Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati.

U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije), održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona, u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu, potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida, i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari:

Rotacija useva. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji. Rotacija useva je „prepreka“ za štetočine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta.

Zaštita biodiverziteta. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini, doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet), neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište.

Zdravlje biljaka. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke. Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine. Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka.

Otporne sorte. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida, što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje.

Kompostiranje. Kompostiranje ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljištu, a u toku procesa kompostiranja zahvaljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka.

Preduslovi za zasnivanje proizvodnje

Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove:
• Okolina zasada;
• Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu;
• Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje, hladnjača, transport, prodaja);
• Tenička i stručna podrška: radna snaga, oprema i mehanizacija, stručna-savetodavna služba.
Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka, kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage, tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode.

U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencionalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pristupu farmera u odnosu na rotaciju useva. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu, što praktično znači da se na farmi efektivno svake godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta. Kako je rotacija useva kompleksna, potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu.

Očuvanje prirodnog agro-ekosistema

Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i kontroli bolesti i štetočina. Samo i strano oprašivanje odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima. Medonosna pčela i bumbari, kao i neke druge vrste, a pre svega solitarne pčele su aktivni oprašivači. Ukoliko je očuvano bogatstvo biljnih vrsta, u proizvodnji na otvorenom nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama, jer već postoji mnoštvo drugih vrsta. Bumbari i solitarne pčele za razliku od medonosne pčele lete i na temperaturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno. Koridori (trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine, a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održavanju populacija ovih oprašivača. Bumbari se gnezde u zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnute. Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimljavaju. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak insekata opračivača, a takođe je moguće uneti košnice sa bumbarima, koje komercijalno umnožava više kompanija (Koppert, Biobest).

Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u narednoj šemi.

Osobine zemljišta

Jedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je pravilan izbor površine za podizanje zasada. Zemljište treba da ima karakteristike koje su date u tabeli.

Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta, lakog mehaničkog sastava, koja pripadaju grupi peskovitih ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko 20%). Pogodna je izražena struktura zemljišta, koja nije preterano fina, a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata od 1-10 mm. Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. Proverom profila do 40 cm dubine ili pojedinačnim probama sondama, može se lako utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju.

Kod težih, sabijenih, manje propustljivih zemljišta pored nedostatka različitih mikroelemenata, povećana je i mogućnost pojave oboljenja korena. Ova se pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i postavljanjem uzdignutih redova.

Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije. Stoga, humusno akumulativni sloj treba da je bogat, dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. U zemljišnom profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj, jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta.

U toku godine, pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. Sa pripremom zemljišta trebalo bi početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu, eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi) za sadnju. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre sadnje, nego nakon zasnivanja zasada. Sa suzbijanjem korova poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje, uz kombinovanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta.

Karakteristike klime

Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima. Zahvaljujući ovoj osobini, jagode se mogu gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima, u kontinentalnim i suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmorskim visinama od 0 do 2.500 m.

Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom i umerenokontinentalnom klimom, sa dovoljnom količinom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije.

Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci. Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja visokih temperatura. Optimalne dnevne temperature za porast i razviće biljaka jagode su 18-22°C, a optimalne noćne temperature su 12-13°C. Usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama. Biološki temperaturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju treba započeti u proleće, kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. Sadnice izmrzavaju kada se temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C, dok ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama ispod -2°C. Cvetovi izmrzavaju na -3°С, a zametnuti plodovi na –1,5 до –1,7°С.

U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. Sa visokim intenzitetom respiracije, posebno tokom toplih noći, smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći, presudne su za postizanje dobrog kvaliteta, ukusa i arome jagode, kao i sadržaja vitamina C u plodovima.

Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme kada je tražnja veoma velika.

Velika količina padavina tokom vegetacione sezone nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova, što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva (npr. od kukuruzovine). Poželjni parametri klime područja za gajenje jagode prikazani su u tabeli.

Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta.

Izbor i priprema lokacije

Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu, dobra provetrenost, obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva. Za uzgoj jagode dodatno su pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime, jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m nadmorske visine, mada treba izbegavati terene sklone kasnim mrazevima.

Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%, koji je idealan za obezbeđivanje dobre provetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik, zbog pojave prolećnog izmrzavanja, s obzirom na to da biljke obično ranije cvetaju. Nagibi okrenuti u pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja, usled stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova, što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivičnim oboljenima.

Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge slične vrste. One su staništa štetočina kao i prenosioci oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje.

Kako odabrati lokaciju

Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u periodu mirovanja. Međutim, najvažnija činjenica pri izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupoljke i otvorene cvetove. U istom periodu stablo može biti oštećeno na -3,90C. Većina sorti podnosi temperaturu od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plastenicima. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim časovima biljke će podneti i -50C. Niske temperature i vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača što dovodi i do pojave nepravilnih plodova. Optimalne lokacije za jagodu su zaklonjene, sa blagim nagibom prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji doprinosi dobrom razvoju.

Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važnosti, jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka. Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa aspekta pojave bolesti, pre svega truleži korena. Takva zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno utiče na razvoj korenovog sistema.

Kako pripremiti zemljište

Pre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza zemljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti. Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo gljive prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp.), bez obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda, jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može zaraziti. Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jagode uspevaju na raznim tipovima zemljišta, ali im najviše odgovaraju srednje teška. Teška zemljišta nisu pogodna, osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu, jer predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena. Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu proizvodnju jagoda, ali nisu uveka pogodna za organsku proiyvodnju, jer je u takvim uslovima teško obezbediti dovoljno kalijuma.

Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe, tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna, osim ako nije obezbeđen sistem za zalivanje. Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta, a optimum pH je 6-6,5. Najniža prihvatljiva pH je 5,5. Visoka vrednost pH dovodi do nedostatka gvožđa, mangana i bora. Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7,5 su nepovoljna osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se ponaša kao „pufer“.

Ako je predusev bila detelina i trava potrebno je pre oranja izvršiti tarupiranje. Oranje ne treba da bude dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja pre sadnje. Taj period je potreban da bi se organska masa deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade biljke lako usvojiti potrebna hraniva. Ovakav način pripreme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji. U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički, okopavanjem i plevljenjem, preporučuje se oranje na punu dubinu, da bi se sprečilo klijanje semena korova.

Sadni materijal

Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda, kao i otpornost prema bolestima i štetočinama, što osigurava visok prinos. Prema članu 16, Zakona o Organskoj proizvodnji u RS, koji je na snazi od 01.01.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena, rasada i sadnog materijala, uz primenu metoda organske proizvodnje.

Proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje, pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji, ako:

Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija, a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo.“

Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu na dvogodišnje ogledaju se u:

Sortiment Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence, Pegasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih. Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj proizvodnji, kao što je Elsanta, nisu pogodne za organsku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bolestima. Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji:

Honeoye, Emily, Cambridge Favorite, Tamella, Darselect, Eros, Symphony, Pegasus, Florence, Alice, Bolero, Everest, Tonto (Fitzgerald Jean, 2004).

Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. Sorta Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prinosa, koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja jagoda, te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za organsku proizvodnju:

Ove sorte se preporučuju i za više predele (800-1000 m nadmorske visine).

Alba

Je vrlo rana i krupna sorta, konusnih, uniformnih, jarko crvenih i sjajnih plodova, sa malim čašičnim listićima i lepim vizuelnim utiskom. Odlične je adaptabilnosti i otpornosti na bolesti, pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. U dobrim uslovima prosečni prinos po biljci je od 0,8 do 1 kg. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan, tako da izuzetno dobro podnosi transport i manipulaciju. Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35- 38 g. Prosečna masa ploda je 27-30 g, ali je puno i vrlo krupnih plodova (preko 50 g). Kod ove sorte zametanje, porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Berba ne traje duže od deset do petnaest dana, sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja.

Emily

Je vrlo rana, prinosna sorta pogodna za proizvodnju plodova za svežu potrošnju. Otporna je prema prouzrokovaču pepelnice, ali je osetljiva prema uvelosti.

Clery

Je takođe rana sorta atraktivnih plodova, veoma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji, a zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti može se gajiti i u organskoj proizvodnji. Dobro podnosi berbu i transport, visokog je kvaliteta mesa i atraktivne arome. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome, solidne čvrstine i trajnosti, visoke otpornosti i adaptabilnosti. Ima konusno-okruglaste plodove, dobrog ukusa i arome. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0,5 do 0,6 kg po živiću. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0,3 kg po živiću. Relativno dugo plodonosi, ali je u početnom periodu berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji. Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji. Boja je zadovoljavajuća, ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju.

Honeoye

Je sorta koja je popularna u ogledima sa organskom proizvodnjom. Nešto kasnije cveta čime „izbegava“ pozne mrazeve. U odnosu na druge sorte manje je osetljiva prema plesnivosti, ali je osetljiva prema bolestima korena (uvelost i trulež).

Cambridge favourite

Je sorta srednjeg vremena zrenja, prinosna, plodova pogodnih za preradu. Podnosi lošije zemljišne uslove, a srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti, kao i prema uvelosti.

Eros

Je sorta krupnih atraktivnih plodova, srednjeg vremena zrenja. Manje je osetljiva prema plesnivosti plodova uz adekvatnu gustinu sadnje.

Darselect

Je sorta srednje epohe zrenja, vrlo kvalitetnih plodova tokom cele sezone berbe, a odličnih je transportnih karakteristika. Srednje je otporna prema uvelosti i truleži korena.

Pegasus

Je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i odlične trajnosti. Popularna je u sistemu PYO („pick your own“ – „uberi sam“). Poseduje otpornost prema većem broju patogena koji prouzrokuju: uvelost, trulež korena, pepelnicu, bolesti lista.

Florence

Je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo prinosna. Transportne karakteristike su odlične kod ove sorte. Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak sadnje. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista, a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti i truleži korena.

Darselect

Je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i često gajene, posebno u Nemačkoj i u Austriji. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću, ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje, odlikuju ih i veoma dobar ukus i aroma. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi.

Elsanta

Je holandska, srednje rana sorta, selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama, posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Plodovi su srednje krupni, svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu, karakteriše ih izvanredna trajnost. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim, gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima, jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. U takvim uslovima, zbog atraktivnosti za tržište, može se gajiti u organskoj proizvodnji, mada je većina stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja, njene ostale osobine, prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus, još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu, posebno za pijačnu prodaju.

Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom treba pomenuti Bolero i Everest.

Bolero

Je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih transportnih karakteristika. Biljke su bujne i zahtevaju nešto veća rastojanja sadnje. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bolestima korena.

Everest

Je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa periodom rađanja od juna do oktobra. Plodovi su krupni, tamno crvene boje, dobrog ukusa i čvrste konzistencije mezokarpa. Podnosi razne tipove zemljišta, a nešto je manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u odnosu na druge stalnorađajuće sorte.

Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proizvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji. Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvodnji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno će i ostati još nekoliko godina. Srednje je pozna sorta (sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adaptabilnost na razne uslove gajenja. Samooplodna je, vrlo rodna, a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvažnijim patogenima, a umereno otporna prema plesnivosti što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu ove bolesti. Pogodna je za sve vrste prerade, transportabilna je, a može se koristiti i za svežu potrošnju.

Agrotehničke mere

Plodosmena

Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu. Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta, a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i značajniju pojavu bolesti. Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz, paprika, krompir), jer su sve osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium spp.). Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smeša trava i deteline (period ajenja 1-2 godine), bela detelina, kupusnjače (sa izuzetkom uljane repice), raž (biljka koja je i jak konkurent korovskim biljkama), kadifica (na manjim površinama), naročito gde su problem nematode, ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa). Biljke koje treba izbegavati kao predusev su: krompir, smeša trava i deteline (ako se gaji duže od tri godine), lucerka, ovas, kukuruz kokičar, šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih biljaka naredne godine).

Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode. Zbog toga je važno izbaciti iz plodoreda: krompir, paradajz, patlidžan, kao i krastavce, papriku ili lubenice, kao i vrste jagodastog voća. Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije, jer veliki broj korova može biti prenosilac odnosno domaćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. U takvim uslovima štetočine, kao što su larve gundelja, žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem.

Jednogodišnji usevi, kao što su kukuruz, pšenica ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu, tako da sejanje ovih kultura kao predusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina, prekidajući im životni ciklus. Zasad jagode u plodoredu ne treba ponovo gajiti 6-7 godina.

Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju organske materije u zemljištu, kontroli erozije, smanjenju ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina. Ovi usevi dati su u tabeli. Da bi ovi usevi došli do izražaja i uspešno ispunili svoju funkciju, najbolje ih je gajiti cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre sadnje jagode.

Održavanje zemljišta

Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje. To omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše dok jedan deo semena neće ni klijati, što će sprečiti korovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode.

Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postavljanja folije. Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje gajenje. Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju, a onemogućiti eventualno nicanje korovskih biljaka.

Sistemi gajenja

Najčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni redovi. Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje na lejama. Prosti redovi formiraju se na rastojanjima koja zavise od načina obrade. Ako je obrada mehanizovana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm u redu. Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70 x 20-30cm. Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje između udvojenih redova je 40-50cm, a rastojanje između dva para redova je 80-100cm, dok su rastojanja između živića u redu 25-30cm. Sadnja u udvojene redove omogućava veće prinose, ali je za uspešnu proizvodnju potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“, dok se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj korova. U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih redova obično se zastire raznim organskim materijalom: slama, seno, strugotina, pleva ili suvo šumsko lišće u količini do 10 t/ha. Ovaj materijal sprečava razvoj korova, nastanak pokorice, kontakt plodova sa vlažnom zemljom, a plodovi su obojeniji. Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5-6cm, a njegovom primenom povećava se i sadržaj organske materije u zemljištu. U cilju proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku.

Ishrana

Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji:

Generalno gledano jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem. Od svih mineralnih materija najveća potreba je za kalijumom. Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno. Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija preporučuje se svake pete godine.

Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. Unošenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova je retko neophodno. Prevelike količine azota, naročito u godini berbe, povećavaju uticaj štetnih organizama i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja.

Količina organske materije u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnjaka) u količini od 20-40 t/ha. Najčešće se koristi goveđi stajnjak, koji je i najefikasniji, mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva, pod uslovom da se adekvatno pripremaju (kompostiraju), sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). Sveže i nerazređeno organsko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu. Zgoreo stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu sadnju, jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama.

Jagoda ima visoke “zahteve” u pogledu potreba za kalijumom, ali može tolerisati nešto niži nivo obezbeđenosti zemljišta fosforom. Takođe, ima nešto niže potrebe za azotom, ali su te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. Za organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo organske materije u zemljištu (optimum 3,5% humusa). Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine. Ova mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot. S obzirom da je dodavanje  hraniva u zasad jagode komplikovano, pogotovo ako se radi o gajenju na foliji, plodnost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo, pre zasnivanja zasada, kako bi ono bilo povoljno i u periodu eksploatacije. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske proizvodnje, a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne, industrijske proizvodnje. Stajnjak je posebno važan za lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo strukturu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu i hranjive materije. Godišnje je potrebno prosečno 130 kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15 tona/ha. Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja zemljišta i vode nitratima. Ne treba preterati sa velikom količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom) jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne mase na “teret” plodova, a takođe i osetljivost prema pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima.
Ne preporučuje se da godišnja količina komposta bude veća od 25 t/ha. Materijal za kompostiranje takođe mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na kojoj se odvija organske proizvodnja. Obezbeđenost kalijumom može biti problem na lakim zemljištima. Strugotina se može koristiti da se obogati stajnjak i kompost. Ekstrakti biljaka bogati kalijumom takođe se mogu koristiti.

U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N, P, K. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organsku proizvodnju: Ecomix, Siforga (NPK 5:3:8), Italpollina (NPK 4:4:4). Prilikom formiranja zasada, preporučuje se početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2. U periodu cvetanja jagodastog voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini.

Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih, fulvinskih i amino kiselina, koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu. Korenov sistem biljaka koristi veću količinu mineralnih materija, pomoću ovih organskih kiselina. Hranivo jača otpornost biljaka na stres, otpornost na niske temperature.

Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik. Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta, postoje i organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije, koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište. Za jednogodišnju proizvodnju organske jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50 m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1,5m širine)). Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje rod i u narednim godinama, kompost se unosi i u leto, nakon berbe.

Navodnjavanje

Postoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji (sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja) sistem „kap po kap“, koji se postiže postavljanjem perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista količina vode. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi ili trake postavljaju ispod folije. Navodnjavanje putem orošavanja je moguće, ali je nepovoljno jer se na taj način favorizuje pojava bolesti, a posebno sive plesnivosti plodova.

Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu na različite probe odnosno rezultate merenja tenziometrom. Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno i detaljno zaliti zasad jagoda. To se odnosi i na zasade koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po kap“. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegetativnog razvoja biljke, diktira potreba korena za vodom i hranivima. Pošto su biljke sklone naglom isušivanju, naročito u fazi berbe, navodnjavanje treba vršiti u jutarnjim časovima. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija (naročito azota). Dodatno se pogoršava aeracija zemljišta, što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti korena. Poželjni parametri analize vode za zalivanje dati su u tabeli.

Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički, hemijski i biološki sastav. Pesak i čestice zemlje nisu štetni, ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja.

Bolesti, štetočine i korovi

U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području, a ne samo u zasadu jagode. S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite, preventivne mere smatraju se prioritetnim. Rotacija useva, izbor sorti, zdrav sadni materjal, optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina.

Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verticiliozno uvenuće i trulež korena. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance, kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti, mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zaštite. Zdrav sadni materijal, pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti.

Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto, naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja. Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan, pepelnica, uvenuće biljaka, trulež korena, trulež korenovog vrata i stabla, antraknoza. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti, ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom.

Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea)

Je jedna od destruktivnijih bolesti jagode, a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. Bolest nastaje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja, a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha, kišni periodi i temperatura od 15-20°С. Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke.

Preventivne mere u tehnologiji gajenja

Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina; redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha; optimalna rastojanja sadnje; uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim problemima; pažljiva upotreba azota; suzbijanje korova u međurednom prostoru; izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja; zalivanje biljaka, u jutarnjim časovima odmah nakon berbe, kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti; korišćenje sistema kap po kap; uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe; čuvanje plodova, nakon berbe, u hladnim uslovima, da ne bi došlo do pojave bolesti; kosidba, uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe; gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima, korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama.

Nakon berbe, trulež se može javiti vrlo brzo i agresivno i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta može biti potpuna. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte). Natrijum bikarbonat menja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka, tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni.

Primena biofungicida i drugih supstanci sa funficidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS”, br. 48/11).

Pepelnica jagode

Prouzrokuje gljiva Sphaerotheca macularis, a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti. Gljiva prezimljava na biljkama jagode, a pogoduje joj suvo i toplo vreme sa temperaturom preko 23°С. Pored lišća bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju, koji postaju čvrsti, hrapavi i ne dozrevaju. Bolest se javlja i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja starog ličća.

Plodovi sa simptomima pepelnice, čak i slabijim, nisu pogodni za transport, brzo dehidriraju i lako propadaju. Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na napad bolesti. Većina sorti je relativno tolerantna na napad bolesti na lišću, ali su posledice na plodovima najveće. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Dobra provetrenost biljaka, omogućena optimalnom gustinom sadnje zavisno od sorte; jednoredna umesto dvoredna sadnja; gajenje manje osetljivih sorti (Camridge favorite, Emily, Florence) u područjima sa stalnom pojavom bolesti; pažljiva upotreba azota; košenje lišća nakon berbe (uklanjanje lišća tek u proleće, ako je područje sa niskim zimskim temperaturama); stalnorađajuće jagode gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo prenošenje bolesti.

Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium dahliae

Bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa. Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i preko 15 godina. Gljiva ima širok krug biljaka domaćina, a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti iz jednog zasada u drugi. Gljiva zaražava koren i širi se u provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranjivih materija, što rezultira progresivnim sušenjem lišća i uvenućem biljaka. Simptomi se pojavljuju krajem proleća, a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima kada je suša i visoke temperature. Simptomi su posebno izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle promene temperature i vlažnosti zemljišta). Preventivne mere u tehnologiji gajenja Testiranje zemljišta na prisustvo gljive, prouzrokovača bolesti, pre zasnivanja zasada; minimalni period od 3-4 godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu; izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim biljkama koje su domaćini istoj gljivi (malina, krompir, paradajz, paprika, lucerka); izbegavanje korišćenja osetljivih sorti; pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka; korišćenje samo sertifikovanog sadnog materijala; biofumigacija zemljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu. Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda slačica, Brassica (juncea i napus). Nakon punog cvetanja biljaka, odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase po hektaru, biljke se malčiraju, a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase, oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova.

Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. fragariae)

Pripada grupi zemljišnih bolesti i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka. Zbijena, hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. Spore gljive prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta. Gljiva je specifična za jagodu, a prenosi se sadnim materijalom, mehanizacijom i alatom. Napadnute biljke su kržljave, a lišće poprima plavo-zelenu boju. Na korenu se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom preseku. Koren truli od vrha, a biljka gubi sposobnost usvajanja mineralnih materija i vode. Zaraženi deo zasada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje padavina. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje sertifikovanog sadnog materijala; izbegavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu; primena organske materije (kompost stajnjak, zelenišno đubrenje) u cilju popravke drenaže; uzgoj biljaka na uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi se popravila aeracija zemljišta; održavati dobru mikrobiološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva; ne koristiti mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima; izbegavati gajenje osetljivih sorti.

Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač Phytophthora cactorum)

Manifestuje se iznenadnim uvenućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu i suše se. Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati verticilioznom uvenuću, ali se na preseku korenovog vrata vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje. Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine korenovog vrata ostaje u zemlji. Sorte Tamela i Elsanta su osetljive prema ovoj bolesti.

Preventivne mere u tehnologiji gajenja

Korišćenje zdravog sadnog materijala; održavanje zdravog zemljišta rotacijom useva; odabir povoljne lokacije za zasad sa dobrom drenažom; izbegavati uzgoj jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu, primenjivati uzdignute redove; ne gajiti osetljive sorte; uklanjati i uništavati obolele biljke čim se primete.

Antraknozu

Jagode prouzrokuje gljiva Colletotrichum acutatum, a simptomi se manifestuju na cvetovima, plodovima cvetnim drškama i živićima. Simptomi bolesti su tamno braon, gotovo crne promene na plodovima, a u vlažnim uslovima masa konidija prekriva centar pega. Patogen se brzo širi u toku zrenja, ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti prinos. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti mogu sasušiti i mumificirati. Promene se pojavljuju i na cvetnim drškama i živićima. Glavni izvor zaraze je sadni materijal. Spore se u zaraženom zasadu šire vetrom, vodom, kišom, pticama, a patogen prezimljava u biljnoj masi.

Preventivne mere u tehnologiji gajenja

Zdrav, sertifikovan sadni materijal; zalivanje sistemom kap po kap, ne orošavanjem; dobra provetrenost biljaka (ekspozicija, gustina sadnje, lokacija); uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete; pažljiva upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama biljke su podložnije bolesti); nastiranje međurednog prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem posle kiše; uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova čim se primete; uklanjanje lišća biljaka posle košenja u jesen i održavanje dobre higijene u zasadu.

Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed, biljne vaši, rilaš, pregljevi. Zasad treba pregledati redovno u sedmičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u optimalno vreme. To je posebno važno u proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha. Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima razvoja (odrasli insekt, jaja, larve) je važno i njihova uloga se ne sme potceniti.

Cvetojed (Anthonomus rubi)

Je potencijalno veoma opasna štetočina jagode. Odrasli insekti su aktivni od početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jagode, u toplijem delu dana. Ženka može oštetiti preko 30 cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih. Nakon polaganja jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni uslovi za razvoj buduće larve. Larve se pile iz jaja posle 7 dana. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća, u zemljištu i okolnim šumama. Odrasli insekti se lako prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice, a oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgrizlina. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih pupoljaka štete su najveće. Međutim u nekim godinama na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima efekat proređivanja.

Preventivne mere u tehnologiji gajenja

Izbegavanje podizanja zasada u blizini šuma; uzgoj sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka; uzgoj jagode u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ranijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine; podizanjem cvetnih traka (koridora), omogućiti opstanak korisnih vrsta.

Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se primeniti insekticidi na bazi rotenona.

Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp. fragariae)

Je veoma raširena štetočina, koja je retko problem u organskoj proizvodnji, ako se primene preventivne mere. Pregljevi su 0,5 mm dužine tela, prezimljavaju u korenovom vratu i stablu jagode, a odrasli u rano proleće polažu jaja na mlado lišće. Brojnost pregljeva najveća je u julu, a mlado lišće poprima maslinasto zelenu boju, kovrdža se i postaje krto i lomljivo. Biljke zaostaju u porastu i eventualno propadaju. U jednogodišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem ako je sadni materijal zdrav. U Holandiji su izvedena istraživanja potapanjem živića u toplu vodu, kako bi se pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što je posebno važno za proizvodnju živića po organskom postupku.

Preventivne mere u tehnologiji gajenja

Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nastaju sa zaraženim sadnim materijalom); jednogodišnja proizvodnja (kada je moguće); uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka.

Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad tarzonemida. Ako se u ishrani biljaka predozira azot to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti pregljeva. Biološke mere zaštite U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u zatvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris.

Koprivin pregalj (Tetranychus urticae)

Prezimljava na biljkama jagode ali i na drugim vrstama, jer je veoma polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). Odrasle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične tamne pege na leđima. Odrasli su aktivni od kraja aprila i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon 2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). Razvoj pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih temperatura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim razvojnim stadijumima. Pri jakom napadu čitavo naličje je prekriveno jedinkama i paučinom. Prvi simptomi su u vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega, a nakon toga lišće postepeno gubi hlorofil.

Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu u kome je međuredni prostor prekriven malčom.

Preventivne mere u tehnologiji gajenja

Zdrav sadni materijal; briga o korisnim vrstama formiranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih vrsta; balansirana ishrana biljaka azotom, izbegavati preteranu bujnost biljaka; favorizovanje jednogodišnje proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad pregljeva; košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije odnosno berbe.

Biološke mere zaštite

U kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus persimilis) brzo daje dobre rezultate, uz uslov da je temperatura vazduha iznad 18°С.

Rilaš (Otiorhynchus sulcatus)

Je štetočina čija larva oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutrašnjosti što predstavlja problem u suzbijanju, a posebno je izražen pri gajenju jagode na foliji. Odrasli insekti su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice, larve su kremasto-žute boje sa braon glavom. Insekt prezimljava u stadijumu larve u zemljištu, a u proleće se pojavljuje odrasli insekt. Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon berbe, a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. Larve se hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta jagode odnosno u korenov vrat. Larve se hrane u toku jeseni i zime na korenu jagode. Odrasli insekti se hrane na lišću, praveći okruglaste izgrizline obično na obodu lista. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u toku proleća i leta. Odrasli insekti ne lete.

Preventivne mere u tehnologiji gajenja

Zdrav sadni materijal; postavljanje fizičkih prepreka, ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje insekata; zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi se larve izložile nepovoljnim uslovima; u periodu jesen- proleće pustiti živinu da se hrani u zasadu, takođe omogućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim rilašima; sistem jednogodišnjeg gajenja jagode prevenira štetnost rilaša; neke sorte kao što je Florence manje su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine; omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide) ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta.

Biološke mere zaštite

U proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se primeniti entomopatogene nematode iz roda Heterorhabditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu larvi rilaša), na tržištu EU postoje gotovi preparati za primenu. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja i odrasle insekte, a takođe nemaju štetnih uticaja na korisne insekte.

Biljne vaši

Predstavljaju brojnu grupu insekata na jagodi. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši (Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krompirova, pamukova vaš). Jagodina vaš je pored direktnih šteta prenosilac virusa jagode, a ostale vrste pričinjavaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu, medna rosa.

Preventivne mere u tehnologiji gajenja

Omogućiti korisnim insektima da se održavaju u okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje cvetaju u toku celog perioda vegetacije; pažljiva upotreba azota; kosidba lišća jagode u jesen kako bi se elminisali prezimljujući stadijumi.

Biološke mere zaštite

Primena predatorskih stenica, koje se hrane vašima kao što su Orius vrste, u proizvodnji jagode u zatvorenom prostoru; Prilagođavanje staništa (usejavanjem cvetnih koridora, sadnjom žbunastih biljaka, postavljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj korisnih insekata (bubamare, zlatokoka, stenice), koji značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju.

Puževi

Predstavljaju problem, naročito na lakšim zemljištima. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju, ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što su trčuljci (karabide), koje se hrane puževima. Puževi polažu jaja krajem leta i u jesen, a ona se pile početkom proleća. Obično imaju jednu generaciju, ali nekad i više generacija godišnje. Karakteristična oštećenja su okruglaste rupe na lišću. Oštećenja koja se javljaju na plodovima ih čine neupotrebljivim, a predstavljaju i otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži.

Preventivne mere u tehnologiji gajenja

Formiranje zatravljenih površina i žive ograde oko zasada, pogodnih za skrivanje trčuljaka, ježeva i drugih korisnih vrsta; u zasad je do perioda cvetanja, takođe moguće pustiti i živinu, koja se hrani puževima; postavljanje bakarne trake oko zasada, u dodiru sa kojom nastaje strujni udar koji odbija puževe; obradom zemljišta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim uslovima.

Biološke mere zaštite

Određene nematode, koje parazitiraju puževe, nalaze se u ponudi nekih kompanija (Koppert, Biobest); posipanje oko zasada dijatomejske zemlje, koja je suva, predstavlja prepreku za kretanje puževa; u hemijskom suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji, dozvoljeno je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata. Biološki metod suzbijanja puževa je posebno važan, jer je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i samog čoveka. Parazitske nematode Phasmarhabditis hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih izazivajući njihovo uginuće. Minimalna temperatura 21 zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da zemljište bude vlažno.

Nematode

Su valjkasti, crvoliki organizmi, dužine tela od 0,5 do 6 mm, nevidljivi golim okom, sa usnim aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i tako se hrane. Pored direktnih šteta, koje su posledica ishrane, nematode su i prenosioci virusnih oboljenja biljaka. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim delovima biljaka. Pratylenchus penetrans je nematoda koja napada koren biljaka jagode, a napadnute biljke su kržljave sa promenama na korenu. Stabljična nematoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. Lišće zaostaje u porastu, krto je, a biljke postaju žbunave. Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i bez biljke domaćina.

Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae)

Se hrani na mladom lišću jagode i živićima. Nematode su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma su brojne. Kada se list pogleda pod mikroskopom, vidi se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna.

Napadnuto lišće se deformiše, a pri jakom napadu propadaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće. Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa biocidnim delovanjem, koje bi se primenjivalo u suzbijanju nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne mere od suštinskog začaja. Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i poznavanje istorije polja, kako se jagoda ne bi gajila na zaraženom zemljištu, su najvažnije preventivne mere.

Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići. Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezultira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg delovanja. Takođe, kao što je već ranije pomenuto, postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i fitoparazitne nematode.

Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih (Prilog br. 2 priručnika), treba izbegavati, jer se kao osnovni princip organske poljoprivrede navodi primena svih raspoloživih preventivnih mera, pre upotrebe biopesticida. Biopesticide treba upotrebljavati u optimalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke. Upotreba nekih insekticida (piretrin, rotenon, spinozada i drugi) je dozvoljena, ali ima štetan efekat i na većinu korisnih insekata, grinja i drugih organizama. Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice, ali on ima negativan uticaj na korisne grinje. Sve navedeno potvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano.

Korovi

Nanose veće štete zasadima jagode od bolesti i štetočina zajedno. Zbog veće životne sposobnosti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode, čime onemogućavaju njen normalan rast, razvoj i kasnije plodonošenje. Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju. Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima. Pri primeni organskih materija kao malča, neophodno je biti oprezan, jer ona predstavljaju odlično sklonište za glodare, razne vrste puževa i druge štetočine.

Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. Poželjno je koristiti strugotinu od listopadnog drveća (hrast, bukva), jer ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta. Strugotina od četinara iz tog razloga nije poželjna. Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske, koji su odlična zamena za polietilenske folije. Ukoliko se jagoda gaji u humidnijim rejonima, nije potrebno postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od trske.

Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekrivanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). Karton je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj korova, vodopropusan je, zemljište ispod njega je rastresito i dobro aerisano. Veoma dobro naleže na površinu i vetar ga ne može odneti. Dužina trajanja ovakvog pokrivača je oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije).

Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pregrejane vodene pare. Vrela para se usmerava na korov koji ubrzo uvene. Nedostatak ove metode je visoka cena koštanja, tako da je ona nedostupna većini voćara. Sirće je takođe efikasan biološki herbicid. Efikasnost njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene koncentracije. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline iznosi oko 15%. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tretiranje. Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i uginuće korova. Rastvoru se dodaje sapunica, kako bi se što bolje zadržao na površini kutikule korova. Prilikom tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da sredstvo ne padne na lišće jagode, jer na nju ima isto dejstvo kao i na korove.

Berba

Radi očuvanja svežine plodova, berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno, senovito mesto. Jagode se najčešće beru ručno, uz veliko angažovanje radne snage, a u slučajevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane, dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih organizama. Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na tržište. Ukoliko to nije moguće, potrebno ih je što pre ohladiti na 50C. Ukoliko se jagode skladište na duže od 2 dana, temperatura čuvanja plodova treba da se kreće od 0-20C, a relativna vlažnost vazduha da je 90%. Kada se obezbedi optimalna temperatura, čuvanje plodova može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. Povećanje koncentracije CO2 može dodatno produžiti čuvanje plodova, ali često nije ekonomski isplativo i drastično smanjuje udeo vitamina C u plodovima. Po završetku perioda skladištenja, da bi se izbegla kondenzacija vode na plodovima, temperaturu treba postepeno podizati za po 50C, do postizanja spoljašnje temperature.

Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i 29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”, br.30/10):
Član 28

Sertifikovani organski proizvodi skladište se u posebnim prostorijama skladišta. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje, u posebnom delu koji je obeležen. Ministar bliže propisuje način skladištenja organskih proizvoda iz stava 1. ovog člana.

Član 29

Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Ministar bliže propisuje način prevoza organskih proizvoda.

 
Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Preuzet tekst :”Vodič za organsku proizvodnju jagode”