Simptomi stolbura su različiti u zavisnosti na kojoj se biljnoj vrsti ispoljavaju. Na cvetnim grančicama i cvetovima paradajza se ispoljava tipičan simptom stolbura. Cvetovi se ne otvaraju, prašnici i tučak ostaju zatvoreni u međusobno sraslim izduženim čašičnim listićima. Lišće vršnih grančica je sitno, pojedinačni listići su hlorotični i imaju kraće peteljke. Ponekad se ono preobraća u nove složene listiće. Nervi sa naličja lista su plavičastomodre boje. Oboleli plodovi paradajza ne dobijaju tipičnu crvenu boju, već su ružičastožuti i tvrde (drvenaste) strukture. Praktično su neupotrebljivi, jer su bez ukusa i potrebne sočnosti.Ova fitoplazma je obligatni patogen i isključivo se razvija u floemu.

Epidemiologija : U prirodi patogen se održava u jednogodišnjim i višegodišnjim domaćinima. Od višegodišnjih domaćina najvažniji je poponac, koji ima ulogu prenosioca fitoplazme iz godine u godinu. Širenje fitoplazme sa zaraženih na zdrave biljke vrše cikade (Hyalesthes obsoletus, Aphrodes bicinctus, Euscelis plebejus i Macrosteles laevis). Za nas je najznačajnija H. obsoletus koja se može zaraziti fitoplazmom u svim razvojnim stadijumima.

Larva cikada prezimljava na korenu poponca i drugih korovskih biljaka (lobodi, štiru, palamidi). U drugoj polovini juna larve se preobražavaju u imaga, koji izlazi iz zemlje i najveću brojnost u našim uslovima postiže polovinom avgusta. Imago se hrani korovskim i gajenim biljkama. S obzirom da on već sadrži fitoplazmu, hraneći se samo nekoliko minuta na zdravim biljkama ostvaruje njihovu inokulaciju. Od tada, do pojave prvih simptoma bolesti, prođe 30-35 dana. Imaga cikade su dosta pokretna, tako da mogu da zaraze više biljaka domaćina. Nezaražen imago, hraneći se na zaraženim biljkama, za najmanje 15 minuta usvaja fitoplazmu i za nekoliko dana postaje infektivan. Jednom zaražena cikada ostaje doživotni prenosilac fitoplazme. Oplođene ženke polažu jaja na površini zemljišta u blizini biljaka domaćina. Izlegle larve se hrane korenom ovih biljaka, a pred zimu se povlače u zemlju na dubinu 30-35 cm. Ako su zaražene biljke zimski domaćini cikada larve postaju nosioci fitoplazme i tokom daljeg razvoja ih prenose na imaga, čime se godišnji ciklus razvoja cikade i fitoplazme završava.

Suzbijanje : Zaštita osetljivih gajenih biljaka od stolbura je dosta teška. Veoma značajna mera je uništavanje korova, pre svega poponca, kao izvora zaraze, a potom i cikada kao vektora. Međutim, hemijske mere suzbijanja cikada su dale ograničene rezultate, jer infektivne cikade obave zarazu pre nego što na njih počnu da deluju insekticidi.

Zaštita otpornim sortama bi bila od posebnog značaja, ali je broj takvih zasad mali. Otporne sorte paradajza Kapitan, Ont 814, Fakel, Narvik, Titan, Maja i Marjana. Prema nekim rezultatima stolbur se ne javlja na ranim hibridima paradajza, a najintenzivnije se razvija na srednje ranim. Osetljive korovske biljke (poponac, štir, palamida, loboda) moraju se uništiti mehanički ili primenom herbicida. Gustinom setve može se uticati na brojnost populacije cikada.

Preuzeti tekst : seminarksi rad na temu “Bolesti paradajza” sa sajta besplatniseminarskiradovi.com