Bolest napada lišće, ponekad i koru grana.

Simptomi : Simptomi Gymnosporangium sabinae javljaju se najčešće na licu lista krajem proleća u obliku intenzivno žuto-narančastih do crvenkastih pega okruglog oblika obrubljenih hlorotičnom zonom. Prečnika su 1 do 1,5 mm. Unutar pega nalaze se spermagoniji koji stvaraju spermacije koje izgledaju kao crne tačkice. Na naličju lista, na istom mestu, nastaje hipertrofirano tkivo koje predstavlja stromu na kojoj će se razviti ecidija u obliku odbojnih izraslina u obliku roščića iz kojih izlazi crvena prašina sastavljena od ecidiospora. Zaraženi listovi delomično nekrotiziraju, a samo jako zaraženi listovi otpadaju. Čak i na peteljkama lista mogu nastati ecidije u vidu oraščića. Takođe na jednogodišnjim izbojima može doći do infekcije gde nastaju ecidije. Na tim mestima nastaju hipertrofije, a sama grana je oslabljena. Posledica može biti pucanje grane pod naletom vetra ili pod težinom plodova. Stoga štete u mladim voćnjacima mogu biti znatne jer se teško postiže željeni uzgojni oblik. Simptomi na plodovima se pojavljuju samo u godinama kada teleutospore na Juniperus vrstama ostanu aktivne i za vreme formiranja plodova. U tom slučaju na plodovima se javljaju ecidije u obliku roščića, zaraženi deo zaostaje u rastu i plod se deformira. Zbog takvog neujednačenog rasta plodovi pokatkad pucaju.

Epidemiologija :  Gljivica prezimljava na granama vrsta iz roda Juniperus. Zaraženi deo Juniperusa zadeblja poprimajući vretenasti izgled. Dve godine od trenutka zaraze na Juniperus vrstama u rano proleće razviće se teleutospore u obliku želatinoznih izraslina. Klijanjem teleutospora nastaju bazidije iz kojih izlaze 4 bazidiospore. Njih vetar nosi na drugog domaćima tj. krušku i uzrokuje infekciju. Iz bazidiospora nastaće spermagonije. Od infekcije lista pa do pojave spermagonija prođe od 19 do 33 dana. Vrlo često ovi simptomi ostaju neprimijećeni. U njima nastaju spermacije i kovrčaste receptivne hife. Ako dođe do kopulacije receptivnih hifa tj. spermacija, nastaće micelije koje su odgovorne za stvaranje ecidija. Iz ecidija će se otpuštati ecidiospore koje raznošene vetrom dospevaju natrag na Juniperus vrste.

Na lišću krušaka ili na mladoj kori bazidiospore klijaju i razmnožavaju se pa time nastaju rane.

Suzbijanje : U sredinama gde je moguće odstraniti Juniperus vrste, potrebno je to učiniti kako bi onemogućili ili barem smanjili infekciju kruške. Mnogi autori navode da bi izolacija kruške od Juniperus vrsta trebala biti najmanje 500 m (Radman, 1979). Iskustvo iz doline Neretve govori da i kod rastojanja od 2.000 m između krušaka i Juniperusa može doći do infekcije premda ne uzrokuje ekonomske štete. Prema tome, najbolje je gdje je to moguće, odstraniti Juniperuse iz blizine krušaka. U područjima u kojima su Juniperus vrste sastavni deo autohtone flore, eradikacija Juniperus vrsta je gotovo nemoguća što dovodi do neophodnog praćenja pojave teleutospora i primjene fungicida. Neki fungicidi za suzbijanje krastavosti plodova kruške suzbijaju i rđu. To su fungicidi na bazi bakra i koriste se do pred početak cvatnje, mankozeba i bitertanola. S drugim fungicidima treba biti oprezan da zbog osjetljivosti sorte ne bi došlo do fitotoksičnosti.

Između sorata krušaka postoji razlika u osjetljivosti na ovu bolest. Međutim, kod sorata koje kasnije kreću radi se samo o prividnoj otpornosti jer izbjegnu zarazu na listovima.

preuzeto sa : pinova.hr