Poljoprivrednici su od ove godine dobili još jedan namet. Naime, za njive će plaćati porez na imovinu, u skladu sa Zakonom o porezu na imovinu koji se primenjuje od početka ove godine. Koliko – zavisi od lokalne samouprave u kojoj žive, to jest imaju oranice.

Recimo, za hektar poljoprivrednog zemljišta koji vredi 5.000 evra, godišnji porez na imovinu, uz utvrđenu stopu od 0,3 posto, biće 15 evra po hektaru. Ako je prosečna cena hektara 3.000 evra, porez će biti oko devet evra, ili hiljadu dinara, za godinu dana.

Do 2013. porez na zemljište se određivao na osnovu katastarskog prihoda. Katastarski prihod bio je izuzetno mali, tako da se, po oceni nadležnih, na taj način nije mogao utvrditi realan porez. Recimo, na osnovu tih parametra dešavalo se da neko za 20 hektara dobije desetak dinara poreza, objašnjavaju stručnjaci iz te branše. Poljoprivrednici mahom nisu ni dobijali porez na imovinu jer je Poreska uprava slala samo rešenja koja su iznosila više od stotinu dinara godišnje, a takvih nije bilo mnogo. Sad je zakonodvac doneo drugačiji zakon, koji se primenjuje od početka ove godine. To je, objašnjano je, realan porez i plaća ga samo onaj ko ima zemljište. Onaj ko ima više zemlje – platiće više, ali je zakonodavac imao u vidu da takvi ostvaruju i veće prihode.

– Porez na zemljište za fizička lica utvrđuje se sada procentualno u odnosu na tržišnu vrednost – objašnjava u razgovoru za naš list Nikolina Šefreze iz zrenjaninske poreske uprave. – Svaka opština i grad su do 29. novembra prošle godine bile u obavezi da donesu odluku o zoniranju grada, to jest opštine, a potom da za svaku zonu utvrde cenu po kvadratnom metru, na osnovu prometa ostvarenog na teritoriji te opštine od 1. jnuara do 30. septembra prethodne godine.

Ona napominje da poljoprivrednici mogu da na sajtu svog grada ili opštine vide kolika je cena zemljišta po kvdratnom metru, saberu broj svojih metara poljoprivrednog zemljišta i da, uz stopu od 0,3 posto, izračunaju koliki im je porez.

– Zakonodavac nije dozvolio mogućnost da se porez utvrđuje na osnovu klase zeljišta, samo po oblastima. Takođe, odredio je da su sve lokalne samouprave morale da na internetskim prezentacija objave te podatke. I što je važno, reč je o prosečnoj ceni ostvarenoj u prometu, a prosek je utvrđen tako što je u obzir uzet promet i najlošije i najbolje zemlje. Pošlo se od toga da neko ima mnogo hektara, veliku površinu zemljišta, pa su neke parcele lošijeg kvaliteta, neke najboljeg, pa se stoga išlo na prosek – kaže Nikolina Šefreze.

Kada je o vođenju knjiga reč, a imajući u vidu nejasnoće koje su poljoprivrednici imali, Poreska uprava nedavno je izdala saopštenje u kojem sve objašnjava.

Fizičko lice koje ostvaruje prihod od poljoprivrede, a nema status preduzetnika, neće imati obavezu vođenja poslovnih knjiga od 1. januara 2014. godine. Obaveza vođenja poslovnih knjiga u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, kako je objasnilo Ministarstvo finansija, postoji samo za ona lica koja ostvaruju prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, a stekla su status preduzetnika. Status preduzetnika se stiče po sili zakona ili po sopstvenom opredeljenju. U prvom slučaju je reč o licima koja su obveznici poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje PDV, a u drugom je reč o nosiocima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u registar poljoprivrednih gazdinstava koji su se opredelili za svojstvo preduzetnika. Zakonom o PDV-u propisano je da poljoprivrednik čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 dinara ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga, nema pravo iskazivanja PDV-a u računima, nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije dužan da vodi evidenciju propisanu ovim zakonom.

Tekst preuzet sa sajta : dnevnik.rs

autor : S. Gluščević