Suzbijanje korova u kukuruzu primenom herbicida
Sve obradive površine koje su zasejane sastoje se od dve komponente – gajene biljke i korova. Dobro je poznato da se korovi javljaju otkad datira zemljoradnja. Korovske biljke predstavljaju posebnu ekološku grupu biljaka koje se javljaju, uglavnom, kao pratioci gajenih biljaka.
Među njima se može izdvojiti posebna grupa, usko specijalizovanih vrsta, koje se sreću skoro isključivo samo u pojedinim kulturama,- korovi kukuruza, soje, pšenice…
U usevu kukuruza najveću rasprostranjenost i zastupljenost imaju sledeće širokolisne korovske vrste:
| običan štir (Amaranthus retroflexus) |
|---|
| pepeljuga( Chenopodium sp.) |
| divlji ladolež ( Calystegia sepium) |
| palamida ( Cirsium arvense) |
| poponac ( Convolvulus arvensis) |
A sve više se šire i nove invazivne vrste kao što su:
| ambrozija (Ambrosia artemisiifolia) |
|---|
| čičak (Xanthium stru marium) |
| lipica teofrastova (Abuthilon teophrasti) |
Kao i travne korovske vrste:
| divlji sirak iz semena i rizoma (Sorghum halepense) |
|---|
| pirevina ( Agropirum repens) |
| veliki muhar ( Panicum crus galli) |
| muhar sivi (Setaria glauca) |
| zeleni muhar ( Setaria viridis). |
Kompeticijski odnos kukuruza i korova
U usevima se između gajene biljke i korova uspostavljaju različiti odnosi, a naročito su izraženi konkurentski odnosi.Kompeticijski,takmičarski gde se vodi borba za :
| Svetlost |
|---|
| Hranu |
| Vodu |
| Prostor |
Štete od korova
Kukuruz je biljka koja ima širok sklop(širok medjuredni razmak oko 70cm), spor početni razvoj pa tek nakon 2 meseca posle setve postigne visinu kojom zatvara međuredni prostor.
Štete od korova mogu da se manifestuju na različite načine bilo pojedinačno, bilo na više različitih načina istovremeno. Uglavnom je to :
| smanjenje prinosa |
|---|
| prinos lošijeg kvaliteta |
| mehaničko gušenje useva |
| snižavanje temperature zemljišta |
| količine vode i hranljivih materija u zemljištu, itd. |
Planiranje suzbijanja korova
Pri gajenju useva obavezno se primenjuje i niz mera usmerenih na suzbijanje korova.
Za uspešno suzbijanje korova neophodna je planska i kombinovana primena više mera kao što su:
| pravilan plodored |
|---|
| pravovremena obrada zemljišta |
| preporučena gustina setve |
| odgovarajuće đubrenje |
| navodnjavanje i racionalna primena herbicida. |
Pored preventivnih za uspešno suzbijanje korova neophodna je i primena direktnih, mehaničkih i hemijskih mera.
Razlozi zbog kojih se primenjuje hemijska zaštita su:
| ušteda vremena i ljudskog rada |
|---|
| relativno jeftina mera |
| lako se sprovodi |
| ima trenutno dejstvo |
Prvi uslov za pravilnu primenu herbicida i postizanje očekivanih rezultata je poznavanje i praćenje korovske flore svake njive. Prema zastupljenim vrstama korova treba uskladiti izbor i primenu odgovarajućih kombinacija herbicida za njihovo suzbijanje. Pored efikasnosti primenjenih herbicida, u poljoprivrednoj proizvodnji je veoma važno poznavanje njihove perzistentnosti, tj. zadržavanja ostataka u zemljištu, zbog odabira useva koji će se gajiti u plodoredu posle kukuruza. U suprotnom može doći do fitotoksičnog delovanja ostataka primenjenog herbicida na naredni usev.
Uz ove, važne su i sledeće napomene za uspešnu primenu herbicida u kukuruzu:
| Usev kukuruza treba zaštiti od korova u vreme nicanja, primenom zemljišnih herbicida |
|---|
| Primena herbicida u toku vegetacije kukuruza treba da bude korektivna mera |
| Vreme primene herbicida treba, koliko je to moguće, uskladiti sa vremenom nicanja većine korova i sa vremenskim prilikama |
| Vremenski uslovi u vreme setve kukuruza (temperatura i padavine) mogu da utiču na sporije ili brže nicanje korova i kukuruza, što utiče na efikasnost primenjenih herbicida |
| Ukoliko vremenske prilike onemoguće primenu herbicida u optimalnom roku, herbicidi se mogu primeniti i posle nicanja kukuruza ali najkasnije do faze trećeg lista kukuruza. Kasnija primena zemljišnih herbicida nije preporučljiva jer može dovesti do oštećenja kukuruza |
| Kombinacijom dva do tri preparata proširuje se spektar delovanja herbicida na više vrsta korova |
| Manje količine herbicida primenjuju se na lakšim i peskovitim zemljištima a veće na težim i humusom bogatijim zemljištima |
| Obavezno je suzbijanje korova pored puteva i obodnih površina sa kojih seme može naknadno da dospe u usev |
| Uspeh u proizvodnji kukuruza zavisi od efikasnog suzbijanja korova,sto je najcesce odredjeno izborom hericida i vremenomnjihove primene. |
Izbor herbicida i vreme njihove primene
Broj listova kukuruza nam određuje koji ćemo preparat upotrebiti kao i spektar korova.
Kod izbora vremena primene herbicida ,usev je uvek na prvom mestu a nikako uništenje korova po svaku cenu.
Preporuka je da svaku primenu treba ograničiti do 8 lista kukuruza jer posle toga nastupa faza razvoja generativnih organa kukuruza, pa svaka kasnija primena herbicida utiče na prinos.
Potvrda uspešnog suzbijanja korova nije lep izgled polja pred žetvu,već kad i koliko uspešno su korovi suzbijeni u početku vegetacije gde su imali najveći uticaj na kukuruz.
Izbor herbicida i vreme njihove primene zavisi od :
| Zakorovljenosti preduseva |
|---|
| Vrste i zastupljenosti korova posle nicanja kukuruza |
| Poznavanje delovanja spektra delovanja kukuruza |
| Preporuka iz uputstva za primenu |
| Cene herbicida |
| Vremenskih uslova |
| Navika |
| Informacija od PSSS,fakulteta,instituta |
| Informacija od proizvodjača herbicida |
| Raspoložive mehanizacije |
| Tipa zemljišta |
| Plodoreda |
| Organizacije drugih poslova na gazdinstvu itd. |
Vremenski uslovi:
Deficit padavina:
| Zemljišni herbicidi su slabije aktivnosti |
|---|
| Korovi su pod stresom i slabije usvajaju zemljišne i folijarne herbicide |
| Neujednačeno nicanje useva i korova-komplikuje se izbor vremena primene herbicida. |
Suficit padavina:
| Brza razgradnja i spiranje herbicida izvan potrebne zone u zemljištu |
|---|
| Omogućeno nicanje korova u više navrata i u dužem vremenskom period kao i moguća revitalizacija(kada je iz nekih razloga korov preživeo napad herbicida |
| Spiranje herbicida sa listova |
Niske temperature:
| Korovi neujednačeno niču i sporo rastu,pa se deže suzbijaju herbicidima |
|---|
| Rizik od pojave fitotoksičnosti na kukuruzu |
Visoke temperature:
| Rizik od pojave fitotoksičnosti na kukuruzu |
|---|
| Pojačani gubitci herbicida isparavanjem |
| Ranije nicanje termofilnijih korova(jačih kompetitora) |
Kritično vreme za suzbijanje korova u kukuruzu
Kritično vreme (period) za suzbijanje korova je vremenski ograničen period u toku vegetacije kukuruza tokom kojeg novi korovi moraju biti suzbijeni kako bi se sprečili gubitci prinosa i kvaliteta.
Suzbijanje korova pre i posle ovog perioda nije opravdano,posebno posle.
Kritični period zavisi od:
| Vrste i bujnosti korova |
|---|
| sistema gajenja(đubrenje, gustina setve) |
| Vremenskih uslova |
Primena herbicida:
Primena herbicida posle setve a pre nicanja useva kukuruza:
Za herbicide koji se koriste posle setve, a pre nicanja potrebna je dobra obrada zemljišta i dovoljna količina padavina, važan činilac je da kiša padne u prvih 5-7 dana nakon tretiranja. Ova grupa herbicida je jeftinija u odnosu na korektivne herbicide.
Najzastupljenije vreme primene herbicida.
Primenom ovih herbicida izostaje uticaj korova na refleksiju štetnog svetla (far-red) na biljke kukuruza.
Ovi herbicidi neće biti efikasni da u potpunosti zaštite kukuruz ukoliko su prisutni travni korovi u visokoj brojnosti(divlji sirak iz semena ) i višegodisnji korovi.
Većina rezultata o kritičnom period ukazuju da nije neophodna primena herbicida posle setve a pre nicanja useva i korova.
Primena herbicida posle nicanja kukuruza:
Najčesće posle 3 lista. Ovim načinom se ne suzbijaju korovi na “slepo” već na osnovu prisutnosti,faze porasta lako se moze odabrati odgovarajući herbicid ili kombinancija,način,vreme i količina primene.
Njihov efekat je manje uslovljen faktorom spoljne sredine a više fazom porasta korova.
Omogućuju suzbijanje višegodisnjih korova kao sto su divlji sirak iz rizoma,palamida,poponac,itd
Uvođenje novih selektivnih herbicida na tržište,bezbedijih po usev u kasnijim rokovima setve.
Korove suzbijati u najranijim fazama razvića kada su najosetljiviji.
Herbicidi sporijeg delovanja (sulfoniluree..)omogućuju duži period refleksije crvenog spektra od strane korova po čemu se produžava konkurentski uticaj na biljke kukuruza.
Primena herbicida pre i posle nicanja kukuruza i korova:
Javlja se kao iznuđeno rešenje.Predstavlja posledicu nepoznavanja zakorovljenosti polja u predusevima i u slučajevima izostanka efekta zemljišnih herbicida zbog suše ili nekvalitetne pripreme zemljišta.
Prednosti:
| Predstavlja efikasniji i sigurniji način suzbijanja korova u odnosu na jednokratnu primenu herbicida pre ili posle nicanja kukuruza |
|---|
| Omogućuje permanentnost u suzbijanju ekonomski najznačajnijih korova u dužem vremenskom periodu. |
Nedostatci:
| Dva tretiranja |
|---|
| troškovi herbicida |
| Zavisnost zemljišnih herbicida od padavina |
| Jednokratnom primenom | kada se na osnovu preporučenog uputstva prska preparatom cela količina potrebna za aktivno dejstvo |
|---|---|
| Dvokratno-split metodom | kada se podeli doza po predloženom uputstvu i tretiranje ide dvokratno. |
Hericidi se mogu primenjivati i u kombinaciji sa drugim herbicidima i preparatima gde treba voditi posebnu pažnju o doyvoljenom spektru preparata.
Primena pesticida se sastoji od sledećih postupaka: izračunavanja odgovarajućih parametara: doza, koncentracija, tretirana površina, količina vode i sl. (Tab. *) Da bi pesticid ispoljio efekat odnosno da bismo zaštitili usev ili zasad, potrebno je da se predviđena količina pesticida, odnosno aktivne materije ravnomerno rasporedi na predviđenu površinu. Veći broj preparata se pre upotrebe mora pripremiti za upotrebu, a samo mali broj se direktno primenjuje (granule za direktnu upotrebu, prašivo za zaprašiva i mamci) bez prethodne pripreme.
|
Potrebna koncent- tracija |
Zapremina prskalice, aparata ili posude za sredstvo (litara) |
||||||||||||
|
1 |
2 |
3 |
5 |
6 |
8 |
10 |
15 |
20 |
50 |
100 |
300 |
500 |
|
|
Grama (g) odnosno mililitara (ml) sredstva |
|||||||||||||
|
0,01% |
0,1 |
0,2 |
0,3 |
0,5 |
0,6 |
0,8 |
1 |
1,5 |
2 |
5 |
10 |
30 |
50 |
|
0,02% |
0,2 |
0,4 |
0,6 |
1 |
1,2 |
1,6 |
2 |
3 |
4 |
10 |
20 |
60 |
100 |
|
0,03% |
0,3 |
0,6 |
0,9 |
1,5 |
1,8 |
2,4 |
3 |
4,5 |
6 |
15 |
30 |
90 |
150 |
|
0,04% |
0,4 |
0,8 |
1,2 |
2 |
2,4 |
3,2 |
4 |
6 |
8 |
20 |
40 |
120 |
200 |
|
0,05% |
0,5 |
1 |
1,5 |
2,5 |
3 |
4 |
5 |
7,5 |
10 |
25 |
50 |
150 |
250 |
|
0,06% |
0,6 |
1,2 |
1,8 |
3 |
3,6 |
4,8 |
6 |
9 |
12 |
30 |
60 |
180 |
300 |
|
0,1% |
1 |
2 |
3 |
5 |
6 |
8 |
10 |
15 |
20 |
50 |
100 |
300 |
500 |
|
0,12% |
1,2 |
2,4 |
3,6 |
6 |
7,2 |
9,6 |
12 |
18 |
24 |
60 |
120 |
360 |
600 |
|
0,15% |
1,5 |
3 |
4,5 |
7,5 |
9 |
12 |
15 |
22,5 |
30 |
75 |
150 |
450 |
750 |
|
0,2% |
2 |
4 |
6 |
10 |
12 |
16 |
20 |
30 |
40 |
100 |
200 |
600 |
1000 |
|
0,25% |
2,5 |
5 |
7,5 |
12 |
15 |
20 |
25 |
38 |
50 |
125 |
250 |
750 |
1250 |
|
0,3% |
3 |
6 |
9 |
15 |
18 |
24 |
30 |
45 |
60 |
150 |
300 |
900 |
1500 |
|
0,4% |
4 |
8 |
12 |
20 |
24 |
32 |
40 |
60 |
80 |
200 |
400 |
1200 |
2000 |
|
0,5% |
5 |
10 |
15 |
25 |
30 |
40 |
50 |
75 |
100 |
250 |
500 |
1500 |
2500 |
|
0,6% |
6 |
12 |
18 |
30 |
36 |
48 |
60 |
90 |
120 |
300 |
600 |
1800 |
3000 |
|
1% |
10 |
20 |
30 |
50 |
60 |
80 |
100 |
150 |
200 |
500 |
1000 |
3000 |
5000 |
Učinak i način delovanja herbicida po vremenu tretiranja
Posle setve a pre nicanja: Delovanje zemljišnih herbicida u mnogome zavisi od padavina jer korovska vrsta usvaja herbicid iz vode u zemljištu. Ukoliko ne padne dovoljna količina vode,kao što je to bio slučaj prošle 2012god, nakon tretiranja (period od 5-7dana) dejstvo će se izgubiti. Tu je osnovni nedostatak ovog načina primene. U tom slučaju, ukoliko želimo sprečiti pad prinosa usled zakorovljenosti, potrebno je ponoviti tretiranje nakon nicanja kulture što znatno poskupljuje ionako skupu poljoprivrednu proizvodnju.
Selektivni učinak zemljišnih rezidualnih herbicida (tzv. prostorna selektivnost), zasniva se na razlici dubine iz koje niče seme korova i seme kulture. Naime sitnosemene korovske vrste niču iz plitkog površinskog sloja zemljišta (gde ima dovoljno topline i svjetlosti za nicanje), a koren kulture, nakon setve, razvija se na većoj dubini te do njega herbicid fizički ne dopire. Moramo naglasiti da selektivnost nikad nije apsolutna već je zavisna o delovanju raznih faktora. Drugim rečima isti herbicid u različitim pedo-klimatskim uslovima različito se ponaša te su moguća fitotoksična oštećenja na kulturnoj biljci.
Posle nicanja: Primena herbicida nakon nicanja (post-emergence) ima brojne ekološke i ekonomske prednosti.Primenom herbicida nakon nicanja korovske biljke, herbicid osim korenom, usvajaju i listom čime su za delotvornost dovoljne manje količine herbicida u odnosu na primenu herbicida na zemljište. Herbicid prskanjem dospeva na površinu lista pa se kroz kutikulu, epidermu i palisadnom tkivu provodi sve do floema. Iz floema se asimilatima (skrobom) sistemično premješta do mjesta gdje izaziva fitocidan efekt (blokiranjem fotosinteze, sinteze aminokiselina, deobe , disanja, itd.). Budući da je površina lista često presvučena raznim „izraslinama“ (vosak, dlake), bolji se učinci redovno postižu dodavanjem pomoćnih sredstva koja pospješuju prodor herbicida u biljku.
U tu svrhu se herbicidima mogu dodati različiti okvašivači, mineralna ili biljna ulja (neki herbicidni već u formulaciji sadrže pomoćna sredstva) te se pojedinim herbicidima doza može smanjiti i do 30 % (npr. glifosat).
Kod ove primene sredstvo primjenjujemo na osnovu zatečenog stanja (zakorovljenosti), odnosno obavljamo tretiranje samo na osnovu viđenog i zatečenog stanja u polju. Time pouzdanije možemo odabrati herbicid (ili kombinaciju herbicida) koji će svojim spektrom suzbiti korovsku floru prisutnu na dotičnoj površini. Ova primena zahteva svakako veće znanje poljoprivrednika jer je nekoliko faktora, koje moramo poznavati, u međusobnoj interakciji (kultura, korov, herbicid i klima). Prie svega, potrebno je dobro poznavati način rasta biljke koje uzgajamo. Naime, korov je potrebno suzbiti u tzv. kritičnom periodu zakorovljenosti. To je razdoblje, za svaku kulturnu vrstu specifično, i upravo u tom roku moramo primeniti odgovarajuću zaštitu protiv korova da ne bi došlo do pada prinosa. Poljskim ogledima je dokazano da u početku (ima dovoljno prostora za kulturu i korov) i na kraju vegetacije (zatvoreni redovi) korove nije potrebno uklanjati iz usjeva, jer u tom periodu neznatno utiču na konačni prinos.
Selektivnost herbicida, u ovom roku primene je naročito „osetljiva“ jer se ona osim na dozi, zasniva i na finim razlikama u anatomiji, morfologiji i fiziologiji između kulture i korova, kao i različitom stepenu apsorpcije i translokacije u biljci .
Od presudnog značaja za selektivno delovanje herbicida je faza razvoja kulture u vreme tretiranja. Tako da će pojedini herbicid biti selektivan samo do određene faze razvoja kulture.Ukoliko se tretiranje izvrši nakon tog roka herbicid će fitotoksično delovati na kulturu.
Osim poznavanja gore navedenih faktora kod primene herbicida nakon nicanja za proizvođača je jako bitno poznavati i objekt kojeg suzbija, odnosno korov kako bi uspešno odabrao herbicid ili kombinaciju herbicida. U mlađem razvojnom stadiju (klicini listići) korovi su naročito osetljivi na hemijska sredstva (kutikula još nije razvijena) tako da se jako dobri učinci mogu postići i primenom smanjenih doza sredstava (posebno kontakni herbicidi).
Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Kriterijumi za određivanje vremena primene herbicida u kukuruzu – dr.m Goran Malidža
Priprema potrebne koncentracije sredstva u zavisnosti od potrebne količine tečnosti – prof.dr Drago Milošević
„Suzbijanje korova u kukuruzu“ – Dr Milena Simić
Program zaštite : „DuPont“, „Bayer“ , „Syngenta“ , „Agromarket“
Tabele sa preparatima iz sopstvenog izvora relacionih baza podataka