Parazitira na sve kupusnjače.
Simptomi zavise od stadijuma razvića kupusa i delu biljke koji je zaražen.
Ako se poseje zaraženo seme, koren mladih biljčica pocrni pa se klijanac osuši.
Nakon presađivanja parazit napada stabljiku i listove. Na stabljici se vide sivkaste pege koje često imaju crvenu ivicu. Jako zaražene stabljike se raspucavaju i nastaju tzv. rakrane. Na lišću se takođe razvijaju sivosmeđe pege, oštro podeljene od zdravoga dela. Bolesne biljke ostaju kržljave i mogu se potpuno osušiti.

Epidemiologija : Gljiva se održava u formi piknida u biljnim ostacima ili semenu. Prve zaraze nastaju iz zaraženog semena u lejama za proizvodnju rasada. Tokom nicanja biljaka gljiva prodire u hipokotil i kotiledone listiće, a zaraženi sejanci brzo uginu. U uslovima vlažnog vremena iz piknida se oslabađaju piknospore. One se raznose vodom za zalivanje ili kišnim kapima. Nošene vodom piknospore u dodiru sa prizemnim delom stabla, klijaju i hifa prodire neposredno kroz kutikulu i obavi zarazu. Udarima kišnih kapi jedan deo piknospora se odbacuje na nadzemne biljne organe i obavlja njihovu infekciju.

Suzbijanje : Koristiti dezinfikovano seme, plodored u trajanju od najmanje četiri godine, uklanjati biljne ostatke. Preventivna zaštita se postiže preparatom Bravo, dok se pri prvoj pojavi simptoma primenjuje Score.

Preuzet tekst : ”Bolesti kupusnjača” (seminarski rad) autori: Dijana Stijepović, Branko Đurović, Marija Mugoša prof: Doc. dr Jelena Latinović i “Najznačaniji štetnici, bolesti i korovi u uzgoju povrća” autor: Prof. dr. sc. Draženka Jurković Doc. dr. sc. Karolina Vrandečić