Na lišću se javljaju sitne hlorotične pege sa mrkocrvinim ivicama u okviru kojih tkivo nekrotira. Pege su okrugle ili nepravilnog oblika koje se spajaju i dolazi do sušenja i propadanja listova. Pored listova pege se mogu naći na lisnim drškama i patogen se prenosi semenom. U okviru pega mogu se zapaziti sitna crnkasta telašca, reproduktivni organi gljive.

Suzbijanje : Preventivne mere u koje spadaju dezinfekcija semena (preparati na bazi tirama) i plodored.

U postupku suve dezinfekcije seme se zapraši metodom predoziranja, a zatim se višak preparata odstrani prosejavanjem zaprašenog semena kroz sito.

Efikasniji je metod vlažne dezinfekcije. U 0,2% tirama potopi se seme u vrećici od lakog platna. Dezinfekcija traje 24h u toku koje rastvor tirama treba da ima temperaturu od 30˚C. Seme se nakon ovog postupka temeljno ispere i osuši. Gljiva se održava u biljnim ostacima pa se preporučuje dvogo dišnjiplodored. Dobri predusevi za celer su mahunarke, papri ka i kupus. Po pojavi simptoma oboljenja izbegavati kretanje kroz polje tokom jutra ili vlažnih dana radi sprečavanja širenja infekcije. Tokom vegetacija preporučuje se primena fungicida.

Preventivna primena je veoma važna i u tu svrhu koriste se preparati kao što su:
Blauvit, Funguran, Kocide, Antracol, Polyram, Quadris, Bravo. Primenu fungicida obavljati preventivno najkasnije kada se pojave prve pege, zatim ponavljati svakoih 10-12 dana ako su uslovi za infekciju povo ljni. U slučaju dugotrajnog sunčanog perioda bez padavina period između dva tretiranja može biti i duži. Ako se u ishrani pored korena koristi i list treba smanjiti upotrebu fungicida i osloniti se na preventivne mere.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Korišćeni tekstovi : “Celer – sivapegavost lišća” autora : Žaklina Mladenović dipl.inž. i “Proizvodjači mrkve i celera” autora  : mr Gordana Forgić