Patogen najveće štete nanosi u uslovima toplog i suvog vremena smanjujući prinos i veličinu lukovica. Primarni domaćini su vrste roda Allium, ali takođe se može sresti i na mnogim drugim povrtarskim biljkama, kao što su paradajz, paprika, grašak, spanać, mrkva, krastavac, tikve.

Simptomi : Gljiva napada koren luka i veoma retko tkivo lukovice. Boja zaraženog korena je izraženo ružičaste boje. Na kiselijim zemljištima, zaraženi koren postaje žućkaste boje. Lišće zaraženih biljaka postaje žuto i vene. Rast korena može u velikoj meri biti smanjen što za posledicu ima slabije usvajanje vode i hranljivih elemenata. Oboljenje može zahvatiti pojedine biljke i delove useva ili celu površinu pod lukom. Simptomi su izraženiji ukoliko su biljke pod stresom usled visoke temperature zemljišta i nedostatka vode. Iz obolelih biljaka mogu nastati novi korenovi koji takođe postaju zaraženi, što dovodi do slabljenja biljaka.

Epidemiologija : Gljiva P. terrestris se održava u zemljištu, u zaraženim biljnim ostacima u formi piknida i po nekoliko godina. Ima širok krug domaćina. Spore se oslobađaju iz piknida u proleće u uslovima povećane vlažnosti. Njihovim klijanjem nastaju hife koje vrše infekciju korena direktnim prodiranjem u biljno tkivo. Optimalna temperatura za razvoj gljive je 24-28°C, razvoj je bitno smanjen pri 20 °C, a prestaje pri 16 °C.

Suzbijanje :  Primena plodoreda u trajanju od pet do šest godina, duboko zaoravanje biljnih ostataka, setva sertifikovanog semena, gajenje tolerantnih sorti i hibrida luka predstavljaju osnovne mere zaštite. U usevima luka kod kojih je utvrđeno prisustvo ružičaste truleži, potrebno je adekvatnim navodnjavanjem i prihranom na što manju meru smanjiti dodatni stres biljaka. Fungicidi kojima se tretira arpadžik pre sadnje i kojima se tretiraju redovi neposredno pre setve ne deluju na ovog patogena.

Preuzet tekst :  “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu crnog luka” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd , Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor , Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd