različitih sistema za fertirigaciju, ali je zajedničko za sve da se uz navodnjavanje vrši i ubacivanje hranljivih materija prethodno rastvorenih u rezervoare.

Folijarna prihrana

Prihranjivanje jagoda može da se izvodi i preko lišća. Ovaj način đubrenja je pogodan zato što se može primeniti zajedno sa sredstvima za zaštitu jagoda od bolesti i štetočina. Folijarna ishrana pomaže brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata, a ukoliko je biljka dobro snabdevena hranljivim materijama popravlja se kondicija biljke i njena otpornost. Prednost je to što ima brzo dejstvo pa pomaže biljci da prebrosi nepovoljne periode. Naročito se preko lista đubri kada je u pitanju nedostatak mikroelemenata.

Navodnjavanje

Jagoda ima veli vodi, naročito pri velikim prinosima. Zato navo njavanje treba da bude osnova intenzivne proizvodnje jagode. U našim klimatskim uslovima navodnjavanje se obavlja najmanje 3-4 puta.

Prvo navodnjavanje treba izvoditi pre cvetanja, drugo pre zrenja, treće posle berbe plodova, a četvrto po potrebi. Navodnjavanje brazdama primenjuje se na blago nagnutim terenima, veštačkom kišom na manje blagim terenima, a “kap po kap” na svakom terenu. Navodnjavanjem “kap po kap” najracionalnije se koristi voda, a uz to ne postoji opasnost od ispiranja i erozije zemljišta.

Berba jagode

Najkvalitetniji plodovi jagode su oni ubrani u trenutku kada su zreli ili skoro potpuno zreli, čvrsti i zdravi. Oni se koriste za prodaju u svežem stanju ili za duboko smrzavanje najbolje se prodaje tzv. rolend roba (pojedinačno smrznuti plodovi). Branje se može sprovesti na dva načina: da se prvo beru najbolji plodovi, pa da se berač vrati i obere prezrele plodove, ili se parcela podeli na dva dela pa se jedan deo češće bere za tržište u svežem stanju, a drugi se povremeno obere za potrebe prerade. Plodovi se moraju redovno sakupljati, ne sme se zapustiti jer može doći do truljenja prezrelih i još nedozrelih plodova ili pojave raznih bolesti koje će smanjiti prinos i dobit. Za berbu najkvalitetnijih plodova, neophodno je obrati jagodnjak svakog drugog, najkasnije trećeg dana. Branje zelenih plodova neće biti od koristi jer jagoda u toku skladištenja ne dozreva. Istovremeno sa branjem vrši se i klasiranje plodova u tri kategorije, od kojih se najviše ceni ekstra i prva klasa, koja se može prodavati za jelo i duboko zamrzavanje.

Pod kvalitetom ekstra podrazumevaju se plodovi koji su po krupnoći, zrelosti i boji ujednačeni, sortno čisti, bez peteljke i ručno obrani. U jednom pakovanju dozvoljava se do 5% plodova koji ne ispunjavaju uslove za ovu ali ispunjavaju za narednu, nižu klasu.

Plodovi kvaliteta I moraju imati približno iste osobine kao plodovi ekstra kvaliteta, s tim što se dozvoljava da u pakovanju bude i do 10% mase plodova koji ne ispunjavaju uslove za ovu klasu ali odgovaraju II klasi.

Plodovi kvaliteta II moraju biti zdravi, čisti i potpuno zreli, sa izvesnim nedostacima u pogledu oblika ploda. U jedinici pakovanja može biti do 20% prezrelih plodova, do 10% mase plodova sa čašicom, kao i najviše 5% crvljivih plodova.

Poslednjih godina hladnjače najčešće klasiraju jagodu u prvu i drugu. Plodovi se ne smeju brati nakon kiše ili kada su jutra vlažna. Plod nakon branja ne sme ostati na suncu. Za berbu 1 ha potrebno je 15-20 radnika dnevno tokom čitavog perioda berbe. Za 10 časova rada, vešt berač može obrati 80-100 kg jagoda.

Ekonomičnost proizvodnje

Ekonomska kalkulacija se odnosi na jagodnjak osnovan sadnjom 100.000 živića po hektaru.

Okvirno se računa čista dobit po 1 ha zasada jagode iznosi ssa 6120 €. Da bi proizvodnja bila rentabilna, neophodno je da izbor sorti odgovara prirodnim uslovima u određenom lokalitetu i apsorpcionoj sposobnosti tržišta, da tehnologija gajenja bude optimalna, da se postižu redovni, visoki i kvalitetni prinosi i da se pravilnim načinom korišćenja plodova postigne dobra prodajna cena na tržištu.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst: “TEHNOLOGIJA PROIZVODNjE JAGODE” Prof. Dr Radisav Blagojević i Master inž. Vladimir Božić