U proeće najmlađi listovi na vrhu izboja naglo venu, osuše se i poprimaju tamnosmeđu boju. Osušeni listovi uviju se poput levka i ostaju visiti na stablu kroz celu vegetaciju, a ponekad i kroz zimu. Na starijem inficiranom lišću javljaju se crvenkastosmeđe pege sa uočljivim žutim rubom. Promena boje gotovo uvek počinje od ruba liske.

Epidemiologija : Na otpalim zaraženim listovima tokom zime počinju se formirati peritecije koji postupno sazrevaju do proleća. Oni se formiraju na licu i naličju lista. Početkom aprila obično započinje oslobađanje askospora i traje do kraja maja, a ponekad i duže. Askospore klijaju u vlažnoj atmosferi kličnom cevi i probiju kutikulu. Inkubacija traje 3 do 5 nedelja pa se prvi znaci bolesti mogu primijetiti u junu, ali i mnogo kasnije. Krajem juna ispod epiderme počinju se formirati loptaste strukture (piknidi). U njima se diferenciraju piknospore. Uloga piknospora u epidemiologiji bolesti nije razjašnjena.

Suzbijanje : Da bi se smanjio broj infekcija potrebno je lišće ispod stabala sakupiti i spaliti ili zaorati. To nije dovoljno pa se provodi i zaštita fungicidima. Prva zaštita sprovodi se u vreme otvaranja pupoljaka primenom fungicida na bazi bakra. Sledeća prskanja sprovode se organskim fungicidima. Obično su to tri prskanja u intervalima od po 10 do 12 dana. Smeše za suzbijanje (dodin, ditianon, bitertanol) deluju i na ovog parazita. Pred berbu, zavisno o karenci fungicida, treba zaštitu prekinuti, ali ako u voćnjaku postoji zaraza zaštitu treba nastaviti nakon berbe kako bi se sačuvao potreban fond listova.

Tekst preuzet sa sajta : Pinova