Virus mozaika paradajza – Tomato mosaic virus
Virus mozaika duvana i virus mozaika paradajza su najrasprostranjeniji i najznačajniji virusi na paradajzu i spadaju među najznačajnije patogene ove vrste povrća. Naročito se javljaju na osetljivim, visokim i indeterminantnim sortama paradajza, kod kojih se vrši presađivanje, pinciranje, zakidanje vrha stabla i sukcesivna berba plodova. Nisu retki usevi sa 100% zaraženim biljkama. Prinos obolelih biljaka može biti umanjen preko 50% uz značajno pogoršanje kvaliteta plodova. Virus mozaika duvana infektivan je za više stotina biljaka iz oko 30 porodica. Ekonomski je veoma značajan u proizvodnji biljaka iz porodice Solanace, među kojima su duvan, paradajz, paprika i druge. Kod ovog virusa utvrđeno je više sojeva. Virus mozaika paradajza smatra se posebnim virusom. Prema nekim podacima broj biljaka zaraženih ovim virusom može biti i do 60%.
Simptomi : Promene koje na biljkama paradajza izazivaju ovi virusi zavise od soja virusa, sorte paradajza, starosti biljaka i klimatskih uslova. Na mladim biljkama nastaje mozaik, a listovi postaju duži i šiljati. Na starijim biljkama se pojavljuje mozaik bez deformacija liski. Promene su izraženije leti kada je viša temperatura i ima dovoljno svetlosti. Obolele biljke mnogih sorti sa starošću se prividno opravljaju, ali su i dalje zaražene i daju umanjeni rod. Veće štete na paradajzu prouzrokuju nekrotični sojevi ovog virusa, sami ili u zajednici sa drugim virusima, kao što su PVX, PVY i drugi, a što se ispoljava pojavom nekroze i izumiranja tkiva biljaka. Pojava nekroze u vidu nekrotičnih crtica i pega može se uočiti na stablu, listu i plodovima.
Epidemiologija : Ovi virusi se održavaju i prenose semenom paradajza. Zaraze semena su površinske, nastaju prilikom izdvajanja semena iz pulpe paradajza, pri čemu se virusne čestice iz soka zaraženih plodova zadržavaju na površini semena i mogu biti infektivne u narednih 6-8 meseci. Kod manjeg dela semena postoje endogene zaraze, kod kojih je virus duže infektivan. Biljke iznikle iz zaraženog semena predstavljaju osnovni izvor zaraze. Dalje širenje virusa odvija se najčešće mehanički, povredama obolelih i zdravih biljaka u toku nege useva. Zapaženo je da se znatno veći broj zaraženih biljaka javlja pri gajenju paradajza preko rasada u odnosu na proizvodnju direktnom setvom. Virus se održava i u ostacima zaraženih biljaka do njihovog potpunog razlaganja, a potom 1-2 godine i u zemljištu. Virusi dospevaju u biljke preko povreda na korenu, a zatim se šire u nadzemne delove.
Suzbijanje : Sprečavanje pojave virusa rešava se gajenjem otpornih hibrida i sorata. Neki domaći hibridi paradajza, Balkan F1, Lido F1, Luna F1, kao i većina stranih sorti i hibrida otporne su prema ovim virusima. Ukoliko se gaje osetljive sorte potrebno je:
| Za proizvodnju rasada koristiti isključivo dezinfikovano seme. Inaktivacija virusa se postiže potapanjem semena za vreme ekstrakcije u 2% rastvor sone kiseline (HCl) u trajanju 24 časa ili izlaganju semena dejstvu temperatura od 82-85°C takođe u trajanju 24 časa |
|---|
| Seme sejati u nezaraženi supstrat, što znači da isti treba dezinfikovati vodenom parom, ako je uzet iz prošlogodišnjih leja ili ga sačiniti od mešavine šumske zemlje i pregorelog stajnjaka |
| Pribor, alat, ramove leja i stakla dezinfikovati 10% rastvorom natrijum-trifosfata (Na3PO4) |
| U toku nege rasada ne pušiti |
| Obolele biljke rasada počupati i spaliti, a ruke oprati temeljno sapunom |
| Paradajz ne gajiti na površini na kojima su gajeni duvan, krompir, paprika kao i drugi domaćini ovog virusa. Najbolje je koristiti zemljište na kome su ranije gajeni kukuruz i pšenica. |
Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Preuzet tekst : “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu paradajza” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd , Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor , Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd