U uslovima povoljnim za razvoj patogena štete mogu biti veoma velike jer dolazi do masovnog sušenja lišća. Posebno je destruktivna u područjima gde su prisutni vlažni vremenski uslovi tokom dužeg perioda.
Simptomi bolesti se prvo ispoljavaju na donjem lišću paradajza. Na licu lista nastaju svetložute, sitne i okrugle pege okružene zonom tkiva mrke boje. U centru pege jasno se uočavaju crne tačkice koje predstavljaju piknide. Oko pega se formira oreol žute boje. Mnogobrojne pege se spajaju, pa se zaraženo lišće uvija, suši i opada.

Epidemiologija : Patogen se u prirodi održava u formi piknida na biljnim ostacima, na semenu i korovskim biljkama. Za infekcije je potrebna kap vode ili visoka relativna vlažnost u trajanju od 48 h. Simptomi se mogu pojaviti šest dana nakon ostvarene infekcije, a piknidi posle 14 dana. Konidije se raznose vetrom, vodom za zalivanje, insektima, ili tokom rada na odeći i rukama radnika.

Suzbijanje : Plodored, uklanjanje biljnih ostataka, dezinfekcija zemljišta i semena, provetravanje biljaka, gajenje biljaka uz naslon i zakidanje zaperaka, pregled useva, predstavljaju značajne preventivne mere u cilju otklanjanja uslova za razvoj gljive. Većina fungicida koji se koriste za suzbijanje plamenjače i crne pegavosti deluje i na prouzrokovača sive pegavosti lista. Programi koji prate brzinu razvoja A. solani se koriste i za praćenje brzine razvoja S. lycopersici. U našoj zemlju su registrovani preparati na bazi neorganskih jedinjenja bakra i kombinacije a.m boskalid + piraklostrobin.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst :  “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu paradajza” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd , Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor , Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd