Približavanje Srbije EU otvara nove mogućnosti za ruralna područja. Mogućnosti, međutim, direktno zavise od spremnosti Vlade da suštinski podrži evropske integracije sektora poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Budžetska podrška sektoru je nestabilna i nedovoljna. Udeo agrarnog u nacionalnom budžetu se kretao od 2.45% u 2011. godini do 4.15%, kakav je danas. Iznosom budžetske podrške zemlja kandidat za članstvo ne dokazuje samo koliko su joj poljoprivreda i ruralna područja važna, već dokazuje i da je u stanju da obezbedi sufinansiranje, koje je preduslov za evropsku podršku sektoru.

Evropska podrška duboko zavisi i od stepena spremnosti administracije da sprovede reforme. Evropska komisija se uverila u visoku efikasnost srpske administracije kada je za samo 45 radnih dana odgovoreno na 2.483 pitanja iz Upitnika o kandidaturi za članstvo u EU. Drugim zemljama je za isti posao bilo potrebno i po nekoliko meseci. Međutim, treba imati u vidu ogromne razlike u stepenu zahtevnosti i obimu poslova za svako od 33 pregovaračka poglavlja. Poznato je da su pristupni pregovori u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja , tzv. poglavlja 11, 12 i 13, među najosetljivijim i najzahtevnijim zadacima. Procena je da se trećina od oko 150.000 stranica pravne regulative EU odnosi na teme koje su u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede. Savet EU je još 2008, u potvrdi Evropske perspektive za Srbiju, preporučio Vladi Srbije da jačanje administrativnih struktura i kapaciteta potrebnih za formulisanje i sprovođenje poljoprivredne i ruralne politike, tretira kao kratkoročni i srednjoročni prioritet, a da reforme započne odmah. Štaviše, ovakva opaska nije pomenuta ni za jednu drugu sektorsku politiku. EU je jasno naglasila da će se za oblast poljoprivrede i ruralnog razvoja, pored još tri poglavlja koja se odnose na Pravosuđe i osnovna prava, Pravdu, slobodu i bezbednost i Finansijsku kontrolu, pred Srbiju postaviti najzahtevnija očekivanja. U dosadašnjim izveštajima o napretku Srbije u EU integracijama, navodi se da je ostvaren izvestan napredak u sektoru, ali i da je nedostatak administrativnih i institucionalnih kapaciteta Ministarstva, još uvek, jedna od najznačajnijih prepreka za dalji proces integracija u EU.

Posebno se ističe problem u kapacitetima Uprave za agrarna plaćanja kao dela sistema koji je najodgovorniji za prilagođavanja poljoprivrednoj politici EU. Kao ilustracija ovakvoj tvrdnji služe podaci koji ukazuju da je, prosečno, skoro jednak odnos između broja zaposlenih u centralnoj administrativnoj strukturi Ministarstva i broja zaposlenih u Agencijama za agrarna plaćanja država članica EU. Broj stalno zaposlenih u Upravi za agrarna plaćanja je 67 tj. 8% od ukupnog broja zaposlenih u Ministarstvu poljoprivrede Srbije. Poređenja radi, u Hrvatskoj Agenciji za poljoprivredna plaćanja zaposleno je 552 radnika. Ukoliko se ove činjenice uporede sa brojem poljoprivrednih gazdinstava, dolazimo do podatka da u Hrvatskoj na jednog zaposlenog dolazi 422, a u slučaju Srbije čak 9426 poljoprivrednih gazdinstava. Troškovi za ovakvu administaciju nikako se ne mogu smatrati gubicima. Hrvatska Agencija je npr., u pristupnom periodu, na plate i druge troškove godišnje koristila gotovo jednake iznose koliko je za četiri godine isplatila poljoprivrednicima iz EU fondova. Danas, kada je u iskustvo administracije uloženo i vreme i novac i kada Hrvatska ima priliku da koristi gotovo 745 miliona evra godišnje za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja iz EU fondova, ovi troškovi su se sveli na manje od 1,5% od ukupno raspoloživih sredstava.

EU fondovi jesu značajni, ali može se reći da će očekivanja od Ministarstva poljoprivrede biti prevelika ukoliko se proces ne bude odvijao paralelno – angažman cele Vlade na jačanju budžetskih izdvajanja i kapaciteta državne administracije i očekivanja stanovništva. Kako se vidi iz iskustava drugih zemalja, korist od pristupnih fondova za države koje su nepripremljene može potpuno izostati ili se čak preobraziti u štetu. Izgradnja administrativnih kapaciteta i novih institucija i, posledično, nova zapošljavanja, izazov je sa kojim će se nova Vlada Srbija morati suočiti.

preuzeto sa: b92.net