Proizvodnja rasada – Proizvodnjom povrća preko rasada omogućuje se uspešno gajenje toploljubivih vrsta u kontinentalnim uslovima, jer se skraćuje potrebno vreme za rast biljke na otvorenom polju.

Rasad predstavlja biljku u fazi kada ima 4-10 stalnih listova proizvedenu u zaštićenom prostoru ili otvorenoj leji.

U rasadničkom periodu većina povrtarskih biljaka prolazi kroz prvih četiri do pet etapa organogeneze. Zato od uslova uspevanja u ovom periodu ne zavisi samo spoljašnji izgled (visina biljke, raspored listova, mogućnost i razgranatost korena), nego mogućnost da biljka ranije ili kasnije cveta i ostvari visok prinos. Gajenjem povrtarskih kultura preko rasada, osim ranijeg prispevanja, obezbeđuje se bolje korišćenje površine.

Rasad za svaku vrsu i vreme sadnje mora biti optimalno razvijen, što omogućava brzo obnavljanje korena i dalji rast biljke. Suviše mlad rasad brzo se ukorenjuje, ali sporije raste, dok suviše star rasad sporije obnavlja korenov sistem i zbog toga se izvestan broj listova suši.

Zbog mogućnosti gubitka, priliko nepikiranog rasada uvek se planira 20 – 25%, a pikiranog 10 – 15% biljaka više nego što je potrebno za jedinicu površine.

Rasad povrća se najčešće proizvodi u zaštićenom prostoru za kasnu proizvodnju na otvorenom polju, može i na otvorenim lejama. Svi oblici zaštićenog prostora pokrivenog plastikom mogu se koristiti za proizvodnju rasada. Rasad u plastenicima se može proizvoditi za potrebe samog proizvođača, a može se organizovati i tržišna kontinuirana proizvodnja rasada različitih kultura. Najbolji su objekti sa dopunskim zagrejavanjem vazduha i zemljišta sa mogućnošću kontrolisanja temperature, svetlosti, vlage i ishrane. U objektima sa grejanjem gaji se rani rasad koji se radi 60 – 80 dana posle nicanja i najčešće se proizvodi pikiranjem (sem kod krastavca, dinje, i lubenice).

Objekti bez dopunskog zagrevanja (tuneli) koriste se za proizvodnju srednjeranog ili kasnog, jer je setva u njima moguća tek u martu za vrste manje osetljive na mraz, a krajem marta i početkom aprila za osetljive vrste (paprika).

Objekti prekriveni plastičnom folijom koja propušta ultraljubičaste zrake pogodniji su za proizvodnju rasada za otvoreno polje u odnosu na staklenik, jer je rasad bolje prilagođen spoljnim uslovima. Međutim, pri gajenju rasada bez obzira na tip objekta, moraju se obezbediti optimalni uslovi koji su različiti u zavisnosti od vrste.

Rasad povrća može biti :

Rani rasad se presađuje u fazi kotiledona ili prvog pravog lista (pikiranje se može raditi jednom ili dva puta). Pikiranje i presađivanje mladih tek izniklih biljaka znači uštedu energije i prostora za prvih 8 – 15 dana grejanja rasada. Ovo je najčešći način gajenja rasada za proizvodnju u plastenicima i za ranu proizvodnju u bašti.

Gusti rasad (golih žila) namenjen je za gajenje najčešće srednje ranog i kasnog povrća na njivi, ređe za gajenje u zaštićenom prostoru.

Rasad iz saksija, hranjivih kocki “džifi” saksija, kontejnera i plastičnih vreća gaji se sa pikiranjem, ili bez njega. Bez pikiranja se gaje vrste koje ne podnose presađivanje, zatim u tzv. industrijskoj proizvodnji i pri setvi piliranog semena.

Proizvodnja rasada – Priprema objekata

Topla leja

Priprema toplih leja podrazumeva dve grupe radova : Predthodni poslovi i punjenje trapa.

Prvi, uređenje samog objekta, kod novih objekata kopanje rova ili pak, pripremanje starog. Drvene delove okvira popraviti, impregnirati ili ofarbati. Na prozorima treba kontrolisati stakla i popuniti ili zameniti polomljene delove. Pre početka proizvodnje rasada treba obezbediti dovoljno materijala za punjenje trapa i pripremiti dovoljno asura za prekrivanje i utopljavanje leja.

Za zegrevanje toplih leja najčešće se koristi svež stajnjak, koji treba dopremiti i složiti u neposrednoj blizini leja. Sve predhodne poslove treba na vreme završiti, da bi se punjenje trapa što pre završilo. Početak punjenja trapa tople leje prvenstveno zavisi od vremena proizvodnje vrste povrća. Za ranu proizvodnju povrća iz pikiranog rasada, punjenje trapa počinje krajem decembra, a najčešće u januaru, pa do početka februara. Za srednjeranu proizvodnju rasada leje se pune krajem februara i do kraja marta.

Trap se puni u tri sloja. Prvi je izolaciono-drenažni, drugi je biotermički, a treći se sastoji od hranljivog supstrata.

Izolaciono-drenažni sloj sprečava gubljenje toplote u zemljištu ispod dna trapa i sakuplja suvišnu vodu u leji. Debljina ovog sloja iznosi 10-15 cm, a za njegovo spravljanje se koristi slama, kukuruzovina ili stabljike konoplje i suncokreta.

Na izolacioni sloj se stavlja biotermički materijal – stajnjak debljine 30 – 60 cm. Zavisno od toga da li je stajnjak topao ili hladan, primenjuju se dva načina punjenja:

Topli stajnjak : se raspoznaje po isparavanju iznad gomile u vidu magle, što znači da je fermentacija u toku. Trap sa ovakvim stajnjakom se puni sloj po sloj do određene visine, i ravnomerno raspoređuje. Trap se ne puni odmah po celoj dužini leje, već deo po deo. Kada se unese sloj od 20 – 25 cm, stajnjak se sabija gaženjem po dasci ili bez daske. Treba paziti da sabijanje bude ravnomerno i jednako, jer kasnije može doći do pojave ulegnuća. Postupak se ponavlja redom po slojevima, sve dok se u trapu nepostigne potrebna visina. Visina sloja zavisi od vremena. U januaru i februaru obično iznosi 70 – 80 cm, a u martu 30 – 40 cm.

Na sabijeni stajnjak se postavlja okvir – sanduk čije se nožice učvrste utiskivanjem u masu. Na okvir se postavljaju prozori, a preko njih se prostiru asure.

Hladni stajnjak: Može se mešati i sa toplim i u tom slučaju sva potrebna količina se unosi u trap odjenom bez sabijanja. Na trap se postavlja okvir i leja se zatvara prozorima i asurima.

Posle 4 – 6 dana stajnjak  počinje da fermentiše i da greje leju. Stajnjak se zatim po dasci sabija i leja se opet zatvori. Posle 2 – 3 dana postupak se ponavlja. Bilo kako da je trap leje punjen, leju treba držati zatvorenu 3 – 4 dana. Za to vreme svakodnevno treba kontrolisati proces fermentacije. Pošto se najčešće koristi goveđi stajnjak blago kisele reakcije, na njemu se veoma često javljaju gljive-pečurke, koje mogu predstavljati smetnju u proizvodnji rasada. Zato se stajnjak posle unošenja prska krečnim mlekom, čime se postiže neutralna reakcija nepovoljna za razvoj gljiva.

Osim stajnjaka može se koristiti slama u smeši sa stajnjakom, uz dodatak vode i azotnog đubriva. Posle proveravanja, ako se termički proces odvija normalno, u leju se unosi i treći sloj, hranljivi supstrat.

Topla leja se može postaviti na složen i sabijen stajnjak iznad površine zemljišta i tada nema potrebe za ukopavanjem. To je naročito preporučljivo na podvodnim terenima.

Hranljivi supstrat, treći sloj u toploj leji nije prirodno zemljište, već mešavina različitih tipova zemljišta sa raznim dodatcima organskih i mineralnih đubriva. Ovakva mešavina ima za cilj da se dobije hranljivi supstrat optimalnog sastava u pogledu fizičkih, hemijskih, bioloških osobina. U tu svrhu se koriste razne komponente :

Oranično – baštenska zemlja : se koristi sa najplodnijih površina koje su čiste od korova i bez rezidua herbicida

Ledinsko zemljište : se dobija ljuštenjem prirodnih i veštačkih travnih površina. Ljuštinje se odvija plugom bez daske u sloju do 8 cm. Ljuštene ledinske ploče se slažu u prizme širine 2 – 3 m i visine 1,5 – 1,8 m. Slaganje ploča se vrši naspramno (trava na travu). Radi ubrzavanja razlaganja može se dodati nezgoreli stajnjak i krečni pesak naizmenično između slojeva. Prizma se zaliva osokom. U toku godine prizma se prelopata 2 – 3 puta. Posle odležane 2 godine zemljište se može koristiti za mešavinu.

Pesak : se uvek dodaje mešavini radi bolje poroznosti i propustljivosti zemljišta za vodu. Za tu svrhu se koristi rečni pesak 0,2 – 0,3 mm.

Treset : se koristi radi popravljanja fizičkih osobina mešavine.

Kompost : Predstavlja veoma značajnu komponentu u spravljanju hranljive smeše jer služi za popravljanje hemijskih, fizičkih i mikrobioloških osobina hranljive smeše. Dobija se od biljnih otpadaka koji se prikupljaju na gazdinstvu. Nakon tri godine kompost se može koristiti za smešu.

Kompost iz toplih leja : Pri oštećenju trapova tople leje od iskorišćenog stajnjaka i hranljivog supstrata dobija se kompost koji može služiti kao komponenta za spravljanje hranljive smeše. Njegova upotreba je moguća nakon 3-4 godine.

Zgoreli stajnjak : se prvenstveno koristi kao izvor biljnih hraniva mada veoma dobro utiče na popravnu osobinu hranljive smeše.

Mineralna đubriva : i to uglavnom kompleksna N,P,K đubriva se koriste za povećanje sadržaja neophodnih hraniva u hranljivom supstratu. Rasadu treba obezbediti dovoljno hraniva u pristupačnom obliku. Po kvadratnom metru se dodaje 1 – 2 kg NPK đubriva.

Na smešu supstrata za proizvodnju rasada povrća najviše se koriste tri mešavine : tri dela ledinske zemlje, tri dela komposta i jedan deo peska. Proizvođačima koji tek počinju proizvodnju rasada, preporučuje se mešavina : zgorelog stajnjaka, i dva dela peska. Najbolje je ako se potrebna količina hranljive smeše pripremi još u jesen. Pre upotrebe smešu treba sterilisati, vodenom parom ili hemijsim preparatima, a zatim se rešetanjem izdvajaju nepoželjne primese.

Pripremljena i sterilisana hranljiva smeša unosi se u toplu leju kao treći sloj i raširi po biotermičnom materijalu. Debljina sloja za proizvodnju rasada treba da iznosi 10 – 15 cm. Površina hranljivog supstrata mora biti ravna. Posle ravnanja leja se pokrije prozorima i asurama. Tako pokrivena ostaje 5 – 8 dana da se zagreje i da bi seme korova izniklo. Vreme potrebno za pripremu tople leje sa biotermičkim materijalom do trenutka setve iznosi 12-15 dana. Pre nego što se pristupi setvi odnosno presađivanju u leju, potrebno je leju temeljno pregledati. Prvo leju treba otkriti, zatim se grabljicama dobro podrlja, čime se otklanja suvišak vodene pare i nakupljeni gasovi u vazduhu i hranljivom supstratu, a istovremeno se uništava iznikli korov.

Priprema staklenika i plastenika za proizvodnju rasada

Rasad u plasteniku i stakleniku se može proizvoditi na zemljištu koje pokriva takav objekat ili se na površinu u plasteniku unosi zemljišna masa. U objektima bez grejanja može se na zemljište uneti sloj svežeg stajnjaka (30-40 cm). Stajnjak se unosi ravnomerno i u slojevima, raširi i sabije. Kada počne razlaganje i zagrevanje stajnjaka (puši se) unosi se sloj od 10-15 cm zemljišne smeše. Zemljišna smeša treba da je predhodno sterilisana, najbolje toplom parom (ili se tretiranje insekticidima i fungicidima obavlja unutar objekta). Hemijska dezinfekcija supstrata ili zemlje obavlja se basamid granulatom (60 g/m²).

Pri proizvodnji rasada na zemljištu prekrivenom plastikom unosi se 10-20 kg zgorelog stajnjaka i 30-100 g NPK đubriva (15:15:15) na m² ili đubriva kao što su cropcare u količini 50-100 g/m², zatim se zemljište obradi na 20-25 cm (da se stajnjak i hranivo izmešaju) i površinski pripremi za setvu. Pre setve veoma je važno formiranje leja za setvu čija širina treba da je 120-150 cm, odnosno takva da omogućuje radove sa staza. Leje se prave u pravcu duže strane objekta.

Pri gajenju rasada u saksijama, hranljivim kockama, džifi saksijama, i kontejnerima oni se pune kvalitetnom zemljišnom masom.

Za zemljišnu smešu se koriste plodna baštenska zemlja bez korova. To može biti i zemlja ledine, koja se tokom leta slaže u gomile i tako do proleća dobije dobru strukturu. Zemlji se dodaje zgoreli stajnjak i kompost, zetim treset i rečni pesak. Stajnjak poboljšava hranljivu vrednost, a pesak i treset daju rastresitost smeši. Najčešći odnos je 2-3 dela stajnjaka, 2-3 dela zemlje i deo treseta ili peska. Ne treba koristiti zemlju na kojoj su se upotrebljavali herbicidi.

Za proizvodnju rasada mogu se koristiti i drugi odnosi smeša:

Zaproizvodnju rasada paprike, paradajza, krastavca i salate pogodna smeša je sastavljena od:

Izuzetno je dobra mešavina navedenih treseta i oplemenjenog zeolita “Zeoplanta” u odnosu na 80% treseta i 20% “Zeoplanta”.

Čist treset ne treba koristiti jer se zbog njegovih fizičkih svojstava veoma teško reguliše pravilna vlažnost, a česo oskudeva u fosforu, što se odražava na rast rasada, a posebno kod paradajza (dobija plavu boju). Kao supstrat se može koristiti smeša glistenjaka i zemlje u odnosu 1:6-10.

Za grejanje rasada zemljišni sloj treba da bude 10-15 cm. Površina mora da bude ravna, jer u svakom ulegnuću će se nakupiti voda i biljke će slabije rasti. Posle unošenja zemljišne smeše objekti se zatvaraju (ostaju zatvoreni 3-4 dana) da bi se zemljište zagrejalo.

Arotehničke mere u proizvodnji rasada

Proizvodnja rasada – Setva ili sadnja

Može početi kada se sterilisano ili dezifikovano zemljište zagreje.

U proizvodnji rasada za setvu treba koristiti veoma kvalitetno seme visoke biološke vrednosti (visoka klijavost i energija klijanja). Seme je neophodno pre setve dezinfikovati preparatima. Radi sprečavanja virusnih oboljenja seme paprike i paradajza dezinfikuje se potapanjem u 2% rstvor masne sode (NaOH). Seme se potapa 10-20 minuta, a zatim se dobro ispere tekućom vodom i seje. Veoma dobar efekat daje predestvena obrada semena.

Proizvodnja rasada – Vreme setve

U zatvorenom prostoru određuje se prema vrsti, vremenu i mestu gajenja, odnosno prema klimatskim uslovima regiona. Setva u proizvodnji rasada može biti ruča ili mašinska. Za mašinsku setvu koriste se specijalne, uglavnom ručne sejalice ili sejalice za saksije i kontejnere. Ručna setva može biti omaške na celoj površini ili u redove. Za setvu omaške važno je da se seme za setvu pravilno rasporesi po celoj površini. Pri ručnoj setvi u redove, markerom se označe redovi i zatim se ručno seje. Razmak između redova je 5-10 cm (zavisno od vrste), a u redu 1-5 cm. Setva u redove ima prednost jer se seme bolje raspoređuje. Posle setve seme se pokriva slojem sitnog, prosejanog komposta ili zemljišne smeše. Debljina sloja za prekrivanje je od 0,5 cm kod celera do 1,5 cm kod paprike, paradajza i patlidžana, a krupno seme kao što je dinja, lubenica, krastavac i tikve prekrivaju se slojem od 2,5-3 cm. Da bi biljke brže iznikle, zemljište se prekriva folijom. Setva može biti i u sanduke veličine 50x30x5 cm, najčešće na rastojanju od 5 cm. Seme se posle setve prekriva zemljišnim supstratom (1-2 cm), a sanduci unose u zaštićenu baštu. Da bi se ubrzalo nicanje sanduci se rekriju plastikom u vidu malog tunela.

Setva u saksije, hranljive kocke ili plastične vreće primenjuje se za vrste koje slabije obnavljaju korenov sistem ili koje su osetljive na povrede korenovog sistema. Koren rasada gajenog u saksijama ne ozleđuje se pri sadnji. Koriste se saksije prečnika 5-10 cm i većeg za bostan, krastavce i tikve. Za grejanje rasada u zemljišnim saksijama (hranljivim kockama) koristi se mešavina hranljivog supstrata, koja se sabijanjem u specijalnim mašinama ukalupi.

Za proizvodnju osim hranljivih smeša za pikiranje rasada, odnosno za spravljenje hranljivih kocki, mogu se koristiti i ove mešavine:

Od kubnog metra mešavine može se dobiti presovanjem u kalupima ili mašinski, različit broj saksija.

Za setvu u saksije, hranljive kocke ili kontejnere, treba koristiti seme visoke biološke vrednosti. Svako seme treba da daje novu biljku i zato se u saksiju seje samo po jedna semenka. Samo izuzetno, kada se sade po dve biljke po kućici, seju se po dve semenke ili ako je loše seme, seje se po nekoliko semenki. Posle nicanja izvrši se proređivanje i ostavi se željeni broj biljaka.

Nega rasada

Od pravilne nege zavisi i kvalitet rasada. U toplim lejama, plastenicima, posebno pri velikoj količini stajnjaka, dolazi do stvaranja štetnih gasova i vodene pare. Previsoka vlažnost, visoka temperatura i smanjena osetljivost biljaka utiču na formiranje nežnih i izduženih biljaka koje su podložne napadu bolesti. Zato je neophodno zaštićeni prostor za proizvodnju rasada svakodnevno provetravati. Kada su hladni i vetroviti dani provetrava se kratkotrajno u najtoplijem delu dana (11-14h), a tokom toplih, proletnjih dana provetrava se jače.

Za vreme toplih i tihih dana otvori za provetravanje podižu se naizmenično i uvek na onoj strani koja je suprotna od pravca duvanja vetra.

Temperatura utiče na rast biljaka. Neposredno posle nicanja temperatura se snižava za 8-12 °C u odnosu na optimalnu temperaturu, a sa pojavom prvih pravih listova temperatura se održava na nivou optimuma do perioda kaljenja (7-14 dana pre rasađivanja), kada je niža.

Za proizvodnju rasada neophodno je dosta svetlosti. Kada se rasad gaji zimi, bez dosta svetlosti, postaje izdužen, usporenog rasta. Zato se vreme proizvodnje podešava prema osvetljenosti ili se vrši dopunsko osvetljavanje, jer dobro osvetljavanje za polovinu skraćuje vreme proizvodnje rasada. Ono se obezbeđuje odmah, tako da ukupna dužina dana (prirodno i veštačko svetlo) za paradajz i papriku bude 16-18 sati, a za krastavac 14-16 sati.

Dopunsko osvetljavanje rasada ubrzava zrenje plodova za 20-25 dana, a povećava i ukupan prinos za 25-30%, što bez obzira na dopunske troškove energije snižava cenu proizvoda za 15-20%. Pri korišćenju dopunskog osvetljenja vreme setve se podešava tako da sadnja bude u periodu sa dovoljno svetlosti.

Mlade biljke imaju velike potrebe za hranljivim materijama. Istovremeno velika je koncentracija biljaka na malom prostoru. Za brzu intervenciju rasad se može prihranjivati raznim vrstama tečnih đubriva namenjenih za folijarnu prihranu. Ovim đubrivima rasad se prihranjuje 2-4 puta tokom vegetacije, s tim da se prvi put prihranjuje kada rasad ima formirana dva stalna lista. Rasad se može prihranjivati i rastvorom kompleksnih NPK đubriva u količini 2-5 g na deset litara vode, pa čak i do 10 g na 10 litara vode, ali uz ispiranje bljaka čistom vodom. U fazi 4-6 listova, u periodu kaljenja, rasad se prihranjuje sa 0,5% rastovorm kalijum-sulfata, čime se postižu veća čvrstina stabla, bolji razvoj korena i povećava opšta otpornost biljaka, posebno otpornost prema niskim temperaturama.

Za normalan razvoj biljke potrebno je dovoljno vode. Voda za zalivanje treba da je hemijski i biološki čista (I ili II klasa) temperature 18-20 °C. Važno je redovno zalivanje, ne često, bolje ređe, ali sa većom količinom vode, da se prokvasi ceo sloj, u kojem se koren razvija. Količina vode za zalivanje zavisi od temperature vazduha i zemljišta, od godišnjeg doba, sunčevog osvetljenja, debljine hranljivog supstrata, veličine i gustine biljaka. Obično se zaliva sa 5-10 litara vode na kvadratnom metru. Pri nedostatku vode listovi biljke postaju tamnozeleni, a pri suvišku svetlozelene.

Neposredno pred iznošenje rasada treba smanjiti zalivanje i biljke privikavati na nove uslove u zaštićenoj bašti ili nepovoljne uslove otvorenog polja. U hladnijem periodu, od januara do marta, zaliva se svakih 5-7 dana, a kada otopli svaki drugi, treći pa i svaki dan.

Zaštita rasada od štetočina i bolesti je obavezna mera. U proizvodnji rasada najčešće se javlja gljivično oboljenje poleganje rasada. Ovo oboljenje se javlja na prizemnom delu stabla usled čega biljke prvo poležu, a zatim se osuše. Protiv ove bolesti se preporučuje redovno osvetljenje i preventivno tretiranje biljaka fungicidima svakih 10-14 dana ako su povoljni uslovi za razvoj bolesti. Od štetočina se javljaju rovci, krtice, miševi i protiv njih se koriste odgovarajući mamci.

U ranoj proizvodnji rasada obično se primenjuje gusta setva, pa je neophodno regulisati vegetacioni prostor biljaka. Pri gustoj setvi, zbog velikog broja biljaka na maloj površini, nemoguć je njihov normalan rast, pa je biljkama neophodno dati odgovarajući životni prostor. To se postiže pikiranjem biljaka u pripremljene leje, hranljive kocke, razne vrste saksija, plastične vrećice ili kontejnere. Pre pikiranja pripremljeni plastenik se provetri, zemljište se zalije, obeleže se redovi, odnosno pripreme posude za pikiranje. Rasad se pre pikiranja zalije i pažljivo vadi (lopaticom) da se korenov sistem ne bi oštetio. Za pikiranje se uzima jedna po jedna biljka sa što više zemlje. Glavni korenčić se malo skrati što potpomaže rast bočnih korenčića. Pikirati se može pod prst ili malom sadiljkom (štapić debljine 1-1,5 cm) sa kojim se u zemljištu napravi rupa. U nju se postavi koren biljke, sadiljkom se koso zabija u zemljište, zatim ispravi i tako zemlja se priljubljuje uz koren. Na isti način se sadi pod prst. Posle sadnje zemljište se blago sabije, poravna i zalije. Posle pikiranja, biljke 3-4 dan treba držati u senci (ili se senči ceo prostor) da bi se sprečilo suvišno isparavanje. Održava se visoka relativna vlažnost vazduha (85-90%) i temperatura vazduha treba da je 5-6 °C niža od optimalne.

U daljem razvoju pikiranog rasada povećava se vegetacioni prostor (pomeranjem saksija), što poboljšava osvetljenost i sprečava izduživanje biljaka. Saksije se pomeraju 18-20 dana posle pikiranja, odnosno 12-14 dana posle nicanja krastavca, lubenice, dinje, tikava, tako da na jednom kvadratnom metru bude 25-30 biljaka.

Rasad se pre rasađivanja postepeno privikava na nove uslove, što se naziva kaljenje rasada. Kaljenje se sastoji u postepenom, a zatim sve jačem provetravanju i snižavanju temperature u zemljišt i vazduhu. Kaljenje počinje oko 14 dana pre rasađivanja. U toku kaljenja rasad treba tretirati i 0,5% rastvorom kalijumsulfata jer je jača otpornost rasada prema nepovoljnim uslovima, posebno na niskim temperaturama.

Kontejnerska proizvodnja rasada

U svetu postoji veliki broj sistema kontejnerske proizvodnje rasada, ali najširu primenu ima za sada tzv. “speeling sistem”. Zajednička osobina svih kontejnerskih načina proizvodnje rasada je što se rasad seje i raste na svom supstratu koga prožima korenov sistem i zajedno sa tim supstratom se sadi. Osnovni princip ovog metoda je da se proizvodnja obavlja u plastičnim tacnama, odeljenim ćelijama ili komorama. Komore su cilindrčnog, prizmatičnog, ili obrnuto kupastog oblika, prečnika načešće od 18-30 mm. Donji deo komore je otvoren.

Pri proizvodnji iz rasada tacna se podiže iznad površine zemljišta. Koren se ne prorašćuje van komore, a zbog dovoljno proticanja vazduha, stimuliše se razvoj bočnih korenova i bolje vezuje supstrat koji nije suviše kompaktan kao kod hranljivih kocki. Punjenje ćelija supstratom, setva piliranog ili običnog semena, pokrivanje setvenim materijalom, obavlja se na automastskoj ili poluautomatskoj liniji, mada se može raditi i ručno za proizvodnju u manjem obimu. Veličina tacni je 60×40 cm, 50×30 cm ili sličnih dimenzija. U zavisnosti od broja komora (otvora), njihov broj se kreće od 500 do 2000 komada/m². Sadnja rasada obavlja se pomoću automatskih, poluatomatskih ili običnim sadilicama. Za razliku od klasično uzgajanih sadnica ili pak gajenih po drugim sistemima, rasad proizveden po “speedling” sistemu sadi se nešto ranije, s obzirom na malu zapreminu komora u kojima se nalazi hranljivi supstrat. Ovde treba istaći da pri proizvodnji rasada po tom sistemu hranljivi supstrat mora biti veoma kvalitetan ili se pak mora obezbediti sistemom za zalivanjem kojim će se unositi i potrebne hranljive materije. Pored kvalitetnog supstrata nužno je obezbediti kvalitetne uređaje za zalivanje sa sistemom orošavanja. Karakteristično je za ovaj sistem da proizvodnja rasada relativno kratko traje. Do nicanja tacne se mogu složitiu paletama i držati u nekom zagrejanom prostoru bez svetlosti, s pojavom nicanja tacne se rašire u staklenicima i plastenicima. Ovim načinom se može postići čak i veća gustina sklopa biljaka u rasadu nego pri klasičnoj proizvodnji rasada, što zavisi od izbora tacni i veličine ćelija u njima.

Veoma je važno i to da biljke posle sadnje ne trpe nikakav stres, brzo se ukorenjavaju i nastavljaju normalan rast. Berba prvih plodova je ranija, prinosi su do 30% veći u odnosu na klasičnu proizvodnju.

U kontejnerskoj proizvodnji rasada veoma bitan je izbor kvalitetnog supstrata, jer od kvaliteta supstrata pored ostalog u značajnoj meri zavisi kvalitet rasada, a od kvaliteta rasada zavisiće i ukupan kvalitet plodova.

Rezultati naših dugogodišnjih istraživanja uticaja načina proizvodnje i supstrata na kvalitet rasada i prinos plodova paprike i paradajza pokazali su da je najbolji kvalitet rasada, a ujedno i najbolji prinos i kvalitet plodova ostvaren pri korišćenju supstrata u sledećem sastavu:

Kvalitet rasada ima značajnog uticaja na ukupnu produkciju biljaka, a to pokazuju rezultati u sledećim tabelama:

Proizvodnja rasada na otvorenom polju

Za kasnu proizvodnju povrća, kao što su kupusnjače, salate, praziluk, luk srebrnjak i druge, moguća je proizvodnja rasada na otvorenim lejama, odnosno na otvorenom prostoru. Za proizvodnju rasada na otvorenim lejama priprema se ogleda u unošenju komposta ili zrelog stajnjaka. Stajnjak se unosi u količini 60-100 t/ha. Ako se koristi svež stajnjak treba ga uneti još u jesen dok se zgoreli unosi neposredno pred pripremu leje. Pored stajnjaka u pripremi leje unose se i mineralna đubriva u količini 70-80 g/m² NPK 15:15:15. Nakon unošenja stajnjaka i mineralnih đubriva zemljište se dobro obradi i usitni, a nakon toga se pristupa formiranju leja. Leje se pružaju po dužini parcele, a njihova širina je od 120-150 cm sa stazama između njih, čija je širina oko 50 cm. Nakon formiranja leja sve ostale mere su iste kao i kod proizvodnje rasada u zaštićenom prostoru.

Rasađivanje

Kada je rasad dovoljno odrastao, odnosno dostigao određenu fazu rasta i razvića, uz to dobro iskaljen, pristupa se presađivanju na stalno mesto (na otvoreno polje ili plastenik).

U plastenik se sadi u različito vreme što zavisi od uslova, roka i cilja proizvodnje. Pre sadnje u plasteniku zemljište treba da je nađubreno, obrađeno i sterilisano. Posebno treba obratiti pažnju na dužinu i vreme razlaganja hemijskih sredstava za sterilizaciju. Sa sadnjom se ne sme započeti pre potpunog razaganja ostatka hemijskih sredstava. Pre sadnje zemljište mora biti dobro pripremljeno i zaliveno. Sadnja u zaštićenom prostoru se najčešće obavlja ručno (sadiljkom), pri čemu treba da se obeleže redovi i mesta za sadnju, ili se ručno ili mašinski izbuše rupe na mestima sadnje rasada u saksijama.

Pri proizvodnji na otvorenom polju vrems sadnje zavisi od vrste povrća i vremena setve. Rasad toploljubivih vrsta (paradajz,paprika,krastavac,lubenica) može se rasaditi tek po prestanku opasnosti od mraza (u kontinentalnom području to je tek krajem aprila početkom maja). Rasad otpornih vrsta (kupusnjače) može se saditi već od polovine marta. Za kasnu jesenju proizvodnju rasad se rasađuje u toku leta, obično u julu, a za ozimiu proizvodnju (luk, srebrnjak, salata) u septembru ili oktobru.

Sadnju na otvorenom polju najbolje je obavljati po oblačnom vremenu, u večernjim ili jutarnjim časovima (za vreme velikih žega sadnju treba izbegavati). Zemljište za sadnjutreba dobro pripremiti (10-15 dana presadnje), da bi se zemlja do sadnje slegla. Ako je zemljište jako suvo pre sadnje ga ne treba zalivati. Sadnja na malim površinama je ručna, a na velikim mašinska. Za ručnu sadnju se koristi sadiljka kojom se u zemljištu buše rupe.

Biljke se sade na istu dubinu ili nešto dublje (vrste koje formiraju adventivne korenove). Pri ručnoj sadnji ne treba držati snop rasada u ruci, jer se tako oštećuje, već se biljka jedna po jedna vade iz sandučića. Prerastao rasad se sadi nešto dublje ili se sadi položeno ili koso.

Rasad u saksijama i kontejnerima se pre rasađivanja zalije, vadi se sa celim busenom zemlje i tako sadi. Rasad u hranljivim kockama i džifi saksijama sadi se direktno. Tako se koren ne oštećuje i u razvoju biljke ne dolazi do zastoja. Za pravilnu sadnju treba obezbediti čvršću vezu korena i zemlje. To se postiže privlačenjem zemlje biljci i obilatim zalivanjem odmah nakon sadnje. Ako se nakon 4-5 dana ne primi 5-10% biljaka, popunjavaju se prazna mesta uz zalivanje.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst : “Kvalitetan rasad – uslov uspešneproizvodnje povrća” autora : prof. dr. Vladan Marković