Smatra se jednom od najštetnijih bakterioza paradajza. Veoma velike štete su zabeležene u Bugarskoj, gde je broj zaraženih biljaka iznosio 70-100%. Štete nastaju usled izumiranja biljaka ili pogoršanja kvaliteta plodova paradajza, kako pri njegovom gajenju na otvorenom tako i u zatvorenom prostoru.
Bolest može biti sistemična i lokalna. Kod sistemične forme patogen se razvija u sprovodnom sistemu domaćina (traheobakterioza). U tom slučaju prvi simptomi se uočavaju u vidu uvelosti lišća. Uvelost može zahvatiti samo jednu stranu grančice ili liske. Na suprotnoj, nezahvaćenoj strani, one su zelene i turgescentne. Vremenom se patogen širi zahvatajući grančicu po grančicu, dok na kraju ne uvene čitava biljka.

Duž stabla i na lisnim peteljkama uočavaju se nekrotične pege u okviru kojih tkivo puca, obrazujući duboke rane. Ovo je jedan od najtipičnijih simptoma po kome je bolest dobila ime “rak paradajza”. U uslovima povećane vlažnosti na ranama se obrazuje bakterijski eksudat, koji omogu-ćava sekundarne zaraze. Nekroza sudovnog sistema se najbolje vidi kada se stablo ili lisna peteljka uzdužno preseče. Tada se u srži mogu uočiti i šupljine žute ili crvenkastomrke boje. Obolela stabla često obrazuju i vazdušni koren, slično onima koje izaziva gljiva R. solani.

Epidemiologija : C. michiganensis ssp. michiganensis se održava semenom i obolelim biljnim ostacima u zemljištu do 2,5 godine. Seme je osnovni izvor zaraze, jer ako je zaraženo samo 1% semena može doći do potpunog oboljevanja rasada. Bakterije se mogu održati na semenu najmanje osam meseci. Na značaj semena kao prenosioca ove bakterije ukazali su Fatmi i Schaad.

Kao tipičan patogen rana u biljku najčešće prodire kroz povređeno tkivo. Povrede rasada nastaju, uglavnom, pri njihovom čupanju iz toplih leja i rasađivanju na stalno mesto. Međutim, utvrđeno je da je moguće i prodiranje bakterije kroz stomine otvore na kotiledonima i mladom lišću paradajza. Bakterija se tokom vegetacije može rasejati tripsima i vašima. Po dospevanju u biljku, ona naseljava sprovodne sudove i njima se brzo širi. Na pojedinim mestima bakterija dospeva do površinskog tkiva i izaziva pucanje kore, a iz rak-rana ističe bakterijski eksudat. Tokom nege useva i kišnim kapima, bakterija se prenosi sa bolesnih na zdrave biljke i ostvaruje sekundarne infekcije. U usevu zaraza se koncentrično širi oko primarno obolelih biljaka. Lokalne infekcije na mladim plodovima paradajza nastaju kroz lenticele ili povrede na pokožici i tada bakterija naseljava parenhimsko tkivo. Sistemično zaraženi plodovi obezbeđuju širenje patogena do semena, na kome se održava do sledeće setve.

Suzbijanje : Osnovne mere zaštite su korišćenje zdravog semena za proizvodnju rasada, uništavanje obolelih biljnih ostataka i gajenje paradajza na nekontaminiranom zemljištu. Dezinfekcija semena se može obaviti preparatima na bazi tirama, formalinom (1% u trajanju od 15 minuta), sirćetnom kiselinom (0,8% u trajanju od 24 časa), antibiotikom streptomicinom (1:40 000 u trajanju od 20 minuta) i potapanjem u toplu vodu (56°C u trajanju od 30 minuta). Dezinfekcija zemljišta se može izvršiti formalinom (1:50) ili preparatima na bazi dazometa. Sekundarne infekcije se sprečavaju tretiranjem biljaka preparatima na bazi bakra i cineba. Dobri hemoterapeutski efekti su postignuti hinozolom i ciprotonilom. Za preporuku je i 3-4 godišnji plodored i gajenje otpornih sorti.

Preuzeti tekst : seminarksi rad na temu “Bolesti paradajza” sa sajta besplatniseminarskiradovi.com