Pepelnicu izaziva gljivica Sphaerotheca pannosa. Pojava rđastih pega je usko povezana sa pepelnicom. Ovo oboljenje napada letoraste, listove i plod. Zaraženost vegetativnih delova biljke dovodi do preuranjene defolijacije i gubljenja vitalnosti. Pojava pega na plodovima ima najveći negativni ekonomski efekat na proizvodnju.

Simptomi : Simptomi oboljenja se javljaju na lišću i bujnim letorastima u tekućoj sezoni. Letorasti su prekriveni belom micelijumom. Simptomi na plodovima su najzačajniji. Javljaju se kao belo- pepeljaste okrugle pege. Sa širienjem pega, središnji deo odumire ostavljajući za sobom rdjastu mrlju sa izumrlim epidermalnim ćelijama.

Epidemiologja : Gljivica prezimljava u obliku micelije u spavajucim pupolljcima breskve. Aktivira se u proleće sa porastom letorasta. Spore se šire putem vetra i kiše. Druge koštičave vrste mogu biti izvor zaraze. Starenjem, listovi i letorasti postaju manje osetljivi na bolest. Ovom oboljenju pogoduju blage temperature, sa vlažnošću vazduha između 43 i 100%. Pojava kiše nije neophodan uslov za pojavu zaraze. Optimalna temperatura za klijavost spora je između 19 i 22ºC. Nove pege se javljaju nakon 10 dana pod povoljnim vremenskim uslovima.

Suzbijanje : Najefikasnija kontrola se postiže izborom sorti otpornih na oboljenja. Sa primenom fungicida treba krenuti od precvetavanja i nastaviti u intervalima od10 – 14 dana sve do stadijuma očvršćavanja koštice i prestanka terminalnog prirasta. Fungicidi koji se koriste za suzbijanje truleži plodova, sa izuzetkom preparata Bravo 720 i Kaptana 50 WP, su veoma efikasni i za suzbijanju pepelnice. Najbolja kontrola se postiže primenom preparata Pristin.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst: “Breskva” autora: Dr Mirjana Bulatović-Danilović