Poljoprivrednici više i ne broje koliko je ministara u poslednjih petnaestak godina sedelo u paorskoj fotelji jer su se menjali brže od svih ostalih. Nisu im više bitna ni personalna rešenja, ni imena, ni stranačka pripadnost,

već ih jedino interesuje da u agrarnoj kasi bude para, investicija, da subvencije stižu na vreme i da se obezbedi opstanak malih gazdinstava.

Novoizabrana ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković preuzela je dužnost od dosadašnjeg ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragana Glamočića. Uz dužnost – i veću odgovornost jer je poljoprivredi sada prilepljena ekologija, u najbukvalnijem smislu jer su joj dodate, to jest samo prepisane, nadležnosti Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

– Mnogo je toga što treba hitno da se reši u srpskoj poljoprivredi, ali ključno je da agrarna kasa bude teža i pravednije raspodeljena. Jer, kao da je dosad namerno krojena tako da što manje poljoprivrednika dobije subvencije, a da korist od zakona i pravilnika izvuku velike gazde. U situaciji kada nemamo para za repromaterijal, subvencije su način da opstanemo i one ne smeju da se preliju u ruke trgovaca i otkupljivača. Neophodno je da se monopolisti svedu u okvir prihvatljiv za malog poljoprivrednika – kaže za „Dnevnik” predsednik udruženja „Paor” iz Crepaje Miroslav Grubanov, napominjući da su problemi malog poljoprivrednika repromaterijal i otkupne cene, koje diktiraju monopolisti. – Tome se mora stati ukraj i za to treba da budu odgovorni ključni ljudi u Ministarstvu i nova Vlada.

Grubanov kaže da poljoprivrednici od ministarke očekuju saradnju i podršku u nastojanju da opstanu i oni s nekoliko hektara.

– Dosta je više priče o tome da je malima došao kraj. Kad mogu u Austriji da na čvrstim nogama stoje i oni s desetak hektara, zašto ne bi mogli i kod nas? – pita Grubanov, i dodaje da treba da ispunjavamo samo minimum evropskih zakona, ne preko toga.

Predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Sanja Bugarski za „Dnevnik” kaže da je problem u tome što svakom novom ministru treba vremena da se uhoda i pohvata konce u tom aparatu.

– Dobro je što je nova ministarka iz struke, ali imali smo i dosad stručnog i kompetentog čoveka na tom mestu pa je bio problem da tu ostane. Plašimo se da su tako česte promene u ministarskoj fotelji jasan dokaz da poljoprivreda ovu državu ne interesuje – kaže Sanja Bugarski.

Predsednik Skupštine Udruženja zemljoradnika u Vrbasu Stevan Botić kaže da je važno da kasa bude puna i da subvencije stižu na vreme.

– Kada bismo produžavali rokove i naše poslove, umrli bismo od gladi – kaže on, dodajući da je velika šteta što poljoprivrednike niko ne zastupa u republičkom parlamentu. – Problema je mnogo i ne treba ih rešavati blokadom puteva, već u Skupštini. Glas poljoprivrednika, sela i seoskog stanovništva morao bi da se čuje na tom mestu.

Ekologija i poljoprivreda – nije loše

Agrarni stručnjak Milan Prostran kaže da nije redak slučaj u Evropi da se poljoprivredi doda zaštita životne sredine.

– U okviru pregovora s EU, i to o poglavljima 11, 12 i 13, taj aspekt će biti veoma bitan i dobro je da se o njemu pregovara u okviru resora poljoprivrede – veli on.

preuzeto sa : dnevnik.rs