Prihrana pšenice
Prihrana pšenice – Pravilna ishrana azotom važna je u toku celog života biljke. Ona je naročito značajna u formiranju klasa i diferencijaciji klasaka u klasu. Faze bokorenja i vlatanja, odnosno u II, III i IV etapi organogeneze.
Pored toga ishrana azotom je važna u fazi klasanja i nalivanja zrna. Ako je u svim ovim fazama obezbeđena pravilna ishrana azotom uz druge hranljive elemente, onda su obezbeđene osnovne komponente prinosa: broj klasova, broj zrna u klasu i masa pojedinih zrna.
| NEDOSTATAK AZOTA | VIŠAK AZOTA |
|---|---|
| Smanjen porast listova | Podstiče rast vegetativne mase usled čega su biljke suviše bujne |
| Skraćen je period rasta i dužina fiziološke aktivnosti lista | Tkiva biljaka postaju sunđerasta i meka, i time manje otporna na bolesti, povrede i poleganje |
| Nedostaci se prvo uočavaju na najstarijem lišću koje poprima svetlu boju, žuti i suši se | Koren je kraći i deblji, a otpornost prema suši manja |
| Žita slabije bokore i imaju kraći klas | Produžava se vegetacija i zadržava razviće biljaka |
| Biljke su niže i tanje | Nakupljaju se nebelančevinasta azotna jedinjenja |
| Koren se izdužuje i slabije grana | |
| Redukuje se hidraulički pritisak korena | |
| Nedostatak azota je najštetniji u fazi bokorenja kada se stvara potencijal za prinos | |
Usvajanje azota kod pšenice
Iz zemljišta i đubriva usvaja u odnosu 60% : 40%, na černozemu.
Do vlatanja usvoji 40%, klasanja 60%, a do mlečne zrelosti celih 100%
Utvrđivanje potrebnih količina
Đubrenje se planira zavisno od uloge elementa i njegovog sadržaja u zemljištu. Azot je nosilac prinosa, dok se fosfor i kalijum vraćaju samo na osnovu iznošenja prinosom.
Potrebne količine za formiranje 100 kg prinosa zrna pšenice su:
| N : 2-3 kg |
|---|
| P : 1,2-1,8 kg |
| K : 1,8-3 kg |
Preporuke prihrane pšenice se ne mogu davati na bazi balansa hraniva u zemljištu. Najveće količine azota se nalaze u organskoj materiji, pa je teško predvideti količinu mineralizovanog azota za ishranu biljaka. Pri utvrđivanju optimalnih količina za prihranu pšenice potrebno je uzeti u obzir:
| 1. | tip zemljišta i njegove obezbeđenosti azotom |
|---|---|
| 2. | predusev i produženo dejstvo mineralnih đubriva unetih pod predusev i stanja azotofiksacije |
| 3. | stanje žetvenih ostataka od preduseva i količine hraniva u njima |
| 4. | vreme i količina unetog stajnjaka i njegovo produženo dejstvo |
| 5. | osobinu sorte i njen genetski potencijal za prinos |
| 6. | koeficijent iskorišćenja hraniva za pšenicu: N 50-80%, P 15-20%, K 50-70% |
| 7. | rezultate poljskih ogleda sa đubrenjem pšenice |
| 8. | rezultate iz široke proizvodnje pšenice, vezanih za količine NPK hraniva |
N-min metoda za utvđivanje potrebne količine
Ova metoda polazi od planiranog prinosa i potrebne količine azota za ostvarenje tog prinosa. Mnogobrojnim istraživanjima utvrđeno je da je pšenici potrebno prosečno oko 25 kg azota za formiranje prinosa od 1 t/ha zrna sa odgovarajućom vegetativnom masom. Prinos je potrebno planirati u zavisnosti od plodnosti parcele, upotrebljenih osnovnih đubriva i klimatskih uslova regiona.
Tokom zime, na oko 7-10 dana pre planirane prihrane vrši se uzimanje uzoraka zemljišta sa parcele zasejane pšenicom. Uzorci se uzimaju sa dubine profila zemljišta od 0-30 cm, 30-60 cm i 60-90 cm. Ovakvi uzorci dostavljaju se u laboratoriju isti dan, a čuvaju se u ručnom frižideru do momenta donošenja u laboratoriju. Ukoliko se odnose u laboratoriju naredni dan, moraju se čuvati na hladnom mestu. U laboratoriji se meri količina nitratnog azota u rastvoru i izračunava sadržaj nitratnog azota u kg/ha. Ova količina predstavlja tzv. rezidualni azot.
Tokom prolećnog dela vegetacije dolazi do mineralizacije određene količine azota iz nepristupačnih, u pristupačne oblike za pšenicu. Kolika će se količina azota mineralizovati zavisi od tipa zemljišta, opšte plodnosti zemljišta i klimatskih prilika, i u proseku se uzima da je to oko 20-30 kg/ha. Naravno da ukoliko je reč o peskovitom zemljištu ne možemo računati na tu količinu, a ukoliko je reč o humusnom dubokom i plodnom zemljištu, gde se zaoravaju žetveni ostaci ili primenjuju organska đubriva, i ima dovoljno prolećnih padavina, ta količina može biti i veća. Razliku azota između potreba za određeni prinos, i količine rezudualnog azota i azota koji će se mineralizovati, potrebno je dodati mineralnim đubrivima, vodeći računa da će se iz đubriva iskoristiti oko 70% azota prve godine.
Prihrana pšenice
Predstavlja jedan od najsloženijih problema u mineralnoj ishrani i đubrenju pšenice. Ona se zasniva a sledećem:
| 1. Potreba biljaka za intenzivnijom ishranom pojedinim hranljivim elementima |
|---|
| 2. Izbegavanje štetnog dejstva azota u veliki koncentracijama |
| 3. Sprečavanje ispiranja azota |
Postoje različita mišljenja za prihranjivanje pšenice azotom :
| METODA | MIŠLJENJE |
|---|---|
| Italijanska | Prihranjivati treba isključivo azotom i to u toku zime do početka proleća |
| Francuska | Prihranjivati treba u određenim fenološkim fazama : bokorenje, vlatanje, klasanje |
| Austrijska | Pored azota treba dodavati i fosfor u u vlatanju i kalijum u klasanju |
| Ruska | Prihranjevati treba sa sva tri hraniva (NPK) po fazama razvića i etapama organogeneze i to elementima neophodnim u određenoj fazi organogeneze |
| Naša | Prihranjivanje u našoj i zemljama bivše Jugoslavije, vezano je za kalendarske rokove.Početak marta prvo i početak aprila drugo. Samo azotom. |
Način primene:
Celokupna količina fosfornih, kalijumovih i oko 1/2 azotnih đubriva ide pod osnovnu i predsetvenu obradu, a ostatak azotnih ide za prihranjivanje.
Različite sorte različito koriste N tako da se prema korišćenju N sve sorte mogu podeliti na tri grupe u odnosu na vreme setve :
| VREME SETVE | U JESEN SE UNOSI N OD UKUPNE DOZE | BROJ PRIHRANJIVANJA |
|---|---|---|
| 01 – 15 oktobar | 40 – 60% | 1 – 2 |
| 15 – 31 oktobar | 20 – 40% | 1 – 2 |
| 01 – 20 novembar | 0 – 20% | 2 – 3 |
Prva prihrana pšenice je krajem februara početkom marta sa 60-70 % od ostatka. Ukoliko potrebna količina azota za prihranu ne prelazi 60 kg/ha\, vrši se jedna prihrana.
Druga prihrana pšenice je korektivno\,vrši se pred vlatanje, a može i da izostane (predhodna stavka), pri čemu se sve doze veće od 60 kg dele na dva dela. Onda, u prvoj prihrani ide, predhodno pomenutih 60%, a u ovoj drugoj 40%.
Ukoliko potrebna količina azota za prihranu iznosi preko 80 kg/ha, vrše se dve prihrane s tim da se u prvoj prihrani daje 80% N, a u drugoj prihrani 20% N.
Treća prihrana pšenice u klasanju, ima manji efekat na prinos, ali koriguje kvalitet pa se primenjuje na zapadu.
Pitajmo biljku koliko je usvojila azota (N) ?
Nekada, koristi se i danas ovaj metod, koristili smo difenil-amin da bismo na osnovu intenziteta boje, soka iz osnove stabla pšenice, utvrdili potrebu biljaka za azotom. Danas se koristi N-tester, SPAD 520 i SPAD 520 plus ili N-pen.
Ovo se radi u vreme porasta stabla i to u fazi EC 30-31 (Zadox) kada je prvo kolence krenulo iznad zemlje. Tada sa apratom N-tester na sredini lista, prvog potpuno razvijenog lista od vrha biljke, očita sadržaj hlorofila koji se nalazi u biljci. Sadržaj hlorofila je u tesnoj zavisnosti sa obezbeđenosti biljaka N tj. azotom. Veća vrednost – veća obazbeđenost N – manja količina đubriva u drugoj prihrani. Ali, svaka sorta ima različiti nivo obezbeđenosti (faktor sorta) i na različitim tipovima zemljišta ( faktor zemljište).
Od 2008. PSS poseduje N-tester SPAD 520. Do sada su samo mernja rađena u Institutu TAMIŠ ali ne radi kalibracije sorata nego radi posmatranja usvajanja N u različitim fazama razvića. Na odnosvu tabele, koja sledi, davali smo preroruke poljoprivrednim proizvođačima zainteresovanim za primeu ove dijagnostičke metode u drugoj prihrani ili obezbeđenosti biljaka azotom nakon završene prihrane. Rezultati su bili pozitivni, postizani su visoki prinosi bez poleganja useva.
| Vrednosti očitane na testeru | Potrebe za azotom kg/ha u zavisnosti od planiranog prinosa t/ha | ||||
|---|---|---|---|---|---|
| od | do | 3-4 | 4.1-5 | 5.1-6 | 6.1-7 |
| 312 | 45 | 90 | |||
| 312 | 364 | 30 | 75 | ||
| 364 | 413 | 20 | 60 | ||
| 414 | 456 | 10 | 45 | ||
| 457 | 496 | 0 | 30 | 90 | |
| 497 | 534 | 0 | 20 | 75 | |
| 535 | 564 | 0 | 10 | 60 | |
| 565 | 593 | 0 | 0 | 45 | 90 |
| 594 | 618 | 0 | 0 | 30 | 75 |
| 619 | 639 | 0 | 0 | 20 | 60 |
| 640 | 657 | 0 | 0 | 10 | 45 |
| 658 | 671 | 0 | 0 | 0 | 30 |
| 672 | 682 | 0 | 0 | 0 | 20 |
| 683 | 690 | 0 | 0 | 0 | 10 |
| 690 | 0 | 0 | 0 | 0 | |
http://www.youtube.com/watch?v=osRaOkYwpwk
Korekcija količine azota u zavisnosti od gustine useva
| 100% N – kod normalne gustine useva ( 450-500 biljaka po kvadratnom metru ),1-2 bočna izdanka |
|---|
| +10% N – za svakih 50 biljaka po kvadratnom metru manje |
| -10% N – za svakih 50 biljaka po kvadratnom metru više |
Prihrana pšenice – đubriva
| AN | KAN | UREA |
|---|---|---|
| Amonijum nitrat | Kalcijum amonijum nitrat | Karbamid, sastoji se od ugljene kiseline i amonijaka |
| Vrlo rastvorljiv | Neutralno đubrivo | Najveći sadržaj azota u odnosu na ostala azotna đubriva |
| Velika sposobnost upijanja vode sa porastom temperature (skladištenje leti) | Pogodno za prihranu | Bez štetnog uticaja na fizičke i hemijske osobine zemljišta,ne mešati sa drugim đubrivima |
| Dužom upotrebom zemljište se zakišeljava | Može se koristiti i kao tečno đubrivo | |
| Vezivanjem amonijum jona u zemljištu istiskuje se Ca i Mg koji se ispiraju | Pre primene utvrditi, analizom zemljišta, potrebe u azotu i primeniti UREU | |
| Sadržaj azota 32 % | Sadržaj azota 27 % | Sadržaj azota 46 % |
Urea ne treba da se koristi :
na temperaturama ispod 0°C, jer su mogući gubici sa površine zemljišta. Naime, urea se lako usvaja i u molekularnom obliku korenom i listom, a ugradnja redukovanog N zahteva visok intenzitet disanja, odnosno keto-kiseline Krebsovog ciklusa. Stoga, pri niskim temperaturama i/ili niskom intenzitetu metabolizma dolazi do trovanja biljaka amonijakom i zastoja u vegetaciji.
na visokim temperaturama primena uree za prihranu može izazvati ozbiljne “opekotine” na listu. Oštećenje lista kod primene uree nije posledica toksičnog delovanja, već visoka osmotska vrednost rastvora đubriva brzo “izvlači” vodu iz nežnog tkiva lista uz blokadu enzima ureaze što dovodi do plazmolize, narušava se jonski balans u protoplazmi i to izaziva opekotine, a nakon toga i nekrozu lišća. Problem oštećenja lišća može se ublažiti dodatkom materije za povećanje osmotske vrednosti lišća u tečno đubrivo, npr. saharoza (šećer).
An se koristi početkom marta, ako jekrenula vegetacije, kada su biljke ojačale. Koristi se i kao hranivo u drugoj prihrani, pred vlatanje tj. porast u stablo (April).
Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćeni literatura: “Prihrana pšenice i još po nešto” i “Pitajmo biljku koliko je usvojila azota (N) ?” autora: dipl.inž. Bogdan Garalejić – Institut Tamiš Pančevo, “Posebno ratarstvo”, “Urea i njena primena” autor: prof. dr. sc. Vladimir Vukadinović