Prvi simptomi bolesti se ispoljavaju u vidu sitnih, mrkih pega na krtolama, koje kasnije povećavaju obim, zahvatajući veće površine tkiva. Ove pege, nešto utonule u tkivo, suše se, a pokožica smežurava i postaje naborana, ponekad u vidu koncentričnih krugova. Trulež zahvata deo ili čitavu krtolu. Obolelo tkivo se suši i mumificira, sa pojavom šupljina u sredini krtole. Na površini zaraženog tkiva formiraju se beličaste gomilice od micelije i reproduktivnih organa parazita.

Epidemiologija : Ovu bolest prouzrokuje nekoliko gljiva iz roda Fusarium. One se održavaju u zemljištu i ostvaruju infekciju preko oštećenih mesta na krtolama krompira nastalim tokom vegetacije, transporta i skladištenja krompira. Jaču pojavu fuzariozne truleži krtola u polju tokom 1992.god. tumačili smo kao posledicu negativnog uticaja visokih temperatura tokom avgusta, koje su za 6ºC bile više od višegodišnjeg proseka. Najjača zaraza se javila na krtolama koje su bile najbliže površini zemljišta. Simptomi su se javili i na neoštećenim delovima tkiva, najčešće na spoju rizoma sa krtolama. Slabija pojava fuzariozne truleži krtole registrovana je na zakorovljenim usevima, jer su korovi ublažavali stres od jake insolacije.

Suzbijanje : Smanjiti mehanička oštećenja krtola i krompir čuvati u suvim i prohladnim prostorijama. Boljim zagrtanjem ’’odžaka’’ zemljom smanjuje se negativan uticaj visokih temperatura i jake insolacije krajem vegetacije krompira. Redovnom zaštitom krompira od plamenjače i alternarije uspešno se suzbija i ova bolest.

Tekst preuzet : ”Bolesti krompira” seminarski rad