Ovaj virus prisutan je u svim područjima gde se gaji paradajz, ali prema dosadašnjim zapažanjima nema neki ekonomski uticaj. Ekonomski je vrlo štetan u mešovitim zarazama. Naročito je štetan sa virusom mozaika paradajza i virusom mozaika duvana. U prirodi se javlja ređe, verovatno zato što
u prenošenju ovog virusa vaši nemaju nikakvu ulogu. U proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru virus se češće javlja, svakako zbog mehaničkog zaražavanja koje se obavlja izvođenjem raznih mera nege tokom gajenja ove biljke. Domaćini ovog virusa su krompir, paprika, paradajz, duvan kao i neke korovske biljke. Identifikovana su četiri soja ovog virusa.

Simptomi (Virus mozaika krompira): Na lišću paradajza izaziva slabo izražen mozaik na lišću i neznatno zaostajanje u porastu. Virus je posebno štetan u mešovitim zarazama sa virusom mozaika paradajza. Mešovita zaraza ova dva virusa (dupla crtičavost mozaika paradajza) odlikuje se pojavom nekrotičnih pega i pruga duž stabla i peteljki, kao i nekrozama vršnog dela stabla. Zaražene biljke jako zaostaju u porastu, dobijaju žbunast izgled, slabije cvetaju i daju veoma mali rod. Na plodovima se uočavaju nekrotične pojave.

 
Epidemiologija : Virus mozaika krompira se veoma uspešno prenosi sokom, dodirom lišća ili korena zaraženih i zdravih biljaka. Kapi zaraženog biljnog soka se mogu naći na rukama radnika kao i na priboru koji se koristi prilikom vezivanja, pinciranja i drugih radnji u procesu nege paradajiza i preneti na zdrave biljke. Može se preneti vilinom kosicom, ali ne i semenom.

 
Suzbijanje : Gajiti otporne ili manje osetljive sorte. Paradajz ne gajiti na istoj površini ili površini gde su gajene biljke osetljive prema ovom virusu. Proizvodnju ove kulture udaljiti od drugih osetljivih biljaka prema ovom virusu, naročito krompira i duvana. Preduzeti sve neophodne mere higijene prilikom nege paradajza (pinciranje, vezivanje). Dezinfikovati ruke kao i pribor prilikom rada.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst :  “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu paradajza” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd , Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor , Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd