Virus mozaika krastavca je široko rasprostranjen virus, patogen velikog broja povrtarskih biljaka. Broj obolelih biljaka paradajza ovim virusom retko prelazi 15%. Međutim, rast i razviće obolelih biljaka u toj meri su poremećeni da ne daju nikakav rod ako su zaražene početkom cvetanja.

Simptomi : Virus mozaika krastavaca na paradajzu prouzrokuje veoma teške patološke promene. Prvi simptomi se ispoljavaju u vidu blagog šarenila koje sa razvojem bolesti postaje sve upadljivije. Razvijeni izdanci podležu dubokim morfološkim promenama dobijajući končast izgled poznat kao „nitavost paradajza”. Obolele biljke zaostaju u porastu, kržljave su a kolenca su im često zbijena. Virulenti sojevi izazivaju nekrozu duž lisnih nerava, crtičaste nekrotične pege duž stabla i plodova. Ponekad dolazi do izumiranja lastara. U združenoj zarazi sa virusom mozaika duvana prouzrokuje sterilnost cvetova. Formirani plodovi su sitniji čvrsti, slabog kvaliteta.

Epidemiologija : Ovaj virus se održava u velikom broju jednogodišnjih i višegodišnjih domaćina, među kojima se nalaze gajene i korovske biljke. Među povrtarskim biljkama domaćini su krastavac, dinja, tikva, spanać, salata. Od višegodišnjih biljaka domaćini i izvori zaraze su lucerka, crvena i bela detelina. Sa zaraženih na zdrave biljke virus se može širiti sokom, što je značajno kod rasada, kao i biljnim vašima na neperzistentan način. Virus se održava i prenosi ostacima zaraženih biljaka u zemljištu. Ovaj način prenošenja je od posebne važnosti u proizvodnji rasada i biljaka u zaštićenom prostoru. Ne prenosi se semenom.

 
Suzbijanje : Rasad proizvoditi na zemljištu u kojem nema ostataka zaraženih biljaka. Proizvodnja rasada treba da je udaljena od višegodišnjih leguminoza koje su najčešće zaražene ovim virusom. Redovno suzbijati korovske biljke i vaši. Zaražen rasad počupati i spaliti. Za proizvodnju u polju primeniti plodored sa predkulturama koje nisu osetljive na ovaj virus (pšenica, ječam).

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst :  “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu paradajza” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd , Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor , Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd