Većina povrtarskih vrsta gaji se uz primenu intenzivnih agrotehničkih mera, među kojima hemijsko suzbijanje korova ima vrlo značajnu ulogu u ostvarivanju visoke i stabilne proizvodnje.

Zbog sporog porasta i slabe pokrovnosti, povrtarske biljke poseduju slabu konkurentsku sposobnost u borbi sa korovima. Način gajenja pojedinih povrtarskih biljaka odlikuje se nizom specifičnosti za svaki usev, uključujući mere za suzbijanje korova. Kod proizvodnje povrća iz rasada postoji veći izbor herbicida, jer se rasađivanjem koren biljaka postavlja dublje u zemljište i time se obezbeđuje prostoma selektivnost herbicida. Zajedničko za proizvodnju proizvodnju pasulja, paradajza, kupusa, mladog krompira i bostana je da imaju slabu konkurentnsku sposobnost prema korovima i da je suzbijanje pojedinih korovskih vrsta otežano zbog nedostatka registrovanih herbicida. Cesto se u jednoj godini na istom zemljištu gaje dve ili tri povrtarske vrste, pa se izbom herbicida mora prići opreznije uzimajući u obzir mogućnosti slobodne plodosmene. Da bi se mogla sporovesti ekonomski prihvatljiva zaštita od korova pomenutih povrtarskih biljaka, potrebno je posvetiti posebnu pažnju izbom parcele i preduseva, pravovremenom i kvalitetnom izvođenju obrade zemljišta, upotrebi organskih đubriva bez prisustva semena korova, optimalnom roku setve, optimalnoj nezi useva i dr. Pravilan plodored, obrada zemljišta i sve mere koje povećavaju konkurentnost useva predstavljaju osnovu, a hemijske mere suzbijanja korova su samo deo u sklopu integralnih mera suzbijanju korova.

Poslednjih nekoliko godina, poseban problem kod suzbijanja u povrću, predstavljaju višegodišnji širokolisni korovi: palamida (Cirsium arvense), poljska gorčika (Sonchus arvensis) i poponac (Convolvulus arvensis). Ove korove najbolje je suzbijati u predusevima (naročito na strnjštu). Za suzbijanje višegodišnjih uskolisnih korova (divlji sirak, pirevina, zubača) postoji mogućnost primene većeg broja herbicida, ali je od postojećih preparata na tržištu manji broj registrovan u povrću.

Cilj rada je da se prikažu sadašnje mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u proizvodnji pasulja, paradajza, krompira, kupusa, bostana i povrća u zaštićenom prostom. U radu su prikazane mogućnosti registrovanih herbicida sa osvrtom na mogućnost primene neregistrovanih herbicida koji se primenjuju u drugim zemljama.

Suzbijanje korova u proizvodnji pasulja

Jedan od preduslova za ostvarenje visokih prinosa pasulja je efikaSno i pravovremeno suzbijanje korova. Pasulj niče relativno brzo, međutim i pored toga ne stvara veću nadzemnu masu i ne poseduje izraženu kompetitorsku sposobnost, pa se na slobodnom prostoru u početku vegetacije nesmetano razvija korov. Zbog vremena setve i česte smene u plodoredu sa ratarskim usevima, posebno je izražen problem korova koji su karakteristični za dominantne okopavine u ratarstvu. Slaba konkurentska sposobnost pasulja u borbi sa korovima i problemi koji prate mehaničko suzbijanje, nameću poseban pristup kod izbora mera za suzbijanje k’orova. Suzbijanje korova u pasulju kao kod ostalih okopavina ostvaruje se kombinovanjem hemijskih i mehaničkih mera. U proizvodnji pasulja najčešće se javljaju jednogodišnji uskolisni i širokolisni korovi. Za proizvodnju birati površine bez prisustva palamide, jer registrovani herbicidi u ovim usevima nisu efikasni u njenom suzbijanju. U slučaju prisustva čička (Xanthium strumarium), abutilona (Abutilon theophrasti), bolji efekti će se dobiti primenom herbicida na bazi imazetapira ili kombinacija. sa bentazonom. Na tržištu postoji relativno širok izbor herbicida (tab. 1).
Iako su preparati Pivot 100-E i Pivot-M registrovani u količinama 0,8-1 1/ha, smatramo da je bolje primenjivati niže količine u kombinaciji sa preparatima na bazi bentazona. Pored pomenutih registrovanih preparata ostale mogućnosti su preparati na bazi dimetenamida (Frontier 900-EC, 1,4- 1,6 1/ha), s-metolahlora (Dual Gold 960-EC, 1,4-1,5 1/ha), alahlora (veći broj preparata, 4 1/ha).
Pre setve uz inkorporaciju mogu se primeniti preparati na bazi trifluralina (Treflan-EC, Trefgal, Župilan, Herbitref, Sutref, 1,5-2,5 1/ha) i EPTC (Beskor). Posle setve a pre nicanja mogu se koristiti preparati na bazi alahlora (Lasso, Alahlor EC-48; 4-5 1/ha), metolahlor (Dual Gold 960-EC; 1,4-1,5 1/ha), dimetenamida (Frontier 900-EC; 1,4-1,6 1/ha) sa nižim količinama preparata na bazi linurona (Afalon, Liron tečni; 1,2-1,5 1/ha). Posle nicanja za suzbijanje širokolisnih korova može se koristiti preparat na bazi bentazona (Basagran, Deltazon) ili koristiti kombinaciju preparata na bazi imazetapira i bentazona (Pivot 100-E + Basagran; 0,35-0,4+1,5-2 1/ha). Količine prilagoditi prisutnim korovima, fazama njihovog porasta i fazama porasta useva. Pri visokim temperaturama, preparati na bazi bentazona i imazetapira mogu izazvati prolaznu fitotoksičnost. Suzbijanje uskolisnih korova posle nicanja moguće je primenom fluazifop-p-butila (Fusilade super). Efikasnost nekih kombinacija herbicida prikazani su u tabeli 2.

Od postojećih preparata na našem tržištu, može se još koristiti preparat na bazi fomesafena (Flex, u količini 1 1/ha) koji ima dozvolu za primenu u nekim zemljama. Na osnovu naših ogleda, preparat Flex je ispoljio slabiju selektivnost od preparata Basagran, 10 dana posle primene. Nakon 3 nedelje nisu bile uočljive razlike u osetljivosti 8 sorata pasulja na primenu pomenutih preparata.

Tab.2. Efikasnost nekih kombinacija herbicida u suzbijanju korova u pasulju (Lokalitet; Rimski Šančevi; datumi primene herbicida: pre-em 29.04., post- em 30.05.; Datum ocene efikasnosti: 12.06.98.)

Tab. 3. Reakcija sorata pasulja na primenu preparata Flex i Basagran 10 dana posle primene (Lokalitet: Nova Gajdobra, datum tretiranja: 25.05.98., faza pasulja:prvi trolist)

Primena preparata Flex je opravdana u slučaju prisustva ambrozije, pomoćnice i poponca. Najčešće greške kod primene herbicida u pasulju su u slučajevima primene preparata na bazi prometrina na lakšim zemljištima, preparati na bazi dikvata (Reglone forte), parakvata (Gramoxone), glifosata (Roundup i dr.) i glufosinat-amonijuma (Basta). U pitanju su totalni herbicidi, a selektivnost prema paradajzu zasniva se na vremenu primene (prostoma selektivnost), pri čemu se koristi razlika u vremenu nicanja korova i paradajza, kao i osobina ovih herbicida koji ne poseduju delovanje preko zemljišta.

Za primenu u proizvodnji paradajza iz rasada postoji nekoliko registrovanih herbicida (Tab. 5). Kod ove proizvodnje mogu se primeniti herbicidi na bazi trifluralina (Treflan-EC, Trefgal, Sutref, Župilan u količini 1,5-2,5 1/ha) ili napropamida (Devrinol WP 50; 3-4 kg/ha) uz inkorporaciju na dubinu 5-8 cm. Primenjuju se prvenstveno za suzbijanje jednogodišnjih uskolisnih korova i manjeg broja jednogodišnjih širokolisnih korova pre rasađivanja uz inkorporaciju u zemljište. Pre rasadjivanja mogu se primeniti preparati na bazi pendimetalina (Stomp 330-E, Vetpen 330-E; 5 1/ha). Preparat Sencor 70WG može se primeniti 8-10 posle rasađivanja u količini 0,5-0,75 kg/ha za suzbijanje dominantnih jednogodišnjih širokolisnih korova. Za proizvodnju paradajza iz direktne setve na srednje teškim zemljištima može se koristiti posle setve a pre nicanja Sencor 70WG (0,25 kg/ha) ukoliko seme nije posejano plitko i da je na ujednačenoj dubini. Nakon nicanja, kod razvijenih biljaka paradajza (visine oko 10 em) i početnim fazama porasta korova, primeniti naknadno Sencor 70WG u količini 0,5 kg/ha. U Italiji, Španiji i Portugaliji registrovan je i preparat na bazi rimsulfurona (kod nas poznat kao aktivna materija preprata Tarot 25- WG) za primenu posle nicanja, u cilju suzbijanja uskolisnih i nekih širokolisnih korova (štir, gorušica).

Suzbijanje korova u krompiru

Prosečni prinosi krompira kod nas su među najnižim u Evropi. Procenjuje se da korovi imaju manji udeo u ostvarenju ovako niskog prinosa u odnosu na prouzrokovače bolesti, štetočine, kvalitet semenskog materijala, nivo agrotehničkih mera i dr. Na zakorovljenom zemljištu prinos i kvalitet krompira drastično opada uz intenziviranje pojave bolesti i uz poteškoće pri vađenju krtola.

Danas raspolažemo većim brojem registrovanih herbicida, koji u potpunosti omogućuju industrijski način gajenja krompira (Tab. 6). Kada je u pitanju proizvodnja mladog krompira, zbog specifičnosti ove proizvodnje, mogućnosti hemijskog suzbijanja korova su ograničene. Zbog kraćeg vegetacionog perioda, u ovoj proizvodnji mogu se primeniti samo herbicidi koji ispunjavaju postavljene zahteve po pitanju zadovoljenja karenci i obezbeđenja gajenja narednog useva zbog eventualnog produženog delovanja nekih herbicida.

Mogućnost kombinovanja herbicida u proizvodnji krompira je veća u poređenju sa ostalim povrtarskim biljkama. Pre sadnje može se primeniti preparat Beskor E-77 (4-6 1/ha) ili Surpass 6,7-E (4-7 1/ha) uz plitku inkorporaciju. Za suzbijanje širokolisnih korova, posle sadnje a pre nicanja, mogu se koristiti preparati na bazi metribuzina (Senkor 70WG; 0,75-1,5 kg/ha u zavisnosti od tipa zemljišta), prometrina (Gesagard 500-FW, Prometrin S-50 i dr., 2-3 l,kg/ha), fluorohloridona (Racer 25-EC; 2-2,5 1/ha).

Pomenuti herbicidi za suzbijanje širokolisnih korova, češće se primenjuju u kombinacijama u cilju proširenja delovanja na uskolisne korove, sa jcdnim od preparata: na bazi metolahlora (Dual Gold 960-EC; 1,4-1,5 1/ha), dimetenamida (Frontier 900-EC; 1,4-1,6 1/ha), acetohlora (Relay plus, Acetohlor-90, Harness; 1,5-2 1/ha), pendimetalina (Stomp 330- E, Vetpen 330-E i dr., 4-6 1/ha) ili se koriste gotove kombinacije (Galolin- kombi, Liron kombi i dr., u količini 7 1/ha). Herbicide posle sadnje najbolje je primeniti nakon sleganja zemljišta posle zagrtanja, a pre nicanja krompira.

 
Posle nicanja krompira i korova, za suzbijanje Širokolisnih korova mogu se koristiti preparati na bazi metribuzina (Sencor 70WG; 0,5-0,75 kg/ha) ili bentazona (Basagran; 2-3 1/ha). Obratiti pažnju na osetljivost pojedinih sorata krompira prema metribuzinu. Za suzbijanje jednogodišnjih uskolisnih i širokolisnih korova posle nicanja može se koristiti kombinacija Tarot 25WG (30-50 g/ha) + Sencor 70WG (0,5 kg/ha). Takođe, u kasnijem periodu za suzbijanje divljeg sirka iz rizoma, mogu se primeniti specifični herbicidi (Fusilade super, 1,5-2 1/ha; Focus Ultra, 1,5-2 1/ha; Targa super, 1,5-2 1/ha; Select super, 1,5 1/ha). Tretiranje obaviti kada je divlji sirak u fazi 3-6 listova i povoljnim vremenskim uslovima za porast.

Suzbijanje korova u proizvodnji kupusa

U proizvodnji kupusa iz rasada, pre rasađivanja uz plitko unošenje (inkorporaciju) adekvatnim oruđima u zemljište, mogu se primeniti preparati Treflan-EC (i drugi preparati sa istom aktivnom materijom, 1,5-2,5 1/ha) i Devrinol 45-F (3-4 1/ha). Za proizvodnju rasada kupusa takođe se mogu koristiti preparati na bazi napropamida (Devrinol 45-F u količini 2,5-4 1/ha) i trifluralina (Treflan-EC i dr.) u količini 500-700 g aktivne materije. Prvenstvena namena pomenutih preparata je suzbijanje uskolisnih korova iz semena i manjeg broja širokolisnih korova. O ekonomski značajnijih korova nisu efikasni u suzbijanju gorušice, pomoćnice, abutilona, čička i tatule.

Preparati Goal i Savagol (na bazi oksifluorfena) mogu se primeniti pojedinačno pre rasađivanja na dobro pripremljenom zemljištu, ili posle primene preparata na bazi trifluralina ili napropamida. Za suzbijanje dominantnih uskolisnih i širokolisnih jednogodišnjih korova, može se primeniti kombinacija preparata na bazi pendimetalina i oksifluorfena pre rasađivanja kupusa, kao na primer Stomp 330-E (4-5 1/ha) + Goal (11/ha).

Mogućnosti suzbijanja korova u proizvodnji bostana

Na tržištu nema registrovanih herbicida za primenu u proizvodnji bostana. Od postojećih zemljišnih herbicida, napropamid (Devrinol 45-F), je selektivan ali nije registrovan za bostan. Može se primeniti pre setve ili rasađivanja uz inkorporaciju. Pre setve ili rasađivanja bostana mogu se primeniti herbicidi na bazi glifosata koji deluju samo preko lista poniklih korova. Efikasno suzbijanje korova postiže se intenzivnijim gajenjem bostana uz korišćenje folije, pod kojom je onemogućen razvoj korova. Problematične korove potrebno je suzbijati u predusevima, a posebno palamidu i ostale višegodišnje korove.

Suzbijanje korova u zaštićenom prostoru

Od preventivnih mera, važna je priprema stajnjaka, uništavanje korova oko plastenika, staklenika i druge preventivne mere. Ove mere su vrlo važne zbog toga što su korovi često domaćini štetnih insekata (posebno bele leptiraste vaši), nematoda, viline kosice i prouzrokovača nekih bolesti. Direktno suzbijanje korova u zaštićenom prostoru uglavnom se sprovodi mehanički. U SR Jugoslaviji nema registrovanih herbicida za primenu u zaštićenom prostoru. Male površine pod zaštićenim prostorom kod nas nisu bile i verovatno neće u skorijoj budućnosti biti, primamljive za proizvođače herbicida. Specifičnost proizvodnje povrća u zaštićenom prostoru takođe je dodatni, ali minomiji razlog njihovog ustmčavanja. Pri sprovođenju dezinfekcije zemljišta peparatom Basamid granulat, pored suzbijanja prouzrokovača bolesti i štetočina, suzbijaju se i korovi. Zbog moguće fitotoksičnosti, potrebno je da se nakon sprovođenja ove mere poštuje neophodan period čekanja za bezbednu setvu ili rasađivanje povrtarskih biljaka. U nekim zemljama od herbicida za primenu u zaštićenom prostoru, registrovani su herbicidni preparati na bazi glufosinat-amonijuma, glifosata, dikvata i parakvata za primenu posle nicanja korova. Ovo su totalni herbicidi i primenjuju se pre setve ili rasađivanja povrtarskih biljaka. Pomenuti preparati se manje koriste i u našoj zemlji, ali pošto ovi preparati nemaju dozvolu za primenu, o njima u ovom delu pominjemo kao mogućnost ali ne kao našu preporuku.

Ograničenja u gajenju povrtarskih biljaka posle primene nekih herbicida

Dodatnu otežavajuću okolnost u izboru herbicida predstavljaju ograničenja u smeni useva posle primene herbicida sa produženim delovanjem preko zemljišta. Ovo se posebno odnosi na herbicide: imazetapir (kada se nakon njegove primene planira gajenje krompira, paprike, paradajza, kupusnjača, luka, vrežastih kultura i cvekle), neke predstavnike grupe sulfonilurea, atrazin, klopiralid, fomesafen, metribuzin i dr. U većini slučajeva, rizik od negativnog delovanja herbicida na naredne useve je minimalan, ukoliko se herbicidi primene po uputstvu proizvođača i ukoliko se poštuju ograničenja u izboru narednih useva u plodoredu.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst : “Suzbijanje korova u povrću”  grupe autora: Goran Malidža, Dušan Glušac, Slobodan Ružić, Svetlana Jovičić