Biljke krompira: Najraniji simptom je venjenje ivica listova, naročito na nižem lišću i često samo sa jedne strane biljke. Lišće se uvija i postepeno gubi svoj sjaj počevši da žuti, postaje braon boje i konačno nekrotira.
Simptomi na biljkama u vegetaciji se intenzivnije ispoljavaju ako su proleća hladna, a leta topla. Infekcija se intenzivnije razvija kada su leta vlažna i prohladna. Visoke dnevne temperature mogu prouzrokovati privremeno venjenje sa oporavljanjem noću. Često simptomi mogu biti prikriveni zbog razvoja saprofita ili zamenjeni sa nekom drugom bolesti (rizoktonija, crna noga ili suša).

Već od sredine leta se uočava hloroza i uvelost lišća kao i uvijanje lišća na gore. Stablo postaje hlorotično i vene. Na preseku stabla ističe bakterijski eksudat, koji je sirast i beličast. Kada se zaražene stabljike preseku u delu blizu zemlje, ne primećuje se promena boje sprovodnog tkiva, ali može curiti kremasta bakterijska sluz. Čitave stabljike mogu da uvenu i uginu, ali je neuobičajeno da sve stabljike jedne biljke propadnu. Treba napomenuti da se simptomi na biljkama krompira veoma retko ispoljavaju.

Krtole krompira: U ranim fazama, tkiva oko sprovodnih sudova postaju polu-providna, staklasta, kao natopljena vodom. Kako infekcija napreduje vaskularni prsten postaje obezbojen i tkiva oko njega degradiraju i razvija se bezbojna trulež kašaste konzistencije. Ako se stisne presečena krtola pojaviće se beličasti, sirasti iscedak. Kasnije, vaskularna obezbojenost postaje tamnija i jasnija, nekroza se širi na okolno tkivo. U uznapredovalom stadijumu, spoljašnja kora se odvaja od unutrašnje i bakterijski eksudat može da curi kroz okca ili pupak krtole. Ovo može dovesti do blago udubljenih zvezdastih lezija na kori crvenkasto-braon boje, kroz koje curi bakterijski eksudat za koji mogu da se prilepe čestice zemlje. Spoljašnji simptomi nisu uobičajeni, ali uznapredovala vaskularna infekcija može da prouzrokuje blago udubljene lezije ispod kore. Sekundarne bakterijske infekcije mogu da prouzrokuju potpuno propadanje krtola. Na nekim presecima, brzo truljenje centralnog dela krtole je praćeno truljenjem vaskularnog prstena.

Epidemiologija :  Osnovni izvor zaraze Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus su zaražene krtole krompira. Sadnjom zaraženih krtola zaraza se prenosi u narednu vegetaciju. Sečenjem krtola povećava se broj zaraženih biljaka. Do infekcije krtola može doći kontaktom sa kontaminiranim oruđem, mašinama ili ambalažom kao i neposrednim kontaktom između zdravih i zaraženih krtola.

Patogen se preko zime održava u krtolama krompira u polju i u skladištima i tako se prenosi u narednu vegetaciju.

Suzbijanje : Odsustvo hemijskih i bioloških sredstava čine da prstenasta trulež krtola krompira predstavlja veliku opasnost. Osnovne mere zaštite su preventivne mere:

Napomena : Tokom proizvodnje, premeštanja, skladištenja i prometa krtola, svako uočavanje i prepoznavanje krtola sa sumnjivim simptomima prstenaste truleži krtola krompira mora da bude HITNO prijavljeno fitosanitarnoj inspekciji.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst : “Prstenasta trulež krtola krompira” sa sajta Uprave za zaštitu bilja