Prosečan prinos po hektaru u Srbiji je iza onih koje ostvaruju farmeri na Zapadu. Malo je zadruga u selima, malo i agronoma, pa se povrtari sami snalaze. Mlađi poljoprivrednici uče putem interneta.

Proizvodnja hrane se ne povećava, prosečan prinos po hektaru je iza onih koje ostvaruju farmeri na Zapadu, a nema ni novca da se poljoprivredniku pomogne tako da s manje ulaganja proizvede više. Nova saznanja do njih teško stižu – stručnjaci poljoprivredne službe retko ulaze u voćnjake, staje i obore.

Proizvodnjom hrane bavi se oko 630 hiljada domaćinstava. Najveći broj zemljoradnika nikada nije ugostio agronoma koji bi ga posavetovao. U republičkoj poljoprivrednoj službi zaposleno je samo 259 stručnjaka.

“Iako u Mladenovcu imamo poljoprivrednu stručnu službu niko nam ne dolazi da nas posavetuje. Radimo kako su radili otac i deda”, kaže Dragan Nešić iz Šepšina kod Mladenovca.

Malo je zadruga u selima pa je malo i agronoma, zato se, na primer, povrtari, sami snalaze.

“Mnogobrojni proizvođjači dolaze u Institut i na oglednim parcelama instituta i na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru dobijaju najnovija saznanja”, kaže Bogoljub Zečević iz Instituta za povrtarstvo, Smederevska Palanka.

Kako izgleda kada se uporedimo sa povrtarima u Zapadnoj Evropi? Prosečan prinos paprike po hektaru u Austriji je 98 tona, u Mađarskoj 48, a kod nas osam tona po hektaru.

Ni u ratarskoj proizvodnji nismo blizu najuspešnijma. Prosečan prinos pšenice po hektaru kod nas ne prelazi četiri tone, a u Evropskoj uniji prosek je sedam tona. Kukuruz koji se najviše seje i izvozi, u Srbiji rodi pet tona po hektaru, dok farmeri na Zapadu proizvode gotovo dvostruko više.

Kada bi poljoprivrednici ostvarili barem približan prinos koji postižu farmeri u Zapadnoj Evropi godišnji bruto prihod agrara od oko pet milijardi evra mogao bi da bude udvostručen.

Nije previše para potrebno da se kadrovski ojača poljoprivredna stručna služba, odnosno zaposle stručnjaci čija bi pomoć domaćinstvima mogla da se meri s onom koju dobijaju farmeri u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj, Sloveniji…

Dobro je to što bar mlađi poljoprivrednici uče putem interneta. Aleksandar Milić već nekoliko godina proizvodi američku borovnicu sa potpunom zaštitom od suše i grada.

“Bez interneta nama su oči zatvorene. Ovde u svakom momentu imamo najnovija saznanja u oblasti proizvodnje, takođe o cenama, kretanje cena, i tako dalje”, kaže Aleksandar Milić iz Mladenovca .

Za one koji su s internetom na Vi, dobra vest iz Ministarstva poljoprivrede: Uskoro će biti zaposleni stručnjaci koji će im nova saznanja prenositi oči u oči.

preuzeto sa : rts.rs