Potkornjak veliki voćni – Scolytus mali
Potkornjaci prvenstveno naseljavaju stabla slabe vitalnosti u jesen. Uzroci slabe vitalnosti biljke mogu biti suša, loša ishrana, oštećenja od miševa, grčica, divljači itd. Međutim, ukoliko se prenamnože, potkornjaci naseljavaju i zdrava stabla.
Lišće i pupoljke izgrizaju odrasli potkornjaci. Ženke prave na stablima i granama rupice prečnika oko 1 mm. Larve ispod kore prave hodnike koji su skoro pod pravim uglom u odnosu na materinski hodnik. Prilikom izlaza odrastao insekat buši nove rupe i izlazi napolje. Kora na mestima gde su se razvijale larve puca i odvaja se.
Životni ciklus : Imaju dve generacije godišnje. Prezimljava odrasla larva u hodnicima ispod kore. U proleće, tokom aprila i maja, larva prelazi u imago. Nakon parenja ženka buši materinski hodnik dužine 1,5 do 3 cm ispod kore i polaže oko 50 jaja. Jedna ženka položi oko 150 jaja. Larve se hrane ispod kore. Na kraju hodnika larva pravi komoricu u kojoj se ulutka. U julu i avgustu se pojavljuju imaga druge generacije koji se hrane i polažu jaja. Larve se razvijaju i prezimljavaju u hodnicima.
Suzbijanje : Brojnost se prati vizuelnim pregledima i metodom otresanja. Voćnjak treba održavati u dobroj kondiciji. Ukoliko je u voćnjaku prisutan veći broj različitih tipova zemljišta, tehnologiju đubrenja i navodnjavanja treba prilagoditi svakom od njih. Stabla ili grane na kojima se konstatuju rupe potkornjaka je najbolje tokom zime odseći i spaliti. Na taj način se suzbiju sve larve i sprečava mogućnost prenamnoženja. Imaga se nakon piljenja u proleće ili polaganja jaja u avgustu i septembru mogu suzbiti ciljanim prskanjem stabala tokom ubušivanja ženki a pre polaganja jaja, što je teško tačno odrediti. Mogu se koristiti preparati iz grupe 3 (piretroidi), ali treba paziti na karencu!
Preuzet tekst : “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu jabuke” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet Doc. dr Dragan Radivojević, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd Dr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd