Ovo je jedno od ekonomski najznačajnijih oboljenja paradajza i paprike. Zabeleženo je u svim rejonima rasprostranjenja ovog povrća u svetu. Usled učestale pojave krastavosti plodova ova bolest dobija sve veći značaj u proizvodnji paradajza i u našoj zemlji.

Simptomi : Bakterija Xanthomonas campestris pv. vesicatoria parazitira sve nadzemne delove biljaka paradajza. Na listu se uočavaju male vlažne ili uljaste pege nepravilnog oblika. Vremenom sredina pege dobija mrku boju a periferni deo ljubičastomrku. Pege se šire i spajaju a obolelo tkivo se lomi i ispada. Na stablu se mogu zapaziti vlažne, tamnozelene pege nepravilnog oblika, koje izazivaju prstenovanje i sušenje vršnog dela stabla. Međutim, u nas se najčešće uočavaju karakteristični simptomi na plodovima paradajza, usled čije pojave i nastaju najveće štete. Pege na nezrelim plodovima su u početku vrlo sitne i zelenkastomrke. Širenjem pega, obolelo tkivo postaje mrko, a u sredini se uočavaju zrakaste pukotine. Nastale promene se nepravilno razvijaju dobijajući karakterističan izgled krasta, po čemu je bolest i dobila ime. Oboleli plodovi se deformišu, gube tržišnu vrednost, ili potpuno izumiru.

Epidemiologija : X. campestris pv. vesicatoria se održava semenom i obolelim biljnim ostacima. Vitalnost u semenu može da zadrži do 17 meseci, a na obolelim biljnim ostacima u zemljištu i do tri godine. Iz vegetacije u vegetaciju se prenosi semenom. Do obolevanja klijanaca dolazi od zaraženog semena ili od bakterija iz zemljišta. Infekcija kotiledona, pravih listova i stabla nastaje, uglavnom, preko stoma, a plodova preko povreda. Po ostvarenju infekcije bakterija se razvija u intercelularnim prostorima. Na mestima infekcija obrazuje se bakterijski eksudat, koji se širi tokom vegetacije uz pomoć kišnih kapi, vodom pri zalivanju i vetrom.

Česte kiše tokom letnjih meseci su od velikog značaja za širenje patogena. Iz zaraženih plodova bakterija dospeva na površinu semena, gde ostaje do naredne setve.

Suzbijanje : Osnovna mera zaštite paradajza i paprike od ove bakterije je korišćenje zdravog semena za proizvodnju rasada. Dezinfekcija semena se može ostvariti preparatima na bazi kaptana i tirama ili njegovim potapanjem u toplu vodu od 60°C u trajanju 10 minuta. Biljke tokom vegetacije se mogu prskati preparatima na bazi bakra, maneba, cirama, mankozeba i streptomicin–sulfatom. Treba imati u vidu da ovaj patogen razvija rezistentnost prema streptomicinu i bakru.

Preventivne mere zaštite: plodored, dezinfekcija supstrata za proizvodnju rasada, setva zdravog semena, regulacija temperature i vlažnosti u zaštićenom prostoru, gajenje manje osetljivih sorti, navodnjavanje natapanjem u brazde.

Gajenjem otpornih sorti ostvaruje se efikasna i ekološki opravdana zaštita. Utvrđeno je da genotip PI 163189 poseduje jedan gen otpornosti (Bs1), koji je odgovoran za hipersenzibilan način reakcije. Prema rezultatima ovakav vid otpornosti pružaju geni Bsl, Bs2 i Bs3. Genotip ECW-12346 je otporan prema svim rasama.
Značajna imunizacija biljaka paradajza prema ovoj bakteriji je ostvarena preparatom Actigard 50wg (acibenzolar-S-metil).

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst :  “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu paradajza” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd , Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor , Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd i seminarksi rad na temu “Bolesti paradajza” sa sajta besplatniseminarskiradovi.com