Virus sadrži veći broj sojeva opisanih u Evropi i SAD, oni se razlikuju po osetljivosti domaćina i simptomima njihove reakcije. Po obliku, načinu prenošenja i drugim biološkim i biofizičkim osobinama virus je sličan članovima grupe Y virusa krompira i sa nekima od njih je serološki srodan.

Obični mozaik je opšte rasprostranjeno oboljenje pasulja u svetu. Pošto se prenosi semenom, smatra se da je to staro oboljenje i da je njegov prouzrokovač postojao mnogo ranije nego što se o njemu moglo nešto saznati. Ustanovljeno da je, virus izazvao vrlo jake zaraze pasulja u mnogim lokalitetima Srbije. Danas je već poznato da se virus u Srbiji nalazi svuda gde se gaje osetljivi kultivari pasulja i boranije. Štetnost virusa je promenljiva i zavisi od osetljivosti kultivara pasulja, od faze razvoja biljaka u kojoj se zaraze obavljaju i od ekoloških uslova koji utiču na aktivnost vektorskih vaši. Može se očekivati da su gubici u prinosu veći u uslovima ranih zaraza osetljivih kultivara i prenamnožavnja i širenja vaši kao njegovih vektora. Virus običnog mozaika pasulja ima relativno mali broj prirodnih domaćina, među kojima su poznati:
Phaseolus vulgaris, P. lunatus, Vicia faba, V. lathyroides, V. sativa. Medu lukovicama je gladiola (Gladiolus sp.) takođe njegov prirodni domaćin.

Zaražene liske su bledozelene, sa zaostalom normalnom zelenom bojom duž glavnih lisnih nerava. Zbog neravnomernog porasta, zelene lisne površine su naborane i klobučave. Listovi koji se razvijaju posle inkubacije menjaju svoj izgled i postaju manje ili više izobličeni. Poremećaji u rastu i razviću biljaka su različiti i zavise od stepena osetljivosti biljaka. Na zaraženim biljkama dolazi i do opadanja cvetova ili se iz njih razvijaju kržljave i krive mahune.

Postoje kultivari koji su preosetljivi (hipersenzibilni) prema virusu. Zaraze ovih kultivara nastaju samo ubodom pomoću rilice virofornih biljnih vaši neposredno u ćelije floema. Usled preosetljivosti zaražene ćelije brzo izumiru, zbog čega nastaje nekroza floema. Ovakvi poremećaji prekidaju kretanje asimilativa, pa zaražene biljke naglo venu i osuše se za kratko vreme. Nekroza floema se javlja samo ako se kultivari ove grupe gaje uporedo sa onima osteljivim kultivarima. U ovim uslovima nekroza floema prirodno se ne širi tako brzo i u takvom stepenu kao što je to slučaj kod oboljenja tipa mozaika, čak i kad je aktivnost biljnih vaši jako izražena. Retki su slučajevi da se nekroza floema pojavi na svim biljkama do kraja vegetacije. Virus se u pridodi održava i prenosi zaraženim semenom oset1jivih a, ne i preosetljivih biljaka. Seme biljaka može biti zaraženo preko 50%, a u nekim slučajevima i do 83%. Zaraze semena nastaju ako su biljke zaražene pre cvetanja. Zaraze biljaka posle cvetanja ne prenose se na njihovo seme. Ovakva pojava vezana je za prenošenje virusa polenom, kada se prilikom oplodenja virus unosi u jajnu ćeliju. Prisustvo virusa otkriveno je i u embrionu i kotiledonim listićima, a retko u omotaču semena. Raspored zaraženih i nezaraženih semenki u plodovima je nepravilan.
Virusne čestice mogu sačuvati infektivnost u semenu starom 30 godina. S obzirom na zaraženost semena u visokom procentu, virus se može naći već na velikom broju biljaka neposredno posle nicanja. Iz mladih zaraženih biljaka krilate forme vaši prenose virus na zdrave biljke, doprinoseći na taj način njegovom širenju u prirodi.

U prenošenju virusa u prirodi učestvuje oko 20 vrsta biljnih vaši, među kojima se nalazi i u nas opšterasprostranjene vrste: Aphis fabae i Myzus persicae. U druge vektorske vrste spadaju: Acyrthosiphon pisum, Aphis craccivora, A. evonymi, A. pomi, Macrosiphum euphorbiae i dr. Vaši prenose virusne čestice na neperzistentan način i u stanju su da ih prenesu sa zaraženih na zdrave biljke za manje od 1 minuta. S obzirom na dinamiku leta vaši u uslovima našeg kontinentalnog područja, može se smatrati da su one najaktivnije u prenošenju virusa u periodu maj – jun i da im se vektorska aktivnost već znatno smanjuje za vreme suša u julu i avgustu.

Virus se lako prenosi sokom zaraženih biljaka, što omogućuje mehaničko širenje zaraza kod osetljivih kultivara gajenih u gustom sklopu.

Suzbijanje : Za setvu koristiti zdravo seme, pošto je ono najvažniji prirodni izvor zaraza. Zdravo seme odabrati u osetljivih kultivara. Opasnost od zaraza semenom preosetljivih (hipersenzibilnih) kultivara praktično ne postoji. Biljke za proizvodnju semena gajiti na površinama udaljenim od drugih osetljivih leptiranjača i u uslovima manje povoljnim za, razvoj vektorskih vaši. Na ovakvim površinama uklanjati odmah u početku sve zaražene biljke. Biljke za semensku proizvodnju štititi od biljnih vaši odgovarajućim hemijskim sredstvima.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst :“Gajenje pasulja” autora : Prof. dr Branka Lazić preuzeto sa sajta Poljoberza