Posle prvog otkrića na crnom luku u SAD i irisu u Holandiji, pojava ovog virusa zabeležena je i na drugim vrstama lukova i nekih ukrasnih biljaka. U prirodi zaražava oko 47 biljnih vrsta a ekonomski značajne štete prouzrokuje na crnom luku, praziluku, belom luku i aljmi. Podjednako ugrožava merkantilnu i semensku proizvodnju. Intenzitet oboljenja zavisi od vitalnosti biljke u vreme infekcije. Biljke pod stresom jače oboljevaju.

Simptomi : Na merkantilnom luku uočavaju se brojne hlorotične pege nepravilnog oblika. Lišće žuti i suši se, dobijajući slamast izgled (slamasto izbeljivanje). Izumrlo tkivo naseljavaju sekundarni paraziti i saprofiti pa dolazi do promene boje u smeđu ili mrkoljubičastu. U
zaraženom usevu lukovice ostaju nedovoljno razvijene. Karakteristični simptomi se zapažaju na cvetonosnom stablu crnog luka u vidu svetlo smeđih izduženih pega vretenastog ili romboidnog oblika. Pege se spajaju slabeći čvrstinu stabla koje se usled toga lomi. Cvast ostaje nedovoljno razvijena, sterilna ili formira šturo seme.

Epidemiologija : Virus se održava u zaraženim divljim i ukrasnim lukovima, nekim korovskim (tatula, štir, grahorica, portulak) i samoniklim biljkama, kao i u vektoru tj. tripsima. Ovaj virus prenosi duvanov trips (Thrips tabaci) na perzistentan način. Virus se ne održava u zemljištu, a nije dokazano ni prenošenje semenom crnog luka.

Suzbijanje :  U zaštiti važnu ulogu mogu imati plodored i izolacija semenskog od merkantilnog useva. Optimalna agrotehnika obezbeđuje bolje podnošenje infekcije. Biljke pod stresom trpe značajnije gubitke. Najznačajnija mera zaštite je suzbijanje tripsa. Za to treba koristiti insekticide različitog mehanizma delovanja jer tripsi brzo razvijaju rezistentnost. Kontrola korova i samonikle vegetacije može uticati na smanjenje populacije vektora i uklanjanje potencijalnih izvora zaraze.

Preuzet tekst :  “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu crnog luka” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd , Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor , Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd