Suncokret (Helianthus annuus L.) spada u glavne njivske biljke, koji bi u organskoj proizvodnji hrane mogao imati veliki ekonomski i nutritivni značaj. Gaji se najviše radi zrna koje je bogato uljem (48-52%).

Preovlađuju nezasićene masne kiseline (linolna 60%, oleinska 30%) i zasićene masne kiseline (10% palmitinska kiselina). Stvoren je oleinski tip suncokreta, koji sadrzi 80% oleinske kiseline. Ulje je slično maslinovom i boljeg je kvaliteta. Suncokret ima privredni značaj u prehrambenoj industriji (ulje i margarin), hemijskoj (sapun, glicerin, boje i lakovi) i u farmaceutskoj industriji (lekovi i kozmetički proizvodi). Od značaja su i nuspro- izvodi (sačma) koji obiluju belančevinama, ugljenim hidratima, mineralnim materijama i drugim korisnim sastojcima i jedna su od važnijih komponenata u pripremi koncentrovane stočne hrane. Glave mogu poslužiti kao stočna hrana, a cele biljke se mogu koristiti u pripremi silaže. S obzirom da u kratkom vremenu obrazuje dosta organske materije može se koristiti u organskoj proizvodnji kao zelenišno đubrivo. Osim toga suncokret se koristi kao ptičija hrana, za grickanje, a i kao ukrasna biljka. Može se koristiti i za proivodnju biodizela.

Prinos suncokreta, kao i drugih useva, zavisi od agroekoloških uslova, hibrida i primenjenih agrotehničkih mera. Agrotehnika ili način gajenja, odnosno tehnologija proizvodnje suncokreta je hronološki niz agrotehničkih mera, kojima se postojeći agroekološki uslovi prilagođavaju zahtevima suncokreta u cilju što boljeg iskorišćavanja genetičkog potencijala rodnosti.

Organska proizvodnja u suštini ima cilj da se uz kvalitetnu proizvodnju očuva životna sredina. Pri tome je od posebnog značaja da su sve agrotehničke mere podređene očuvanju i poboljšanju zemljišta. Zato je osnov organske proizvodnje plodored, sistem biljne proizvodnje, postavljen u skladu sa tipom proizvodnje i plodnošću zemljišta.

Ratarstvo i stočarstvo su tesno povezani. Bez dobro razvijenog stočarstva nema ni razvijene biljne proizvodnje, kao ni integralno i organski orijentisanih tehnologija gajenja biljaka. Stočarstvo koristi proizvode ratarstva, ali mu i vraća sporedne proizvode u vidu organskih đubriva. Na osnovu poznavanja bioloških osobina biljke (hibrid, sorta) i njenih zahteva prema uslovima spoljašnje sredine kreira se i tehnologija gajenja (izbor hibrida, izbor preduseva, sistema obrade zemljišta, sistema đubrenja, setva, mere nege i žetva). Od bioloških osobina bitno je poznavanje dužine vegetacije, dinamike rasta i razvića, faza morfogeneze, dinamike porasta i osobina korenovog sistema, načina i dinamike formiranja prinosa, usvajanje i metabolizam hranljivih materija, poznavanje adaptabilnosti i otpornosti prema stresnim uslovima, bolestima i štetočinama.

Agrotehničke mere

Izbor parcele

Suncokret je biljna vrsta koja dobro uspeva na mnogim tipovima zemljišta, međutim najbolje rezultate ostvaruje na zemljištima visoke plodnosti, dreniranim, sa dubokim humusnim slojem, neutralne reakcije – tipa černozema, ritske crnice i aluvijuma. Ne odgovaraju mu skeletna plitka zemljišta, a trebalo bi izbegavati i peskovita zemljišta. Suncokret, zbog veoma dobro razvijenog korenovog sistema, koji duboko prodire u zemljište, zahteva duboki akumulativni horizont. Na siromašnim zemljištima, zahvaljujući dubokom korenovom sistemu visoke aktivnosti, daje relativno dobre prinose, ali su ti prinosi znatno niži od onih na normalnim zemljištima. Najpovoljniji pH za suncokret iznosi 6-8. Ne podnosi velike količine azota u zemljištu, jer se u takvim uslovima razvija bujna lisna masa i glavica za koje se troši dosta vode, a biljke su slabo otporne na nepovoljne uslove (sušu, bolesti).

Plodored i izbor preduseva

Obavezna mera organske proizvodnje je plodored (smena useva u vremenu i prostoru). Plodoredi imaju višestruki značaj u sistemima organskog ratarenja, gde predstavljaju glavnu agrotehničku meru. Njegovi osnovni zadaci su održavanje plodnosti zemljišta, odnosno doprinos njegovoj strukturi, sadržaju azota i humusa; regulacija bolesti, štetočina i korova; smanjenje gubitka hraniva ispiranjem; sprečavanje i minimalizacija erozije. Ima posebnu ulogu jer značajno smanjuje pojavu biljnih bolesti, štetočina i korova. Poštovanjem plodoreda daje se i podrška očuvanju biodiverziteta u organskoj biljnoj proizvodnji.

Suncokret ne podnosi monokulturu. Nepovoljan uticaj monokulure najviše nastaje kao posledica napada bolesti i štetočina. Iz tog razloga suncokret se na istoj parceli može sejati tek posle svake pete godine. Stvaranje novih hibrida otpornih na neke prouzrokovače bolesti ne rešava u dovoljnoj meri problem bolesti, pa je zbog preventivne i integralne zaštite neophodna preporučena rotacija i pravilna plodosmena. Soja, uljana repica i grašak imaju neke zajedničke bolesti sa suncokretom, te vremenski razmak između setve ovih kultura i suncokreta treba da bude četiri godine. Dobri predusevi za suncokret su pšenica i druga strna žita, kao i kukuruz.

U strukturi plodoreda krmne i leguminozne biljne vrste treba da zauzimaju značajne površine. Krmne i leguminozne biljke zauzimaju 30-50% plodorednih površina, što doprinosi čvršćoj vezi između ratarstva i stočarstva. Izbor useva zavisi od niza činilaca: vrednosti useva za održavanje plodnosti, sposobnosti konzervacije hraniva, mogućnosti suzbijanja korova, bolesti i štetočina, raspoloživosti radnom snagom, kao i mehanizacijom.

U pogledu plodoreda potrebno je poštovati osnovna pravila: smenjivati useve koji imaju dubok korenov sistem sa usevima plićeg korenovog sistema; biljke gušćeg sklopa sa razvijenim nadzemnim delom treba kombinovati sa biljkama ređeg sklopa; smenjivati lisnate i korenaste vrste; smenjivati leguminoze (azotofiksatore) sa vrstama koje nemaju osobinu vezivanja atmosferskog azota; kulture koje sporije niču i koje su na početku vegetacije osetljivije na korove sejati posle posle onih koje sprečavaju razvoj korova (lucerka, travno-detelinske smeše i dr.). Ukoliko se ista kultura više godina uzastopno gaji na istoj parceli dolazi do premorenosti zemljišta, a posledica toga je opadanje prinosa i širenje biljnih bolesti, štetočina i korova.

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta je jedna og glavnih pitanja organske proizvodnje, pošto se uspešna organska proizvodnja zasniva na zemljištu koje je dobro snabdeveno organskom materijom, dobre strukture i povoljnog vodno-vazdušnog režima. Cilj obrade je održavanje biogenosti zemljišta tokom vegetacionog perioda, održavanje povoljnog vodno-vazdušnog režima i akumulacija rezervi vlage. I predsetvena priprema mora da bude u funkciji kvaliteta setve: ujednačene dubine setve, brzog i ujednačenog nicanja biljaka, dovoljnog dotoka vode do biljke i sprečavanja evapotranspiracije. Sistemi koji teže ka održivoj poljoprivredi u cilju što racionalnijeg pristupa prirodnim resursima oslanjaju se na sisteme redukovane obrade zemljišta, pretežno konzervacijskog karaktera. Obrada zemljišta je po pravilu redukovana, ali primenjuje se uvek ona koja uz korišćenje mašina neće pogoršati karakteristike zemljišta, već će uvek poboljšati plodnost. Zato se u organskoj poljoprivredi često koriste plugovi sa podrivačima radi rastresanja zemljišta.

Naročito u suvljim godinama, suncokret pozitivno reaguje na duboku obradu. Na dublje obrađenom zemljištu bolje se razvija korenov sistem i na taj način formira veći kapacitet za usvajanje hranljivih materija i vode. U dublje obrađenom zemljištu van vegetacione sezone dolazi do nakupljanja vlage u zemljištu, koju suncokret koristi u kritičnim periodima. Duboko oranje je za suncokret obavezno obaviti tokom jeseni ili rane zime. Obradom se stvara dubok rastresit sloj koji omogućava akumulaciju vode u dubljim slojevima zemljišta. Nakon oranja, ili najkasnije pred zimu, preporučuje se se zatvaranje razora i slogova plugom ili tanjiračom kako bi se izravnala površina. Za suncokret u organskoj proizvodnji obavlja se duboko oranje na 25-30 cm u novembru mesecu.

Na osnovu rezultata istraživanja prinos suncokreta u organskoj proizvodnji u Švajcarskoj je bio nešto veći pri redukovanoj obradi. Pri tome je za setvu korišćeno netretirano seme, a korovi su kontrolisani mehanički (motika vučena traktorom), kao i ručnim odstranjivanjem korova.

Predsetvena priprema za suncokret treba da se obavi setvospremačem pri optimalnoj vlažnosti zemljišta. Najbolje je to obaviti u dva navrata, rano u proleće i nekoliko dana pre setve. U drugom prohodu, neposredno pred setvu, obavlja se i finalna priprema i uništavaju klijanci i korovi koji su nikli. Predsetvena priprema se sastoji iz ravnanja površine kako bi se formirao rastresit sloj do oko 10 cm dubine. Ukoliko se radi o teškim zemljištima, neophodno je u proleće, pre predsetvene pripreme, izvesti kultiviranje na veću dubinu. Ako je zemljište uz to i dosta zakorovljeno treba izvesti tanjiranje.

Đubrenje

U organskoj proizvodnji pridaje se veliki značaj organskim đubrivima. Organska đubriva su nezamjenjiva kada je u pitanju poboljšanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta. Pošto se mineralna đubriva ne koriste u organskoj proizvodnji veoma je značajno dugoročno održavanje plodnosti zemljišta. Glavni preduslov za ostvarivanje osnovnog principa organske poljoprivrede (“hrani zemljište da bi hranio biljke”) je povećanje sadržaja organske materije u zemljištu. Prelazni period (period konverzije) treba maksimalno iskoristiti da se primenom stajnjaka, komposta, zelenišnim đubrenjem i drugim merama poveća sadržaj organske materije u zemljištu. Pri unošenju organskih đubriva unose se i korisni mikroorganizmi, a istovremeno se aktivira i njihov rad u zemljištu. Razgradnjom, uneta organska materija se delimično mineralizira, ali iz produkata razgradnje se sintetizuju nova visokomolekularna organska jedinjenja (humusne materije). Humus je izuzetno značajan u zemljištu. On utiče na dinamiku i na sve osobine zemljišta, te se zato i naziva regulatorom plodnosti zemljišta. Od te regulatorske funkcije posebno je značajan njegov uticaj na sposobnost zemljišta za bolje primanje i zadržavanje vode, zatim uticaj na strukturu, na vodni, vazdušni i toplotni režim. Teška glinovita zemljišta unošenjem organske materije postaju rastresitija, a laka peskovita vezanija, više zaštićena od erozije i deflacije. Mineralizacijom organske materije oslobađaju se biljna hraniva i ugljen-dioksid, neophodne materije u procesu fotosinteze. Ugljen-dioksid oslobođen razlaganjem organske materije doprinosi aktiviranju hraniva iz postojeće rezerve zemljišta, povećavajući njihovu pristupačnost za biljke.
Za đubrenje se koriste organska đubriva: stajnjak, kompost, zelenišno đubrivo, glistenjak, drveni pepeo, biljni rastvori i druge otpadne organske materije nastale kao sporedni proizvodi u prehrambenoj tehnologiji i industriji, biološki azot porekom iz simbiozne i nesimbiozne azotofiksacije, kao i prirodna mineralna đubriva.

Stajnjak

Stajnjak predstavlja smešu izmeta domaćih životinja i njihove prostirke. Kvalitet zavisi od vrste domaće životinje, načina njene ishrane, vrste prostirke i starosti đubriva. Konjski i ovčiji stajnjak (“topli“) imaju više suve materije i bogatiji su sa N, P i K. Uglavnom se unose na težim zemljištima. Goveđi i svinjski (“hladni“) stajnjak sadrže više vode, hladniji su i kiseliji, pa se sporije razlažu i pogodniji su za laka, peskovita zemljišta. Proces razlaganja stajnjaka traje 2-3 godine, pri čemu se u prvoj godini oslobodi svega 20-35% azota, 20-35% fosfora i 70% kalijuma. Pri raspadanju stajskog đubriva stvaraju se razni gasovi. Nepoželjno je stvaranje amonijaka jer to znači gubitak azota. Da se to ne bi dešavalo, stajnjaku je potrebno obezbediti kiseonik tj. vršiti prevrtanje. Ukoliko nema dovoljno vlage, stajnjak plesnivi, a ako je vlage previše, dolazi do poremećaja toka razgradnje i stajnjak truli. U suvo godišnje doba, potrebno je zalivati stajnjak, a u vlažno zaštititi đubrište od prevelikih padavina. Toplota uz povoljnu vlažnost ubrzava raspadanje, a hladnoća koči rad bakterija i s toga razgradnja teče sporije. Zreli stajnjak se dobija u proseku posle 3-5 meseci. U toplijim uslovima i uz dovoljno vlage sazreva brže i obrnuto. Posle sazrevanja dobro je pokriti ga slojem zemlje 20-25 cm, kako bi se zaštitio od nepovoljnih atmosferskih prilika. Stajnjak treba skladištiti na propisano uređenom skladištu, u skladu sa pravilnicima o organskoj poljoprivredi u cilju sprečavanja zagađenja vode direktnim izlivanjem, oticanjem i infiltracijom u zemljište .

Stajnjak deluje preko mineralnih materija koje se oslobađaju u procesu mineralizacije i preko uticaja na fizičke i biološke osobine zemljišta. On se u zemljištu dalje razlaže i oslobađaju se biljna hraniva. U lakim zemljištima, neutralne ili slabo alkalne reakcije, mineralizacija je znatno brža nego na glinovitim i kiselim zemljištima. Najbrže se razlaže celuloza i hemiceluloza, a najteže lignin. Prema rezultatima ispitivanja sve količine celuloze se razlažu u toku jedne godine, dok 37% lignina i posle četiri godine ostaje nerazloženo. Biljke iz stajnjaka, osim jona, mogu da usvajaju i neke organske molekule, čije dejstvo može da bude stimulativno ili inhibitorno u zavisnosti od svojstva fiziološki aktivnih materija. Stajnjak je potpuno kompletno đubrivo koje veoma povoljno utiče na fizičke, hemijske i biološke procese zemljišta, a preko njih i na visinu i stabilnost prinosa biljaka. Pod uticajem stajnjaka, naročito svežeg, teška zemljišta postaju rastresitija, zemljište se lakše obrađuje, proširuje se interval vlažnosti kad je zemljište pogodno za obradu. Ukoliko se stajnjak redovno primenjuje laka zemljišta postaju vezanija, otpornija na eroziju i deflaciju. Osim toga, povećava se snaga držanja vode, sadržaj pristupačne vode u zemljištu, poboljšavaju se sorpcione osobine zemljišta. Stajnjak povoljno deluje na toplotni režim zemljišta. S obzirom na to da stajnjak povećava ukupnu poroznost, do izvesne granice utiče i na brže zagrevanje zemljišta.

Mada je koncentracija mineralnih materija u stajnjaku mala, ipak se u zemljište unose značajne količine hraniva. Biljna hraniva u stajnjaku su hemijski vezana za organsku materiju i postepeno se oslobađaju u procesu mineralizacije. Zato je stajnjak sporodelujuće đubrivo i on u zemljištu deluje više godina, zavisno od osobina zemljišta, klime, primenjene količine i dubine zaoravanja. Stajnjak je prvenstveno azotno i kalijumovo đubrivo, dok je sadržaj fosfora znatno niži. Iz stajnjaka se najbrže oslobađa  alijum, zatim azot, dok fosfor sporije prelazi u pristupačan oblik. Stajnjak zbog postepenog oslobađanja hraniva ima izraženo produženo dejstvo. Na teškim zemljištima dejstvo stajnjaka u proseku traje 4-5 godina, na ilovačama 3-4, a na lakim zemljištima 2-3 godine.

Stajnjak ubrzava aktivnost zemljišne mikroflore, usled čega se popravlja struktura zemljišta, povećava koncentracija ugljen-dioksida, što utiče na aktiviranje fosfora iz zemljišnih rezervi. Mineralizacijom stajnjaka, usled aktivnosti aerobnih bakterija, oslobađaju se i biljni hormoni, auksini i vitamini, koji deluju stimulativno na rast i razvoj biljaka.

U aridnim i semiaridnim uslovima i na lakšim zemljištima đubrenje stajnjakom ima poseban značaj jer povećava snagu držanja vode, a time se u zemljištu povećava sadržaj pristupačne vode za biljke i usevi bolje odolevaju suši.

Đubrenje stajnjakom u jesen pre osnovne obrade je povoljno, jer su gubici pri izvoženju svedeni na minimum i stajnjak se dobro izmeša sa zemljom. Velika je greška, sa vrlo lošim posledicama, ako se stajnjak izveze na njivu, rasturi u gomile, ili po njivi i tako leži nedeljama i mesecima. Za to vreme, pod uticajem sunca, kiše i vetra, sve ono što je najvrednije u stajnjaku gubi se u nepovrat. Pravilno iskorišćavanje stajnjaka podrazumeva, pre svega, njegovo ispravno čuvanje na đubrištu, ali i određen postupak od iznošenja na njivu do zaoravanja. Da bi se stajnjak što bolje iskoristio, treba ga istog dana kada se rasturi zaorati, eventualno sutradan. Optimalno vreme za primenu stajnjaka zavisi od klime, teksturne oznake i stepena zrelosti stajnjaka. U aridnoj i semiaridnoj klimi stajnjak može da se primeni znatno pre setve, a na peskovitim lakim zemljištima primenu treba što više približiti vremenu setve. Đubrenje stajnjakom treba organizovati tako da izvoženje, rasturanje i zaoravanje budu sinhronizovani. Stajnjak odmah po rasturanju treba zaorati na odgovarajuću dubinu. Ako se stajnjak kasnije zaorava nastaju veliki gubici. Prvenstveno, amonijak se gubi volatizacijom, što znatno smanjuje fertilizacionu vrednost stajnjaka. Vrednost odmah zaoranog stajnjaka, posle rasturanja je 100%, zaoranog 6 sati posle rasturanja je 80%, zaoranog 24 sata posle rasturanja je 70%, a zaoranog nakon 4 dana posle rasturanja je 50%.

Za suncokret u organskoj proizvodnji stajnjakom đubriti zemljiste svake 4-5 godine u količini 30-50 t ha-1.

Kompost

Kompost, poznat kao “braon đubrivo“, je organski oplemenjivač zemljišta koji nastaje mikrobiološkim razlaganjem različitih organskih materija (otpaci biljnog i životinjskog porekla). Kompostiranjem iz organskog otpada nastaju vredne organske materije koje poboljšavaju strukturu zemljišta, pomažu zadržavanju vlage, zemljište čine provetrenijim, povećavaju mikrobiološku aktivnost zemljišta, obogaćuju ga hranjivim sastojcima i povećavaju otpornost biljaka na bolesti i štetočine. Kompost mora biti u direktnom dodiru sa zemljom da bi mikroorganizmi iz zemlje imali nesmetan pristup kompostištu. Tako se obezbeđuje oticanje suvišne vode i provetrenost kompostišta.

Kao organsko đubrivo koristi se u količini od 0,5 do 6 kg/m² kao deo zemljišne smeše. Mesto gde se priprema kompost treba da bude u senci i zaklonjeno od vetra. Na suncu se organski otpaci brzo suše, bakterije koje učestvuju u kompostiranju brzo uginu i organska masa ostaje dugo nepromenjena. Pre kompostiranja skine se površinski sloj zemlje 8-10 cm, postavi drenažni sloj od grančica ili pruća, a zatim se do željene visine naizmenično ređa sloj svežih i suvih biljnih otpadaka (15-20 cm) i sloj zemlje (5 cm). Po potrebi se dodaje negašeni kreč uz zalivanje vodom ili osokom. Gomila komposta se ne sabija, a poslednji sloj humke je od zemlje. Već posle nekoliko dana, razvija se visoka temperatura (50-60°C), a potom se kompost hladi i organska materija mineralizuje. Svaka 2-3 meseca gomila se izmeša i prekrije zemljom (sloj oko 10 cm). Kompost je gotov za 6-12 meseci i tada je jednoličan, mrvičast, lak i tamnosmeđe boje. Leti je potrebno 10-14, a zimi 14-18 nedelja da se organski materijal raspadne i kompost bude spreman za upotrebu. Za brže kompostiranje (4-6 nedelja), humke treba da su niže (50 cm), a biljni ostaci iseckani. U biljne ostatke stavlja se iseckana kopriva, preslica, kameno brašno ili odgovarajući biološki preparati (na bazi silicijuma, kravlje balege, kamilice, hrastove kore, maslačka, valerijane). Biljni otpaci koji se stavljaju u kompostište moraju biti zdravi, jer izazivači bolesti ne uginu kompostiranjem. Zbog toga kompost može biti izvor širenja bolesti, korova i štetočina.

Koriste se biljni i drugi organski zdravi otpaci kao što su ostaci povrća, trava, lekovitog bilja, zatim lišće, slama, pepeo, rožina, živinski izmet, komina.

U organskoj proizvodnji se u kompost mogu dodati i gliste koje će ubrzati proces mineralizacije organskih materija.

Zelenišno đubrivo

Zelenišno đubrenje (sideracija) predstavlja zaoravanje sveže nadzemne mase biljaka koje se posebno gaje za ovu namenu sa ciljem da se zemljište obogati organskom materijom u cilju poboljšavanja fizičkih, bioloških i hemijskih osobina zemljišta. Ove biljke su sposobne da u relativno kratkom vremenskom periodu obrazuju mnogo organske mase, mogu da usvajaju i teže pristupačna hraniva, zahvaljujući dubokom korenu usvajaju hraniva iz tih slojeva zemljišta i premeštaju u oranični sloj, fiksiraju azot iz atmosfere, jer na taj način obogaćuju zemljište azotom. To su razne vrste detelina i lupina, grašak, grahorice, i neleguminozne biljke kao što su: uljana repica, suncokret, raž, ovas, ječam, slačica, facelija, engleski i francuski ljulj.

Jedan od načina obogaćenja zemljišta je zaoravanje žetvenih ostataka. To povoljno utiče ne samo na hranidbeni bilans nego i na strukturu zemljišta.

U organskoj proizvodnji suncokreta kao zelenišno đubrivo najviše se koristi lucerka, detelina, raž. Zelenišnim đubrenjem unosi se u zemljište 10-30 t ha-1 organske materije ili 100-300 kg ha-1 N. Zelenišnim đubrenjem ne dobija se direktna korist odmah nego kasnije, te se usev za zelenišno đubrenje seje kao postrni, kada zemljište uglavnom ostaje neiskorišćeno. Za ovakav način đubrenja mogu se koristiti različite biljke, ali su najbolje one koje daju veliku količinu organske materije i brzo rastu. Zato su najbolje lupina, grahorica, stočni grašak, uljana repica. Treba ih sejati nešto gušće nego za normalno iskorišćavanje. Zelenišno đubrenje je dobar način organskog đubrenja na vrlo udaljenim i teže pristupačnim parcelama, tamo gde je skupo ili se ne isplati dovoziti stajnjak.

Usevi za zelenišno đubrenje se zaoravaju kada su biljke zelene i sočne i imaju najveću masu. Tada se najlakše zaoravaju. To je ubrzo posle cvetanja, kada imaju i najviše azota.

Glistenjak

Gliste predstavljaju značajne preradivače i razlagače organskih materija i otpada u kvalitetnu organsku materiju, koja se naziva glistenjak ili glisnjak. Nastaje radom crvenih kaliforrijskih glista koje se uzgajaju u tzv. standarnim leglima. Osnovna jedinica za uzgoj glista je leglo. Leglo podrazumeva zapreminu od 100 × 200 × 25 cm podloge i hrane, tj. oko 100.000 komada glista. U jednom leglu ima oko 20.000 do 30.000 polno zrelih glista, a ostalo čine jaja i mlade, polno nezrele, gliste. Jedno standardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla.

Prirodno stanište glista su deponije stajskog i biljnog dubreta. Na površinu gde se podiže leglo postavi se žičana mreža, zatim sloj starog papira ili kartona. a zatim se dodaje podloga. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste uz prethodnu obradu goveđe, konjsko, svinjsko đubrivo kao i đubre od koza, ovaca i zečeva. Može da se koriste i karton, stari papir, lišće, piljevina, mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede. Za uspešnu proizvodnju glista potrebno je obezbediti optimalne uslove za njihov rast i razviće. Voda je važan činilac u proizvodnji glista, jer one traže stalno visoku vlažnost supstrata u toku razvoja. Međutim, preobilna, kao i nedovoljna vlažnost, često su uzrok što gliste napuštaju leglo u potrazi za povoljnijim uslovima. Optimalna vlažnost trebalo bi da se održava oko i malo ispod 80% (kada se u šaci stisne materijal, voda treba da se cedi u kapljicama). Mada gliste traže vlažniju sredinu, za uspešnu proizvodnju je potrebna i dobra provetrenost. Pošto gliste ne podnose protresanje, ne može da se obavlja prevrtanje, već samo okretanje gornjeg sloja glistenjaka. Optimalna temperatura za gliste iznosi oko 20°C. Gliste su naročito osetljive na kiselost podloge. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije (pH 6,5-7,5). Ukoliko su pH vrednosti niže ili više, potrebno je dodavati, u slučaju kiselosti, kalcijum-karbonat, odnosno ako je reakcija bazna suv papir i treset.

Glistenjak se može koristi kao osnovno organsko đubrivo, ali i za spravljanje hranljive smeše. Bogat je humusom (do 25%), fosforom (2.400 mg/100g), kalijumom (1.400 mg/100g), kao i mnogim značajnim mikroelementima (cink, bakar, mangan, gvožde), dok je siromašniji u mineralnom azotu (1 – 1,7%). Osim izuzetno povoljnih hemijskih osobina, glistenjak ima i visok mikrobiološki naboj, a to znači i bržu razgradnju organske materije kao i bolje iskorišćavanje hraniva.

U organskoj proizvodnji suncokreta za đubrenje se preporučuje smeša od 10 kg stajnjaka i 1 kg glistenjaka.

Mikrobiološka đubriva

Mikorobiološka đubriva imaju ulogu biofertilizatora. Oni obogaćuju zemljište mikroorganizmima čija je uloga u zemljištu da sintetišu i razlažu humus, osiguravaju kruženje hranjivih elemenata, kontrolišu fitoparazite kao i da menjaju fizičko-hemijske osobine zemljišta.

Mikrobiološko đubrivo pod nazivom SLAVOL čini kombinaciju šest bakterija Azotobacter chrooococcum, Azotobacter vinelandi, Derxia sp, i fosfomineralizatori Bacilus licheniformis, Bacillus subtilis i Bacilus megaterium. Te bakterije su selekcionisane za obavljanje procesa azotofiksacije i produkciju enzima fosfataze, koji razlažu organske fosfate u zemljištu. Ovaj preparat se koristi i u ratarskoj proizvodnji, uključujući i organsku proizvodnju suncokreta. Primenom Slavola biljke imaju jači korenov sistem, deblje stablo i veću lisnu površinu, čime se povećava i fotosinteza.
Pimenom smese biofertilizatora, biostimulatora i biopesticida može se povećati mikobiološka aktivnost u zemljištu, kao i prinos biljaka. Tako se ispitivanjem uticaja smeše bakterija (Azotobacter chrooococcum, Azotobacter vinelandi, Azospirillum lipoferum, Bacillus megaterium i Bacillus subtilis) kod tri hibrida suncokreta (NS-H-111, NS-H-17 i NS-H-45) došlo do rezultata da je bakterizacijom najviše povećan prinos suncokreta kod hibrida NS-H-111. Povećanje je iznosilo 441 kg ha-1. U rizosfernom zemljištu došlo je do povećanja ukupnog broja mikroorganizama, brojnosti amonifikatora, aktinomiceta, azotobaktera oligonitrofilnih bakterija, dehidrogenazne aktivnosti, a smanjenja brojnosti gljiva.

Primenom bakterizacije poljoprivredna proizvodnja suncokreta bila bi ekonomičnija i ekološki prihvatljivija, jer bi se dobila veća količina ekološki visoko vredne i kvalitetne hrane.

Sortiment

Hibrid treba odabrati prema ciljevima gajenja i zahtevima tržišta, kao i mogućnostima za prodaju na tržištu “zdrave hrane“. Hibride treba testirati kao i u konvencionalnoj proizvodnji. Na osnovu glavnih agronomskih svojstava, predlažu se sledeći hibridi suncokreta podeljeni u nekoliko grupa:

Proizvođač iz Ljutova u okolini Subotice (Josip Mamužić) bavi se organskom proizvodnjom od 2003. godine. Na 19 ha, seje 25 azličitih biljnih vrsta. U organskoj proizvodnji gaji konzumne hibride suncokreta nove generacije, za dobijanje hladno ceđenog ulja. Sa ovim hibridima postiže prinose i preko 3 t ha-1.

U organskoj proizvodnji osim kvaliteta, treba naročito obratiti pažnju na otpornost hibrida (sorti) prema bolestima, ekonomičnost u usvajanju i iskorišćavanju N, P i K. Hibridi moraju biti prilagođeni klimatskim stresovima i otporni na bolest i štetočine. Seme mora da se proizvede u organskoj proizvodnji i bez zaprašivanja hemijskim sredstvima. Ne treba zanemariti ni procenu potrošačkih navika tržišta i očekivani finansijski rezultat tokom plasmana. Svakako bi trebalo voditi računa i o kupovnoj moći potrošača.

Setva
U organskoj biljnoj proizvodnji u zavisnosti od stanja parcele i potrebnih hemijskih analiza (uključujući i kontrolu načina korišćenja zemljišta u prethodne tri godine i proizvodni program za prelazni period), određuje se prelazni period (konverzija) u trajanju od 2 do 3 godine. Samo parcele, koje nisu korišćene u poslednje dve godine, mogu se, ako ispunjavaju ostale uslove, odmah koristiti za organsku poljoprivredu.
Predsetvena priprema treba da se obavi pri optimalnoj vlažnosti zemljišta. Najbolje je to obaviti u dva navrata, rano u proleće i nekoliko dana pre setve. U drugom prohodu, neposredno pred setvu, obavlja se i finalna priprema i uništavaju klijanci i korovi koji su nikli.

Setva suncokreta se obavlja kada je temperatura zemljišta na dubini setve ustaljena (8 do 10oC). To je najčešče prva dekada aprila, a ukoliko su proleća toplija može se sejati već i krajem marta. Voditi računa da se obezbedi optimalna gustine useva i vegetacioni prostor za svaku biljku. Setvu organskog suncokreta najbolje je obaviti početkom aprila, pneumatskom sejalicom na dubinu od 3 do 5 cm. Razmak izmedju redova je 70 cm, a rastojanje u redu od 20-30 cm u zavisnosti od dužine vegetacije hibrida da bi se ostvarilo 40-60.000 biljaka po hektaru u berbi. Na semenskoj ambalaži je data ta- bela sa preporukom odgovarajućeg razmaka semenki u redu, za seme sa različitom klijavošću i za različite hibride. U svakom slučaju koristiti netretirano seme, koje je proizvedeno u organskoj proizvodnji. Osim osnovnih fitosanitarnih zahteva, seme za organsku proizvodnju mora biti i sertifikovano. Za dezinfekciju semena dobre efekte daje jak čaj od kamilice, rena, belog luka i koprive.

Seme za reprodukciju u organskoj biljnoj proizvodnji mora biti proizvedeno organskim putem. Podrazumeva se, da se ne sme koristiti seme genetički modifikovanih biljaka (GMO). U slučajevima kada nema ekološke proizvodnje semenskog materijala, koji je prilagođen organskoj proizvodnji, može se koristiti u prelaznom periodu (tokom 2-3 godine) i konvencionalni materijal, ali prema propisanim uslovima.

Nega useva

Od mera nege primenjuju se mehaničke (okopavanje, kultiviranje, drljane) i biološke, pre svega u zaštiti od korova, bolesti i štetočina.

Međuredna obrada

Optimalno vreme za međuredno kultiviranje je u fazi 2-3 para listova. Koristi se međuredni kultivator, na dubinu 6-8 cm u cilju razbijanja pokorice i održavanja rastresitog površinskog sloja zemljišta, zbog boljeg čuvanja vode, te uništavanja korova. Međuredno kultiviranje organskog suncokreta vršiti 3 do 4, a okopavanje 1 do 2 puta.

Navodnjavanje

Kod navodnjavanja u organskoj proizvodnji, kvalitet vode ima izuzetan značaj zbog povećanog zahteva za zdravstvenom bezbednošću hrane. Za navodnjavanje se koristi voda iz različitih izvora (reka, potoka, prirodnih i veštačkih akumulacija, podzemnih voda, a sve češće iz otpadnih voda). Kvalitet vode se značajno razlikuje između svih navedenih izvora. Mnoge soli koje se nalaze u vodi za navodnjavanje u većim koncentracijama su štetne i predstavlaju opasnost, kako za biljke i životnje, tako i za čoveka. Biološki sadržaj vode je neophodno utvrditi pre svega u smislu prisustva bakterija koje mogu ugroziti zdravstvenu bezbednost plodova (Salmonella spp. i Escherihia coli). Navedene štetne bakterije mogu se pojaviti ukoliko se koristi zagađena voda za zalivanje.

U organskoj proizvodnji voda za navodnjavanje mora biti I ili II klase. Navodnjavanje, kao bioagrotehnička mera, izvodi se uz poštovanje bazičnih standarda IFOAM i codexa Alimentarius, posebno u vezi sa biološkim ciklusima kruženja materija i očuvanjem zemljišta.

Malčiranje

Malčiranje (nastiranje zemljišta) predstavlja pokrivanje međurednog prostora u usevima. Kao agrotehnička mera, izuzetno je značajna za rast i razvoj biljaka i zaštitu od korova. Veoma je korisna mera za očuvanje fizičkih i hemijskih osobina zemljišta. Malčiranjem se održava povoljniji vazdušni režim zemljišta, zadržava se i duži period čuva vlažnost zemljišta.

Za nastiranje zemljišta u organskoj poljoprivredi mogu se koristiti prirodni materijali (seno, slama, strugotina drveta ili biorazgradive folije). Danas postoje i nove generacije folija i agrotekstila koje su i antivirusne (s ugrađenim filterom za UV zrake određene talasne dužine) koje posredno, sprečavajući (odbijajući, dezorjentišući) napad štetočina smanjuju mogućnost i pojavu
virusa. Različita obojenost i kvalitet gornje površine PE folija i agrotekstila (belo/crna, žuto/crna, srebrno/ braon) reflektuju određeni spektar, smanjuju napad nekih štetočina (lisne vaši).

Biološka kontrola štetnih organizama

Suštinu zaštite biljaka u organskoj proizvodnji suncokreta čine metode integralne zaštite, uz primenu različitih bioloških sredstava za zaštitu. Biljne bolesti, štetočine i korovi suzbijaju se: pravilnim izborom sorti tj. hibrida, pravilnim plodoredom, odgovarajućom obradom zemljišta, zaštitom korisnih biljaka i životinja i stvaranjem povoljnijih uslova za razvoj prirodnih neprijatelja štetočina, uništavanjem korova fizičkim i mehaničkim putem.

Nedostatak efikasnih strategija za kontrolu korova je jedna od glavnih prepreka u dobijanju većih prinosa u organskoj proizvodnji. Povećanje gustine useva je bio najefikasniji način u suzbijanju korova, a što je uticalo na dobijanje većih prinosa, kako navode istraživači u Kanadi. Borba protiv korova može se vršiti i navodnjavanjem pre sadnje (isprovocira se rast korova), a zatim obradom zemljišta, tako da usev koji sledi za svoj razvoj dobija prednost u vremenu. Borba protiv korova u organskoj proizvodnji suncokreta može se obavljati međurednom kultivacijom i ogrtanjem, okopavanjem, kao i košenjem pre nego što korovi proizvedu seme.

Zaštita suncokreta od bolesti i štetočina u ekološkoj poljoprivredi podrazumeva primenu indirektnih (preventivnih) i direktnih mera. Indirektne mere podrazumevaju odgovarajuću primenu agrotehničkih postupaka (pravilan plodored, izbor tolerantnih hibrida tj. sorti, optimalan sklop biljaka, umereno i pravilno đubrenje, blagovremena setva). Direktne mere borbe podrazumevaju primenu biopesticida, koji se zasnivaju na korišćenju mikroorganizama i produkata njihovog metabolizma, pri čemu se stvaraju toksini, kristali, spore, antibiotici, koji antagonistički deluju na bolesti i štetne insekte, a ekološki su bezbedni za ljude i životinje. Ove preparate čine bioinsekticidi, biofungicidi i bioherbicidi.

Poznato je da su mikroorganizmi prouzrokovači niza bolesti na biljkama. Ali, u biološkoj kontroli brojni mikroorganizmi (gljive, bakterije i virusi) mogu poslužiti kao antagonisti za suzbijanje štetnih mikroorganizama. Preparati na bazi gljivice Pytium oligandrum uspešno suzbijaju patogeneodiz roda Pyitium, Phytophtora, Rhizoctonia, Verticillium, Sclerotinia.

Podešavanjem rokova setve i žetve može da se izbegne masovni napad štetočina. Poštovanjem osnovnih principa plodoreda u mnogome se smanjuje brojnost štetočina i umanjuje napad na gajene biljke.

Za suzbijanje štetočina u organskoj proizvodnji potrebno je vršiti stalan monitoring ekonomski značajnih štetočina, obavezno primenjivati sve preventivine agrotehničke mere, primenjivati mehaničke mere borbe i kao krajnju meru, primenjivati dozvoljene biopesticide.

U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba utvrđenih sredstava za zaštitu bilja (na primer: insekticidi – biljna ulja, piretrin iz buvača, kvazija, ratenon, biološka sredstva na bazi bakterija, virusa, gljivica – kao što je Bacillus thurigiensis, feromoni, bakarhidroksid, kalijev sapun, kalijum permanganat, sumpor i dr.) od kojih neka mora da odobri inspektor. U slučaju potrebe (izrazit napad štetočina ili bolesti) inspektor za organsku poljoprivredu može dozvoliti (uz pismenu saglasnost) i primenu nekih biocida, koji se nalaze na „zelenoj listi“. Lista dozvoljenih sredstava se redovno analizira, revidira i proširuje.

Od štetočina u organskoj proizvodnji suncokreta protiv žičnjaka (grčica) najefikasniji oblik borbe je plodored. Protiv napada zečeva i srna priprema se rastvor krompira, belog luka, rena i paradajza. Vreže ovih biljaka se samelju, potope se u vodu, ostave 10 do 25 dana da fermentiraju i zatim se tretiraju mlade biljke suncokreta svaki drugi dan.

Ekstrakt višegodišnje zeljaste biljke buhača (Pyrethrum cinerariaefolium) predstavlja prirodni piretin, koji se koristi se u zaštiti organskog suncokreta. On je idealan insekticid, jer ekstrakti imaju relativno malu toksičnost. Svojstvo buhača je biorazgradljivost. Pod dejstvom sunčevog svetla razgrađuje se i gubi aktivnost. Da bi se produžilo delovanje buhaču se dodaju stabilizatori koji ujedno služe i kao sinergisti (pojačavaju dejstvo buhača).

Mešavina belog luka i koprive primenjuje se u ranim fazama rasta biljaka protiv gljivičnih oboljenja (Fusarium sp.) kod suncokreta.

Biološka kontrola štetnih organizama zahteva više znanja, poznavanje biologije i ekologije štetočina, više truda, češći pregled useva, praćenje kretanja i razmnožavanja štetočina, kao i više mehaničkog i ljudskog rada. Potrebno je blagovremeno i pravilno izabrati i primeniti najefikasnije metode protiv pojedinih štetnih vrsta.

Dopunsko oprašivanje

Pošto je suncokret stranooplodna (95%) entomofilna biljka potrebno je obezbediti dovoljno insekata oprašivača. Preporučuje sa da na 1 ha bude prisutno 2 košnice pčela. Ovim se ostvaruje dvostruka korist, sigurnija je proizvodnja suncokreta, a s obzirom da je suncokret jedna od važnijih medonosnih biljaka dobija se i značajan prinos meda.

Desikacija

U godinama kada postoji opasnost da se žetva ne može obaviti na vreme što može dovesti do gubitaka usled razvoja bolesti, poleganja, napada ptica, osipanja zrna; desikacija može da se obavi sa 5% rastvorom sirćetne kiseline. Zavisno od hibrida sa merom se može otpočeti kada vlažnost zrna padne ispod 35 %.

Žetva suncokreta

Počinje sa kada je vlaga zrna 10-14 %. Svako kašnjenje sa žetvom dovodi do značajnog smanjenja prinosa. Optimalno vreme žetve suncokreta je u prvoj dekadi septembra, ako za to postoje povoljni uslovi.

 
Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Preuzet tekst :”Vodič za organsku proizvodnju suncokreta”