Velike štete može da pričini, kako pri gajenju paradajza na otvorenom tako i u zatvorenim prostorima. U područjima u kojima se intenzivnije razvija štete mogu da iznose 30-50%, a pojedinih godina čak i 90%. Štete nastaju zbog toga što virus ometa zametanje plodova, izaziva sušenje grančica i rano propadanje biljaka. U periodu 1967-1969. godine su registrovane velike štete na duvanu u Srbiji, kada je broj zaraženih biljaka bio 50-90%.

Početni simptomi bolesti se ispoljavaju u vidu prstenastih pega na mladom lišću paradajza. Vremenom se ove pege spajaju i nastaju najrazličitiji oblici koncentričnih krugova. Na obolelom lišću dolazi do zadebljavanja nerava, što dovodi do njegovog uvijanja prema licu ili naličju. Sa naličja lista se javlja karakteristična bronzasta boja, koja se širi od osnove liske i koja ima dijagnostički karakter.

Obolelo lišće nekrotira i ostaje da visi na stablu. Nekroza može zahvatiti i stablo. Obolele biljke zaostaju u porastu i manje su rodnosti. Na zaraženim plodovima se javljaju bledocrvena, žućkasta a ređe i bela polja različitog oblika, oivičena koncentričnim prstenovima. Oboleli zreli plodovi gube normalnu crvenu boju i upotrebnu vrednost.
Virus bronzavosti paradajza ima veoma širok krug domaćina, preko 950 biljnih vrsta iz 44 familije. Grupi veoma osetljivih prirodnih domaćina pripadaju paradajz, paprika, plavi patlidžan, salata, pasulj, grašak, duvan i dr.

Epidemiologija : Virus bronzavosti paradajza se održava u brojnim prirodnim domaćinima i prezimelim zaraženim tripsima. Tokom vegetacije paradajza prenosi se tripsima na perzistentan način. Larve tripsa, hraneći se na zaraženim biljkama, usvajaju virus za najmanje 10 minuta. Međutim, infektivan je jedino imago, kojim se virus prenosi u prirodi.

Da bi se virus mogao preneti mora ostati u telu tripsa najmanje 5-6 (nekada 22) dana. Posle inkubacionog perioda on postaje infektivan u vremenu do 23 dana, a nekada i duže. Virus se ne prenosi na potomstvo tripsa. Aktivnost tripsa je najveća tokom proleća i leta, kada se virus i najintenzivnije prenosi. Toplo i suvo vreme pogoduje razvoju tripsa i prenošenju virusa. Zbog toga je virus bronzavosti paradajza štetan jedino u godinama kada dođe do prenamnožavanja tripsa, što se kod nas često dešava u južnim krajevima. U biljci domaćinu kolonizira parenhimske ćelije i multiplicira se u njihovoj citoplazmi.
Ovaj virus se ne prenosi semenom paradajza, mehanički i zaraženim biljnim ostacima. Virus se može preneti sokom sa zaraženih biljaka duvana na paradajz.

Suzbijanje : Virus bronzavosti duvana se može suzbiti kombinovanjem različitih mera zaštite. Veoma je značajna proizvodnja zdravog rasada. Zbog toga tople leje paradajza i duvana treba da budu izolovane. Hemijska zaštita rasada i odraslih biljaka od tripsa je obavezna mera, kako bi se sprečilo njihovo prenamnožavanje. Sa primenom insekticida treba početi kada je rasad veličine 5-8 cm, a u polju po rasađivanju i kada se primete prve jedinke tripsa. Od koristi može biti i uništavanje biljnih ostataka i korovskih biljaka, kao i gajenje manje osetljivih sorti.

Preuzeti tekst : seminarksi rad na temu “Bolesti paradajza” sa sajta besplatniseminarskiradovi.com