Truležnice korena koju izazivaju gljivice iz roda Armillaria su oboljenja koja se prenose putem zemljišta a povezuju se sa gajenjem voćnih vrsta na površinama na kojima su prokrčene šume ili na kojima su pre podizanja zasada bila zasađena stabla neke od koštičavih voćnih vrsta. Postoji nekoliko vrsta iz roda gljivice Armillaria koje prouzrokuju ovo oboljenje. To su: Armillaria mellea sensu stricto, [Vahl ex Rf.], Kummer; A. ostoyae [Romagn] Herink, Biološke vrste Severne Amerike III i A.bulboa [Barla] Kile i Watling koja prouzorkuje trulež korena kod višnje, trešnje i breskve. Može se navesti i A. tabescence (Scop.) Dennis at al.. koja je ranije bila poznata pod nazivom Clitocybe tabescens (Scop.) Bres., a uzrokuje pojavu Clitocybe oboljenja koje je veoma srodno truleži korena.

Simptomi : Stabla u zasadu kolapsiraju i umiru u grupama koje, gledano iz ortogonalne perspective, čine krug. Najočigleniji simptomi su vezani za iznenadnu smrt stabala sredinom leta sa početkom sušnih perioda. Kada se stabla izvade iz zemlje, lomljenje korena i uklanjanje kore ce otkriti prisustvo debelog, belog sloja micelijuma. Gljivica Armillaria ima veoma karakteristicne trakaste rizomorfe koji liče na pertle tamnomrke do crne boje po kojima se razlikuje od ostalih sličnih gljivica. Od kraja avgusta do sredine septembra, u osnovi stabla razvijaju se pečurke boje meda . Ove pečurke na vrhu drške i neposredno isod rebara kapice imaju prsten, ili anulus. Po ovom detalju se razlikuje A. ostoyae od A. tabescence (nema anulus). Cyclobe je veoma slična vrsti Armillaria u svakom pogledu, osim što nema rizomorfe, a na micelijumskoj ploči su vidljive perforacije. U jesen, kada ima više padavina, u osnovi obolelih ili oborenih stabala mogu se primetiti žute do žutomrke pečurke.

Epidemiologija : Ovo je glivica koja preživljava u zemljištu na delovima korena zaostalim nakon krčenja gde može da opstane decenijama. U sređenu i očišćenju parcelu može da se unese putem mehanizacije, ili putem kontaminiranog zemljišta. Kada jednom dospe u zemljište širi se kroz kontakt sa zaraženim korenom kao i putem prirodnog “kalemljenja ” korena na svakom dodirnom mestu. Rizomorfi takođe igraju značajnu ulogu u širenju oboljenja.

Suzbijanje : Jednostavno je nemoguće suzbiti ovo oboljenje. Najbolje je ne podizati zasad sa koštičavim voćnim vrstama na krčevinama pogotovu ako se radi o uklanjanju šume sa dosta hrastovine ili vocnjaka koštičavog voća. Fumigacija neće biti od velike koristi, zbog relativno plitkog prodiranja preparata u situaciji kada se mora tretirati koren koji se nalazi na većoj dubini. Na parcelama na kojima je u ranijim godinama bilo teškoća sa pojavom ove gljivice treba rotirati useve koji zahtevaju godišnju obradu zemlje sa ciljem da se na površinu izvuče što veća količina korenovih ostataka da bi se uklonili. Pored vrlo detaljne i dubinske pripreme zemljišta, izbor odgovarajuce tolerantne podloge prema gljivici Armillaria se u praksi pokazalo kao dobar postupak.

Uopšteno govoreći, u pogledu otpornosti prema Armilariji, podloge koštičavih voćnih vrsta su najosetljivije, podloge za jabuku su umereno osetljive dok se podloge za krušku se smatraju otpornim. Za sada, ne postoji pouzdan hemijski preparat za suzbijanje ovog oboljenja.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst: “Breskva” autora: Dr Mirjana Bulatović-Danilović