Zaštićeni prostori osiguravaju intezivnu proizvodnju, kombinovanu proizvodnju povrća van
sezone, veću kontrolu od bolesti i štetočina uz primenu biološke kontrole, a što osigurava i zdraviju hranu.

Plastenička proizvodnja osigurava raniju berbu, ali zahteva dodatne troškove za zagrevanje. Iako su cene proizvoda rane proizvodnje povrća više u odnosu na proizvode sa otvorenog , ujednačenost proizvoda, kvaliteta i brzina plodonošenja omogućava dobro tržište i bolji plasman.

Mere bezbednosti i zaštita zdravlja na radu

Pre nego što se uključite u proces rada neophodno je da se informišete o opasnostima na poslu. Zato treba da se upoznate pravilnik o zaštiti na radu i posledice koje mogu nastati usled nepridržavanja datih uputstava. Neophodno je nošenje radne odeće(radno odelo, čizme, rukavice i po potrebi zaštitna maska).

Agrotehničke mere u plasteniku

Agrotehničke mere predstavljaju sve one radnje koje se preduzimaju radi postizanja prinosa u poljoprivrednoj proizvodnji. Ove mere obuhvataju:

Izbor parcele (mesta-lokacija)

Adekvatan izbor parcele je od ključne važnosti za gajenje povrća. U tu svrhu treba izabrati lakša, propusna i ocedna zemljišta (na kojima se ne zadržava voda) sa blagim nagibom prema sunčanoj strani. Izbegavati senovita mesta, uvale ili ona zaklonjena šumom. Nepogodne su rečne doline u kojima se duže zadržava magla i jutarnja rosa. Na takvim mestima ne preporučuje se gajenje povrća.

Pri izboru mesta za podizanje zaštićenih prostora jako je važno voditi računa i o udaljenosti od fabrika, magistrala,zaštiti od vetra i pristupačnosti vode. U neposrednoj blizini svakako trebaju biti izgrađeni objekti koji omogućavaju kvalitetnu i sigurnu snadbevenost električnom energijom, plinom, vodom, i dobrom putnom mrežom.

Konfiguracija terena, nagib i položaj
Zaštićeni prostori se podižu na ravnim terenima bez izrazitih depresija koje izazivaju visoku vlažnost i prave senku. Poželjni su blago nagnuti tereni, s nagibom do 0.4%, južnog i jugoistočnog položaja zbog oticanja površinske vode i osunčanosti. U slučaju terena s većim nagibom potrebno je ravnanje, a kod nagiba većih od 3% prave se terase na kojima se podižu plastenici. Najpovoljniji položaj plastenika ili staklenika je smer sever-jug.

Podzemne vode
Lokacije s visokim podzemnim vodama kao i lokacije uz rečne tokove nisu poželjne zbog visokog intenziteta vlage, učestalih jutarnjih magli, hlađenja zemljiša koje uzrokuje oštećenja korenovog sistema. Blizina podzemne vode trebala bi biti na dubini od 150 cm. Ukoliko je visina podzemne vode viša a teren vlažan obavezno je postavljanje drenaže.

Zaštita od vetra
Jaki vetrovi svojim udarima mogu imati štetne posledice po zaštićene prostore tako da se oni podižu na zaklonjenim terenima ili se oko njih podižu zakloni koji trebaju biti 50% propusni kako bi vetar kroz njih mogao strujati, a ne nepropusni, jer u tom slučaju vetar prelazi preko njih i sa druge strane stvara područje turbulencije. Sa severne strane potrebni su jači i viši zakloni zbog jačih udara vetrova, a sa južne niži. Zakloni od vetra mogu biti objekti, drvoredi i šume, ali oni ne smeju bacati senku na plastenik ili staklenik. Mora se voditi računa o visini i udaljenosti zaklona od plastenika ili staklenika. Zaštita od udara vetra pomaže i pri smanjenju troškova grejanja jer jači vetrovi snižavaju temperaturu u plastenicima i do 10ºC.

Blizina i kvalitet vode
Pri podizanju staklenika i plastenika vrlo je bitno voditi računa i o pristupačnosti kvalitetne vode. Za podmirivanje optimalnih zahteva biljaka za vodom potrebno je osigurati dovoljnu količinu kvalitetne vode. Za tu namenu najkvalitetnija je kišnica koja se putem cevi skuplja u rezervoare, kao i voda iz prirodnih tokova. Najlošija voda za upotrebu je bunarska voda. Kvalitet vode se često previdi ili zaboravi dok se ne pojavi problem. Pre nego što se krene u proizvodnju treba napraviti analizu vode. Idealna voda trebalo bi imati nizak sadržaj rastvorenih soli. Osim na fizička svojstva vode, takode treba voditi računa i na biološki kvalitet vode, odnosno ona treba biti iz čistog izvora i bez biljnih patogena i bakterija, tako da bi bilo poželjno odneti vodu na proveru u higijenski zavod. Isto tako posebno su važna i hemiska svojstva vode za navodnjavanje. Kiselost (pH) bi trebala biti u granicama od 6.0 – 7.0, sadržaj karbonata i bikarbonata treba biti nizak jer ce visok nivo rezultirati nedostacima hraniva u interakciji s pH (npr. gvoždje, bor,bakar). pH vode može se regulisati : da se smanji pH sa 7.5 na 5.5 – 6.0,

– dodaje se fosforna kiselina u količini: 400 – 600 ml/m3 H3PO4, i
– dodaje se sumporna kiselina u količini: 430 – 540 ml/m3 H2SO4

Prostorno odvajanje – udaljenost od zagadivača

Prilikom izbora parcele potrebno je posebno odrediti prostorno razdvajanje biljaka zasađenih u plasteniku od srodnih i drugih kultura koje mogu biti izvor bolesti i štetočina. Na primer, blizina krompirišta predstavlja opasnost za pojavu plamenjače a blizina lucerke (leguminoza) je nepogodna zbog virusa kojima su leguminoze domaćini.

Štetni gasovi i prašina iz industrijskih fabrika imaju štetno delovanje na biljke te smanjuju osvetljenje u plasteniku i stakleniku. Zbog toga zaštićeni prostori moraju biti udaljeni 1-5 km od fabrika kao i 100-500 m od glavnih magistralnih puteva. Štetan uticaj smanjuje se podizanjem visokih ograda od prirodnih ili veštačkih materijala kao i intenzivnim provetravanjem objekata.

Plodored

Plodored je najznačajnija agrotehnička mera kojom se uvodi redosled u gajenju biljaka na određenoj površini kako u vremenu tako i u prostoru. Na primer, paradajz, papriku i plavi paradajz možemo gajiti u 2012 godini ako su na tom mestu (polju) u 2011 godini bili žito, (pšenica, ječam, kukuruz), suncokret, pasulj, grašak, korenasto povrće, luk i sl (koje predstavljaju dobar predusev, odnosno usev koji je prethodio glavnom). Uzastopno gajenje iste kulture ili kultura iz iste familije (porodice) na istoj parceli predstavlja monokulturu. Paradajz, paprika i plavi paradajz pripadaju istoj familiji (porodici). Na primer, ako je 2011 godine na jednom polju (mestu) gajen paradajz, paprika i plavi paradajz, u 2012 godini na tom polju (mestu) ne mogu se opet gajiti ni jedan od navedenih useva (paradajz,paprika i plavi paradajz) zato što biljke iz iste porodice iz zemljišta uzimaju istu hranu, napadaju ih iste bolesti i iste štetočine, što dovodi do smanjenja kako prinosa tako i kvaliteta biljaka. Da bi neku biljku mogli ponovo gajiti na istom mestu potrebno je da prođe određeno vreme ( od jedne do pet godina).

Svrha plodoreda jeste stvaranje što povoljnijih uslova proizvodnje u pogledu obezbeđenja hrane i smanjenja rizika pojave bolesti i štetočina. Na primer, paprika, paradajz, krastavac i mahunjače su dobri predusevi kupusu, a kupus se ne sme gajiti posle kupusa, karfiola, kelja i drugih kupusnjača.

Obrada zemljišta

Jesenje duboko oranje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera koja doprinosi boljem očuvanju zemljišne vlage, popravci fizičko – hemijskih osobina zemljišta uništavanju korova i smanjenju opasnosti od bolesti i štetočina.

Izreka „Mraz je najbolji orač“, govori o važnosti oranja u jesen jer mraz isitni i najlošije zemljište.

Dubina osnovne obrade je od 25 do 40 cm. Zajedno sa osnovnom obradom (oranjem) unosi se sav stajnjak kao i 1/3 do 1/2 fosfornih i kalijumovih đubriva.

Vreme setve

Vreme setve ili sadnje treba prilagoditi tako da se biljke ne nalaze u osetljivoj fenofazi u vremenu povoljnom za pojavu bolesti. U reonima česte pojave poznih prolećnih mrazeva papriku i paradajz ne treba rano rasađivati.

Optimalni broj biljaka (gustina)

Optimalni broj biljaka predstavlja broj biljaka po jedinici površine (m2, ar, hektar).

Gustina je određena osobinama biljaka, uslovima spoljne sredine gde su najvažniji svetlost i relativna vlaga vazduha. Na primer, u regionima sa više svetlosti može se gajiti veći broj biljaka po metru kvadratnom i obratno, dok se sa porastom vlage vazduha mora smanjiti broj biljaka po metru kvadratnom.

Dezinfekcija

Dezinfekcija je mera koja se primenjuje radi potpunog ili delimičnog uništavanja bolesti i štetočina. Najjednostavniji način dezinfekcije zemljišta je prelivanje vrelom vodom.

U savremenoj proizvodnji i na većim površinama dezinfekcija se vrši hemijskim sredstvima. Za tu namenu koriste se razni preparati od kojih su najvažniji metabrom i basamidgranulat.

Đubrenje

Đubrenje zemljišta ili gnojidba je mera kojom se iscrpljenom zemljištu vraća „stara snaga“. Đubrenjem se u zemljište unose biljna hranjiva u obliku pojedinih đubriva. Osnovnim đubrenjem u zemljište se unose organska đubriva među kojima je najvažniji stajnjak i đubriva mineralne prirode.

Stajnjak je smeša čvrstih i tečnih izlučevina životinja i prostirke. U sebi sadrži hranjive materije potrebne biljkama i na taj način vraća „ život zemljištu“. U povrtarstvu se najčešće koristi poluzgoreo (prostirka vidna) i zgoreo (svi delovi razloženi) stajnjak.

Mineralna đubriva

Mineralna đubriva se primenjuju u osnovnom đubrenju i prihrani. Po sastavu mogu biti pojedinačna (samo azot) i složena (mešana).

Pojedinačna đubriva u sebi sadrže samo jednu aktivnu materiju – azot. Kod nas se najviše koriste KAN – sa 27% azota, AN – sa 34% azota (koji je potpuno rastvorljiv u vodi) i UREA – sa 46% azota).

Složena đubriva u sebi sadrže dve ili više aktivnih materija –NPK (azot, fosfor i kalijum) – poznato kao dubinsko đubrivo. Najčešće kombinacije u primeni kod nas su NPK 15:15:15, 8:16:24, 16:16:16 i dr.

Ključni pojmovi:

Srodne kulture – biljke iz iste familije

Plodored – uvođenje u red, gajenje biljaka po određenom redu kako u vremenu tako i u prostoru

Monokultura – gajenje iste biljke na istom mestu

Predusev – usev koji je prethodio

Plastenik

Plastenik je najzastupljeniji oblik zašticenog prostora, koji je svojim oblikom, veličinom i opremom u potpunosti prilagoden gajenju povrtarskih kultura. U njemu je moguće stvoriti vrlo kvalitetno povrće, kontrolisati klimatske, hranljive i ostale uslove potrebne za rast i razvoj biljaka. Plastenici omogućuju razvoj i berbu kvalitetnog povrća tokom cele godine, osiguravaju nekoliko puta veći prinos u odnosu na proizvodnju na otvorenom i predstavljaju najintenzivniji oblik proizvodnje.

Za potrebe malih proizvodača postoji proizvodnja jednostavnog, lakoprenosivog tunelskog plastenika, širine 5 m i visine 3 m. Bez obzira na jednostavno podizanje i vrlo laganu cevnu konstrukciju i ovaj je tip plastenika opremljen sa dve bočne ventilacije kako bi se osigurali što bolji klimatski uslovi u njegovoj unutrašnjosti.

Jednobrodni tunelski plastenik , širine 9.60 m s ravnim bočnim stranicama i slobodnom radnom visinom većom od 5.00 m. Plastenik je u osnovnoj varijanti opremljen sa jednostrukom folijom, dvostranim bočnim otvorima za ventilaciju takođe dvokrilnim kliznim vratima smeštenim na prednjoj čeonoj strani. Bočne strane za provetravanje su u osnovnoj konstrukcij i otvaraju od dna prema vrhu, a za njihov pogon se koriste jednostavni ručni reduktori. S obzirom na široko polje primene, plastenik se u slučaju potrebe dodatno oprema s dvostrukom folijom, moguća je ugradnja dodatnih vrata te jednokrilnih čeonih otvora za prirodno provetravanje unutrašnjosti plastenika i mogućnost ugradnje krovne ventilacije.

Tipovi plastenika

 

Niski tunel

Niski tunel, predstavlja rešenje koje se najčešće izvodi u samogradnji, ne primenjuje se zagrevanje, a koristi se za proizvodnju rasada i gajenje u predsezoni. Jednostavne je konstrukcije i bez dodatnih uređaja. U daljem tekstu ovaj tip neće biti posebno obrađivan.

Visoki tunel

Visoki tunel, plastenik. Često se, kao jednostavno rešenje, zbog niže cene, koristi za proizvodnju na manjim površinama. Najčešće je to za predsezonsku proizvodnju, bez zagrevanja, ili sa sistemom za zagrevanje koji je predviđen za prevazilaženje netipičnih zahlađenja. Ventilacija se obično izvodi samo kao pasivna, otvaranjem vrata i bočnih stranica. U principu, to je rešenje sa manje drugih instalacija, upravljanje koncentracijom ugljendioksida, navodnjavanjem/fertigacijom, itd.

Jednobrodni plastenik sa kružnim krovom

Tipičan jednobrodni plastenik sa kružnim krovom. Kao pokrivka se najčešće koristi PE folija (polietilenska). Nekada se za vertikalne stranice koriste paneli polikarbonata. Izvodi se i sa takozvanim gotskim krovom, koji ima lučni profil sa vrhom na sredini. Ovakva konstrukcija primenjuje se u područjima sa mnogo snega, niz takav krov sneg lakše klizi. Ventilacija može da se ostvari kroz otvore na vertikalnim stranicama, a primenjuje se i prinudna, ventilatorom. Predviđen je i za ugradnju sistema za grejanje, pa i za proizvodnju tokom cele ili skoro cele godine.

Jednobrodni staklenik (plastenik)

Ovo je tipična konstrukcija kod koje se za pokrivku primenjuje staklo ili drugi nesavitljivi pokrivni materijali, ali može da se koristi i folija. Može da se koristi za konstatnu proizvodnju tokom cele godine. Ventilacija može da bude prirodna, prinudna i kombinovana. Pogodan je za ugradnju svih instalacija.

Višebrodni plastenik

Sličan je tipu C, s tim što je međusobno povezano više jednobrodnih u jednu celinu. Dakle, primenjuje se za veće površine.

Višebrodni staklenik (plastenik)

Ovo je konstrukcija kod koje je povezano više staklenika (plastenika) tipa D. Kao i u prethodnom slučaju brodovi mogu da stvaraju zajedničku celinu, ili da budu odvojeni zidom koji se izrađuje od materijala za pokrivku. Ako su brodovi odvojeni moguće je različito opremanje i sprovođenje proizvodnje u različitim sezonama. Tako, na primer, u jednom delu može da se sprovodi celogodišnja proizvodnja, pa ima odgovarajuće grejanje, dok se u drugom delu ostvaruje predsezonska. Ali se mora uzeti u obzir i činjenica da je sa takvim rešenjem potrebna posebna kontrola za svaki deo. Pored krovova sa centralno postavljenim slemenom i simetričnim stranicama, primenjuju se i oni sa samo jednim nagibom po brodu (druga strana je vertikalna).

Venlo staklenik

Ovaj tip staklenika/plastenika dobio je naziv po gradu u Holandiji VENLO. Za razliku od prethodnog tipa, po jednoj lađi može da ima i dva slemena. Stranice krovnog dela mogu da se otvaraju zakretanjem oko osovine na dnu međureda, pa čak da zauzmu i veritkalni položaj, čime se znatno poboljšava prirodna ventilacija.

Jednobrodni staklenici/plastenici namenjeni su za manje površine, do 400 m2 (8×50 m), rede do 500 m2 . Ukoliko bi dimenzije bile veće javili bi se problemi sa ramskom konstrukcijom, postavljanjem pokrivke, ostvarenjem ventilacije, navodnjavanja i drugo. Za veće površine koriste se višebrodni staklenici/plastenici, a ne više jednobrodnih. Na taj način se smanjuju gubici, štedi na prostoru, na konstrukciji i pokrivci. Takode je tada jevtiniji i pouzdaniji sistem kontrole i upravljanja.

Takode je tada jevtiniji i pouzdaniji sistem kontrole i upravljanja.
Na odluku o izboru tipa staklenika/plastenika ima mnogo uticaja. Oni su:
• predviđena veličina površine za gajenje biljaka,
• biljne vrste koje će se proizvoditi (utiče na visinu stakleni ka/plastenika),
• investicionu sposobnost,
• tip podloge,
• trajanje proizvodne sezone, bez ili sa grejanjem,
• planirani dalji razvoj odnosno proširenje objekta i drugo.
Visina staklenika/plastenika odabira se prema načinu proizvodnje. Na primer, za proizodnju cveća u saksijama visina treba da je takva da omogućava lak ulazak i obavljanje radova, oko 2,2 metra do nivoa krova. Ukoliko se proizvode biljke na nivoima, ili se „penju” uz nosače, visina je veća.

Primer 1: predviđena je proizvodnja paradajza i krastavaca kao puzavica, u predsezoni, na površini oko 300 m2 , samo sa grejanjem za slučaj netipičnih zahlađenja. Odabira se tip C. Visina do nivoa krova je 2,5 m.

Primer 2: predviđa se ukupno oko 0,5 ha staklenika, a u prvoj fazi 2.500 m2 za proizvodnju cele godine biljaka lončarica i rezanog cveća. Odabira se tip F sa visinom do krova 2,2 m.

Pravilan izbor tipa plastenika

Izbor tipa staklenika/plastenika zavisi od mnogo uticaja. Za proizvodne površine do oko 400 m2 odabiru se jednobrodne konstrukcije, a za veće višebrodne. Konstrukcije sa ravnim konturama krova namenjene su za korišćenje stakla i drugih nesavitljivih pokrivki, ali može da se koristi i folija. Tipovi sa zaobljenim krovovima prekrivaju se isključivo folijama ili savitljivim panelima. Visina staklenika/plastenika do nivoa krova odabira se na osnovu visine gajenih biljaka, uzimajći u obzir i smeštaj potrebnih instalacija.

Tehničke karakteristike plastenika

Konstrukcija
Osnovu plastenika predstavlja stabilna nosiva konstrukcija koja se u najvećem broju slučajeva izrađuje iz čeličnih, trajno zaštićenih tankih cevi. Veličina i raspon glavnih lučnih nosača uslovljavaju velićinu i raspored temeljnih rupa. Te su rupe kod plastenika većih raspona u pravilu kružnog oblika. Širine 450-500 mm i dubine 700-800 mm. U svaku tako izlivenu betonsku rupu ugrađuje se odgovarajući temeljni stub, na koji se kasnije nadograđuje nosiva čelična konstrukcija. Pravilno dimenzionirani betonski temelji moraju odgovarati veličini i masi plastenika jer će samo u tom slučaju osigurati čvrstinu i postojanost objekta. Zavisno od veličine i namene, plastenik može biti građen iz jednog ili više pojedinačnih tunela zvanih „lađa“ ili „brod“. Između dva tunela postavljaju se čelični pocinkovani oluci koji služe za odvodenje kišnice i pričvršćivanje krovnih folija. Pri postavljanju plastenika jako je važno voditi brigu o nagibu krovnih lukova (najmanje 28o) kako bi se sprečilo nekontrolisano skupljanje snega na krovnoj foliji. Osim toga oblik plastenika treba biti prilagođen terenu u kojem se podiže. Naime, plastenici za vetrovita područja imaju spoljašne bočne stranice izvedene s blagim kosinama kako bi se, što je moguće više, smanjio otpor udara vetra.

Podizanje plastenika

Kada se izabere mesto gde će se graditi plastenik potrebno je nivelisati teren i snimiti pad. Na taj način se sprečava zadržavanje atmosverske i tehnološke vode u nivou objekata, ali zato se mogu lakše prikupljati. Posebnu pažnju treba posvetiti temeljima i spajanju elemenata. Izgradnja plastenika treba da se izvodi kada je suvo vreme bez previše gaženja zemljišta. Rupe za noseće stubove buše se mehanički ili se kopaju ručno. Bočni nosači objekta se fiksiraju u temeljima ili se spajaju na nosače koji su posebno postavljeni u zemlju. Na bočne nosače ugradjuju se krovni lukovi koji se spajaju sa unutrašnjim veznim elementima koji čine rešetku krovne konstrukcije.

Vrlo često je potrebno uneti novu količinu zemlje te istom ispuniti unutrašnjost plastenika .Na taj način se smanjuju mikro depresije i omogućava se postizanje ravne površine. Ako je područje sa visokom podzemnom vodom tada treba pored plastenika sa jedne i druge strane iskopati kanal dubine 50 cm koji ce višak vode odvoditi u sabirnu akumulaciju.

Izbor folije za plastenik

Troslojna UV – stabilizirana folija, preporučuje se za bočne unutrašnje strane plastenika. Žuta strana mora biti postavljena tako da naličje bude s unutrašnje strane plastenika. Žuta boja doprinosi integrisanoj zaštiti od štetočina, ali u isto vreme potrebno je postaviti lovne ploče/klopke na koje bi se lepili insekti.

Troslojna UVA (ultra ljubičasta – difuzna) folija, koja se preporučuje za zaštitu plodova od kiše, vetra i drugih nepovoljnih atmosferskih uticaja.

Troslojna (IR- infracrvena) višegodišnja (do pet godina), protiv kapanja. Difuzan sloj IR efekt sprečava odlazak toplote u atmosferu tokom noći, pruža zaštitu od zaleđavanja i osigurava raniju berbu plodova, kao i veći i kvalitetniji plod.

Tunel

Karakteristike ovog tipa plastenika je relativno niska cena u odnosu na neke druge, omogućuje jednostavan pristup traktoru i drugim mašinama, povećava prinos i poboljšava kvalitet zasada, jednostavno se montira i demontira.

Jednostavni plastenici bez grejanja

To je najjednostavniji i najjeftiniji tip plastenika sa bočnom ventilacijom i jednostrukom polietilenskom folijom. Jednostavno se montira i demontira. Konstrukcija čeone strane može biti drvena ili metalna. Ovaj tip ima jednostruka ili dvostruka vrata na otvaranje ili se otvaraju i zatvaraju pomoću zatvarača (zip-zap).

Materijali za pokrivanje

Folija, kao materijal za pokrivanje plastenika ima nekoliko prednosti nad staklom. Prvenstveno to je mnogo niža cena folije ali i konstrukcije, laka primena, otpornost na pucanje te lako instaliranje. Međutim, folije imaju i određene nedostatke kao što su vek trajanja, smanjenje transparentnosti, kondenzacija vodene pare. Dugotrajnost materijala za pokrivanje u mnogome zavisi i od kvaliteta nosive konstrukcije. Naime do razgradnje i oštećenja folije najčešće dolazi na dodirnim površinama folije i konstrukcije. Zbog toga se ti delovi konstrukcije premazuju belim akrilnim bojama ili oblažu PVC samolepljivim oblogama. Dužina trajanja najjeftinijih polietilenskih folija je 2 – 3 godine, a kvalitetnija folija, debljine 180 i 200 mikrona, može da traje i do 4 – 5 godina. Danas postoje i folije sa transparentnošću većom od stakla cija je dužina trajanja 15 godina, ali je i cena nekoliko puta skuplja. Znatnu uštedu osigurava ugradnja tzv. dvostrukih folija sa vazdušnim slojem koji omogućava smanjenje toplotnih gubitaka i do 35% u odnosu na jednostruke folije te doprinose stabilnosti objekta. Pritisak između folija vrlo je važan kako zbog toplotnog efekta tako i trajnosti folije. Tokom zimskih meseci i vetrovitih dana pritisak je nešto veći i kreće se do 0.6 bara. U stabilnim letnjim mesecima znatno je manji i ne prelazi 0.4 bara. Materijal za pokrivanje mora imati visoku transparentnost, propuštati najmanje 80% vidljivog dela spektra, 20% ultraljubičastog i najviše 10% infracrvenog dela spektra. On mora biti hidrofilan, otporan na kiseline, baze, ulja, niske temperature, mikroorganizme, mora biti UV stabilan, ne sme goreti, propuštati vodu te menjati dimenzije pri promeni temperature. Način pričvršćivanja folije za nosivu čeličnu konstrukciju zavisi od veličine i tipa plastenika, a najčešće se vrši pomoću odgovarajućih aluminijumskih profila sa PVC ili žičanim ulošcima. Danas na tržištu postoje različiti tipovi folija za pokrivanje plastenika.

Najčešće se koriste:

Polietilenskna folija (PE) – je mutne, mlečno bele boje, nepropusna za vodu, delimično propusna za CO2 i O2, propušta 80-90% vidljivog dela spektra, 70-75% ultraljubičastog te 80-85% infracrvenog koji smanjuje toplotu i to posebno noću. Pri dužem korišćenju delimično gubi elastičnost i prozračnost, hidrofobna je, vek trajanja joj zavisi od debljine (0.04-0.20 mm) i iznosi od 9 meseci do 5 godina, jeftina je;

Polivinilhloridna folija (PVC) – dobro propušta svetlost, propušta do 90% vidljivog dela spektra i 80% ultraljubičastog dela, dok infracrveni deo ne propušta, akumulira prašinu i prljavštinu koja se u zimskom razdoblju mora prati radi boljeg prodiranja svetlosti, vek trajanja 2-3 godine;

Etilenvinilacetatna folija (EVA) – je najkvalitetnija i najotpornija folija, dobrih osobina za svetlost i toplotu, hidrofilna, fotoselektivna, dugotrajnija, visoke elastičnosti koja smanjuje jačinu udara vetra;

Akrilik je otporan na vremenske prilike, pucanje, transparentan, ne žuti, lako je zapaljiv, lako rastegljivali veoma skup;

 
Polikarbonat ima dobru otpornost na udare, skup je, lako se rasteže i skuplja. Gubi transparetnost nakon jedne godine.

Prednosti folija su: zaštita od zamrzavanja, više temperature u plasteniku preko noći, manja energija potrebna za zagrevanje, viši prinosi (20 – 30%), ranija berba.

Elementi plastenika

Pored nosive čelične konstrukcije i kvalitetnih pokrivnih folija, vrlo je važno pravilno odabrati i dimenzionisati ulazna vrata i otvore za provetravanje. Vrata služe za prolaz ljudi i opreme ali, u slučaju potrebe, i za prirodno provetravanje unutrašnjosti plastenika. Kod većine plastenika postavljaju se na čeonim stranicama a njihov oblik i veličina zavise od oblika, veličine i namene plastenika. Po pravilu se izvode kao klizna i to dvokrilna. Trebaju biti laka za rukovanje i da dobro zatvaraju tj. dihtuju. Za prirodno provetravanje koriste se odgovarajući otvori smešteni na bočnim stranicama i krovu plastenika. Bočna se ventilacija izvodi kao dvostrana, otvara se namotavanjem folije na pomoćnu cevnu konstrukciju a isporučuje se i ugrađuje u dve osnovne izrade: sa otvaranjem od dna prema vrhu ili od vrha prema dnu. Za otvaranje se koriste, jednostavni ručni samokočni reduktori ili posebni reduktori na električni pogon.

Da bi se sprečilo nekontrolisano ulaženje insekata u unutrašnjost plastenika poželjno je da se otvori za provetravanje u potpunosti prekriju insekt mrežama. Pri tome treba voditi računa da se izborom gustoće ove mreže ne naruši sastav prirodnog provetravanja.

Oprema za plastenike

Oprema plastenika zavisi od vrste kulture i načina gajenja. U osnovnu opremu plastenika ubrajamo:

Mikroklimatski uslovi u plasteniku

Temperatura

Jedan od najvažnijih mikroklimatskih uslova je temperatura. Ona direktno utiče na porast, ranostasnost, prinos i kvalitet povrća. Porast i snižavanje temperature izvan granica optimalnih vrednosti dovodi do usporenog rasta biljke, a dalji nastavak nepovoljnih temperatura i do prekida rasta i dovodi do uvenuća. Nagle promene temperature takođe i velike razlike između dnevnih i noćnih temperatura isto tako nisu povoljne za uspešan rast biljke. Dobar odnos dnevnih i noćnih temperatura omogućava povoljni bilans fotosinteze i desimilacije. Da bi se izbegle takve oscilacije temperatura i kako bi se biljkama u svakom trenutku mogli obezbediti optimalni uslovi, neophodno je u plastenike postaviti sistem za zagrevanje. Oprema za zagrevanje plastenika danas predstavlja obavezni deo, bez obzira na veličinu plastenika i tehnologiju gajenja koja će pri tome biti primenjena. Najjednostavniji sistem, koji još uvek imaju vrlo široku primenu u plasteničkoj proizvodnji, su lako prenosivi uređaji za proizvodnju toplog vazduha.

Najkvalitetnije je podno grejanje u samom plasteniku: polaže se na posebno pripremljene oslonce uz puno poštovanje unapred određenih razmaka ovih cevi. Naime, ove su cevi ujedno i glavne vodilice za prolaz elektromotornih transportnih kolica koja se vrlo često koriste kod ove vrste proizvodnje, u početku pri vođenju stabljike a kasnije pri berbi plodova.

Svetlost

Intenzitet i količina svetlosti u plasteniku zavise o trajanju sunčanog dana, geografskom položaju, položaju plastenika, dobu godine, dobu dana, vrsti folije, debljini konstrukcije itd. Biljke delimo na biljke dugog i biljke kratkog dana te određujemo mogućnost uzgajanja pojedinih kultura na pojedinim geografskim položajima. Prirodni izvor svetlosti je Sunce. Za optimalnu osvetljenost plastenika potrebna količina sunčevih zraka mora padati pod uglom od 90o. Sunčeve zrake koje padaju pod drugim uglom reflektuju se izvan plastenika. Za biljke je najznačajniji vidljivi deo spektra, tzv. fotosintetska aktivna radijacija (FAR) pri kojoj se normalno odvija fotosinteza. U nedostatku prirodnog izvora svetlosti koriste se asimilacijske lampe.

Voda
Izbor opreme za navodnjavanje u uskoj je vezi s izborom kulture i tehnologije gajenja. Pri klasičnoj proizvodnji u zemlji vrlo se često koriste jednostavni cevni razvodi sa posebno perforiranim cevima. Razmak tih cevi prilagodava se tokom ugradnje rasporedu biljaka u plasteniku (kap po kap). Dogradnjom posebnih dozatora, ovaj se cevni razvod može vrlo uspešno koristiti i za prihranu biljaka. Dodatno opremljeni uredaji sa visokim stepenom upravljivosti omogućuju potpuno vremensko i prostorno programiranje rada bez obzira da li se uređaj koristi za navodnjavanje, prihranu ili zaštitu. Takođe postoji više vrsta i načina navodnjavanja, a jedan od čestih je i fleksibilni sistem za navodnjavanje, tj. mogućnost da se cevi podižu u gornju radnu visinu i tada rotacioni rasprskivači imaju ulogu navodnjavanja npr. salate kišenjem, a kod gajenja paprike sistem se spušta u zonu biljke i navodnjavanje se odvija ispod lista. Nedostatci ovog sistema su sledeći: neravni teren omogućava stvaranje mikrodepresija koje se brzo pune s vodom i stvaraju zabarenje u zoni korena, na taj način se povećava vlažnost u zoni biljke, a s tim i pojava bolesti.

Vlažnost vazduha
Veliku ulogu u rastu i razvoju biljaka ima i relativna vlažnost vazduha koja utiče na intenzitet transpiracije, fotosinteze, oplodnje, takođe i pojavu bolesti. Ona zavisi od apsolutne vlažnosti vazduha i temperature. Najveća je u rano jutro a najmanja oko 14 h. Biljke koje imaju potrebu za visokom relativnom vlažnošću vazduha potrebno je dodatno orošavanje. Onim biljkama koje ne podnose visoku relativnu vlažnost vazduha nakon svakog zalivanja potrebno je osigurati kvalitetno provetravanje.

Kvalitet vazduha
U sastavu vazduha CO2 zauzima 0.03%. Sadržaj CO2 kontroliše se provetravanjem, a povećava ubacivanjem CO2 posebnim uređajima za đubrenjem organskim đubrivom. Dobar sastav vazduha u plasteniku postiže se redovnim provetravanjem Postoji nekoliko različitih načina gajenja povrća u plastenicima koji pružaju biljci različite uslove rasta i razvoja.

Podloga za gajenje u plasteniku

Gajenje povrća na zemljištu

Pre podizanja plastenika, potrebno je obaviti detaljnu agrohemisku analizu zemljišta i postaviti drenažu. Drenaža je neophodna za plastenike, postavljanjem plastičnih cevi ispod površine zemljišta na dubini od 70 – 120 cm i razmaku 300 – 600 cm. Razmak i dubina zavise o svojstvima zemljišta. Povrće gajeno u plasteniku usvaja 2 – 3 puta više hraniva u odnosu na povrće gajeno na otvorenom. Razlika je u tome što je zemljište u plasteniku obogaćeno organskim materijama, dodanim supstratima i hranivima te ima dobar vodnovazdušni režim i odgovarajući pH. Gajenje povrća u plasteniku može se vršiti na više načina. To može biti na celoj površini, u gredicama i na stolovima.

Gajenje povrća u supstratu

Supstrati su visokovredne mešavine crnog treseta, belog treseta i strugotine kokosa obogaćene hranivima i dodacima poput perlita, ilovastih granula, kamene vune i kompostirane kore drveta, koji poboljšavaju već i tako odlična svojstva treseta. Supstrate karakteriše dobar vodnovazdušni bilans, optimalan pH, sterilnost, veličina pora, različita struktura itd. Zavisno od vrsti i stadijuma razvoja biljke odabiramo odgovarajući supstrat. Danas postoje i specijalizovani supstrati prilagođeni potrebama tačno određenih vrsta biljaka. Pored klasičnih supstrata i različitih vrsta treseta proizvodnja povrća odvija se i u supstratu od kokosovog vlakna.

Gajenje povrća bez zemljišta

Gajenje biljaka bez zemljišta omogućava veću, kvalitetniju i kontrolisanu proizvodnju, smanjenu upotrebu pesticida, zaštitu okoline i proizvodnju zdravog povrća. Danas razlikujemo hidropon, aeropon i tehniku hranjivog filma.

Hidropon je tehnika gajenja biljaka u vodi u kojoj su dodata sva potrebna hraniva.
Aeropon je način gajenja biljaka u kojem je koren biljke stalno ili samo privremeno uronjen u sistem cevi u kojem se nalazi aerosol (zasićena magla bogata hranivima);
Kod tehnike hranjivog filma koren je pričvršćen za plastični kanal na cijem je dnu porozni materijal koji omogućuje slobodan razvoj korena, kroz sistem.

Dugogodišnje tradicionalno uzgajanje malog broja različitih vrsta povrća u plastenicima (monokultura) dovelo je do osiromašenog zemljišta, loše strukture zemljišta, stvaranja nepropusnog sloja, visokog sadržaja hraniva i soli, pojave štetočina i bolesti koje je uslovilo smanjenje prinosa. Nekada se u takvim situacijama predlagala promena sloja zemlje, debljine 30-40 cm, ili premeštanje objekta koje je vrlo skupo. Iskustva razvijenih zemalja govore da je najprihvatljivije rešenje uvodenje hidroponskog načina uzgoja povrća. Reč hidropon dolazi od grčkih reči hydor što znači voda i ponos što znači rad, a predstavlja gajenje biljaka bez zemljišta na inertnim supstratima ili bez njih u hranjivoj tečnosti.

Uz mnoge prednosti hidroponski uzgoj ima i nedostatke. Jedan od njih je visoko početno ulaganje.
Hidroponsko gajenje bez supstrata
U hidroponsko gajenje bez supstrata ubrajamo tehniku hranljivog filma, koja se najbolje pokazala u proizvodnji lekovitog bilja i salate.Retko se koristi u proizvodnji paprike i paradajza.
Hidroponsko gajenje sa inertnim supstratom
Proizvodnja povrća u hidroponskom gajenju je gajenje na supstratima. U ovom načinu proizvodnje supstrat predstavlja medij čija je uloga učvršćivanje korenovog sistema, održavanje vode u obliku pristupačnom biljkama, oticanje viška hraniva kao i osiguravanje izmene vazduha. Supstrat ne sme menjati svoje hemijske osobine u dodiru s vodom i hranivima. Mora biti sterilan, inertan i imati odgovarajući kapacitet za vodu, vazduh i hranjivi rastvor te povoljan odnos makro i mikro kapilara. Pri odabiru supstrata možemo birati između supstrata neorganskog, organskog i sintetičkog porekla.

 
U supstrate organskog porekla ubrajamo:
treset, vlakna kokosovog oraha, pirinčane ljuske, piljevinu, koru drveta, borove iglice i dr. Oni imaju odličnu sposobnost držanja vode.

 
U neorganske supstrate ubrajamo:
kamenu vunu, vermikulit, perlit, kvarcni pesak, ekspandiranu glinu, stiropor i dr. Neorganski supstrati imaju malu sposobnost izmene katjona, što ograničava njihovu sposobnost oslobađanja vezanih hraniva.

 
U sintetičke supstrate ubrajamo:
ekspandirane poliuretane, ekspandirane polistirene i ureu formaldehid. Sintetički supstrati se javljaju kao nusproizvod industrije nameštaja. Imaju visoku poroznost i nešto manji kapacitet držanja vode od kamene vune. Ukoliko se dezinfikuju vodenom parom moguće ih je koristiti duži vremenski period. Izbor supstrata kao medija za gajenje zavisi od klimatskih uslova, tipu opreme u plasteniku te zahtevima biljaka koje je potrebno zadovoljiti. Najrašireniji i najčešće korišćen supstrat u hidroponskom uzgoju povrća je kamena vuna.

 
Kamena vuna je inertni materijal sastavljen od vlakana bazaltnih stena koje se tope na temperaturi od 1-600ºC i pretvaraju u lavu koja se potom centrifugalno razbacuje u tanke niti koje se hlade i presuju u razne dimenzije. Ona se u početku koristila kao izolacioni materijal u građevinarstvu. Prednosti kamene vune su smanjen rizik od štetočina i bolesti, nema korova, ekonomično korišćenje hraniva, smanjen rast korena, lakša kontrola uzgoja i mogućnost reciklaže nakon upotrebe. Nedostaci su visoka početna ulaganja, stručni kadar.

Kokosov supstrat je inertni prirodni materijal kojeg čine kokosova vlakna. Kokosovo vlakno ima sitne mikroskopske stanice slične gradi sunđera, pa stoga ima posebno dobro svojstvo zadržavanja hranljive rastvore te ujedno zadržava i poroznost. Kokosov supstrat omogućuje lagani rast i dobro širenje korenovog sistema. Takođe sadrži 70% lignina i korisne mikrobe. pH vrednost iznosi od 5.2 do 6.8. Kako proizvod ima dobru poroznost, njegova drenaža je bolja nego kod treseta, relativno se manje skuplja i otporan je na zbijanje. Ručnim zalivanjem i prihranom ne možemo osigurati kvalitetno gajenje i veliki prinos. Zato je neophodno plastenik opremiti automatskim sistemom za navodnjavanje i prihranu sa vrlo preciznim dozatorima, tajmerom i tenziometrom koji ce tačno odrediti potrebnu količinu i trenutak dodavanja hranjivih supstrata. Jedinica za navodnjavanje i prihranu pri hidroponskom uzgoju biljaka vrlo je složena oprema.

Broj navodnjavanja tokom dana zavisi o vremenu, količini svetlosti, razvijenosti rasada i podlozi. Kod gajenja na kamenoj vuni tokom dana može biti i preko 30 navodnjavanja. Sistem za navodnjavanje i prihranu može biti otvoren i zatvoren. Kod otvorenih sistema drenažna voda se ne reciklira u istom sistemu nego se uz pomoć cevi skuplja na jednom mestu i koristi za druge namene. U zatvorenom sistemu drenažna voda se reciklira, steriliše i ponovno koristi. Kvalitet vode, koja se koristi za navodnjavanje, može imati velikog uticaja na prinos. Pre pokretanja sistema potrebno je izvršiti detaljnu analizu vode.

Postavljanje kamene vune

Pre postavljanja kamene vune neophodno je pripremiti plastenik. Ukoliko ima biljnih ostataka potrebno ih je ukloniti i uništiti. Zatim sledi nivelisanje zemljišta i postavljanje drenažnih kanala te dezinfekcija. Drenažni kanali postavljaju se između budućih redova kamene vune i spajaju sa centralnom drenažnom cevi koja ide van plastenika. Cela površina pokriva se belom folijom. Sledi unošenje kocki kamene vune s biljkama koje se postavljaju na blokove kamene vune.

Treset
Treset je organski materijal koji se u prirodi javlja nagomilavanjem biljnih ostataka, nepotpuno razloženih u uslovima prekomernog vlaženja i nedovoljnog provetravanja. Sadržaj biljnih hraniva u tresetu je vrlo nizak, pa ga zato prvenstveno treba koristiti kao materijal koji poboljšava fizicke osobine zemljišta, posebno za poboljšanje njegove strukture, te vodnog i vazdušnog režima. Na tržištu ga ima kao beli i crni treset, a po kiselosti (pH vrednosti) može biti kiseo, blago kiseo i neutralan te kao takav odgovara razlicitim biljkama.

 
Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst :”Plastenička proizvodnja” autora: dipl.ing.Nada Lazović Đoković, “Obuka za proizvdnju sadnog materijala u rasadnicima”, deo teksta sa sajta poljoberza.net