Upotreba nekvalitetne silaže, a u nekim slučajevima i kvalitetne, ali u neodgovarajućim količinama i periodima proizvodnje, dovodi do zdravstvenih poremećaja i pada proizvodnje.

Neki slučajevi zdravstvenih poremećaja su nespecifični, te se pripisuju drugim bolestima. Štetni sastojci iz silirane hrane se mogu preko mleka preneti i do čoveka, i imati uticaj na njegovo zdravlje. Sve ovo ne treba da utiče na pad zainteresovanosti za korišćenje silaže, već naprotiv, poznavanje iznetih problema treba da doprinese uspešnijem poslovanju pri spremanju kvalitetne silaže i njenom pravilnom korišćenju u ishrani životinja.
Kisela indigestija (acidoza) je metabolički poremećaj koji se javlja pri korišćenju velikih količina koncentrovanih hraniva u obrocima za preživare, ali može da nastane i zbog preobilne ishrane silažama koje su bogate ugljenim hidratima, bilo skrobom (kukuruzna silaža) ili lako rastvorljivim šećerima (travna silaža), a takođe i pri naglom uvođenju takvih hraniva u obrok. Pojavi acidoze jako pogoduje nizak nivo suve materije silaže (<18%), sitno seckanje (1 – 2 cm), nizak udeo sirove celuloze (< 18%), nizak nivo azotnih i mineralnih materija, kao i znatno prisustvo zrna, odnosno ugljenih hidrata. Pri korišćenju ovakvih silaža u buragu nastaju velike količine organskih kiselina, pre svega mlečne, koja narušava normalnu acido-baznu ravnotežu buražnog sadržaja. Zbog nagomilavanja kiselina zakiseljava se sadržaj buraga (ph od 5,8 do 4,5), usled čega se menja sastav prisutnih mikroorganizama, i preovladavaju sojevi bakterija koji razlažu skrob, dok neki od njih razlažu proteine do otrovnih materija. Ove materije prelaze u krv kroz sluzokožu buraga oštećenu dejstvom mlečne kiseline i pri tome izazivaju upalne promene jetre, bubrega i srca, kao i trovanje nervnog sistema. Sve to izaziva smanjenje konzumiranja i mlečnosti, dovodi do reproduktivnih smetnji i oštećenja papčane rožine, a u izvesnim slučajevima i do uginuća. Kisela indigestija od upotrebljene silaže nastaje u toku zime i proleća, kada se ovo hranivo najviše i koristi. Do ove bolesti dolazi ako je silaža prekisela ili pokvarena, ako se daje duže vreme u prevelikim količinama uz smanjenu količinu sena, i ako se u obrok uključi isuviše naglo. Kod mlečnih krava acidoza se manifestuje u akutnom i subakutnom obliku. Do akutnog oblika dolazi kod preživara kada sa slabih obroka pređu naglo na silažu od trava dobrog kvaliteta, ili na silažu kukuruza sa dosta zrna. Manifestuje se prestankom konzumiranja i preživanja, uz pad mlečnosti, prestankom kontrakcija buraga i pojavom proliva i kolika. U težim slučajevima dolazi i do uginuća životinje. Kod subakutnog oblika najpre se javlja slabljenje apetita, ređe preživanje, blag nadun, pad mlečnosti ili samo smanjenje procenta mlečne masti, sklonost ketozi i grčevima, povremena ili trajna šepavost kao posledica promena u papčanoj rožini, a može doći i do potpunog ,,izuvanja’’. Ako bolest potraje javlja se mršavljenje, zaostajanje posteljice i smanjenje vitalnosti teladi. Kod junadi u tovu javlja se nadun, mokraćni kamen u bubregu i mokraćnim putevima, parakeratoza sluzokože buraga, kao i apcesi u jetri. Prekiselu silažu životinje jako dugo žvaću, kako bi prisutne kiseline neutralisale baznom pljuvačkom, te se smanjuje i konzumiranje, a silažu sa dna silo-objekta, gde je i najveća koncentracija kiselina, uopšte i ne konzumiraju. Preventiva u cilju sprečavanja pojave acidoze je pre svega postepen prelazak i privikavanje životinja na silažu u trajanju od oko dve nedelje, kao i posipanje silaže stočnom kredom ili sodom bikarbonom u cilju smanjenja kiselosti. Neophodno je i izbegavanje preteranog sitnjenja biljnog materijala, i obavezno davanje grube hrane (sena, eventualno slame), u količini od bar 1,5 kg po grlu dnevno. Ukoliko je silaža jako kisela, a ishrana njome dugotrajna i obilna, do privikavanja i ne dođe, već se razvija acidoza. Alkalna indigestija (alkaloza) Ukoliko je masa namenjena siliranju jako đubrena azotnim đubrivima (trave), ili se pokosi jako rano (leguminoze), značajan deo azotnih materija se nalazi u obliku koji se brzo razlaže u buragu. Pri nepovoljnim uslovima siliranja, bez upotrebe konzervanasa, fermentacija se odvija uz maksimalno delovanje enzima biljke i prisutnih mikroorganizama, te je jako velika količina rastvorljivog azota (> 75 %), i amonijaka (> 15 %), a ph vrednost je visoka. U tom slučaju u buragu se intenzivno razvijaju proteolitičke bakterije, na račun celulolitičkih i amilolitičkih, ph vrednost raste preko 7,5, intenzivno se proizvodi amonijak i toksične materije (amini) koji prelaze u krv. Ukoliko životinje duže koriste ovakvu silažu, javljaju se simptomi slični kao i kod korišćenja obroka sa velikom količinom uree. U takvim slučajevima amonijak i slične materije prelaze kapacitet i mogućnost jetre za detoksikaciju, pa se javlja niz zdravstvenih poremećaja. U lakšim slučajevima dolazi do smanjenja apetita, preživanja i broja kontrakcija buraga, uz povremen proliv, i eventualno smanjenje mlečnosti. Životinje se u hodu zanose zadnjim delom tela ili trajno leže. Kod težih oblika dolazi do smanjenja mlečnosti, naduna i atonije. Uz sve ovo može da se javi zapalenje materice i vimena, zaostajanja posteljice, sterilitet, smanjenje vitalnosti teladi i dr.
Slični simptomi se javljaju i ukoliko se životinjama daje loše pripremljena, nepravilno fermentisana i trula silaža (ph 5 – 7). Truležne bakterije koje u normalnim uslovima ne mogu da dođu do izražaja, u alkalnoj sredini intenzivno se množe i potiskuju normalnu mikrofloru. Intenzivna sinteza amonijaka i otrovnih amina dovodi u ovom slučaju do indigestija i intoksikacija poznatih kao truljenje u buragu.
Do sličnih problema dolazi i pri korišćenju silaže kukuruza kojoj je dodata urea u većim količinama. Takođe, ishrana obrocima sa ureom stvara predispoziciju za nastajanje mastitisa (upale vimena).
Pri prekomernom đubrenju oranica azotnim đubrivima, u biljkama se akumuliraju značajne količine nitrita i nitrata. U želucu se nitrati redukuju u nitrite, a ovi smanjuju ili onemogućavaju korišćenje karotina, te dovode do hipovitaminoze vitamina A.

U slučaju pojave alkaloze treba smanjiti količinu silaže u obroku, uz povećanje energetskog dela, dok trulu i pokvarenu silažu ne treba uopšte koristiti. Pri dodavanju uree prilikom siliranja kukuruza treba se držati preporuka i uputstava stručnjaka.

Ketoza je bolest preživara koju karakteriše poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina, uz povećanje proizvodnje ketonskih tela u organizmu. Javlja se u uslovima intenzivnog gajenja i korišćenja, kod krava u punoj laktaciji (od 2. do 4. nedelje po teljenju, naročito zimi), kada potrebe u energiji nisu u skladu sa snabdevanjem organizma iz hrane. Pojavu ketoze pri korišćenju silaže posebno podstiče visok udeo buterne kiseline (> 1% suve materije), koja se apsorbuje u želucu i krvotokom stiže do jetre gde se transformiše u keto tela. Do ketoze dolazi čak i pri upotrebi silaže odličnog kvaliteta, sa vrlo malo buterne kiseline (silaže trava, kukuruza), a zbog pogodnosti ovih silaža za proizvodnju buterne kiseline u buragu.

Ketoza se ispoljava u dva oblika: subkliničnom (skrivenom) i kliničnom. Kod subkliničnog oblika nema spoljašnih znakova, osim variranja mlečnosti u toku dana. Kod kliničnog oblika dolazi do smanjenja mlečnosti za 50 – 70 %, javlja se mršavljenje, atonija buraga i karakterističan miris na aceton u staji. Uz sve to dolazi do oštećenja jetre usled masne degeneracije i ciroze. Cirozu može da prouzrokuje metil i etil alkohol, koji se u nekim silažama stvaraju u značajnim količinama, a naročito etil alkohol koga u kukuruznoj silaži spremanoj od jako vlažnog materijala može da bude i 5 – 7 % od suve materije. To jednostavno znači da goveče koje dnevno konzumira 20 – 25 kilograma kukuruzne silaže u organizam unese u nekim slučajevima i 200 – 300 grama etil-alkohola, što je po nama bližim merilima jednako ili više od 0,5 l nekog jačeg alkoholnog pića. Etil-alkohol se slabo razlaže u buragu, pa najveća količina preko zida buraga ulazi u krvotok, i u jetri se transformiše u sirćetnu kiselinu. Blokirajući glikolizu i Krebsov ciklus, etil-alkohol pospešuje pojavu ketoze i preterano obrazovanje masti, te u dužem vremenu dovodi do ciroze jetre. Metil alkohol je znatno toksičniji od etil alkohola, a javlja se u lucerkinim silažama, gde nastaje iz pektina.

U slučaju pojave ketoze treba smanjiti ili isključiti silažu iz obroka i povećati količinu sena. U periodu zasušenosti krava treba maksimalno smanjiti količinu silaže.

autor: Biljana Aleksić dipl. inž. poljoprivrede za stočarstvo, Ljiljana Nerandžić dipl. inž. agronomije PSSS Kraljevo