Kod zaraženosti jagode sivom plesni karakteristična je skramna siva masa plesni koja seformira na plodovima. Gljivice se brzo šire i od samo jednog zaraženog ploda može se zaraziti čitav rod.

Epidemiologija : Infekcija može nastupiti u periodu cvetanja. Nakon zaraze latica i naseljavanja gljive na prašnike dolazi do sporulacije. Konidije gljive počinju klijati u infekcijsku hifu koja raste prema receptaculumu odakle pomoću penetracijske hife prelazi u plod. Proces prodora infekcijske hife od tučka do ploda traje u povoljnim uslovima oko nedelju dana. Budući da u okolini uvek ima konidija gljive B. cinerea, infekcija ploda može nastupiti i direktno. Direktna zaraza ploda najčešće se događa pred berbu. Spore ove bolesti klijaju u širokom rasponu temperatura, s optimumom od 20 do 23 °C.

Suzbijanje : Suzbijanje sive plesni zahteva integrisanpristup i obuhvata obavljanje svih mera nege iodržavanja kojima se omogućava dobra cirku-lacija vazduha među izdancima, redovno branjezrelih plodova (kao i zaraženih plodova, kakobi se smanjio stepen izazivača primarne zaraze),kao i primenu fungicida tokom perioda cveta-nja sa više padavina. Višestruki fungicidi, kaošto su fenheksamid, kaptan, mešavina kaptana i fenheksamida, tiram, tiopanat-metil, mešavinaciprodinila i fluidoksomila, iprodion, mešavinapiraklostrobina i boskalida, i pirimetanil obez-beđuju kontrolu ovih gljivica. Prvo tretiranje(5 – 10%) obavite tokom perioda početka cve-tanja. Tretiranje ponovite još jednom posle 10dana, naročito ukoliko je period cvetanja praćenvećom količinom padavina. Ne zaboravite da ro-tirate preparate, kako se kod gljivica ne bi razvilarezistentnost.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzeti tekstovi : “Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju” autor : Dr Kortni Veber i tekst sa sajta Pinova