Kovrdžavost lista breskve može biti ekonomski štetna na dva nivoa: neposredni uticaj koji se ogleda u lošem kvalitetu plodova koji nemaju tržišnu vrednost, i posredan, odnosno odloženi uticaj koji se ogleda u ranom gubljenju lišća i sveopštem smanjenju bujnosti stabla i njegovom propadanju.

Simptomi : Mesec dana nakon precvetavanja na mladom lišću su vidljivi prvi simptomi oboljenja. Gljivica napada međućelijski prostor prouzrokujući deformisan rast, koji se opet manifestuje u vidu kovrdžavih crvenkastih lišća koji kao da su prekriveni isitnim plikovima. Najpre oboli manji broj listova, ali kako se oboljenje širi, prirast zakrzljava I poprima izgled rozete. Listovi postaju nekroticni i prevremeno opadaju što za posledicu ima ranu defolijaciju. Oboleli plodovi postaju ozbiljno deformisani. Na njima se pojavljuju kvrgava i naborana mesta, crvenkaste boje. Zaraženi plodovi opadaju prevremeno.

Epidemiologija : Gljivica zimu provede na kori i pupoljcima, a tokom perioda vlažnog vremena spore se prenose do razmaknutih ljuspica pupoljka prouzrokujući infekciju. Ovo je bolest karakteristična za prohladne vremenske uslove. Temperature između 10 i 21°C su optimalne za pojavu ovog oboljenja (6, 7).

Suzbijanje : Sve sorte su osetljive na kovrdžavost listova breskve. Samo jedna primena fungicida u jesen, ili vrlo rano proleće , pre otvaranja pupoljaka, biće dovoljna za suzbijanje bolesti. Postoji nekoliko preparata koji se smatraju veoma efikasnim u suzbijanju ovog oboljenja:

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst: “Breskva” autora: Dr Mirjana Bulatović-Danilović