Ovaj virus se često javlja na crnom luku i aljmi. Opisan je u mnogim zemljama, a prisutan je i u nas. Izaziva gubitke u proizvodnji glavica, a posebno u semenskoj proizvodnji. Obolele biljke obrazuju malu glavicu, a semenjače najčešće ne formiraju cvetno stablo. Prinos semena može da bude smanjen od 50 do 75%. Osim crnog luka i aljme, prirodni domaćini su beli luk, praziluk, ukrasne vrste iz roda Allium i roda Narcissus.

Simptomi : Prvi simptomi se zapažaju na biljkama razvijenim iz zaraženog sadnog materijala. Obolele biljke zaostaju u porastu, bledozelene su boje, sa liskama šatiranim žućkastim paralelnim prugama i trakama. Lišće obolelih biljaka je spljošteno, nabrano i deformisano. Obično klone i izgleda kao uvelo. Na cvetonosnom stablu javlja se hlorotična prugavost. Stablo se uvija, kovrdža, zaostaje u porastu i najčešće ne formira cvast. Obrazovane cvasti su uglavnom potpuno ili delimično sterilne. Obolele lukovice se slabo skladište rano počinju da teraju izdanke.

 
Epidemiologija : Virus se održava u lukovicama tokom skladištenja ili zaostalim u zemlji kao i u arpadžiku. Takođe se održava i u drugim zaraženim biljkama domaćinima kao što je narcis, ukrasni i divlji lukovi. Prenosi se mehanički i vašima na neperzistentan način. Poznato je preko 60 vrsta vaši koje prenose ovaj virus.

 
Suzbijanje :  Izbor zdravih lukovica za izvodnice. Prostorna izolacija između useva, odnosno generacija crnog luka. Koristiti zdrav arpadžik za setvu. Obolele izvodnice u usevu uništiti odmah na početku vegetacije. Suzbijati redovno biljne vaši u cilju dobijanja zdravog arpadžika. U blizini crnog luka ne proizvoditi aršlamu koja je redovno prirodni izvor zaraze. Posle berbe luka redovno uništavati zaostale lukovice arpađžika ili glavice konzumnog luka.

Preuzet tekst :  “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu crnog luka” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd , Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor , Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd