Sinonimi: žito, zob, ovaz, oves, ov’s, pir, pitoma zob, silj, usevna zob; Engleski: oat; Francuski: avoiné
Nemaĉki: Hafer; Ruski: ове

Ovas se uglavnom upotrebljava za ishranu stoke, naročito konja, dok se za proizvodnju hleba danas ne koristi. U zrnu ovsa se nalazi manje ugljenih hidrata, dva do tri puta više masti a proteina približno jednako u odnosu na druga prava žita. Zbog kvaliteta proteina, od ovsenog zrna se u prehrambenoj industriji spravljaju niz lako svarljivih proizvoda velike hranive vrednosti kao što su ovsene pahuljice, ovsene flekice, griz, ovseno brašno.

Ovseno zrno je za ishranu stoke bolje od kukuruznog jer izuzev triptofana sadrži više aminokiselina. Osim zrna, za ishranu stoke služi i vegetativna zelena masa, čista ili u smesi sa drugim biljkama (jednogodišnjim leguminozama). Slama ovsa je bolja za ishranu stoke od ostalih žita.

Najveće površine pod ovsem nalaze se u bivšem SSSR-u, Evropi, severnoj i srednjoj Americi. Najveći prosečni prinos ostvaruju se u Evropi (Holandija oko 6t/ha, Danska i Belgija oko 4/tha, Velika Britanija oko 5 t/ha, Francuska 4.19 t/ha, Norveška 4.25 t/ha). Kod nas su prosečni prinosi ovsa oko 2 t/ha.

Poreklo ovsa

Ovas je poreklom iz Evrope, Azije i Afrike, ali se prvo u Evropi počeo gajiti pa se zato smatra evropskim žitom. Tri su ishodna centra današnjeg ovsa:

a) Evropa (Avena brevis i Avena sterilis);

b) istočna i jugoistočna Azija (vode poreklo od Avena sativa i Avena nudae) i

c) Afrika, odakle je poreklom Avena abyssinica i Avena byzantima (Sredozemlje). Ipak se za praroditelja današnje gajenog ovsa smataju Avena fatua i Avena sterilis.

Geografska rasprostranjenost ovsa je manja nego kod ostalih pravih žita. Gaji se između 35° i 65° severne geografske širine, a optimalni uslovi gajenja se nalaze na severnoj polulopti između 44-65° severne geografske širine. Gornja granica gajenja ovsa je Skandinavija a ograničena je septembarskom izotermom od 9 °C.

Botanička klasifikacija

Ovas spada u red Poales, porodicu Poaceae, podporodicu Pooideae, rod Avena. Rodu Avena ima veći broj, kako jednogodišnjih tako i višegodišnjih vrsta. Jednogodišnje vrste su njivske biljke, i gaje se za proizvodnju zrna, a višegodišnje vrste su livadske trave Avena elatior (francuski ljulj) i Avena fluvescens (žuti ovsik).

 
Grupa jednogodišnjih ovseva, obuhvata 16 vrsta i dele se na dve podgrupe: Aristulatae i Denticulatae.

 
Aristulatae imaju spoljne plevice koje završavaju sa dve tanke izrasline slične osju, a biljke su po svom habitusu tanke. Gajeni oblici ovsa iz ove podgrupe imaju 14 hrmosoma (Avena strigosa), dok divlji oblici imaju 28 hromosoma (Avena barbata, Avena vaviloviana i Avena hirtula).

 
Denticulatae imaju spoljne plevice koje se završavaju sa dva zupca, a biljke su po habitusu jake i imaju debelog stabla. Iz ove grupe, vrste imaju 42 hromosoma (Avena fatua, Avena ludoviciana i Avena sterilis).

 
U mlečnoj zrelosti usev ovsa podnosi mrazeve i do – 5 °C, što omogućuje gajenje ove kulture i u visoko planinskim reonima. Ovas je osetljiv na “toplotni udar”. Za klijanje semena neophodno je 65 % vode od njegove težine. Transpiracioni koeficijent iznosi 400 – 600, a kritičan period za vodu je od vlatanja do metličenja. Vrste ovsa koje pripadaju različitim podgrupama genetski su udaljene, pa ne može doći do međusobnog ukrštanja.

 
Sve gajene vrste ovsa pripadaju vrstama Avena sativa i Avena byzantina stim da prva zauzima 90% svih površina u svetu a druga 10%.

 
Avena sativa L. se prema obliku metlice dele na tri grupe:
1. Avena sativa var. diffusae imaju plevičasta zrna i rastresite metlice. Bočne grancčice u metlici su duže i izbijaju u svim pravcima, a metlica može biti zbijena, poluzbijena, razgranata, rastresita i rastresito povijena.
2. Avena sativa var. orientalis je zastavičar i ima plavičasto zrno i zbijenu metlicu s kratkim bočnim grančicama koje izbijaju samo s jedne strane metlice.
3. Avena sativa var. nudae je golozrni ovas, kod kojeg pri vršidbi zrna ispadaju iz plevica.
Druga gajena vrsta je Avena byzantina koja se gaji oko sredozemnog mora. Ova vrsta je otporna prema suši, lisnoj rđi, glavnici i gareži. Najviše se gaji u južnim državama SAD-a, gde se naziva crveni ovas.

Morfološke osobine

Ovas se morfološki razlikuje od drugih pravih žita , prvenstveno po građi cvasti. Kod ovsa je cvast metlica. Osim toga , ovas se razlikuje po boji klijanca, po ligulama i aurikulama. Boja klijanca je svetlozelena ili zelena. Ligule su vrlo razvijene i na ivicama nazubljene. Ovas nema auricule. U klasićima se nalazi od 2 do 4 cveta (kod Avena sativa diffusae i Avena orientalis), a kod Avena nudae ima 5-7 cvetova. Prvi donji cvetovi klasića daju najkrupniji plod, drugi cvet daje sitniji, a treći ukoliko ga ima, daje najsitniji. Pleve kod ovsa su kožaste, bezbojne, široke s mnogim uzdužnim nervima. U plevičastog ovsa, potpuno pokrivaju i štite cvetove.

Plevice potpuno obuhvataju zrno, a kod golih ovseva, zrno pri vršidbi ispada iz plevica. Zrno ima brazdicu i pokriveno je dlačicama. Za određivanje sorata belog i žutog ovsa oblik zrna predstavlja važnu morfološku osobinu. Sve sorte ovsa se mogu po tom principu podeliti u sledeće grupe:

a) Švedski ili svalevski tip koji ima kratko zrno sa tupim vrhom, leđna strana je jako ispupčena. Na tom mestu kod osjatih sorti izbija osje. Plevice su debele, donja spoljna plevica je uvek duža od zrna.
b) Ruski tip ima usko, dugačko i na vrhu zašiljeno zrno, bez ispupčenja na leđnoj strani.
c) Šatilovski tip ima krtko zrno, jajastog oblika, sa zašiljenim vrhom, bokastom leđnom i trbušnom stranom. Unutrašnja plevica dopire samo do vrha zrna.
d) Letjevicki tip ima izduženo zrno s tupim vrhom. Zrno ispunjava samo 2/3 prostora između plevica. Vrh plevica je neispunjen sa 1/3 od ukupne dužine zrna.

Biološke osobine

Ovas je jari usev. Tipičnih ozimih formi ovsa nema, ali se sreću izvesne poluozime ili fakultativne forme, koji se odlikuju srezmerno dugim stadijumom jarovizacije. Kod gajenog ovsa (Avena sativa), stadijum jarovizacije je kratak (10-14 dana) i prolazi ga pri temperaturi od 2 do 5 °C a svelosni dug, dok je kod nekih drugih vrsta obratno.

Dužina vegetacionog perioda kod jarog ovsa je 70-120 dana, a kod ozimog 270-280 dana. Ozimi ovas je biljka toplijih, južnijih krajeva.

Uslovi uspevanja

Zahtevi prema toploti su mali jer je ovas usev severnih područja. Biološki minimum za klijanje je 1-2 °C (optimum 6-12 °C), za nicanje i formiranje vegetativnih organa 4-5 °C (optimum 12-16 °C), formiranje generativnih organa,cvetanje, plodonošenje i sazrevanje 10-12°C (optimum 16-22°C). Klijanci podnose niske temperature u proleće čak i do -8°C, kasnije sa stepenom razvoja povećavaju se zahtevi prema toploti.

 
S obzirom na brz razvoj korenovog sistema ovas manje strada od prolećne suše, nego ječam i jara pšenica. Ovas ne podnosi visoke temperature i sušu u toku leta, pa lako strada od toplotnog udara.

 
Zahtevi prema vodi su veći u odnosu na ostala prava žita i to u toku celog vegetacionog perioda. Za klijanje zahteva 65% vode od težine zrna.Razlog je što ima veliki transpiracioni koeficijent (400-600) i što ima veliku lisnu masu. Kritičan peiod za vodom je od vlatanja do metličanja. Ovas naročito strada ukoliko nedostatak vlage nastupi na 10 do 15 dana pred metličanje. Padavine u periodu nalivanja i sazrevanje zrna ometaju pravilan razvoj i često dovodi do propadanja ovsa, odnosno do produžetka vegetacije.

Zahtevi prema svetlosti su umereni, ali treba voditi računa o fotoperiodskoj reakciji pojedinih sorti. Za sorte iz severnih krajeva treba duže osvetljenje u toku dana, a sorte iz južnih krajeva traže kraće osvetljenje.

 
Zahtevi prema zemljištu su manji u odnosu na ostala prava žita.Može se gajiti na različitim zemljištima, pa i na novoosvojenim površinama, krčevinama, razoranim travnjacima, na kiselim zemljištima. Dobro reaguje na kalcizaciju.

Agrotehnika za ovas

Plodored i predusev. – Ovas u plodoredu obično dolazi na poslednje mesto, pošto zbog usisavajuće moći korena, najbolje koristi ostatke hranjljivih materija. Za ovas su dobri predusevi rane đubrene okopavine, jednogodišnji i višegodišnje mahunjače. Ne podnosi gajenje u monoprodukciji. Ovas je loš predusev za strna žita jer jako isušuje zemljiše.

Obrada zemljišta. – Nema posebne zahteve prema osnovnoj i predsetvenoj obradi zemljišta. Sve što je rečeno za pšenicu i ostala prava žita vredi i za ovas. S obzirom da ovas u plodoredu dolazi na poslednje mesto iza okopavina, te za njega ne treba orati dublje od 20 cm zbor produžnog efekta duboke obrade za presusev.

Đubrenje. – Ovas dobro koristi treško rastvorljiva hranjiva iz zemljišta, ali istovremeno dobro reaguje na đubrenje , naročito azotom. On se odlikuje rastegnutim ali dosta ravnomernim usvajanjme hranjiva u toku vegetacije. Ipak, u fazi porasta u stablo i pred izlazak metlice, treba najviše hranjiva. Reakcija ovsa na đubrenje je uopšte veoma velika, pa zato on u ogledima služi kao “test biljka”. Ovas je veliki potrošač azota i kalijuma, ali se njime mora obazrivo đubriti zbog eventualnog poleganja. Što se tiče količine đubriva koja se traba uneti u zemljište, predlaže se da se azot u zemljište unese u onoj količini koliko ga prinosom usev iznese, fosfora treba dati za 50% više od iznošenja a kalijuma manje od iznetih količina. Za prinos od 3 t/ha, u našim agroekološkim uslovima trabda za ovas dati 80 kg/ha N, 40-50 kg/ha P2O5 i 40 kg/ha K2O. Raspored hranjiva traba da bude sledeći: 50% pred osnovnu obradu i 50% predsetveno za ozime sorte a kod jarog svu količinu PK đubriva treba uneti u jesen.Azotna đubriva za ovas upotrebljavaju se jednim delom pred setvu, a drugim za prihranjivanje. Pred osnovnu obradu treba upotrebiti najviše ¼ do ½ azotnih đubriva a ostatak u ranom prolećnom prihranjivanju (krajem zime). U vlažnijim rejonima prihranjivanje se obavlja tako da se azot daje rano u proleće i u početku vlatanja. Za jari ječam u sušnijim područjima se celokupna količina azota daje pred osnovnu obradu, a u vlažnim područjima primenjuje se jedno prihranjivanje i to u toku intenzivnog bokorenja.

Setva ozimog ovsa se mora izvršiti do kraja semptembra. Kasnije posejan se slabije bokori i više izmrzava, što utiče na smanjenje prinosa. Jari ovas treba sejati u prvoj nedelji početka prolećnih radova, tj., kada se može bez štete ući u njivu, a to u našim uslovima pada početkom ili u toku marta a kadkada i u februaru. Setva ozimog ovsa obavlja na međuredni razmak od 10.5 do 12.5 cm na dubinu 3-4 cm i na 2 cm dubine za jari. Ovas je osetljiv na duboku setvu. Količina semena za ozimi ovas je u granicama 500-550 klijavih zrna/m², što iznosi 120-160 kg/ha semena, a za jari treba da bude 400-500 klijavih zrna/m2 što iznosi 120-150 kg/ha semena.

Nega ovsa je ista kao kod ostalih pravih žita.

Žetva ovsa počinje kada se javi prelaz vršnog dela metlice u punu zriobu. Naime, ovas ima neravnomernije zrenje od ostalih pravih žita, stoga je teže odrediti momenat žetve. žetvu treba početi pre osipanja zrna u vršnim klasićima. Zato bi kod ovsa trebalo primeniti dvofazni način žetve.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Preuzet tekst : “Posebno ratarstvo” Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović