Sinonimi: žito, ozimica, rž, ražulja, raž, hraž, hrž, hržulja, rož; Engleski: rye; Francuski: siegle; Nemački: Рogen, Кom. Ruski: рожъ, жито;

Raž je značajna kao hlebno žito naročito u severnim područjima bivšeg SSSR-a, severne Evrope (Poljska, Nemačka, Švedska itd). Hleb od raži je ukusan, hranljiv i dugo ostaje sveţ. Raženi hleb se naročito preporučuje za dijabetičare. Sadrži dovoljnu količinu belančevina i vitamina A,B, E. Odlična je i stočna hrana, bilo za zeleno, bilo u mekinjama, brašnu ili zrnu. Slama je odlična za krovove, izradu šešira, asura.

 
U industriji se zrno koristi i za proizvodnju alkohola, skroba i sirćeta, celuloze, lignina, furfurola i hartije dobrog kvaliteta a klica u farmaceutskoj industriji.

 
Kod nas se raž manje gaji od ostalih pravih žitarica ali se pokazala dobra setva zajedno sa pšenicom u klimatski nepovoljnim uslovima za pšenicu (suražica).

Među žitima raž po površinama zauzima šesto mesto u svetu, i to iza pšenice, kukuruza, pirinča, ječma i ovsa. Primetna je tendencija daljeg smanjenja proizvodnje.

Prema Jevtiću (1992), prosečan prinos raži na području bivše Jugoslavije iznosio je 1,923 t/ha a svetski prosek je 1,987 t/ha, što znači da se proizvodnji raži u nas ne poklanja dužna pažnja, kako u pogledu sortimenta tako i u pogledu agrotehnike.

Poreklo raži

Raž se počela kasnije gajiti od pšenice i ječma. Prema nekim autorima, današnja raž potiče od Secale montanum čije je poreklo Jugoistočna Evropa (Balkan ) i od Secale anatolicum čije je poreklo iz Sirije, Armenije, Turkestan i stepa Kirgizije. Međutim, kao najverovatniji rodonačelnik današnje raži po Vavilovu je Secale cereale var. ancestrale a postojbina joj je oblast Male Azije, jugozapadne Azije i jugistočnog Balkana.

Botanička klasifikacija

Raž spada u red Poales, porodicu Poaceae, podporodicu Pooideae, rod Secale. Ima manje vrsta raži i formi nego pšenica. Rodu Secale pripadaju tri podroda, silvestria, cuprinovii i cerealia. Ovaj rod ima 14 vrsta od kojih su jedna korovska (Secale segetale), 12 divljih i jedna domestifikovana (Secale cereale). Sve vrste raži imaju 7 hromosoma (2n=14). Gajena raža ima 35 varijeteta, ali je za poljoprivrednu proizvodnju važan samo jedan – Secale cereale var. vulgare.

Morfološke osobine raži

Koren – Pri klijanju se pojavljuju 3-4 korenčića. Primarni korenovi prodiru u dubinu 1,5-2 m.

 
Stablo – Visine je 60-200 cm, u zavisnosti od sorte i uslova uspevanja. Stablo je ispod klasa obraslo maljama. Ponekad se javlja ljuničasta boja koja potiče od antocijana.

 
List  – Često je pokriven voštanom presvlakom, Liske su obično široke od 05- do 2 cm, a dužina je od 14 do 18 cm.

 
Klas  – useci vretena klasa su maljavi. Na njima se nalazi sedeći klasić, koji ima pod dva a ređe tri ili četiri cveta.

 
Plod  – Plod donose samo dva cveta u klasiće. Broj klasića kod tetraploidne raži iznosi 30-40, a kod diploidne manje. Pleve su kratke, uzane i zašiljene, ne pokrivaju klasić. Spoljne plevice imaju izraţen greben, sa kratkim trnolikim resicama, koje prelaze na osnovu osja.

Biološke osobine raži

U poređenju sa pšenicom, raž brže raste, ima jači korenov sistem, bolje podnosi sušu, bolje iskorištava hranljive materije iz zemljišta, bolje podnosi niske ali ne i visoke temperature, bolje se bokori, ranostasnija je te ranije klasa za 15-20 dana ali sazreva pre za 7-8 dana. Fiziološko sazrevanje se završava kroz 20-30 dana posle pune zrelosti.

 
Raž ima dugi stadijum jarovizacije, koja traje 8-12 dana na temperaturi 5-10 °C kod jarih formi a kod ozimih jarovizacija traje 20-55 dana na temperaturi od 2 do 0 °C. Dužina svetlosnog stadijuma je različita i povezana je s goegrafskim poreklom. Neke sorte traže dužinu osvetljenja 14 časova u toku 10-20 dana, a neke klasaju pri 14-časovnom osvetljenju za 5-10 dana.

 
Bokorenje počinje 2-3 dana posle formiranja trećeg lista, ili 14 -15 dana posle nicanja. Bokorenje najbolje prolazi na srednje dnevnoj temperaturi od 12 °C, uz povoljnu vlažnost.

 
Vlatanje počinje rano u proleće, 17-18 dana posle kretanja vegetacije, pri srednjim dnevnim temperaturama od 11-12 °C.

Klasanje u našim uslovima počinje u maju. Ono traje 12-13 dana, pri srednje dnevnoj temperaturi od 14 do 15 °C.

 
Cvetanje i oplodnja kod raži nastupa 7-12 dana posle klasanja a pri povoljnim uslovima kroz 20 dana. Cvetanje traje 10-15 dana. Raž je stranooplodna biljka, pa se oprašiivanje vrši vetrom. Tada je potrebno umereno toplo vreme i povoljna vlaţnost vazduha. Ukoliko su vremenski uslovi nepovoljni, mnogi cvetovi ostaju neoplođeni, a klas ostaje delimično prazan. Cvetanje i oplodnja je najefikasnija kod temperature 10-14 °C. Cvetanje jednog klasa traje 3- dana. U toku dana, najintenzivnije cvetanje je između 7-9 i 16-17 časova.

Mlečno stanje raži nastupa kroz mesec dana posle početka cvetanja.
Posle mlečnog stanja, u periodu od 7-8 dana, nastupa voštana zrelost a puna zrelost nastupa kroz dva meseca posle klasanja.
Za ozimu raž je karakterističan brz rasta biljaka u visinu. Pred klasanje u visini dostižu 5 cm dnevno. Suva masa nadzemnog dela biljke iznosi pri klasanju 32%, pri cvetanju 60%, a u voštanoj zrelosti 99.5%, od maksimalne mase u punoj zrelosti.

Uslovi uspevanja

Raž ima skromije zahteve prema uslovima uspevanja u odnosu na pšenicu, pa i na ostala prava žita. U pogledu temperatura, proizvodni optimum za nicanje raži je 6-12 °C (biološki minimum je 1-2 °C), formiranje vegetatvinih organa 12-16 °C (biološki minimum 4-5 °C), formiranje generativnih organa i cvetanje 16-20 °C ( biološki minimum 10-12 °C) i za plodonošenje i sazrevanje 16-22 °C (biološki minimum 10-12 °C). Ovakav odnos raži prema temperaturama, omogućava da ona raste i u toku zime. Raž ne izmrzava na -25 °C, a najotpornije sorte čak ni na -35 °C.  Etape organogeneze su slične kao kod pšenice.

 
Za ozimu raž bitna je dovoljna obezbeđenost zemljišta vlagom u jesen kada se ona nalazi u fazi bokorenja. Inače je ona zbog dobro razvijenog krenovog sistema otporna na sušu.

 
Raž ima skromne zahteve prema zemljištu. Dobro uspeva na podzolima, peskovitim ilovačama, čak i na čistim peskušama na kojima mogu uspevati samo još lupina i krompir. Ona se može gajiti i na kiselim zemljištima gde je pH – 5,3. Ipak najbolja zemljišta za raž su černozemi.

Agrotehnika za raž

Gajenje u plodoredu omogućuje stabilne prinose raži. Premda ona ima moćan korenov sistem, pa dobro iskorištava hranjiva iz svih tipova zemljišta, ipak su i za nju, kao i za ostala prava žita, najbolji presdusevi kao što su đubrene okopavine i leguminoze. Raž u odnosu na ostala strna žita bolje podnosi ponovljenu setvu, pa se ona u nekim severnim delovima Evrope, na peskovitim zemljištima gaji u monoprodukciji. U Poljskoj, Nemačkoj i uopšte u severnoj Evrop najčešće se gaji u tropoljnom plodoredu: krompir-raž-lupina. Raž je vrlo dobar predusev drugim usevima (kukuruz, šećerna repa, krompir). S obzirom da se raž seje nešto ranije od pšenice, predusev mora ranije napustiti proizvodnu površinu.

Osnovna obrada i predsetvena priprema zemljišta

Za raž je slična kao i za pšenicu. Raž je zbog osobina klice osetljiva na rastresita zemljište, koja strada u takvim zemljištima. Iz tog razloga, zemljište na koje se seje raž, mora bit slegnuto (prirodnim ili veštačkim putem) pre početka setve. Ako se veštački zbija zemljište, tada treba u predsetvenoj pripremi primeniti kombinovene mrvilice, setvospremače, koji donje slojeve zemljišta ostavljaju u zbijenom stanju, a površinski sloj 4-5 cm rastresitim.

 
Koren raži dobro usvaja fosfor iz teže rastvorljivih fosfata. Na peskovitim i podzolastim zemljištima za raž se đubri stajnjakom 30-40 t/ha a na černozemima 15-20 t/ha i zelenišnim đubrivom (sideratima). Kao prosečna količina NPK hranjiva za naše područje može se preporučiti: 80-100 kg/ha N, 60-80 kg/ha P205 i 30-40 kg/ha K20. Bolje je, ako je to moguće, da se pri normiranju đubriva za planirani prinos raži, koriste hemijske analize zemljišta. Unošenje đubriva je kao kod pšenice, s tim da prihranu azotm treba obaviti što je moguće ranije.

Setva raži

Za razliku od ostalih pravih žita seme raži brže gubi klijavost. Period posležetvenog dozrevanja traje od 25 do 30 dana. U pogledu izbora sorte, semenskih kvaliteta, priprema semena za setvu, važi isto što je rečeno za pšenicu. Što se tiče sortimenta domaćih sorti, najpoznatije su Zaječarska tetraploidna, Novosadska ozima.

 
Kada je u pitanju vreme setve značajno je, da se raž pre zime mora dobro razviti, odnosno bar 75 % biljaka treba da izbokori. Da bi se to osiguralo, setvu treba obaviti u prvoj ili drugoj dekadi septembra meseca. Setva se vrši sejalicama u guste redove razmaka od 10 do 12 cm red od reda, u široke redove (27-30 cm), u pantljike (koristi se za proizvodnju semena raži) i na bankove.

Najrasprostranjeniji način setve je na međuredni razmak 10,5 -12,5 cm. Na jako vlažnim zemljištima, setva se vrši u bankove. Što se tiče dubine setve, najbolja je na 2,5 cm, premda na teškim zemljištima dubina setve iznosi 2,5-3 cm , a na srednje teškim 3,0-3,5 cm, na peskovitim 3,5-4 cm.

 
Količina semena za setvu zavisi od niza faktora, o čemu je bilo reči kod pšenice. U našim agroekološkim prilikama, količina semena treba da bude u granicama 400 – 700 klijavih zrna/m², odnosno 120 – 200 kg/ha.

Nega useva

Je istovetna nezi pšenice. Ukoliko se primenjuje drljanje useva, treba ga obaviti što je moguće ranije, pošto se raž u proleće mnogo brže razvija od pšenice. Drljanje pozitivno utiče na prinos raži.

 
Suzbijanje korova se izvodi mehaničkim putem (plevljenjem) i hemijskim putem (herbicidima). Zahvaljujući osobini da se brzo razvija i bokori, raž brzo guši korove, pa je pored ostalog, i iz tog razloga raž dobar predusev za većinu useva, jer zemljište ostavlja relativno čisto od korova. Suzbijanje štetnih insekata i bolesti isto je kao kod pšenice. Jedna od najčešćih bolesti raži je Claviceps purpurea.

 
Dopunsko oprašivanje raži se vrši kada su nepovoljni klimatski uslovi za vreme cvetanja pa postoji opasnost od nepotpune oplodnje, pri čemu se dobiju nepotpuni, nedovoljno ozrnjeni klasovi. Dopunsko oprašivanje se vrši prevlačenjem zategnutog konopca preko klasova, što izaziva prosipanje polena i oplodnju cvetova.
Žetva se obavlja na kraju voštane zrelosti.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćeni tekstovi : “Posebno ratarstvo” Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović