Ovi patogeni najčešće su prisutni u područjima sveta sa umerenom klimom. U našoj zemlji ovo oboljenje se najčešće javlja na praziluku i na njemu pričinjava najveće štete. Pored praziluka, ozbiljnije štete pravi i na belom luku. Javlja se i na crnom luku, aljmi, vlašcu i divljim lukovima.

Simptomi :  Simptomi se ispoljavaju na listu. U početku se formiraju sočivaste pustule crvenkastomrke boje (uredosorusi). Oko uredosorusa je hlorotični oreol. Oni su ispunjeni rđastom, praškastom masom spora (uredospora). Na listu se kasnije javljaju i teleutosorusi, tamnije boje, ispunjeni teleutosporama. Oni se često pružaju duž nervature lista. Jače zaraženo lišće suši se i otpada, što utiče na smanjenje mase lukovica i prinosa.

Epidemiologija : Prouzrokovači rđe luka se intenzivno razvijaju u prohladnim i vlažnim klimatima, a dužina inkubacionog perioda traje do 30 dana. P. allii je monokseni patogen što znači da se ceo ciklus razvoja obavlja na jednom domaćinu. Parazit prezimljava u obliku teleutospora. One u proleće klijaju u bazid sa bazidiosporama koje vrše primarne infekcije. Na listu se tada formiraju ecidije. Ecidiospore ostvaruju zarazu i nastaju uredosorusi sa uredosporama koje dalje vrše sekundarne infekcije. Uredospore se prenose vetrom na velika rastojanja, kao i alatom i oruđem. P. porri prezimljava u stadijumu uredospora. U proleće one obavljaju infekciju i formiraju se novi uredosorusi i u njima uredospore koje vrše sekundarne infekcije.

Suzbijanje : Pregled useva, primena najmanje trogodišnjeg plodoreda, uklanjanje i spaljivanje biljnih ostataka doprinose sprečavanju pojave oboljenja. Jednostrana i obilna primena azotnih đubruva doprinosi intenzivnijem razvoju patogena, pogotovu pri nedostatku kalijuma. Primena dvogodišnjeg ili trogodišnjeg plodoreda takođe je značajna mera zaštite. U našoj zemlji nema registrovanih fungicida za suzbijanje prouzrokovača rđe luka. U svetu se uglavom koriste protektivni fungicidi kao što su mankozeb i metiram.

Preuzet tekst :  “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu crnog luka” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd , Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor , Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd